Titov plan u slucaju napada SSSR-a na Jugoslaviju

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sovjeti su ispusili lulu mira u Afganistau od nepismenih Pastunskih plemena, i to na terenu koji je cak prohodniji u odnsodu na planinske masive Bosne obrasle visokim sumama i vegetacijom(jos ako uzmemo stanje puteva u periodu 1948-50.) pa ne vidim razloga sto bi se bajno proveli kod nas...Ni Rusi nisu isli bas marsirati po Tora-Bori... tesko da bi se sepurili i po Grmecu, Vlasicu, Kozari, ... Mislim ni da u moralnom pogledu njihovi vojnici nebi pjevajuci isli na Yu. Nebi imli nista bolju logistiku i opremljenost nego sto su imali Svabe u WWII na ovim prostorima ali bi imali zapadni blok koji bi nas svakako svacim mogucim potpomagao jer se nebi moglo dozvoliti da Sovjeti izbiju na Mediteran.
Za mene je upitno samo koliko bi mrtvih glava palo i koliko bi vremena to sve trajalo, ali uopste nije mi upitno ko bi pobijedio.
Uzmimo u obzir i tadasnju tehnologiju kad nije bilo helikoptera kao npr. 30 godina kasnije, nije bilo ni satelita i ostale moderne tehnologije, znaci Rusi su imali samo masivan broj oklopne tehnike i pjesadije. Tenkove mozes zaboraviti kad moraju da idu u koloni jedan za drugim a copaju te sa svih strana. Usput treba tu i gomila logistike, goriva, dijelova... Mis mo imali dovoljno pjesadije, na domacem terenu i konfiguracija terena bi nam isla na ruku u unutrasnjosti. Moralno takodjer jaci..
Mislim da iz danasnjeg ugla gledanja ljudi nemaju pravu predstavu koliko je Partija bila jaka kao i karizmma Marsala Tita! Tito je tada bio veci od Boga ili Bog koji hoda po zemlji i ljudi se kunu u njegovo ime, a KPJ-e je bilo skraceno ime za religiju! Naravno, tad je taj mladi sistem imao i svoju verziju Gestapo-a i gotovo u svakom selu da ne kazem u svakoj kuci je bio po jedan ako ne agent onda bar dousnik... pa ti reci nesto protiv sistema. Znaci disciplina naroda je bila na nivou!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Upravo tako, kolega, o tome i pričam. Godine 1948. moj otac se kao komandant Odseka našao na granici prema Bugarskoj. Sve je dignuto na noge i stavljeno tamo gde je predviđeno, odlučno da se bori do poslednjeg.

Da spomenem još neke stvari koje nisu išle u prilog Rusima u takvom napadu: Rusi su već 1947. godine u zemljama budućeg Varšavskog ugovora imali status poluokupatora (Češka, Poljska), a u zemljama koje su bile na strani Sila osovine oni su praktično bili okupaciona snaga (Rumunija, Mađarska, Bugarska, Istočna Nemačka). Službovanje u tim ''zagraničnim'' trupama nije bila nagrada, sasvim sigurno. Dalje, pogledajte po dokumentima i mnogobrojnoj memoarskoj građi. S velikom mukom partija i država su zataškavale bahato ponašanje mnogih ruskih vojnika za vreme ''bratske pomoći'' u završnim operacijama. Česta silovanja, pljačke i ubistva narod je pamtio.

