Titov plan u slucaju napada SSSR-a na Jugoslaviju

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ne znam bas, drzao je tile konce samo tako...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

kNikS ::uf, puklo bi po nacionalnim linijama dok si reko piksla, samo bi se cvece bacalo na tenkove u beogradu, a ne u zagrebu.

PA ne bih rekao bas toliko ruza bi se prosulo ni po beogradu na ruske tenkove jer je Kraljevina bila friskija (pro zapadna)u sjecanju (10 godina od kapitulacije) nego bratstvo sa Rusima...Vise bi bilo osipanja u redovima oficira u JNA i djeljenja na staljinista i titoiste, posebno po gradovima. Tada je i bilo podosta prebjega rusima od strane visih oficira iz reda srpskog i crnogorskog naroda.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ovo je vise sociolosko pitanje, ali dobro - raspadi svih jugoslavija (kao neprirodnih tvorevina) bili su proizvod unutrasnjih i spoljasnjih cinilaca. hocu da kazem da bi rat bio dezintegrisuci, a ne integrisuci faktor kao sto jugonostalgicari vole da misle - na kraju krajeva, tesko mogu da zamislim motivisanog srbina kako se bori protiv rusa, ali zato lako mogu da zamislim (veliko)srbe/ibeovce koji bi tu stvar podgrejali iznutra, a koje bi odmah podrzali rusi.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Моје је мишљење да би се сукоб између СССР-а и ФНРЈ завршио веома брзо (наравно, не баш лепо по ову другу). Пример руско-финског рата '39-'40. баш и није релевантан за 1950-те године. Није не због поређења Финске и Југославије, већ што СССР није био такав исти у та два периода.

Нама би преостајало да своју кожу продајемо што скупље док се у сукоб не би укључила нека сила упоредива са СССР-ом, па да онда нешто и урадимо (одбранимо се). Такав пример смо имали са нама или рецимо Белгијом у Првом светском рату.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

kNikS :: tesko mogu da zamislim motivisanog srbina kako se bori protiv rusa, ali zato lako mogu da zamislim (veliko)srbe/ibeovce koji bi tu stvar podgrejali iznutra, a koje bi odmah podrzali rusi.

PA ibeovci jesu na tome radili itekako ali opet mislim da je tito to prepoznao gdje smo najtanji (bivsa Yu) i obracunao se sa njima nemilosrdno (sto na goli otok, sto one koje je pojeo mrak) zato i nije doslo do osipanja na nacionalnoj osnovi, neko je dobro odradio svoj domaci.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ajd da i ja malo ''osveštam'' ovu temu pre nego što ode u blogove, a to mi se nekako javlja, kako je počela.

Podsetio bih sve one sa malo kraćim pamćenjem: krajem osamdesetih , kako je raslo ''nacionalno osvešćivanje'' srpskog naroda (duhovito i zloslutno nazvano ''događanje naroda'') u režimskim novinama ''spontano'' su se pojavljivali razni ekspertski feljtoni o apokaliptičnim planovima vezanim za Srbiju. U svakom od tih planova bilo je predviđeno da s Srbija opustoši,opljačka, poplavi (zašto da ne kad ima i čime), sruši do temelja kako ne bi pala neprijatelju u ruke, itd. Pominjani su primeri fabrika koje su cele seljene u dubinu jugoslovenske teritorije, a prećutkivane su one koje su doseljavane u Srbiju ili građene iz temelja. Naravno, znamo šta je bilo cilj tih feljtona . Kao jedna od nezaobilaznih tema bio je i JBT, kao ''omraženi srbožder'' i šta sve ide s tim.

Ne kažem da znam šta je istina, ali nešto od toga znam jer mi je otac sve te godine bio aktivni oficir NOV iPOJ, JA i JNA. Kao lični pratilac Slobodana Penezića Krcuna a zatim i Peka Dapčevića, a zatim i kao oficir KNOJA (da li treba da podsetim šta je bio posao knojevaca i ko je prvi trebalo da dočeka udar?) sigurno je bio upućen u osnovne planove. Svi su predviđali eventualno povlačenje na rezervni položaj, strateško povlačenje partizanskog tipa u gudure Bosne (provereni scenario) i onda rat do poslednjeg. Nigde se ne spominje scenario marke ''Karađorđevići''.

Istina je bolna, a svakako će jednog dana biti svima dostupna: Tito se spremao za sukob sa IB kao što se spremao za sve u svom životu, pa su na Goli otok stigle samo naivčine i politički protivnici. Ni jednu situaciju on nije dočekao da nije imao bar još jednu mogućnost. Tako je bilo i 1948. Nikome nije bilo u računu da napadne FNRJ jer su ratna iskustva i znanja, kao i potencijali, bila sveža i svima na raspolaganju. Da se ne zanosimo-Tito je bio velemajstor svog posla i tačno je znao šta radi. Sukob sa IB poslužio je Titu, Staljinu i ostalim vlastodršcima istočnog lagera da ućvrste ličnu vlast i kult ličnosti - kao što znamo. U tome su i uspeli ,sa par izuzetaka (Istočna Nemačka, Mađarska 1956. i nešto kasnije Poljska, pa Čehoslovačka). Staljin ne bi ušao u Treći svetski rat jer nije imao osiguran i stabilan atomski odgovor (ruski program bio je kao što znamo,u povoju a pri tom mislim pre svega na nosače tog oružja), a Zapad je imao pametnije planove za mir.

