Avion za početno školovanje pilota tipa 211

• 1Ovo se svidja korisniku: Mixelotti
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 09 Jul 2012 22:00

Nebojša Đokić, Beograd




Avion za početno školovanje pilota tipa 211


Jedan od najvećih problema JRV neposredno po završetku Drugog svetskog rata bio je nedovoljan broj školovanih pilota. Da bi se dobio dovoljan broj pilota bilo je neophodno organizovati njihovo školovanje u zemlji. Pošto se u našem vazduhoplovstvu nisu slagali sa načinom školovanja u sovjetskom RV odlučeno je da se usvoji sistem školovanja kao u vazduhoplovstvu Kraljevine Jugoslavije. Takvom načinu školovanja nisu odgovarali sovjetski školski avioni PO-2 i UT-2. Britanski Tajger Motovi i američki Harvardi jesu ali je njih bilo apsolutno nedovoljno (prvih 20 a drugih 11 aparata). Zbog toga je odlučeno da se razviju domaći školski avioni za osnovnu i prelaznu obuku.
Da bi se razrešile sve ove dileme studijsko odeljenje pri Komandi RV je sredinom 1946. godine formiralo posebnu radnu grupu (koja je kasnije ušla u sastav VTI) za razradu taktičko-tehničkih uslova za celu porodicu novih aviona.
Za projektovanje ovih aviona Komanda RV je raspisala 1946. godine interni konkurs na kome su, pored naših konstruktorskih grupa imali pravo da učestvuju i konstruktori iz Bugarske. Inače, bilo je odlučeno da se projektuju avioni sledećih kategorija: turističko-sportski avion za potrebe VSJ (sa motorom od 44,2 kW), avion za osnovnu obuku vojnih pilota (sa motorom od najpre 107 kW a kasnije od 118 kW), avion za prelaznu obuku za jednomotorne lovačke avione (sa motorom snage 330 kW pri zemlji) i prelazno-borbeni dvomotorni avion sa dva motora od po 330 kW za preobuku pilota za bombardersku avijaciju.
Kao rezultat konkursa za kategoriju aviona za osnovnu obuku vojnih pilota pojavila su se tri aviona: Aero 2B, 211 i LAZ-7. Posle svestranog ispitivanja pobedio je avion Aero 2B koji su projektovali inžinjeri Boris Cijan i Đorđe Petrović.
Načelni projekat aviona 211 je, kako smo već naveli, izrađen u okviru konkursa TKV2 br.1940/46. Projekat je izradila Konstruktorska grupa br.1 VI, načelu sa konstruktorima inžinjerom Slobodanom Zrnićem i majorom Svetozarom Popovićem. Prototip je sagradilo preduzeće Ikarus. Prvi let je obavljen 15. oktobra 1947. godine. Pri ispitivanju avion je naleteo 8 časova i 10 minuta. Sledeće, 1948. godine avion je uveden u naoružanje JRV i do 1951. godine, kada je predat VSJ-u, imao je još 100 časova naleta. Dalji razvoj predstavlja avion tipa 231, koji je u stvari varijanta sa zatvorenom kabinom za kurirsku službu.
Avion 211 je bio dvosedi niskokrilac. Trup, krilo i repne površine su bile mešovite konstrukcije. Trup aviona je bio od zavarenih čeličnih cevi, pokriven platnom a krila i repne površine drvene konstrukcije pokrivene lepenkom. Imao je duple komande i neuvlačivi stajni trap. Linijski, vazduhom hlađeni motor Valter Minor 6-III (Walter Minor 6-III) je imao snagu pri poletanju od 160 KS (118 kW) pri 2500 o/min. Benzin od 78 oktana. Elisa je bila drvena nepromenljivog (fiksnog) koraka.
Prilikom ispitivanja u VOC-u avion je pokazao sledeće karakteristike:
Sedište je bilo nepomično i suviše visoko, te je pilot bio jače izložen struji vazduha. Voženje na zemlji i održavanje pravca je bilo normalno a kočenje otežano.
U poletanju avion je imao tendeciju kretanja u desno što se lako paralisalo komandom za pravac. U letu avion je na svim komandama bio mekan, ali normalno osteljiv. U zaokretima, kako blagim tako i oštrim, avion je lepo ležao. Pri gubitku brzine avion se svaljivao na krilo i obarao na glavu, ali pri dobivenoj brzini sam se ispravljao. U svim akrobacijama avion se ponašao normalno i nije zahtevao nikakvo izuzetno komandovanje. Avion sletao pravilno i lako održavao pravac, ali je imao jače izraženi obrtni momenat elise pri oduzimanju ili dodavanju gasa što se lako kompenziralo komandom pravca