Iustrovaću još : moj otac je bio polaznik legendarne Oficirske škole na Palama. Na njoj su se ''overavali'' ratni činovi. Većina profesora bili su ruski instruktori i prema našem prekaljenom oficirskom kadru odnosili su se s nipodaštavanjem i prezirom. S druge strane, brojni oficiri koji su bili na školovanju u SSSR (pre svega radisti, artiljerci, tenkisti, vazduhoplovci) vraćali su se ogorčeni smeštajem, tretmanom, hranom, itd. Sve to je u JA stvorilo vrlo preciznu (i ružnu) sliku o Staljinovoj armadi. Moram da kažem i to da je moj otac, kao ratni oficir, a kasnije i kao školovani oficir, izražavao mnogo veće divljenje prema nemačkom oficirskom horu i njihovoj veštini i prestižu, a ne prema sirovoj snazi ''parnog valjka'' koji je masom i bezmernim žrtvama pobedio Hitlera. Time, naravno, ne nipodaštavam žrtve jer su mnoge od njih pale za slobodu naše zemlje, već govorim o vojničkom kvalitetu.
Dakle, naši generali su znali ko se nalazi s druge strane granice i koliko je motivisan za vojnu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Komandant te škole bio je Dimić, kasnije general i kasnih sedamdesetih komandat Beograda.Naši borci su navikli na nemačku i italijansku mehaniku i ceo rat su prošli sa odličnim streljačkim oružjem uz koje su i oni stasali kao izvanredni strelci. Na Palama su pucali onim tandžarama ''mošinkama'' kod kojih je metak mogao da ''propadne'' u usta cevi, toliko su bile raubovane i loše. Kada su ih naši oficiri ozlojeđeni lošim rezultatima pobacali niz grudobran, nastao je skandal. Na raportu Dimić im je rekao: ''Čekajte drugovi, daj da ih istrpimo još malo''. To je bilo krajem 1946. godine. IB je bio ''iznenađenje'' samo za naivne.
S jedne strane stajala je armija stasala u najkrvavijoj ratnoj zbilji. Gotovo tri godine nije ih priznavao niko. NOV i POJ stvarno su izrasli iz naroda i nisu se plašili više nikoga. S druge strane stajala je jedna loše motivisana armija, sa bazom na tuđoj, u suštini neprijateljskoj zemlji, iznutra zastrašena komesarima i staljinističkim terorom. U doba najvećih pretnji za našu zemlju, kada su se po Mađarskoj pojačavali mostovi radi transporta teške tehnike, Tito je otišao na letovanje. Ladno.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pokusacu da ogledam koliko je bilo realno povlacenje veceg dela vojske i omladine u inostranstvo. Sovjetske trupe su se nalazile u Bugarskoj, Rumunili, Madjarskoj i Austriji. Albanija je bila siguran saveznik SSSR. Napad bi dosao iz Bugarske, Rumunije i Madjarske dok bi u Austriji (tada jos okupiranoj) i Albaniji bio defanzivni front. Jedina mogucnost povlacenja bi bila prema Grckoj i Italiji. Verovatni pravci napada bi bili Moravsko vardarskim pravcem, Pravcem Zagreb-Karlovac--Rijeka i pravac iz Bugarske u pravcu Albanije. Ovaj poslednji ppravac je isto tako tenkoprohodan i pao bi za par dana, setite se 1915 i 1941. Tako da bi ovaj pravac povlacenja u Grcku bio brzo zatvoren. Pravac Zagreb-Rijeka bi zatvorio put za povlacenje prema Italiji. Verovatno bi se JNA borila na granicama u Srbiji i ostalim pravcima napada. Treba uzeti u obzir i stanje tadasnje protivtenkovske i protivavionske odbrane i videti da nije postojala materijalne mogucnosti da se ozbiljno ugroze tenkovski klinovi.
Takodje treba imati u vidu i stanje putne i zeleznicke mreze i videti njene krajnje skromne mogucnosti za masovni transport.

Mislim da bi putevi za povlacenje bili otvoreni veoma kratko i da bi samo mali broj ljudi mogao da se povuce u druge drzave. Kako mi se plan cini nerealnim, tako i sumnjam u ozbiljnost "Titovog dnevnika", on je bio previse realan politicar da bi se zanosio novim Solunskim frontom.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

kripo ::Sovjeti su ispusili lulu mira u Afganistau od nepismenih Pastunskih plemena,..
Samo mali dodatak...
Nepismena plemena jesu nepismena, ali su se u listu njihovih pomagača upisali susedni Pakistan, pomalo i Kina, SAD a i još poneko iz NATO verovatno. Oni su dobijali i prilično savremeno oružje, npr Stinger.

Sa druge strane, u Iraku smo do skoro imali ozbiljan ustanak (sad se malo smirio). SAD i saveznici su na terenu imali 3 puta više vojnika nego sovjetu u Avganistanu, koji su bolje opremljeni, i što je vrlo bitno imaju bolju ličnu zaštitu i bržu medicinsku evakuaciju. Po gubicima u Iraku amerikanci su bili vrlo blizu sovjetima u Avganistanu (glavna razlika je bio broj poginulih, gde amerikanci danas imaju navedenu prednost). Sa druge strane, iračani su imali malu pomoć sa strane (nijedna država ih ne pomaže), nemaju napredna oružja, a glavni arsenal su im modifikovana municija iz raspale Iračke armije. Gubici Iračana su slični onim u Avganistanu (gle čuda, u oba slučaja ne postoje tačni podaci, a protivnička strana ih je naduvala do preko milion)

Poenta posta - ako hoćeš da se izboriš sa okupatorom, izborićeš se.
Samo je pitanje ko je spreman da plati veću cenu - okupator finansijsko/ljudsku, ustanik uglavnom ljudsku.

