Vojske bivših Republika SFRJ

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dogodi se. I onaj dećko Mathias Rust je sletio s Cesnom usred crvenog trga u Moskvi. Mene zanima kako imamo u Sloveniji pokriven prilaz sa morske strane. Imamo mobilne radare za male visine (izraelske Elte i Žirtafe) samo verovatno nisu u pogonu nego su parkirani po kasarnama. Teško da može radar sa Ljubljanskog vrha koji pokriva srednje i visoke visine pokrivati nisko leteće letelice ako prilaze s mora. Verovatno to pokrivamo sa civilnim radarima?

Dopuna: 20 Jul 2011 12:51
pleter ::Ne razumijem kakve veze taj članak iz Nacionala ima s nabavom novih zrakoplova za HRZ?
Ako je ova vijest točna, to znači da je radarski sustav nadzora neba zakazao (što je drugi set pitanja).
No sve je to jedno veliko, veliko "ako".
Inače, radari Enhanced Peregrine koje smo nabavili su problematični od početka njihova rada i to se u javnim dokumentima Ministarstva obrane jasno spominje. Dakle, nikakva tajna.
Ima još na tu temu starijih vesti: http://www.slobodnadalmacija.hr/Hrvatska/tabid/66/.....fault.aspx
Radarski sustav na jadranskoj obali nije zakazao je u biti on ne postoji, barem ne u funkciji.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

jazbar ::Dogodi se. I onaj dećko Mathias Rust je sletio s Cesnom usred crvenog trga u Moskvi.

Ovde nije reč o malom putničkom avionu, već o velikom borbenom avionu sa velikim RCS i mogućnošću da nosi ogromnu količinu ubojitog oružja koji je 20 min leteo vazdušnim prostorom jedne NATO članice potpuno opušteno.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

S-lash ::Mislio sam da se ovaj bataljon još nije nešto pokazao javnosti i izložio svoju opremu - kako bi recimo potvrdili da kosriste Karantaniju ili nešto drugo.... Osim one slike sa onim BP letjelicama, gje je bio i neki helikopter, koju smo limali i u ovoj temi
Evo imamo još slovenskih UAV proizvoda, samo što o tome mi civili u Sloveniji retko nešto saznamo. Slovenske proizvođaće vojnih sistema treba da se lampom traži, jer niko o njima nikad ništa ne piše.
Firma C-Astral d.o.o. nema ni sajt na slovenskom pošto izgleda nismo zanimljivo odnosno smo premalo tržište. Sića tih par komada što uzme naša vojska svakih par godina.
http://c-astral.com/products/bramor-uas/bramor-uav/
UAV:

Štabni kontrolni centar:

Poljska nadzorna stanica:

Kompaktna nadzorna stanica:




Sama letelica je vrhunska - stabilna, testirana u jako nepovoljnim vremenskim uvetima. Za ostale dele sistema još će se videti valjaju ili ne? Ohrabrujuće je mnoštvo softverskih operacionih sistema koje mogu podupirati delovanje kompletnog sistema i njegovo umreživanje.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 20 Jul 2011 13:48

svaka čast na najdbi!

Dopuna: 20 Jul 2011 14:26

Nevidim da bi ovi "naši" BPL imali laser na krovu za označivanje ciljeva. Kako još nemamo PGM u našem naoružanju to nije tako strašno, ali morali bi ga ugraditi, zbog eventuelnog natjecanja u tujini.

Nadam se da če nešto napraviti na tu temu!

Auto-tracking mi se dopada. To je nešto šta ima elbitova stanica na Cobri a verovatno i Protector na Svarunu

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sve zavisi od podpore države. Svašta bi mi mogli da izrađujemo ako bi imali politike sa barem malo soli u glavama. Ima mnogo projekata na ledu (ćekanju), samo ako se neće ozbiljno promeniti politika, ostaće u ladicama pregaženi vremenom.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

meni se ne sviđa previše ni ova zamisao:

Citat:Pripadniki 5. OIB bodo glede na potrebe po teh sistemih za določen čas dodeljeni drugim enotam. Hkrati bo to v Slovenski vojski edina enota, ki bo opremljena z njimi.
http://sierra5.net/index.php?option=com_content&am.....p;Itemid=1

Mislim da bi artilerija i izviđači u okviru 10. i 20. MOTB morali biti samostalni oko korištenja BPL, a ne da se čeka "modul" iz 5. OIB.

