|
Godinama je sovjetski savez kao paritet zapadu razvijao svoj standard kalibara koji u 90% slučajeva nije bio kompatabilan sa istim.
Takav slučaj je i sa tenkovskim topovima - posle II sv. rata standardni kalibri na tenkovima sovjetske (ruske) proizvodnje bili su 100; 115 i 125 mm za razliku od zapadnih koji su forsirali kalibre 90; 105 i 120mm.
Raspadom varšavskog pakta i širenjem NATO-a, u velikom broju zemalja ostalo je mnoštvo tenkova sovjetskog porekla. Uvidevši da imaju šansu u tržišnoj utakmici, ruski stručnjaci razvili su topove kalibra 120mm i ponudili ih kao zamenu na postojećim a koji su po svim specifikacijama kompatabilni sa zapadnim .
Artiljerijski zavod iz Ekaterinburga u Rusiji još 2006 godine razvio je i testirao dva glatkocevna tenkovska topa 120 mm koji mogu da ispaljuju jednodelnu municiju 120mm, proizvedenu na zapadu.
Prvi od njih je glatkocevni top M-393 L44, čija je dužina 5,3 m, a dužina trzanja 700 mm. Projektovan je da bi se ugradio na osnovni borbeni tenk T-62, koji je naoružan glatkocevnim rucno punjenim topom 115 mm uvedenim u upotrebu jos 1959. godine.
Top M-393 ima masu 2600 kg i opremljen je toplotnim omotačem i izbacivačem dima. a za sada se ne očekuje opremanje referentnim sistemom na ustima cevi.
Oruđe je ugrađeno u kupolu koja ima mogućnost okretanja za 360° i elevacije od -5° do +15°. Top M-393 može da koristi standardnu municiju 120 mm, poput nemacke Rajnmetalove DM33,
DM43 i UM53, pancine municije APFSDS-T i protivtenkovske višenamenske municije HEAT-MP-T. Top M-393 je ekvivalentan Rajnmetalovom glatkocevnom topu prve generacije L44 ugrađenom na tenk Leopard 2 koji je činio osnovu za brojne druge tenkovske topove, uključujući top 120 mm M256 na američkom tenku M1A1 / M1A2 Abrams.
Drugo oruđe je glatkocevni tenkovski top 120 mm M-393 L50, koji ima cev dužine 6000 mm, masu od 2400 kg i dužinu trzanja 310 mm. On takođe, koristi standardnu glatkocevnu municiju 120 mm i namenjen je da se ugrađuje na tenkove T-72.
Njegov je efikasni domet veći od topa M-393, ali je kraći i ima manju brzinu zrna na ustima cevi od Rajnmetalovog topa 120 mm L55, ugrađenog na tenk Leopard 2A6.
Za sada ruska armija zadržava svoje glatkocevne topove 125 mm a topove M-393 i M-395 usmerava uglavnom na izvoz.
Kako novi ruski topovi 120 mm nemaju isti oblik kao postojeći tenkovski topovi 115 mm (T-62) i 125 mm (T-72), njihova ugradnja zahteva značajne dodatne radove na kupoli, posebno u slučaju T-72 gde se zahteva ili novi automatski punjač ili dodatni član posade.
Ruska armija koristila je svoj glatkocevni top 125 mm kao osnovno tenkovsko oruđe mnogo godina počevši sa topom 2A26 na tenku T-64A i topom 2A26M2 ugrađivanog na početnu seriju tenka T-72. Oni koristi dva tipa municije koja ima projektil odvojen od punjenja.
Svako zrno se uvodi u oruđe putem automatskog punjača, čime je omogućeno smanjenje posade na tri člana. To je omogućilo da tenk bude kompaktniji od tenkova Leopard 2. Čelendžer 1 i 2 i Abrams M1. Međutim, postoje dva osnovna nedostatka kod razmeštaja u ruskom tenku.
Prvi je što municija nije izolovana od odeljenja za posadu, i velika osetljivost na detonaciju u slučaju proboja šasije.
Drugo, kompaktni aulomatski punjač za municiju 125 mm sa odvojenim punjenjem ne dozvoljava upotrebu savremenih penetratora s povećanom probojnošću oklopa. Top 2A26 je 1970 godine zamenjen sa poboljšanim topom serije 2A46 koji je nadalje stalno poboljšavan od njegovog uvođenja u operativnu upotrebu.
Danas Artiljerijski zavod iz Ekaterinburga proizvodi brojne nove verzije topova uključujući 2A46M za T-72 i T-90 i top 2A46M-1 za tenk T-84U.
Efikasni domet ovih topova je povećan a na usta cevi pridodat je referentni sistem namenjen za povećanje preciznosti oruđa
Ovim topovima mogu da se ispaljuju i laserski vođeni raketni projektili 9M119M Reflex s maksimalnim dometom 5000 m.
Druga specifičnost je mogućnost vizuelne provere tačnosti u protivtrzajućem sistemu. Konstrukcija cevi i zadnjaka omogućava da se sklop cevi menja mnogo brže, bez potrebe da se skida kupola.
Ako se zahteva, cev može i da se hromira radi povećanja veka trajanja. Artiljerijski zavod proizveo je i varijante topova pod oznakama 2A46M-4 (za tenk T-80) i 2A46M-5 (za tenk T-90).
Ističe se da su oni znatno precizniji od ranijih oruda i imaju poboljšani dinamički balans, olakšanu ugradnju u kolevku i rađeni su po višim proizvodnim standardima. Kao krajnji rezultat, disperzija pogodaka pri gadanju iz pokreta smanjena je za faktor 1,7. Proizvodnja tenkova T-80 završena je pre nekoliko godina, a sada se proizvodi tenk T-90 za domaće potrebe i za izvoz.
Tenk T-90 predstavlja dalji razvoj tenka T-72, čiji se originalni model pojavio pre 30 godina. Od sredine devedesetih godina prošlog veka Rusija razvija novi tenk o kojem detalji nisu objavljeni. Mogla bi to da bude nekonvencionalna konstrukcija sa tročlanom posadom u oklopu sa maksimalnom zaštitom i glatkocevnim topom 135mm sa spoljašnjim automatskim punjenjem.
Inače već nekoliko godina u nazad i ukrajina nudi svoje glatkocevne topove 120mm KBM2 L44 koje je radi ispitivanja ugradila na tenkove T-72 oznake T-72-120 i sopstveno razvijene tenkove T-84-120. U oba slučaja top se puni automatskim punjačem.
izvor-IDR 10/06
|
