offline
- zastavnik
- Građanin
- Pridružio: 28 Mar 2011
- Poruke: 262
- Gde živiš: Agram-Singidunum
|
- 17Ovo se svidja korisnicima: CheefCoach, Vlada78, Mercury, Dorcolac, zixo, Shone 89, djox, DENIRO, proka89, Arhiv, kljift, virked, Levi, ujkozavlanje, Wisdomseeker, victoria, ikan
Registruj se da bi pohvalio/la poruku!
Kratka foto priča o maloj grupi pilota i letača 138.transportne avijacijske eskadrile sa aerodroma Batajnica.Grupa vazduhoplovaca na čelu sa Komandantom eskadrile.Krenuli smo kao jedan u odbranu Šapca.Komanda nas je rasporedila na jučerašnjoj najtežoj tački, Drenovac-Čevrntija koja je tokom dana nekoliko sati bila pred pucanjem.Mi smo na kraju dana pobedili.
Kada smo juče stigli na nasip, ništa nije govorilo da Sava preti.Nasip je preuzela vazduhoplovna grupa sastavljena od pripadnika svih brigada ViPVO.Piloti, letači, raketaši, radarci, vezisti.Rame uz rame general, majori, stariji vodnici i vojnici.Krenula je bitka sa rekom.Nasip već natopljen vodom i pod pritiskom vode, krenuo je polako da propušta.Treba brzo stvoriti novi sloj koji će vodu zaustaviti.Krenuli smo u bitku sa vremenom.Polako i narod pristiže.Ljudi iz najbližih sela, sa okolnih farmi.Mlado i staro.Svi se javljaju i prate gde da idu i šta da rade.Formira se lanac koji prenosi džakove brzo sa kraja na kraj.
Ipak, voda polako izvire ispod nasipa, iza leđa branilaca nasipa.Prilazni zemljani put pretvara se u blatno jezero, mašine koje dovoze džakove teško prilaze, na kraju staju.Momci iz INTER KOPA neumorno dovoze šljunak i nasipaju stvoreno blato, satima se vodi borba.Stabilizuju prilaz nasipu.U međuvremenu javljaju da postoji mogućnost od pucanja nasipa.Niko ne razmišlja da napusti položaj.Idemo dalje.Dolaze brojne novinarske ekipe.Znak da se nešto dešava.Strani novinari u čudu što svi na nasipu rade bez prestanka, nema odlaska, nema panike.Pitaju nas vojnike da li smo ovde po kazni?!
Ne, ovde smo svi dobrovoljno.Vazduhoplovci!
Nasmejemo se Francuskom novinaru, dok nas u čudu gleda.
Nailazi transportni helikopter.Naše kolege iz brigade.Čuli su da samo što nije probio nasip i došli su po nas.Nisu ni trenutak razmišljali da li treba da dođu i spasu nas.Svima na nasipu puno znači ovaj gest kolega.Znamo da nas nikad neće ostaviti.Francuski novinar odlazi u čudu.
Kako je vreme odmicalo, pristižu stotine i stotine meštana.Nepregledna kolona.Ipak za Srbiju ima nade.Stvaraju se dugački lanci ljudi duž nasipa.Nekoliko hiljada .Narod i vojnici pomešani, pružaju maksimum.Lete džakovi, galama, smeh, psovke upućene nekome.Svi prljavi od blata i peska, umorni, ali niko ne posustaje.I tako celo poslepodne do uveče.Napokon, Sava je zaustavljena.Narod polako kreće svojim kućama u Šapcu.Odbranili su ih danas sa vojnicima.I nasip i Šabac i Srbiju.
Vazduhoplovci ostaju na nasipu.Nema odlaska, opasnost nije prošla.Dežurstvo počinje.Momci sa mehanizacijom ne prestaju da rade.Kamioni i dalje pristižu, bageri rade bez prestanka duboko u noć.Da ne bi bili sami, pobrinuli su se lokalni komarci.Milioni…
Napokon iz ponoći smena, javljaju idemo na odmor.Kasarna u Šapcu već puna.Većini ne smeta spavanje na podu u vreći za spavanje.Raj za umorne vojnike.Tek sad vidimo koliko nas je današnje sunce opeklo.Pesak u svakoj pori.Sanjamo kafu.
Rano ujutro nazad na nasip.Sava stoji, ali preti.Umorni od juče, izujedani od komaraca, miris ambrozije se širi poljem, pesak u čarapama, u rukavicama, u kosi...Hiljade džakova nas čekaju na livadi.Sve to treba postaviti na nasip do podne.Vazduhoplovci sami na nasipu.Umorni, neispavani, ali odlučni da završimo započeto.Svi veseli, humor nas nije napustio, sanjamo kafu.Devojke iz crvenog krsta donose jogurt i sendvič svakome.Donose i osmeh.Fotografija za uspomenu.Krećemo.Sati prolaze.Bager koji priđe da ga napunimo, ima kašiku koja puni pet kubika.Ima li neki manji?!Napunimo je za manje od desetak minuta.Sledeći…Sledeći….Gledamo kolege na nasipu.Nima još teže.Sve što mi natovarimo u bager, oni istovare na nasipu i na leđima polako nose u koloni.Ovo je kao u rudniku soli.Niko ne staje.Nema zabušanata.Umor nas sve sustiže pred podne.Ne čuje se više priča.Pucaju kičme, rukavice pocepane, blato oko nas, po koja reč se čuje.Komandant sa nama.Poslednji džakovi napokon utovareni.Stiže i smena kolega vazduhoplovaca.
Svi umorni, ali veseli.Pobedili smo Savu.Idemo kući.
Morao sam da podelim ovu životnu priču sa svim prijateljima, priču koju sam poslednja dva dana doživeo sa svojim kolegama i svojim narodom.
Foto album:
https://www.facebook.com/sasa.jovanovic.3572846/me.....500&type=3
|