Taktičko tehnički podaci aviona tipa 211
(po podacima dobijenim u Vazduhoplovnom opitnom centru)

ukupna dužina aviona m 8,87
visina aviona u liniji leta m 3,48
razmah krila m 10,30
površina krila m2 16,50
masa praznog aviona kg 685
ukupna masa u letu kg 989
specifično opterećenje krila kg/m2 59,3
specifično opterećenje motora kg/kW 8,4
maksimalna brzina na površini mora km/h 218
maksimalna brzina na visini od 1000 m km/h 217
maksimalna brzina na visini od 4000 m km/h 195
vreme penjanja na 1000 m 5 min 11 sek
vreme penjanja na 3000 m 19 min 37 sek
praktični vrhubac leta m 4800
dolet km 802



Avion za kurirsku službu tipa 231

Načelni projekat je izrađen u okviru konkursa TKV2 br. 1940/46. Projekat je izradila Konstruktorska grupa br.1 Vazduhoplovnog instituta, na čelu sa konstruktorima Zrnićem i Popovićem. Prototip je sagradilo preduzeće Ikarus. Avion predstavlja varijantu aviona 211 (projektovanom po istom konkursu) sa zatvorenom kabinom, predviđenu za kurirsku službu. Prototip 231 je primljen u ratno vazduhoplovstvo 1948. g. gde je korićen do 1951. g. kada je predat Vazduhoplovnom savezu Jugoslavije gde se zadržao do 1958. godine. Iste, 1948. g. izrađen je i drugi prototip pod oznakom 231-1. Prototip je od 1948. g. do 1952. g. leteo u ratnom vazduhoplovstvu pri čemu je imao nalet od 247 časa. Rashodovan je 1953. godine.
Avion tipa 231 je bio dvosedi niskokrilac. Trup, krilo i repne površine su bile mešovite konstrukcije. Trup aviona je bio od zavarenih čeličnih cevi, pokriven platnom a krila i repne površine drvene konstrukcije pokrivene lepenkom. Imao je duple komande i neuvlačivi stajni trap. Linijski, vazduhom hlađeni motor Walter Minor 6-III je imao snagu pri poletanju od 118 kW (160 KS) pri 2500 o/min. Benzin od 78 oktana. Elisa je bila drvena nepromenljivog (fiksnog) koraka.
REZULTATI POSTIGNUTI PRI ISPITIVANJU U VOC-U:
Sedište nepomično i suviše visoko, te je pilot bio jače izložen struji vazduha. Voženje na zemlji i održavanje pravca normalno. Kočenje je bilo otežano. U poletanju avion je imao tendeciju kretanja u desno što se lako paralisalo komandom za pravac. U letu avion je na svim komandama bio mekan, ali normalno osteljiv. U zaokretima, kako blagim tako i otrim, avion je lepo ležao. Pri gubitku brzine avion se svaljuje na krilo i obara glavu, ali pri dobivenoj brzini sam se ispravlja. U svim akrobacijama avion se ponašao normalno i nije zahtevao nikakvo izuzetno komandovanje. Avion je sletao pravilno i lako održavao pravac, ali je trebalo imati u vidu jače izraženi obrtni momenat elise pri oduzimanju ili dodavanju gasa što se lako kompenziralo komandom pravca.
Avion nije ušao u serijsku izradu, prema ranije donetoj odluci da se za potrebe Jugoslovenskog Ratnog Vazduhoplovstva usvoji i pusti u serijsku izradu avion Aero-2, kao najbolji za osnovnu obuku u pilotaži.

