Bobo123 ::Odgledao reprizu, mocno i perfektno!
Najbolji utisak kao i komentatora deca koja daju veteranima cvece. Postuju ljudi svoju tradiciju i borce, svoju istoriju...
Juce sam bio na sahrani komsiji .Bilo nas je u vrh glave oko 30-tak . Covek bio veteran , borac od 1941. Sahrana sa vojnim pocastima - lafet i pocasni vod . Kcerka , zet i unuk zaboravili da ponesu od kuce ordenje pa jastuce ostalo prazno . U pocasnom vodu 7 - 8 vojnikusa i dugacki repovi kose padaju im ispod slema do pola ledja . Da nije tuzno bilo bi smesno . Pocasna paljba kao lovacka pucnjava na jato divljih gusaka . Majko moja , u sta smo se mi pretvorili .
A i predsednik i njegovo nesuvislo pisanije na grobu neznanog junaka ... a na groblju oslobodilaca Beograda vise nego skromna svecanost ... Cemer od drzave . Lazanski je u svemu najmanji problem .
Svaka cast Rusima . Veliki ostaju veliki a mali su sve manji i manji .
Tuga, zaboravili njegovu zrtvu i sve koji su zivot dali E to Rusima ne moze da se desi u pravu si. Zato se prave parade, da se sete...
Zato je moj deda svoje odrenje hteo da mi da uz obecanje i zaduzenje da ih donesem tog dana na njegovo poslednje putovanje... Nisam imao srca da ga uzmem ali sam mu obecao da ce biti uz njega do poslednjeg trenutka.
Ово ће бити сасвим довољно да их разумемо...Ако се Русија, уопште, може разумети нашим менталним склопом. Ја сам, на моју огромну срећу, провео довољно времена са њима да могу рећи - да, познајем тај невероватни народ.
Slično je bilo i 2001. godine kada sam sahranjivao oca, da im nisam rekao kako se postavlja trobojka na kovčeg naopako bi je postavili, što se tiče počasne paljbe tu su barem bili na potrebnom nivou.
Nisam gledao celu paradu na RTS-u već samo poslednjih 10-tak minuta i slatko sam se nasmejao koliko su grešaka napravili komentatori za samo tih 10 minuta.
кад је мој деда умро 1989 имао сам свега 6 година, али се сећам сахране, као да је данас била. лафет и почасни вод тадашње ЈНА, мој отац офицер ЈНА у свечаној униформи је носио црвено јастуче са медаљама, на сахрани присуствовали преживели борци, са све одликовањима, на грудима. И наравно застава преко ковчега...почасни вод је испалио потун као један...ево док ово пишем сузе ми кренуше на очи, кад видим како се ми данас опраштамо од тих ветерана, који су се борили и полагали своје животе за СЛОБОДУ свог народа...
Руси су народ који памти своју историју и не срами је се, имам доста другара Руса, а и стриц ми живи у Русији. Знам само ово: да су сви до једног поносни на своје дедове и очеве који су бранили родину од непријатеља који их је хтео да истребити.
Хвала вам браћо Руси, на великој жртви, коју сте понели као народ, да би стали једном злотвору на крај и поразили га у том страшном рату. Хвала и нашим ветеранима и борцима исто тако....
Поносимо се на вас и памтићемо вас док год смо живи, а то сећање на вас смо дужни да пренесемо на наша поколења да вас се и они сећају и да се поносе вама....
Zao mi je, ali nase je nacionalno pamcenje kao kod kokosaka - ono sto je bilo juce, zaboravljeno je.
Zatp me jos vise gane kad vidim da neko zaista misli "niko nije zaboravljen, nista nije zaboravljeno'.
Ako ima velikih ljudi, koji to isto pokusavaju da sprovedu u zemlji Srbiji, utoliko ti ljudi zasluzuju vece postovanje.
Duzan sam postovanje i "niski poklon" svakome ko radi na tome da se dela nasih dedova ne zaboravi.
Zato se klanjam, ne samo senima i delu nasih dedova, nego i onim ljudima iz danasnjih dana koji se trude da se nista ne zaboravi, da niko ne bude zaboravljen,
Zao mi je, sto ja ne mogu da dam veci doprinos tom teskom poslu.