Dopuna: 01 Okt 2009 0:17

misaiv ::Pokusacu da ogledam koliko je bilo realno povlacenje veceg dela vojske i omladine u inostranstvo. Sovjetske trupe su se nalazile u Bugarskoj, Rumunili, Madjarskoj i Austriji...
U Austriji je bilo i Zapadnih saveznika, kao i u Italiji i Grčkoj, pogotovo u Sredozemlju.
Situacija nije bila kao 1941. Da je jedna strana napala Jugoslaviju, druga bi je pomogla. Pogledajte šta se desilo sa Korejom.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::Ajd da i ja malo ''osveštam'' ovu temu pre nego što ode u blogove, a to mi se nekako javlja, kako je počela.

Podsetio bih sve one sa malo kraćim pamćenjem: krajem osamdesetih , kako je raslo ''nacionalno osvešćivanje'' srpskog naroda (duhovito i zloslutno nazvano ''događanje naroda'') u režimskim novinama ''spontano'' su se pojavljivali razni ekspertski feljtoni o apokaliptičnim planovima vezanim za Srbiju. U svakom od tih planova bilo je predviđeno da s Srbija opustoši,opljačka, poplavi (zašto da ne kad ima i čime), sruši do temelja kako ne bi pala neprijatelju u ruke, itd. Pominjani su primeri fabrika koje su cele seljene u dubinu jugoslovenske teritorije, a prećutkivane su one koje su doseljavane u Srbiju ili građene iz temelja. Naravno, znamo šta je bilo cilj tih feljtona . Kao jedna od nezaobilaznih tema bio je i JBT, kao ''omraženi srbožder'' i šta sve ide s tim.

Ne kažem da znam šta je istina, ali nešto od toga znam jer mi je otac sve te godine bio aktivni oficir NOV iPOJ, JA i JNA. Kao lični pratilac Slobodana Penezića Krcuna a zatim i Peka Dapčevića, a zatim i kao oficir KNOJA (da li treba da podsetim šta je bio posao knojevaca i ko je prvi trebalo da dočeka udar?) sigurno je bio upućen u osnovne planove. Svi su predviđali eventualno povlačenje na rezervni položaj, strateško povlačenje partizanskog tipa u gudure Bosne (provereni scenario) i onda rat do poslednjeg. Nigde se ne spominje scenario marke ''Karađorđevići''.

Istina je bolna, a svakako će jednog dana biti svima dostupna: Tito se spremao za sukob sa IB kao što se spremao za sve u svom životu, pa su na Goli otok stigle samo naivčine i politički protivnici. Ni jednu situaciju on nije dočekao da nije imao bar još jednu mogućnost. Tako je bilo i 1948. Nikome nije bilo u računu da napadne FNRJ jer su ratna iskustva i znanja, kao i potencijali, bila sveža i svima na raspolaganju. Da se ne zanosimo-Tito je bio velemajstor svog posla i tačno je znao šta radi. Sukob sa IB poslužio je Titu, Staljinu i ostalim vlastodršcima istočnog lagera da ućvrste ličnu vlast i kult ličnosti - kao što znamo. U tome su i uspeli ,sa par izuzetaka (Istočna Nemačka, Mađarska 1956. i nešto kasnije Poljska, pa Čehoslovačka). Staljin ne bi ušao u Treći svetski rat jer nije imao osiguran i stabilan atomski odgovor (ruski program bio je kao što znamo,u povoju a pri tom mislim pre svega na nosače tog oružja), a Zapad je imao pametnije planove za mir.

Što se naših planova tiče: oni su postojali i nalaze se u arhivama i svima su dostupni: ni u jednom od njih nećete naći ludačke planove tipa ''minirati Đerdap i poplaviti Vojvodinu'' (kako je pisao ''istoričar'' u ''Politici''), ili povući se na neki novi Solunski front. Jugoslovenska država i armija imale su dovoljno znanja i pameti da tako nešto ne planiraju i ne potpisuju.

Neko reče, čini mi se Trpe, da postoji mnogo dostupne literature, pa izvolite čitajte. Preporučujem knjigu ''Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita'' od Vlade Dedijera , kao i Titova sabrana dela.

