Bali Kombetar (alb. Balli Kombëtar - Narodni front)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bali Kombetar (alb. Balli Kombëtar - Narodni front) je bila albanska nacionalistička antikomunistička organizacija osnovana 1942. godine. Ova organizacija mobilisala je svoje članove na teritoriji Albanije, Kosova i Metohije, Crne Gore, Srbije, Makedonije i Grčke. Njeni članovi su se nazivali balisti.

Politički program ove organizacije sastojao se u zauzimanju teritorija na Balkanskom poluostrvu i stvaranje Velike Albanije od teritorija Srbije, Crne Gore, Makedonije i Grčke. Iako su deklarativno ove snage bile antifašističke tesno su sarađivale sa silama osovine u toku okupacije Jugoslavije i to posebno u akcijama na Kosovu i Metohiji, Makedoniji i Grčkoj.

Kada je objavljena kapitulacija Italije 8. septembra 1943. godine, Bali Kombetar je napravio sporazum sa Nemcima i objavio da je Albanija objedinjena i nezavisna, opravdavajući da je nemačko privremeno prisustvo potrebno zbog borbe protiv angloameričko-sovjetske koalicije. Ovim sporazumom balisti su se stavili u službu nemačkih okupacionih snaga i prihvatili njihove oficire kao nadređene ili kao instruktore. U ovom smislu, pojedini albanski istoričari, baliste posmatraju kao kvislinšku nacionalističku vlast koja je ostvarila kontrolu nad etničkim albanskim prostorima.

Godine 1943. Komunistička partija Albanije objavila je rat balistima što je dovelo do građanskog rata u Albaniji. Krajem Drugog svetskog rata, nakon pobede komunista u Albaniji i Jugoslaviji, balisti su bili hapšeni, zatvarani i ubijani.

Kosovska pobuna

Na Kosovu i Metohiji, krajem 1944. i početkom 1945. godine, izbila je pobuna balista širih razmera. Tom prilikom odmetnici su pokušali da zauzmu tek oslobođene gradove. Kosmet je, kako je rekao Blagoje Nešković, 8. maja 1945. godine, u svom referatu na osnivačkom kongresu KP Srbije, imao još 1.200 odmetnika, i četnika i balista, i oko hiljadu dezertera. Kako su se oni kretali u većim grupama, u obračunu sa njima korišćene su, uglavnom, vojne jedinice.

Juna meseca, 42. makedonska divizija JA preduzela je na planini Žegovac široku akciju čišćenja terena od pripadnika grupa Ćazima Lugadzije i Isena Trpeze. Svaka od tih grupa imala je po pedesetak odmetnika. Kako je na Kosovu i Metohiji tokom 1946. godine bilo još 55 balističkih grupa, različite jačine, UDBA je otpočela pripreme i za definitivan obračun sa njima.

U tom trenutku na pobunu se diglo 20.000 balista i protiv njih je bilo angažovano više od 40.000 partizana, odnosno skoro pet divizija. U žestokim vatrenim okršajima do 21. februara likvidirano je jezgro pobune, odnosno vođe balista Šaban Poluža i Mehmed Gradica. Centar pobune bio je u dreničkom kraju.

Partizanske jedinice su imale 700 poginulih i više od 1.300 ranjenih. Gubici balista koji su bili neuporedivo veći, nisu zabeleženi. Krajem juna 1946. Vojna uprava je prestala da postoji.

U drugoj fazi ove operacije određivane su operativne grupe koje su formirane od boraca 3. brigade 6. divizije KNOJ-a, pripadnika Narodne milicije i dva operativna radnika UDBE. Oni su imali zadatak da gone baliste do njihove likvidacije. Te godine ubijeno je na Kosmetu sedam odmetnika, a 25 uhvaćeno i osuđeno na kazne zatvora. Na terenu je razvijana vrlo živa propaganda protiv balista, što je stvorilo povoljnu klimu za učešće i albanskog stanovništva u progonu odmetnika na Kosovu i Metohiji. Građani su čak sami išli po nekoliko dana u poteru za balistima. To je dalo dobre rezultate, jer je broj balista prepolovljen, pa ih je početkom 1947. godine bilo svega 395. Tokom 1946. godine na teritoriji Srbije, po zvaničnim podacima UDBE za Srbiju, ubijeno je 355, uhvaćeno 138, a predao se 41 odmetnik. Za razliku od 1945. godine, kada su odmetnici stradali u direktnoj i surovoj oružanoj borbi, po oceni UDBE, te 1946. mnogi četnici i balisti likvidirani su dobro osmišljenom i izvedenom operativnom kombinacijom.

