MiG-AT je prvi avion projektovan u birou Mikojana i Gureviča koji je prevashodno namenjen za neborbenu obuku i trenažu pilota. Prvi prototip aviona je poleteo sa turboventilatorskim motorima francuske proizvodnje Larzac 04-R20.
Budući da je taj motor bio već zastareo, drugi prototip je poleteo sa motorom ruske kompanije “Aviadvigatelj” RD-1700 većeg potiska od francuskog “Larzac-a”.
Elektronska oprema je iz produkcije ruske kompanije “Elektroavtomatika” iz Sankt Petersburga. Novi “stakleni kokpit” MiG-AT zasnovan je na tri kolor ekrana. Osim nove avionike MiG-AT je prošao kroz nekoliko izmena na zmaju aviona koji je otklonio neke probleme uočene tokom ispitivanja prototipa.
MiG-ATS je naoružani dvosed za obuku, a MiG-AS je borbeni jednosed koji nosi do dve tone ubojnog tereta. Računar omogućava da se MiG-AT koristi kao simulator leta kada se nalazi na zemlji.
NPO Zvezda je napravio lako sedište za izbacivanje K-93 koje je dvostruko lakše od sedišta K-36 sa MiG-29 koje je polazna osnova za razvoj.
Iako je MiG-AT konkurent avionu JAK-130, oba aviona bi trebalo da se uvedu u naoružanje RV Rusije kao zamena za čehoslovaĉke avione za obuku L-29 “Delfin” i L-39 “Albatros”, čiji su resursi već odavno istekli.
MiG-AT je avion konvencionalne aerodinamičke koncepcije s krilom bez strele, s uvodnicima vazduha neobično povučenim iza krila radi zaštite od upada stranih predmeta s uzletno-sletne staze te s dva francuska motora SNECMA/Turbomeca Larzac 04R20 od po 1410 daN potiska, smeštenih na bočnim stranama trupa odmah iza krila.
Avion ima digitalno električno upravljanje letom, uređaje za povećanje uzgona na prednjem i zadnjem bridu krila te strukturu sa znatnom primenom titanijuma i karbonskih vlakana kako bi se ostvarila što manja masa aviona.
Avion je za rusko ratno vazduhoplovstvo imao predviđene ruske motore Sojuz RD-1700 (“Aviadvigatelj” RD-1700) od po 1670 daN potiska i rusku avioniku, a izvozna verzija je opremljena najnovijom zapadnom avionikom kompanije "Sextant". Prvi prototip aviona MiG-AT ("821") poleteo je 1996. s klasičnim sistemom upravljanja i u konfiguraciji namenjenoj letačkoj obuci, kako je to zahtevalo rusko ratno vazduhoplovstvo. Kasnije je dobio nove uvodnike vazduha "izbačene" ispred krila, što je uobičajeno rešenje na bočnim uvodnicima.
Drugi prototip je razvijen kao školsko-borbena verzija s podvesnim nosačima, električnim analogno-digitalnim sistemom upravljanja letom i ruskom avionikom, a treći prototip s francuskom avionikom kompanije "Sextant" i mogućnošću primene motora RD-1700.
Konstruktor: Avion je konstruisan u konstruktorskom birou Artjom Ivanovič Mikojana i Mihail Iosifovič Gureviča.
Namena: Dvomotorni niskokrilni mlazni avion za neposrednu podršku i obuku, dvosed.
Verzije: MiG-AT; MiG-ATS; MiG-AS.
Razvoj: Prvi let prototipa 16. marta 1996. godine. Prvi let prototipa naoružane verzije 28. oktobra 1997. godine. Planirano Uvođenje u naoružanje 2001. godine. Do sad su proizvedena tri prototipa.
Pogonska grupa:
Dva turboventilatorska motora Aviadvigatelj (Sojuz) RD-1700 - potiska po 17 kN.
Gorivo:
2390 litara goriva.
Dimenzije:
Razmah krila 10,16m; dužina 12,01m; visina 4,42m; površina krila 17,67m2; mpr. 3300kg; m.maks. 5690kg.
Karakteristike:
Brzina-maksimalna na visini 1000 km/h. Brzina-maksimalna na nivou mora 850 km/h. Početna brzina penjanja 66 m/s. Operativni vrhunac leta 15500m. Maksimalni dolet 3000 km. g. ograničenja +8/-3. Dužina poletanja 310-540 m. Dužina sletanja 540-570 m.
Naoružanje:
U kontejneru UPK-23 ispod trupa top 23/2 mm GŠ-23 i do 2000kg ubojnog tereta na četiri potkrilna nosača. Lanseri NRZ B-8, bombe mase do 500kg, VRP V-Z H-25 i H-29 i VRP V-V R-73.
Mrtav projekat, iako bi bio jeftinija alternativa JAK 130 i kao takav interesantan siromašnijim zemljama. Ali naravno, "genijalnim" ruskim kadrovima to nije bilo interesantno, kao i vrlo intersantni TU 334, samo u drugoj klasi. Budući, da od njega ništa neće biti, koja je svrha teme , osim lamentiranja nad nekad kadrovski i tehnološki moćnom avio kompleksu SSSR a od kojeg je ostala bleda senka. MiG AT, JAK 141, Tu 334 ,i projekti rano sasečeni poput MiG 110 su pokazatelj tog strahovitog sunovrata
Mozda bi bilo bolje da ako se ikada stvore uslovi za proizvodnju skolsko-borbenih aviona ponovo u Srbiji,da umesto obnavljanja proizvodnje G-4 uzmemo licencu za MiG AT i nazovemo ga G-5
Dvomotorni avioni su trenutno imperativ u sadasnjim koncepcijama za trenazera
I daju bolje performanse.
Uz novu paletu AL-55 motora
klase 26kN -32kN,bez DS...
Moze od njega da ispadne i odlican jurisni jednosed
djole81 ::Mrtav projekat, iako bi bio jeftinija alternativa JAK 130 i kao takav interesantan siromašnijim zemljama. Ali naravno, "genijalnim" ruskim kadrovima to nije bilo interesantno, kao i vrlo intersantni TU 334, samo u drugoj klasi. Budući, da od njega ništa neće biti, koja je svrha teme , osim lamentiranja nad nekad kadrovski i tehnološki moćnom avio kompleksu SSSR a od kojeg je ostala bleda senka. MiG AT, JAK 141, Tu 334 ,i projekti rano sasečeni poput MiG 110 su pokazatelj tog strahovitog sunovrata
Svaki avion svijeta ima pravo na temu. Nešto je netko projektirao, izradio i pokazao svijetu. Projekat je interesantan, čak je jedno vrijeme bilo govora da će oba ući u serijsku proizvodnju (yak-130).