Dakle, ako neko ima nešto stvarno novo na ovu temu, neka postuje, voleo bih to da pročitam. Inače, stvarno možemo da raspravljamo do sudnjeg dana šta bi bilo kad bi bilo i da je bilo, da se poredimo sa ovim i onim...ali u blogovima i u kantini, a ne na ozbiljnoj , istorijskoj temi.

e, ovo potpisujem...

samo bih skrenuo paznju na ono "Ni jednu situaciju on nije dočekao da nije imao bar još jednu mogućnost.". da li bi ona druga mogucnost, tj. krajnja bilo povlacenje iz zemlje? naravno da to niko ni u kojoj knjizi ne bi naveo, jer bi zaista delovalo kao 1941.

sssr bi stigao do planina i tamo bi verovatno pokusao da udje u gradove. ali, bojim se da bi svaki grad na kraju licio na staljingrad ili berlin, "oslobodjen do temelja", sto ne ide brzo. ne ide brzo ni "ciscenje" suma, tj. ne ide nikako. ne mogu da zamislim da bi 'obican' narod bio uz ruse a ne svoju vojsku, bez obzira na staljiniste. uvek bi bilo onih koji su drugog misljenja, ali racunam da bi se mnogi pokolebali i promenili misljenje ako bi sssr napao.

a onda, otpor bi se sigurno produzio iz suma, tj. dobri stari partizani, koje ni nemci nisu lsedili u sumi, pa verovatno ne bi ni "rusi".

ako bi u kampanji i ucestvovali bugari, rumuni, cesi, madjari i dr., treba reci da ni kod njih situcija nije bila bas 100 % "crvena", videlo se to lepo posle, pa ne racunam na njih da bi se "pokazali" otprilike kao nemacki sateliti u napadu na sssr, ideoloski mozda i gore.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Georgius ::zgembo ::MA nije, nego se sjecam koliko su nekada nam prosipali lafinu kako je Vojska kraljevine Jugslavije pobjegla zajedno sa kraljem u inostranstvo ostavivsi narod samom sebi a sad izgleda po ovome da bi Tito i kralj djelili sobu u engleskoj da se staljin zaletio Suprostaviti se crvenoj armiji i nije nesto novo cini mi se da su Finci bas primjer toga da brojnost neprijatelja nije kljucni faktor.


Jesu Finci pokazali da moze ! Ali, nemoj zaboraviti da je ogromna razlika bila izmedju Crvene Armije 1939, kad je poceo Zimski Rat i recimo 1960-ih .
1938 Staljin je napravio cistku, ubio 70% oficira... Bukvalno unistio Crvenu armiju sto se tice ofirskog kadra.Tako da su se Finci susreli bukvalno sa gomilom vojnika koji nisu imali prave vodje. E sad, 50-ih i 60-ih su u Crvenoj Armiji bili sve oficiri iz Drugog rata....zamisli to iskustvo + tehnika + brojnost tehnike (tenkovi, avioni, haubice....) . Jugoslaviju bi pregazili u roku od odmah.

I pitanje je da li bi naši i pucali na Ruse ili bi ih dočekali kao oslobodioce. Ili bi umesto komunističke pro-Titove vlasti samo došla komunistička pro-Staljinova vlast.

U principu sve bi ostalo isto samo bi se izvršila smena na Golom otoku....

Šalu na stranu.
SSSR bi okupirao Jugoslaviju ali za razliku od Čeha 1968 godine, koji iskreno nikad nisu ni voleli da ratuju, kod nas bi bio pravi gerilski rat.
Zapad bi dostavljao materijal i municiju, a kod nas je toga bar lakog naoružanja bilo puno.
Bio bi II svetski rat- II deo. bar nas što se tiče.

A ostaje i pitanje motivacije ruskog vojnika. Nisu oni bili oduševljeni napadom na Češku, ne bi sada branili Rodinu nego bi napadali drugu zemlju.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nemojte zaboraviti da Jugoslavija nije bila clanica Varsavskog ugovora. Mislim da bi u slucaju napada SSSR-a na SFRJ to znacili i sirenje varsavskog ugovora preko njegovih granica i zapad nebi sedeci posmatrao taj napad SSSR-a na SFRJ jer bi to mozda za njih znacilo i mozda sutra sam napad na NATO clanice. Mnogo ovde ima "sta bi bilo" ,ali jasno je da bi mi najvisu cenu platili, ali ipak mislim da se nebi zavrsilo samo stim da SSSR-a okupira SFRJ.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa to tako i funkcionira ,ovce bez čobana se brzo zapletu u draču a Tito je bio neprikosnovena karizma baš je u nekidan na televiziji spomenuta njegova smrt i kolektivno plakanje samo nisu spomenili da ih je 10 posto plakalo od ljubavi prema maršalu a onih 90 posto ostalih od straha što će biti sutra i bilo je šta je bilo,a što se tiće situacije 50tih godina ,bila je užasna zemlja se tek oporavljala od rata ni nama ni rusima ni zapadu nije bilo do ponovnog krvoprolića,i ostalo je povijest...