Balisti u Makedoniji

Najistaknutiji politički lider Makedonske balističke organizacije bio je Kadri Sali, predsednik organizacije u Gostivaru, član komiteta u Tirani i Okružnog komiteta organizacije na Kosovu i Metohiji.

Godine 1942. Džemail Hasani Džemo (1908-1945) se odmetnuo u šume sa sa oko 40 Albanaca, navodno radi borbe protiv Italijana, a zapravo zbog vršenja terora nad stanovništvom Makedonije. Italijani su ovu grupu iskoristili za borbu protiv partizanskih jedinica u Makedoniji, potkupivši ga novcem i činom majora.

Uz podršku italijanskih snaga, a kasnije i nemačkih, balsiti su vršili zločine, nasilje, pljačku i drugo, što je izazvalo nezadovoljstvo naroda Makedonije

U kičevskoj oblasti, baliste je predvodio Mefail Eipov Mefo koga su Italijani unapredili u čin kapetana, a potom je služio Nemcima. Džemo Hasani je predvodio mobilizaciju šiptara u nemačke vojne jedinice za istočni front.

Balistička organizacija u zapadnoj Makedoniji je tokom 1944. godine narasla na oko 9-10.000 članova. Naoružani od strane Nemaca vodili su teške borbe sa makedonskom vojskom.

Dejstvom balista na teritoriji zapadne Makedonije značajno je promenjena demografska struktura stanovništva u korist albanskog u odnosu na nealbansko stanovništvo koje se masovno bežalo sa ovih prostora u želji da sačuva život.

OZNA (kasnije UDBA i KOS) poveli su opsežnu borbu protiv balista tek 1945. godine kada je ova organizacija brojala oko 8.000 vojnika. Njihove grupe razbijane su sve do 1948. godine. Najveći deo njih izbegao je na teritoriju Kosova i Metohije i u inostranstvo.

izvor :wikipedija

• 1Ovo se svidja korisniku: dr.fromberg
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bali Kombtar je uspeo da da se organizaciono oformi samo u Pristinskoj gimnaziji , gde je okupljao jedan broj profesora i ucenika.U politickoj i istoriografskoj literaturi obicno se navodi da su balisti organizovali i pruzali otpor NOP i jedinicicama NOVJ u borbama za oslobodjenje Makedonije, i Kosmeta.Otpor o kome je rec organizovala je , i njime rukovodila Druga prizrenska liga sa svojim vojnim formacijama-vulnetarima, odnosno okupatorski i kvislinski aparat u ovim pokrajinama.
DRUGA PRIZRENSKA LIGA bila je najznačajnija nacionalistička i kvislinška polit. org. na Kosovu i Metohiji od sept. 1943. do nov. 1944. Ona je rukovodila otporom reakcionarnih snaga protiv NOP i NOVJ. Formirana je odmah posle kapitulacije Italije od strane nacionalističkih i kolaboracionističkih snaga radi suprotstavljanja NOP i preuzimanja vlasti na Kosovu. Osnivačka skupština održana je od 16. do 19. sept. 1943. u prisustvu predstavnika srezova Prizren, Debar, Kosovska Mitrovica, Peć, Priština i Sjenica. Osnivačka skupština je proklamovala ujedinjenje Kosova, Debra, Struge, Ulcinja i Tuza s Albanijom, izražavajući u isto vreme i želju da se kosovskomitrovački okrug priključi Albaniji. Glavna ličnost i inicijator osnivanja ove organizacije bio je Džafer Deva, poznati oslonac nem. obaveštajne službe, ali je njeno stvaranje bilo zajedničko delo okupatora i domace reakcije.Na osnivackom sastanku je naglaseno da Nemačka pridaje veliki značaj tome skupu, ćiji je cilj odbrana albanske zemlje. Skupština je izabrala Centralni komitet kao najviši organ, sastavljen od 7 članova, kome je stavljeno u zadatak da rukovodi odbranom oslobođenih krajeva. Usvojen je i statut, u kome se, pored ostalog, kaže da će Liga raditi na vojnom i politickom organizovanju stanovništva i propagirati postojanje etničke Albanije. Prvi predsednik CK bio je Redžep Mitrovica, koga je zamenio Bedi Pejani, da bi na kraju predsednik postao Džafer Deva. Liga je imala i svoj organ Lidhja e Prizrenit, koji je širio ideju o velikoj Albaniji i napadao alb. komuniste kao agente Srbije i SSSR. Liga je imala ogranke u svim srezovima i okruzima na Kosovu i Metohiji, zap. Makedoniji i jednom delu Crne Gore. Formirala je i komitet nacionalne omladine za odbranu Kosova, koji je imao zadatak da brani etničke granice. CK je takođe osnovao i Opštu komandu omladine za odbranu Kosova, a pri CK je postojala vojna komanda, koja je u okt. i nov. rukovodila otporom protiv jedinica NOV. Pripadnici vojnih snaga ove org. nazivali su se vulnetari. Vojnu, polit, i propagandnu delatnost Liga je razvijala do 17. nov. 1944, kada je prestala da postoji, jer je Kosovo oslobođeno od fašist, okupacije.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ево и текста из Војне енциклопедије:

Citat:ВALI КОМВЕТAR (Ваli Коmbёtаr - пасiопаlni front),
albanska nacionalisticka organizacija, osnovana krajem 1942.
Organizoyana је uz ротос okupatora, pod rukoyodstvom vеćih
posednika, aga i begova, barjaktara severne Albanije i pristalica
burzoaskih struja koji su raznim obecanjima uspeli da okupe oko
sebe deo sitne burzoazije i seljastva. U komitet, koji је rukovodio
В., usli su istaknuti reakcionari, povezani od pocetka s albanskim
reakcionarnim krugovima u Velikoj Britaniji. Da Ы odvukla
albanske mase od Antifasistickog nacionalnooslobodilackog fronta,
В. је u pocetku nastupala sa parolom borbe protiv okupatora,
аlј : da Ы tu ЬотЬи trebalo povesti Оndа kada bude doslo vreme. U
nekim selima ona је uspela da organizuje dobrovoljacke cete i
odbore, kao protivtezu NOP i narodnoj vlasti, i za borbu protiv
albanskih naprednih snaga. Pokusavala је da zavede narod izgovorom
da se bore za slobodnu i nezavisnu A1baniju u kojoj се
seljak i beg imati ista prava, а jedna od znacajnih parola, s kojom
su operisali i italijanski okupatori i kvislinske vlade, Ыlа је stvaranje
Velike Albanije sa Kosovom, delom Makedonije, Crne Gore
i Camerijom (Jamёria - podrucje u јшпој Albaniji). Na toj
osnovi В. razvija aktivnost па Kosovu i u zapadnom delu Makedonije,
nastojeci da mobilise Albance u borbu protiv crnogorskog,
makedonskog i srpskog stanovnistva, а zatim i u borbu protiv
NOP Jugoslavije. Uz роmос okupatora stvara svoje oruzane
odrede, а istovremeno podrzava napore italijanskih okupacionih
vlasti da па tom podrucju organizuju medu Аlbапсimа dobrovoljacke
oruzane odrede za borbu protiv NOV i РО Jugoslavije.
- Zbog jacanja NOP i uspeha Narodnooslobodilacke vojske
A1banije predstavnici В. Аlј Kelcirija i Nuredin Vlora sklopili
su 15 . III 1943 . u Tirani sporazum sa komandantom ital. okupacionih
snaga gen. R. Dalmacom (Renzo Dalmazzo) , kojim se
balisticko rukovodstvo obavezalo da се se angazovati da zajedno
sa ital. snagama ugusi NOP u Albaniji. Od tada ucestvuje sama јlј
sa ital. okupatorskim jedinicama u borbi protiv NOV Albanije,
а posle kapitulacije Italije sa nem. okupatorskim jedinicama.
Program i demagoske parole В. definitivno је raskrinkala КР
Аlbапјје i NOP па Drugoj nacionalnooslobodilackoj konferenciji
4. IX 1943 . u s. Ljabinotu, па kojoj је ucestvovao
i delegat Vrhovnog staba NOV i РОЈ Svetozar Vukmanovic.
Posle te konferencije doslo је do odvajanja zavedenih Albanaca
od rukovodstva В. i prelazenja па stranu NOV Albanije. Posle
ulaska jedinica nem. 21 . brdskog korpusa u septembru 1943.
u Albaniju, В. је sklopila sporazum sa Nemcima, primila nemacke
oficire па glavne komandne polozaje, i dobila od пјih oruzje i
municiju. Tada se jos vise angazovala protiv NOV Albanije. Ucestvovala
је i u nem. ofanzivi zimi 1943/44, u kojoj је naneto dosta
zla narodu srednje i juzne Albanije. U delu Jugoslavije, prikljucenom
Albaniji, В. па сеlu sa Vasil Andonijem prosiruje svoje
balisticke organizacije. Krajem 1 943. formiran је Kosovski puk
(Regjiment i Коsоvёs) , koji је izvrsio brojne zlocine па Kosovu,
u Skadru, Tirani i dr. Nemci su taj puk zajedno s ostalim bаlistickim
snagama upotrebili u borbama protiv NOVJ u Crnoj
Gori, Makedoniji i па Kosovu krajem 1944.
Posle oslobodenja tih krајеvа, В. i druge reakcionarne snage organizovale
su kontrarevolucionarni оrшаni otpor u Drenici i u drugim
mestima. Napali su Urosevac, Gnjilane, Kosovsku Мitrovicu i
dr., ometajući forrniranje narodne vlasti. Тај otpor
је do proleca 1945.biо ugusen, а В. unistena kao oruzana
formacija.