Taktičko tehnički podaci aviona 231
(po podacima Vazduhoplovnog opitnog centra)

ukupna dužina aviona m 8,91
visina aviona u liniji leta m 3,38
razmah krila m 10,27
površina krila m2 16,95
masa praznog aviona kg 726
ukupna masa u letu kg 1026
specifično opterećenje krila kg/m2 60,5
specifično opterećenje motora kg/kW 8,7
maksimalna brzina na površini mora km/h 227
maksimalna brzina na visini od 1000 m km/h 221
maksimalna brzina na visini od 4000 m km/h 192
vreme penjanja na 1000 m 6 min 00 sek
vreme penjanja na 3000 m 23 min 00 sek
praktični vrhunac leta m 4650
dolet km 880
dolet staze za poletanje m 310
dužina staze za sletanje m 330









Dopuna: 09 Jul 2012 22:46

Да пробамо у мало већој резолуцији

211 са бока





Dopuna: 09 Jul 2012 22:48

А ево и 231 са бока у бољој резолуцији

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dopuna za Valter Minor 6-III iz knjige





Model: Minor 6-IIIS.
Type: 6 cylinders, inverted in-line, air cooled, direct drive, super-charged, 4-cycle.
Construction: 1-piece magnesium alloy crankcase with cover plate. Cylinders with steel barrels and detachable aluminum alloy heads. 1 inlet valve and 1 exhaust valve per cylinder actuated by push rods. 6-throw 1-piece counterbalanced crankshaft supported in 7 plain bearings. Forged aluminum alloy connecting rods.
Supercharger: Gear-driven 1-speed supercharger, ratio 7.4:1. Fitted with clutch for use for take-off only.
Fuel system: 2 Walter 45 downdraft carburetors with automatic mixture control.
Ignition: 2 Scintilla Vertex AVK-6 and NVK-6 magnetos. 2 12-mm short reach spark plugs per cylinder. Shielded ignition system.
Lubrication: Pressure feed, 50 lb./sq.in. (3,5 kg/cm2). Dry sump.
Starter: Walter R25 hand starter, or Walter RE25 hand and electric starter.

Bore: 4.13 in. | 105 mm
Stroke: 4.52 in. | 115 mm
Displacement: 364 cu.in. | 6,0 lit
Compression ratio: 6.0:1 | 6,0:1
Width: 15.6 in. | 399 mm
Height: 24.8 in. | 630 mm
Length: 57.6 in. | 1 468 mm
Frontal area: 2.1 sq.ft. | 0,20 m2
Weight: 299 lb. | 135 kg
Weight/horsepower: 1.66 lb./h.p. | 0,75 kg/hp
Fuel consumption (cr.): 0.50 lb./h.p./hr. | 225 g/hp/hr
Oil consumption (cr.): .0.009 Ib./h.p./hr. | 4 g/hp/hr
Gasoline grade: 87 octane | 87 octane
Oil viscosity: 96 S.U. secs. | 19,4 cs
Output/displacement: 0.50 h.p./cu.in. | 30,0 hp/lit
Output/piston area: 2.24 h.p./sq.in. | 0,35 hp/cm2
Piston speed (max.): 1,959 ft./min. | 10,0 m/sec
B.m.e.p. (max.): 152 lb./sq.in. | 10,7 kg/cm2


Rating (take-off): 180 h.p./2,600 r.p.m./33.3 in. (845 mm) +1.7 lb.
Rating (normal): 160 h.p./2,500 r.p.m./sea level
Rating (cruising): 120 h.p./2,300 r.p.m./sea level

Minor 6-III: Similar to Minor 6-IIIS, but without supercharger. Weight 283 lb. (128 kg). 160 h.p./2,500 r.p.m./take-off and normal rating at sea level. 72-octane gasoline.

Manufactured by Czechoslovak Metal Engineering Works, National Corporation, Aviation Sales Department, Prague XVII—Jinonice.




ps.
obratiti pažnju na podatak o oktanskoj vrednosti goriva

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Motor Valter Minor 6-III