Ili barem taktički BLP da so usvojeni u matičnim jedinicama, a oni sa večim doletom da su u posjedu 5. OIB. I za artleriju treba nešto sa večim dometom nego 20 km. Ali dobro polako... Ako se operativno uvede ove dve, koje su domače... bio bi veliki plus!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sada kada se priprema rebalans proračuna verovatno će svaka jedinica da dobije po jedan kineski dvogled za 20 €.

Za zadatke artilerijskog navođenja Bramor je sasvim dovoljan. Mogu biti izviđaći pomaknuti više ka potencialnom cilju, netreba baš da se BPL lansira iz mesta na kojem se nalaze haubice, osim toga haubice trebaju zbog opasnosti detekcije pomoču zemaljskih radara brzo menjati položaj.
Za sve potrebe u SV bila bi sasvim dovoljna 3 tipa BPL.
1. minijaturna BPL: koja se baca (lansira) iz ruke i nosi je jedan vojnik, smanjena Karantanija, operacijskog radijusa do 10 km
2. mala BPL: Bramor operacijskog radijusa 20 km i još bolje uvečan Bramor do 30 km pošto ima njegov dizajn (blended wing body) najoptimalniji razmer, raspon krila : težina : nosivost pa je moguće uz malo povećan raspon krila uvečati njegov domet i nosivost, jer je postojeći Bramor premalen da bi nosio i laserski označivać ciljeva. Letelica, lanser, antena i nadzorna stanica bi bila spremljena na vozilu 4x4.
3. taktićko-nadzorna BPL: slićna Hermes-u 450, operacijskog radijusa do 250 km one bi poletale iz puteva ili aerodroma.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 21 Jul 2011 17:33

Mislim da je bilo planirano, da se za sada u SV uvede sustav Karantanija i da se u suradnji sa SV napravi i večja verzija ovog sustava. Nisam siguran ali mislim da sam negde pročitao.
Inaće smo videli, da SV ima več u potrebi i nekoliko drugih UAV (ukupno sa bezpilotnim helikopterom).

Inaće će Slovenija zmogljivost strateških UAV (tipa Predator, Hawk i slićno) u budućnosti imati u okviru NATO-a.

EDIT:
CRP Znanje za varnost in mir 2006-2008 (poročilo)
RAZISKAVA UPORABE SISTEMOV BREZPILOTNIH LETAL V SLOVENSKI VOJSKI
Citat:Šifra projekta: M2-0118
Naslov projekta: Raziskava uporabe sistemov brezpilotnih letal v Slovenski vojski
Izvajalec: Univerza v Ljubljani, Fakulteta za strojništvo
Vodja projekta: Tadej Kosel
Povzetek projekta:
V okviru projekta smo uresničili dva temeljna projektna cilja in sicer: (1) skupaj s podjetjem Mibo modeli d.o.o. iz Logatca smo skonstruirali in izdelali lahko brezpilotno letalo Karantania in (2) definiranli smo generične pogoje in načine zagotavljanja zmogljivosti brezpilotnih letalnikov v slovenskih oboroženih silah.

Brezpilotno letalo Karantania sodi s svojimi tehničnimi značilnostmi in tehnološkimi sposobnostmi med lahke brezpilotnike. Gre za brezpilotno letalo s skupno maso 6.5kg, ki ga žene elektromotor in lahko na razdalje do 10km odleti s koristnim bremenom z maso velikostnega reda 1kg. Koristno breme brezpilotnega letala določa uporabnik, v primeru Karantanie je to video kamera. Glede na raven tehnološke razvitosti sodi Karantania med demonstratorje konceptov, ki služijo študijam tehnik konstruiranja, tehnologij gradnje in integracije sistemov ter istočasno študijam načina uporabe in integracije zmogljivosti v sistem uporabnika.

V letalo Karantania smo namestili avtopilota kanadskega proizvajalca Micropilot MP2028LRC z vsemi pripadajočimi komponentami kot so, GPS antena, modemska antena, baterije, varnostna stikala, pitotova cev idr. Namestili smo tudi sistem za prenos slike v realnem času v bazno postajo in ga povezali z avtopilotom za prikaz parametrov leta in pozicije letala na sliko. Integrirali smo vse dele v celoten sistem brezpilotnega letala in ga pripeljali do demonstracijske faze, kjer smo demonstrirali njegovo uporabo za opazovanje v realnem času v več uspešnih letih. Na osnovi teh izkušenj smo sposobni izdelati avtonomno brezpilotno letalo z različnim tovorom, kot so različne kamere in senzorji, za uporabo v vojaške in civilne namene.

