Bitka za Srbiju 1944 - vojni aspekti i kontroverze

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

O tome kako i zašto je vođena bitka za Srbiju 1944, ko je bio za koga, ko protiv koga, ko je koga pomagao, a ko koga izdao, ko je koga okupirao, ko branio, a ko oslobodio, nakupilo se dosta različitih, međusobno nesaglasnih prikaza i predstava. Ovde ću izneti samo neke vojno-operativne činjenice i činioce, koji, čini mi se, u velikoj meri rasvetljavaju problematiku.

Pažnju mi je privukla teza kako su Nemci "taktizirali", kako su postili da se za Srbiju bore četnici i partizani, a oni posmatrali sa strane.
M. Samardzic ::gorran ::Nema Keserovićevog sporazuma iz ovog perioda. On je bio uključen u letnje operacije 1944. (Trumpf i dalje http://bit.ly/zGVx49 ), pa ga je Nojbaher verovatno po navici uključio u ekipu redovnih klijenata. Још једна заблуда. Пошто не волите да читате, рећи ћу укракто: операције Трумпф и Кераус постојале су само на папиру, тј. нису изведене. Партизане у Јужној Србији савладали су четници, али су Немци ипак извештавали да су то учинили они, па чак и да су четници били под њиховом комаддом. Ипак, то нису смели да кажу Хитлеру у очи (Херман и Нојбахер).
Ovo boldovano me podstaklo da malo pregledam pisanje na ovu temu, pošto se radi o zanimljivoj zabludi. Naišao sam na ovo:
M. Samardzic :: Од борби на Ибру крајем марта, па до доласка Стаљинове војске крајем септембра, Битка за Србију 1944. године била је битка између четника и партизана, док су Немци и њихови савезници били посматрачи. Прецизније речено, они су учествовали у појединим периферним окршајима, док су главне, велике битке, намерно и систематски избегавали.
Своју стратегију Немци су први пут успешно применили током Битке за Јужну Србију, у којој су са једне стране учествовали 4. група јуришних корпуса, Расинско-топличка група корпуса и 2. косовски корпус, као и јединице Команде Јужне Србије (укупно око 15.000 четника), а са друге стране четири партизанске дивизије (21, 22, 24. и 25; са локалним одредима укупно око 10.000 партизана). ( http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=15758 )
Međutim, ništa nije dalje od istine.
Ne treba biti vojni ekspert da bi se uočilo kako Srbija ima ogroman strategijski značaj. Ona je neka vrsta platforme u središtu Balkana, sa koje se može najkraćim putem odseći bilo koji deo. Jedina iole valjana komunikacija ona vardarsko-moravska, je jedini put za snabdevanje Armijske grupe E u Grčkoj, a ujedno i jedina dobra rokadna komunikacija za međusobno premeštanje trupa između Druge oklopne armije (Jugoslavija) i Armijske grupe E (Grčka).

Beograd je nervni centar Balkana. Zato je Komanda Jugoistoka, odnosno Komanda Armijske grupe F (feldmaršal baron fon Vajhs) bila smeštena u Beogradu. Tu je takođe bio i "vojni zapovednik" Jugoistoka (kod nasu uobičajeno: vojnoupravni (Militärbefehlshaber Südöst)) general Felber, koji je faktički bio okupacioni zapovednik Srbije.

Međutim, uprkos svemu tome, u Srbiji nije bilo nemačkih armijskih formacija. Bile su tri posadne divizije 1941, tokom ustanka promarširale još dve, 1942. smanjeno na jednu posadnu, tri meseca 1943. bila 297 pešadijska, pa delovi 173. rezervne. Posle toga - ni jedna.



Zašto?
Svakako ne zbog toga što Nemci nisu marili za Srbiju.
Naprotiv.
Radi se o tome da su od 1942, a pogotovo od 1943, Nemci manje-više sve radili u vremenskoj i materijalnoj iznudici. Kad je 1943. počelo gomilanje njihovih trupa na Balkanu, divizije su išle za za Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Sloveniju, Grčku.
Za Srbiju - ništa.
Naravno, iz razloga što je Srbija bila relativno mirna.
Bar privremeno.
Tu je Felber imao na raspolaganju par policijskih pukova, zatim Bugare, o čijoj se vrednosti vrlo loše izražavao, zatim kvislinge, kojekakve trećepozivce, tipa RZK, nemačke teritorijalne stražarske (landesschützen) bataljone i slično. Njegov poslednji izveštaj od 4. XI 1944. je uzbudljivo akciono štivo (obavezno pročitajte), a ovaj put skrećem na odeljak gde se on žali na snage kojima je raspolagao do avgusta 1944:

