|
Može li Britanija da bude svetska sila nakon Bregzita?
Kada se... postbregzit entuzijazam i povoljne okolnosti stave u stranu, važno je analizirati da li je moguće da Britanija postane zasebna i relevantna svetska sila. Sa jedne strane, nova Džonsonova strategija „Globalna Britanija u takmičarskom dobu“ za svoj cilj ima upravo to.
Na drugoj strani, važno je proceniti da li je i realistična i da li bi i u svom punom sprovođenju obezbedila željenu ulogu svetske sile.
Kao prioriteti navedene su četiri oblasti: održavanje strateške prednosti kroz nauku i inovacije, doprinos održavanju svetskog poretka koji pogoduje demokratijama, poboljšanje bezbednosti kod kuće i u inostranstvu, kao i ojačavanje otpornosti na spoljne rizike.
U praksi ovi prioriteti znače veće ulaganje u nove tehnologije, diplomatiju i vojsku, tako da Britanija može biti jak zaseban svetski akter i pozudani oslonac svojim saveznicima (prvenstveno SAD-u).
“Globalna Britanija” bi kao takva trebalo da razvije vojne kapacitete za efikasno svetsko delovanje u 2020-im i 2030-im. To podrazumeva puno osposobljavanje oba nosača aviona, povećanje nuklearnih kapaciteta za još 40 bojevih glava, više implementacije veštačke inteligencije i osnivanje „Rendžerskog puka“ specijalaca za prekomorsku pomoć saveznicima. Plan obuhvata i smanjenje konvencionalnih kopnenih snaga poput broja vojnika i oklopnih vozila, ali i značajno povećanje tonaže mornarice.
Međutim, ono što je realnost na terenu je da Britanija danas ne može ispuniti sve ciljeve iz ove strategije. Prvo ograničenje je finansijske prirode i pitanje obima.
Britanija sa predviđenim sredstvima ne može u isto vreme biti i lider u sajber bezbednosti, pomorska sila poput one koja je porazila Argentinu u Folklandskom ratu, pomoćna sila SAD-u sa 45 000 vojnika na kopnu prilikom invazije na Irak, a i sposobna da organizaciono i borbeno specijalcima pomogne kurdskim snagama u razorenoj Siriji. Britanija će morati da izabere neke od prioriteta ili će biti u svemu podjednako prosečna.
Postoji nekoliko primera koji dokazuju da plan u praksi ruši već sadašnja “prenategnutost”. Britanija jeste poslala nosač aviona u Južno kinesko more, ali se na njemu nalaze američki F-35 avioni i štiti ga australijska mornarica. Ukoliko je predviđeno drastično smanjenje konvencionalnih kapaciteta, poput broja vojnika za oko 10 000, oklopnih vozila i artiljerijskog naoružanja, pitanje je upotrebljivosti UK snaga u Evropi.
Za realizaciju svih ambicioznih ciljeva i prioriteta iz nove strategije, Britanija bi morala da usmeri mnogo veća sredstva. Međutim, to nije objektivno moguće i više deluje kao imperijalna nostalgija. Britanska privreda je danas manja od privrede Indije, a broj stanovnika i veličina je čine relativno malom svetskom državom. U poređenju sa celom EU, njen glas je manje važan za slušanje, a tržište ne naročito bitno.
Ujedinjeno Kraljevstvo će se u narednoj deceniji suočiti sa dugoročnijim poslednicama Bregzita. Najveća od njih je opadanje globalne relevatnosti, a samim tim i uticaja. On će se prvenstveno osetiti u gubljenju relativne ekonomske moći, a zatim političkog uticaja. Naspram SAD i Kine zasebno ili EU kao bloka, UK će delovati patuljasto.
Realnost je da bi Britanija do 2030-ih mogla da postane sila sa malom, ali savremenom i kompaktnom vojskom i komparativnom prednošću u sferi tehnologije. To bi bilo više od onoga što je ona trenutno, ali mnogo manje od preambicioznih snova Džonsona i bregzitovskih nostalgičarskih krugova.
https://novitreciput.org/moze-li-britanija-da-bude-svetska-sila-nakon-bregzita/
|