Što se naših planova tiče: oni su postojali i nalaze se u arhivama i svima su dostupni: ni u jednom od njih nećete naći ludačke planove tipa ''minirati Đerdap i poplaviti Vojvodinu'' (kako je pisao ''istoričar'' u ''Politici''), ili povući se na neki novi Solunski front. Jugoslovenska država i armija imale su dovoljno znanja i pameti da tako nešto ne planiraju i ne potpisuju.

Neko reče, čini mi se Trpe, da postoji mnogo dostupne literature, pa izvolite čitajte. Preporučujem knjigu ''Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita'' od Vlade Dedijera , kao i Titova sabrana dela.

Dakle, ako neko ima nešto stvarno novo na ovu temu, neka postuje, voleo bih to da pročitam. Inače, stvarno možemo da raspravljamo do sudnjeg dana šta bi bilo kad bi bilo i da je bilo, da se poredimo sa ovim i onim...ali u blogovima i u kantini, a ne na ozbiljnoj , istorijskoj temi.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

zgembo ::PA ibeovci jesu na tome radili itekako ali opet mislim da je tito to prepoznao gdje smo najtanji (bivsa Yu) i obracunao se sa njima nemilosrdno (sto na goli otok, sto one koje je pojeo mrak) zato i nije doslo do osipanja na nacionalnoj osnovi, neko je dobro odradio svoj domaci.

dok je bio mir, licilo je da je i u kraljevini neko dobro uradio svoj domaci, ali je sasvim druga prica bila kada je na nju udarila onolika sila - isti bi scenario bio i da je napao VP. a to je zato sto je, opet kazem, jugoslavija bila neprirodna tvorevina kakva se ne moze drzati silom na gomili, bar ne na pogresnim (ideoloskim) osnovama na kojima je bila postavljena.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U potpunosti se slažem sa Trpetom i Siriusom.
Dajte da batalimo glupe i izmišljene priče.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

SasaYU ::U potpunosti se slažem sa Trpetom i Siriusom.
Dajte da batalimo glupe i izmišljene priče.
Pa naravno da treba izbjegavati blogove, ali posto je pocetak teme normalno treba da je negdje uputimo, naslov kao naslov mozemo iskoristiti da vidimo sta je sve bilo uradjeno da se ta (kako Kniks tvrdi neprirodna tvorevina "mada se ja ne bih sa time slozio" ima koliko hoces jos neprrodnijih tvorevina a dvije su bile a jedna jos jeste jedina velesila na svijetu) da vidimo sta je to odrzavalo bivsu Yu, ko i kako je to radio.

@Sirius
Koliko vidim imas porijeklo koje bi nam malo vise bacio svjetla na desavanja iz tog perioda iz prve ruke pa izvoli nastavi a bujrum i ostali, a da se manemo blogiranja barem u najmanjoj mjeri...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Prihvatam predlog, zato sam i ovako intonirao svoj post. Treba imati na umu sledeće: u mentalnom kodu našeg posleratnog starešinskog kadra (prekaljenom u više nego krvavim okršajima sa najmodernijim armijama toga vremena) nije postojao pojam ''povlačenje'', ''predaja'', ''odstupanje'' ili nešto slično. Postojale su taktičke radnje i postupci, ali način razmišljanja - gubitnički mentalitet, to svakako ne. Navešću primer iz prve sveske Dnevnika Vladimira Dedijera. Kada su Nemci napali Drvar, Dedijeru (koji je koliko me pamćenje služi bio u to vreme sa Vlatkom Velebitom u našoj misiji u Bariju i u Kairu), engleski domaćin je ujutru uzbuđeno javio da je Tito u obruču, na šta mu je ovaj smejući se odgovorio: ''Mi smo od 1941. godine u obruču, samo tako i ratujemo''.

Trenutno (danas) mi ta literatura nije dostupna , no za vikend ću prekopati biblioteku i pronaći. Postojale su razne špekulacije, ali prosto meni je van ikakve pomisli i svesti da je bilo koji jugoslovenski general mogao i u podsvesti da pomisli da se složi sa napuštanjem teritorije. Drugo, koga interesuje stvarna priroda odnosa između SSSR i FNRJ (SFRJ) neka pročita memoare Veljka Mićunovića (mislim da se zovu ''Moje moskovske godine'') pa će videti da mi Rusima nismo bili isto što i Česi, Mađari, Rumuni...