• 1Ovo se svidja korisniku: Jovan Nenad
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat: . . .Balistička organizacija u zapadnoj Makedoniji je tokom 1944. godine narasla na oko 9-10.000 članova. Naoružani od strane Nemaca vodili su teške borbe sa makedonskom vojskom.
. . .
Baš me zanima kakva je to "makedonska vojska" postojala u to vreme ?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 25 Jan 2013 14:04

victoria ::Citat: . . .Balistička organizacija u zapadnoj Makedoniji je tokom 1944. godine narasla na oko 9-10.000 članova. Naoružani od strane Nemaca vodili su teške borbe sa makedonskom vojskom.
. . .
Baš me zanima kakva je to "makedonska vojska" postojala u to vreme ?


evo ovakva:

Citat:...Марта 1943. године, ГШ НОПО Македоније прерастао је у Главни штаб Народноослободилачке војске и партизанских одреда Македоније, чији су чланови били Михаило Апостолски као командант Главног штаба, Цветко Узуновски политички комесар и Страхил Гигов као заменик политичког комесара. Каснији политкомесари Главног штаба били су Бане Андреев и Борко Темелковски, а заменик команданта Панче Неделковски.

До ослобођења Македоније у новембру 1944. године, састав Главног штаба мењао се неколико пута. Међутим, Михаило Апостолски био је командант Главног штаба Македоније све до спајања свих Главних штабова 1945. године.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Je li Glavni štab NOV i PO Makedonije bio potčinjen Vrhovnom štabu,odnosno Titu ?Šta je Tempo radio u Makedoniji ako je to bila vojska nezavisna od NOV i POJ Jugoslavije ?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

victoria ::Je li Glavni štab NOV i PO Makedonije bio potčinjen Vrhovnom štabu,odnosno Titu ?Šta je Tempo radio u Makedoniji ako je to bila vojska nezavisna od NOV i POJ Jugoslavije ?

lepo je napisano
До ослобођења Македоније у новембру 1944. године, састав Главног штаба мењао се неколико пута. Међутим, Михаило Апостолски био је командант Главног штаба Македоније све до спајања свих Главних штабова 1945. године.

pri kraju rata, GS menja naziv i postaje GS NOVJ za Makedoniju, a kasnije ulazi u sistem federalne armije..

• 1Ovo se svidja korisniku: VJ
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Inače, jedan od glavnih ideologa, ako ne i najznačajniji ideolog, Druge prizrenske lige, bio je mitrovački advokat Džafer Deva. Nakon nemačke okupacije Albanije (1943), Deva je izabran za ministra unutrašnjih poslova Velike Albanije. Bio je nemački agent još pre Drugog svetskog rata i nesumnjivi fašista.
Tokom Drugog svetskog rata nekoliko puta je dolazio u Beograd i sastajao se sa Milanom Nedićem. U Beogradu je za vreme okupacije obučavana 9. četa divizije Branderburg, sastavljena od dreničkih Albanaca. Ova četa bila je okosnica potonje 21. SS divizije Skenderbeg.
Džafer Deva je najodgovorniji za kampanju terora nad srpskim stanovništvom na Kosovu nakon kapitulacije Italije i za teror nad svojim sunarodnicima (naročito u Albaniji) koji su bili pristalice albanskog antifašističkog pokreta. Umro je 1978. u SAD (verovatno pod zaštitom američkih obeveštajnih struktura).
Jedan od vojnih organizatora albanskih fašista na Kosovu bio je i Bajazit Boljetini, sin čuvenog Ise Boljetinca (koga je ubio otac Milovana Đilasa (Nikola) 1916. u Podgorici). Bajazit Boljetini je imenovan (od strane Milana Nedića, ako se ne varam) za pukovnika Srpske državne straže, mada je ovo bilo samo formalno, ali dovoljno govori o mizeriji srpskih kvislinških vlasti.