http://www.znaci.net/00001/4_12_4_168.pdf

Međutim, to što Nemci nisu imali iole ozbiljnu vojsku u Srbiji, uopšte ne znači da nisu branili Srbiju.
Bitka za Srbiju se naime odvijala na taj način da je NOVJ pokušavala da u Srbiju ubaci svoje divizije, da bi tamo podržala lokalne partizane, omasovila ih, i Srbiju ponovo pretvorila u ratište, što bi rezultiralo kidanjem nemačkih veza na Jugoistoku.
Iz razloga koji su navedeni o strategijskom značaju Srbije, Saveznici su podržavali NOVJ u tom planu.
Iz istih razloga, Nemci su, uprkos hroničnoj oskudici snaga, ulagali krajnje napore da spreče taj plan.
Nemačka ideja odbrane Srbije sastojala se, ne u masiranju trupa za odbranu - nego u aktivnoj odbrani. Ona se sastojala u tome da su jakim snagama intenzivno pokušavali da razbiju koncentracije NOVJ u oblastima sa kojih su ovi mogli da nastupe u Srbiju (Sandžak, istočna Bosna, Crna Gora). Takođe, budući da su pratili partizanski radio-saobraćaj, ulagali su znatne napore u presretanje kolona NOVJ u njihovom kretanju ka istoku.
Naravno, u međuvremenu su organizovali operacije i protiv partizana iz Srbije, sa svim oni šarenim Felberovim sastavom: policijski pukovi, bugari, SDS, SDK, RZK... U ovim su operacijama glavnu boračku masu predstavljali četnici DM.
( http://bit.ly/zGVx49 )

Kad je jedna od njihovih operacija na obodima Srbije (Draufgänger http://bit.ly/wn5YGo ) neslavno propala, Nemci - ne samo što nisu sedeli i gledali šta će biti - nego su hitno prebacili svoju 1. brdsku diviziju - iz Grčke, gde je bila rezerva Jugoistoka za slučaj invazije koja se očekivala - na Ibar, da se suprotstavi nastupajućim snagama NOVJ (2, 5. i 17. divizija). Međutim, sve ove frenetične aktivnosti okončane su neuspehom. NOVJ je uspela da ubaci 9 svojih divizija u Srbiju (od 35, koliko ih je bilo zapadno i jugozapadno), čime su u Srbiji otvorila akutna kriza nemačkih položaja. Prva brdska je početkom septembra zbo slučaja Rumunija morala u istočnu Srbiju, čime se kriza naglo zakomplikovala, a NOVJ se pokazala bržom i sposobnijom u koncentrisanju novih snaga i nastupanju kroz Srbiju od Nemaca.
Naravno, pregazivši pri tom četnike i ostale pomoćne formacije.

Da bi se stekla predstava o intenzitetu ovih aktivnosti koje su Nemci preduzimali, ovo je spisak nemačkih operacija koje su preduzeli samo u julu 1944. u kontekstu aktivne odbrane Srbije:

- 369. divizija: Operacija »Zonenštih« [»Sonnenstich«]
- SS-brdska divizija »Handžar«: Operacija »Fligenfenger« [»Fliegenfanger«]
- 7. SS-brdska divizija i SS-brdska divizija »Handžar«: Operacija »Roze« [Rose]
- SS-brdska divizija »Handžar«: Operacija »Fligenfenger«
- SS-divizija »Skenderbeg«: Operacija »Draufgenger« [»Draufgänger«]
- SS-brdska divizija »Handžar«:Operacija »Rezlajn« [Röslein«]
- Operacija »Ribecal« (»Rübezahl«) (pripreme)
- 7. SS-brdska divizija: Operacija »Fojerver« [»Feuerwehr«]

Ovo su akcije koje je Felber sa svojom šarolikom vojskom istovremeno preduzeo u Srbiji:

- Operacija »Trumpf«
- Operacija »Keraus« [Kehraus«]

Onaj grafikon gore pokazuje da je u julu 1944. u Jugoslaviji bilo 10 nemačkih divizija. Postavlja se pitanje:
Zašto nisu koncentrisali više snaga za odbranu Srbije?