Pogoji in načini zagotavljanja zmogljivosti brezpilotnih letalnikov so definirani za podporo delovanju vojaških enot v formacijah: vod, četa, bataljon in bataljonska skupina. Posebej je izpostavljeno zagotavljanje zmogljivosti brezpilotnih letalnikov v podporo operacijam v urbanih okoljih in v kombiniranih operacijah. Na osnovi tehnično-tehnoloških značilnosti in sposobnosti razpoložljivih brezpilotnih letalnikov so definirani pogoji tehničnega zagotavljanja zmogljivosti, vključujoč izhodišča opremljanju. V okviru operativnega zagotavljanja zmogljivosti so razviti generični pogoji in zahteve za izvrševanje letalskih operacij brezpilotnih letalnikov, potrebne infrastrukture ter logistike. Definirana podpora zagotavljanja zmogljivosti pa vključuje pogoje zagotavljnja varnosti letalskih operacij brezpilotnih letalnikov ter izobraževanje osebja.

Razvili smo tudi simulator z opremo v zanki (Hardware in the loop) za parametriranje avtopilotov. Simulator temelji na kvazi nelinearnem modelu letala in vsebuje računalniško vodeno gibljivo platformo, na katero je pričvrščen avtopilot. Razvili smo nelinearni model letala Karantania in več linearnih modelov pri različnih pogojih leta. Kvazinelinearni model mehko preklaplja med posameznimi linearnimi modeli. S pomočjo simulatorja smo parametrirali avtopilota Micropilot MP2028LRC še preden je letalo opravilo svoj prvi let. Simulator omogoča poleg parametrizacije regulacijskih zank tudi obravnavo obnašanja letala v nepredvidljivih situacijah (npr. odpoved motorja) brez ogrožanja varnosti. Uporaba simulatorja je bistveno skrajšala zagonski postopek uporabe MP2028LRC na letalu Karantanija. K simulatorju spada tudi program za analizo parametrov leta in oceno delovanja avtopilota na osnovi protokolne datoteke, ki jo ustvari avtopilot MP2028LRC. Program omogoča grafični prikaz trajektorije leta in časovni prikaz smeri, višine, kota valjanja, kota prevračanja, bočnih pospeškov, položaja krilc, višinskega krmila, smernega krmilnika, lopute za plin in zakrilc.



Dopuna: 21 Jul 2011 17:35

Posjet zapovjednika vojske Crne Gore u slovenskoj vojsci.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Karantanija je samo projekt koga je poćetno isfinacirala SV kao i Bramor. To što si stavio je samo rezime projekta Fakulteta za strojarstvo u saradnji sa Mibo modeli d.o.o. nema veze sa odlukom koje vrste i koliko će biti BPL u upotrebi u SV. Obe BPL bile su na evaluaciji u SV.

Citat:Brezpilotni sistemi za izvidovanje in nadzor bojišča
V začetni fazi bo SV uporabljala nekaj sistemov predvsem za usposabljanje posadk in omejeno uporabo v realnih nalogah. Dobave bodo sledile glede na število operativnih posadk, uporabljali pa jih bodo predvsem v namenskih nalogah. Uvajanje je precej dolgo, zato število brezpilotnih sistemov, ki jih bo SV kupila, še ni določeno, bo pa odvisno od začetnih rezultatov uvajanja v uporabo ter takratnih usmeritev glede delovanja in razvoja SV.
http://www.sierra5.net/index.php?option=com_conten.....p;Itemid=1

Bilo bi glupo uvoditi veći model Karantanije za lansiranje sa lansirnom rampom, pošto je konstrukcija Bramora (blended wing body) daleko optimalnija u odnosu raspon krila : masa : nosivost : dolet. Za iste karakteristike, raspon krila Karantanije bi trebao biti najmanje za metar i po veći. Uz to Karantanija postiže i manju brzinu leta 74 km/h naprama 104 km/h i ima veću radarsku sliku ne samo zato što je klasićan dizajn nego i zato što mora imati za iste performase mnogo veči raspon krila. Kao što sam napisao u prijašnjem postu Karantanija je pogodna samo kao manji model koji se baca rukom. Veće modele u težim vremenskim uvjetima kada jaće duva vetar gotovo je nemoguće izbacivati rukom. C-Astral je napravio izuzetan posao sa tom konstrukcijom koju se nisu usudile komercijalno upotrebiti i neke mnogo renomiranije firme te su se radije usmerile klasićnom dizajnu kao što je Karantanija.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Evo druge verzije o ulasku talijanskog F-16, koja govori da su ga radari ulovili, ali nije bilo potrebe za slanjem migova s obzirom da se radi o NATO članici.

http://www.slobodnadalmacija.hr/Hrvatska/tabid/66/.....fault.aspx