Zanimljiva fotografija: Džafer Deva i Kosta Pećanac
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0.....ecanac.jpg

Danas u Prištini postoji Ulica Džafera Deve.

• 1Ovo se svidja korisniku: Kremenko
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 26 Jan 2013 11:50

Lažni Kalabić ::
Jedan od vojnih organizatora albanskih fašista na Kosovu bio je i Bajazit Boljetini, sin čuvenog Ise Boljetinca (koga je ubio otac Milovana Đilasa (Nikola) 1916. u Podgorici). Bajazit Boljetini je imenovan (od strane Milana Nedića, ako se ne varam) za pukovnika Srpske državne straže, mada je ovo bilo samo formalno, ali dovoljno govori o mizeriji srpskih kvislinških vlasti.



Такође, ваљало би поменути и Шабана Полужу, сина дреничког качака (из групе Азема Бејте) који је, добивши амнестију од нових власти спроводио мобилизацију у дреничком крају за НОВ и постао користећи талас амнестије, једно време био командант бригаде НОВ.
Толико о мизерији, која је изгледа била пристна у свим редовима.

Dopuna: 26 Jan 2013 12:00

Lažni Kalabić :: Bajazit Boljetini je imenovan (od strane Milana Nedića, ako se ne varam) za pukovnika Srpske državne straže.....



Вараш се, Бајазит Бољетини, син Иса Бољетинија (право име Исо Шаља,који је, без обзира на све, свакако човек са веома занимљивом биографијом), краљев стипендиста, иначе капетан у ЈКВ, постављен је од стране комесарске владе Милана Аћимовића за жамдармеријског команданта, дакле пре доласка Милана Недића на власт.
Његов отац Исо Бољетини је у периоду пре Балканских ратова био једна од наутицајнијих фигура међу арнаутима. И Србија и Црна Гора су, због његовог утицаја међу арнаутима успостављали везе са њим у циљу његвог придобијања (Коста Пећанац се у ту сврху чак и побратимио са Исом). Иначе, један мој чукунђед, тадашњи и потоњи угледни трговац, је по налогу Краља Николе односио новац и оружје Ису Бољетинцу на Косово. Једном је чак и учествовао у неком пушкарању међу арнаутима, и том приликом био рањен.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Jovan Nenad: Вараш се, Бајазит Бољетини, син Иса Бољетинија (који је, без обзира на све, свакако човек са веома занимљивом биографијом), краљев стипендиста, иначе капетан у ЈКВ, постављен је од стране комесарске владе Милана Аћимовића за жамдармеријског команданта, дакле пре доласка Милана Недића на власт.

Ovaj podatak (pukovnički čin SDS) pročitao sam u jednom radu Branislava Božovića i Milorada Vavića o Džaferu Devi. Ne verujem da me memorija vara. Nažalost, nemam tu knjigu pri ruci.
Ali, ako ti kažeš da je komesarska vlada postavila Bajazita Boljetinija za žandarmerijskog komandanta, onda nemam razloga da sumnjam u taj podatak. Ipak, to ne isključuje da je kasnije Boljetini imenovan za pukovnika Srpske državne straže (koja ne postoji u vreme Aćimovićeve komesarske vlade).
Da je ovo bilo moguće svedoči i činjenica da je Milan Nedić imenovao Franca Rajta, kapetana 7. SS divizije Princ Eugen, za generala SDS. Franc Rajt je bio nesumnjivi ratni zločinac i jedan je od najodgovornijih za kampanju terora u Banatu 1941-1944.

Citat:Толико о мизерији, која је изгледа била пристна у свим редовима.
Bajazit Boljetini ili Džafer Deva nisu istog ranga kao Šaban Poluža. Sem toga, Šaban Poluža je ubijen od strane jugoslovenskih organa, februara 1945.

Inače, mislim da je potpuno promašeno 2013. nazivati Albance - "arnautima".