Na današnji dan, desila su se dva dogadjaja, koji će ostaviti duboki trag na nama: rodila se Nataša Bekvalac i umrla Vasilija Radojčić. Nije tragedija što se prva rodila, već što mnogi neznaju da Vasilija nije iz Vranja i šta je učinila za popularizaciju muzike iz tog dela Srbije.
Povod je što je pre neki dan u mom kraju bila svadba. Sve je bilo redno, domaćinski. Baš onako kako treba. Vino je bilo aleksandrovačko, pivo hladno, pevaljka dekoltirana koliko treba.
Problem je u tome što je pevaljka počela prerano, dok još nismo bili "pod gasom"... i onda mi je, kao starom vojniku, sinula misao: što da na potencijalnog protivnika ne bacimo naše pevačice i pevače (kad se pogledaju pojedini pevači, isto im je ). Ili barem njihove "projekte". Potencijalni protivnik bi to lepo saslušao (mufte je i sirće slatko), pa bi, ako ima iole pameti (a mi nećemo da ratujemo protiv ludih ljudi) izvršio samoubistvo.
Nama bi, zahvaljujući estradnim "umetnicima" bilo zagarantovano nekoliko stvari: produkcija novih "projekata", što bi prouzrokovalo da se konačno dokaže "europska" teza da smo ratoborna nacija, dobre zarade za odgovarajuće firme, a i eksport pevaljki i peva... (morate i vi da se potrudite pa da smislite izraz za pevaljku muškog pola). Da ne pominjem prihode od poreza, autorskih prava, festivala (svaka mesna zajednica bi mogla da osnuje svoj sopstveni folk i turbofolk festival) itd. itt.
