offline
- ltcolonel
- Stručni saradnik foruma
- Nebojša Đokić
- vojni istoričar
- Pridružio: 03 Jun 2010
- Poruke: 4066
- Gde živiš: Novi Beograd
|
Automat Sudajeva 7,62 mm PPS Mod.1943
Premda su Špaginovi “dobošari” PPŠ mod.1941. bili zaštitni znak Crvene armije to ipak nisu bili jedini sovjetski automati. Početkom Drugog svetskog rata Crvena armija je raspolagala sa automatima Degtjareva PPD Mod.1940, ali da taj automat nije masovno proizvođen, pre svega zbog svoje složenosti. Međutim, postojao je još jedan automat, proizveden u većim količinama, u drugoj polovini rata. Bila je to konstrukcija, mladog, talentovanog, konstruktora Sudajeva.
Aleksej Ivanovič Sudajev
Aleksej Ivanovič Sudajev se rodio 1912.g. u Alatiru u Čuvaškoj Autonomnoj Republici. Po završetku školovanja najpre je radio kao šloser a zatim je poslat na dalje školovanje na Železnički tehnikum. U Crvenu armiju je stupio 1934.g. gde je postao vojni tehničar. Po demobilizaciji 1936.g. primljen je, najpre na Industrijski institut u Gorkom a zatim na Artiljerijsku akademiju Džeržinskog, koju je završio 1941.g. Na početku rata je radio na uprošćavanju proizvodnje protivavionskih oruđa. Zatim se posvetio konstruisanju automata.
Pokazalo se da automat PPŠ u potpunosti zadovoljava uslove po kojima je konstruisan. Međutim, njegova masa i gabariti su bili preveliki da bi ga mogli lako upotrebljavati članovi posade oklopnih vozila, vezisti, izviđači, inžinjerci. Pored toga i njegova proizvodnja je bila prilično složena i skupa. Zbog toga je početkom 1942.g. sovjetskim konstruktorima dat zadatak da konstruišu pouzdani automat, mase 2,5 do 3 kg, sa tehničkom brzinom gađanja 400 do 500 metaka/min i pre svega jednostavan za serijsku proizvodnju. Planiralo se, da se takav automat proizvodi i u malo opremljenijim radionicama. Zbog toga, osnovni elementi su morali da se proizvode presovanjem od čeličnog lima, ne debljeg od 2 do 3,5 mm i to bez naknadne mehaničke obrade. Predviđene prese nisu smele da imaju veću silu od 70 do 80 tona a sami presovani komadi su morali da budu prosti. Isključivala se upotreba legiranih čelika a korišćenje čelika sa velikim procentom ugljenika je bilo strogo ograničeno. Na konkurs su se odazvali V.A. Degtjarev, G.S. Špagin, S.A. Korovin, N.V. Rukavišnikov i drugi. Prvo ispitivanje je obavljeno od 25.februara do 5.marta 1942.g. Nijedan automat nije u potpunosti zadovoljio uslove, premda su se najbolje pokazali automati Degtjareva i Špagina. Drugo ispitivanje je obavljeno od 26.aprila do 12.maja 1942.g. Ovog puta je na konkursu učestvovao i Sudajev. Ispitivanje Špaginovog automata PPŠ-2 je obavljeno od 30.maja do 2.juna 1942.g. Ponovo ni jedan automat nije u potpunosti zadovoljio pa je konstruktorima naloženo da do 1.jula dorade svoje konstrukcije. Konačno je od 9. do 13.jula 1942.g. izvršeno završno ispitivanje. Kao najbolji, ocenjen je automat Sudajeva. Komisija je zaključila: ”PPS je u potpunosti izdržao ispitivanja, drugih ravnopravnih konkurenata nema. Po tehnološkim i bojevim karakteristikama značajno prevazilazi standardni obrazac PPŠ-41.” Načelnik Glavne artiljerijske uprave general-pukovnik N.D.Jakovljev je 28.jula 1942.g. podneo zahtev Državnom komitetu odbrane SSSR-a da se automat Sudajeva usvoji u naoružanje. Automat je uveden u naoružanje Crvene armije pod zvaničnom oznakom “Automat sistema Sudajeva Mod.1942.g.”. Tokom proizvodnje izvršene su manje izmene na automatu (pre svega u cilju povećanja pouzdanosti) pa je usvojena i nova zvanična oznaka “Automat sistema Sudajeva Mod.1943.g.” ili skraćeno PPS-43.
Tokom 1943.g. prozvedeno je samo 46572 automata PPS-42 i to najveći deo u opsednutom Lenjingradu gde je obavljeno i ispitivanje u borbenim uslovima. Tokom sledeće godine prozvodnja je povećana ali nikada nije ni približno dostigla proizvodnju automata PPŠ, pre svega da se ne bi prekidala proizvodnja Špagina. Do kraja rata automat PPS-43 je prozvođen u zavodima koji nisu bili osposobljeni za masovnu serijsku proizvodnju. Premda u zapadnoj literaturi piše da je proizvedeno preko milion ovih automata, po ruskim podacima tokom rata je proizvedeno samo oko 150.000 komada. Tokom rata automat Sudajeva su dobile i Poljske i Čehoslovačke jedinice u sastavu Crvene armije. Posle Drugog svetskog rata automat PPS-43 je bio u naoružanju svih armija Varšavskog ugovora, Severne Koreje, Kine i Jugoslavije.
Osnovna odlika automata PPS-43 je bila veoma jednostavna proizvodnja. Dok je za proizvodnju jednog PPŠ-a bilo potrebno 13,9 kg metala i 7,3 radnih sati za PPS je trebalo 6,2 kg metala i 2,7 radnih sati. Pri izradi se primenjivalo samo presovanje i varenje. Bile su predviđene prese do 50 tona.
Za razliku od Špagina automat PPS-43 je imao mnogo manju tehničku brzinu gađanja od svega 600 metak/min. To je omogućavalo neuporedivo bolju kontrolu vatre, naročito rafalne. Bila je moguća samo rafalna vatra, ali je dobro izvežban strelac mogao da dejstvuje i jedinačnom vatrom. Princip rada automata je bio slobodno trzanje zatvarača. Ovo je bio jedini sovjetski automat koji je imao preklopivi metalni kundak.
Taktičko-tehnički podaci
kalibar mm 7,62
ukupna dužina sa ispruženim kundakom mm 825
dužina sa sklopljenim kundakom mm 623
dužina izolučenog dela cevi mm 223
broj žlebova 4
masa bez okvira kg 3,00
masa punog okvira kg 0,67
masa automata sa punim okvirom kg 3,67
u okvir staje metaka 35
početna brzina zrna m/s 510
dužina nišanske linije mm 352
nišanska daljina m 200
Dužina koraka žljebova 240 mm, vibracioni ugao -3‰ (-10’), visina mušice iznad ose kanala 28,5 mm, masa zrna 5,5 gr, masa barutnog punjenja 0,6 gr.
Vrlo interesantna fotografija jer sovjetski vojnik levo ima karabin Manliher Karkano koji je predstavljao veliku retkost u sovjetskom naoružanju. Desni vojnik ima automat PPS 43.
|