Odgovor je jednostavan:
Imali su puno važnog posla drugde.

Ovo je spisak nemačkih operacija samo u julu 1944, nepovezanih sa odbranom Srbije:

- 118. lovačka divizija: Operacija »Morgenrot I«
- 392. divizija: Operacija »Floret«
- 1. lovački rezervni puk: Akcija »Denkerik II« [»Dunkirchen II«]
- Viša komanda (komanda korpusa) Crna Gora: Operacija »Ramštos« [»Rammstoss«]
- 297. divizija: Operacija »Falkenauge«
- 118. lovačka divizija: Operacija »Morgenrot II
- 1 kozačka divizija: Operacija »Blic II« [»Blitz II«]
- 264. divizija: Operacija »Rabauke«
- 392. divizija: Operacija »Keselštajn«
- Poglavnikova tjelesna garda: Operacija »Rouen« [»Rouen«]
- 297. divizija: Operacija »Falkenauge II«
- 118. lovačka divizija: Operacija »Blicliht« [Blitzlicht«]
- 264. divizija: Operacija »Pestbojle«
- 118. lovačka divizija:»Ruepauze« [Ruhepause«]
- 264. divizija: Operacija »Bergruč« [»Bergrutsch«]
- 373. divizija: Operacija »Mauzetot« [»Mausetot«]

Uostalom, najtoplije preporučujem da se pročita izvod iz ratnog dnevnika Armijske grupe F. Živopisno štivo, a posle čitanja mnogo toga biće jasnije:

http://www.znaci.net/00001/4_12_4_218.htm

Ovo je jedan kraći odlomak:

28. 7. 1944:
U akcijama divizije »Skenderbeg« na severnom delu Crne Gore (operacije »Draefgenger«) izgleda da se uspelo sa ometanjem upada jedne neprijateljske grupe u srpsko-makedonsku graničnu oblast. Neprijatelj je morao da snage okrene na naše napadne grupe. Time nam je pošlo za rukom da se neprijatelj odmakne od Srbije. Izgleda da neprijatelj želi da ubrza nastupni marš severne grupe na prostoru južno od Jajca (istočna Bosna). Treba računati sa upadom neprijatelja u južni deo Srbije. Protiv ovog marša neprijatelja u toku je trenutno uspešna akcija SS-brdske divizije »Handžar« (akcija »Rezlajn«). Za razbijanje neprijateljskih snaga između železničke linije Brod — Maglaj i Vrbasa koje se nalaze u pokretu sa zapada u pravcu istaka, organizovana je bila akcija »Fojerver«. U Srbiji operacija »Keraus« je postigla potpuni uspeh; neprijatelj je bio prinuđen da izmakne u pravcu juga. Pošlo nam je za rukom da prodorom u pravcu Ibairske doline osujetimo njegovu nameru. Prema svim postojećim znacima, namera neprijatelja da upadne u Srbiju postoji i sada kao ranije, ali naši prodori prema severnoj i južnoj grupi doveli su do usporavanja njegove operacije, tako da smo mi time dobili u vremenu za marš (1. brdska divizija) i za operaciju »Ribecal«, i postoje izgledi da se sretnemo sa neprijateljem još pre njegovog upada u Srbiju.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Khaless, husky
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi skinuo fajl:

gorran

Citat:Pažnju mi je privukla teza kako su Nemci "taktizirali", kako su postili da se za Srbiju bore četnici i partizani, a oni posmatrali sa strane.

Добро си реаговао и пажња ти је на висини. У десетак тема на овом форуму, покренутих доласком споменутог аутора ког си цитирао, може се уочити чак и за аматере недопустива произвољност и ''маштовитост'' у тумачењу несумњивих историјских догађаја. Готово да сам одустао од расправе са таквим ''научним тезама'' сматрајући да ће утихнути саме од себе, као што су се саме од себе и почеле. Разумео бих слободу у тим произвољностима или нагађања када је реч о операцијама које су вођене почетком рата и још увек су обавијене каквим-таквим велом тајни јер су војске биле у формирању и позиционирању, а штапска пракса још није заживела. Међутим, године 1944. имамо организовану и моћну НОВ и ПОЈ, а једна огромна, ''ханибаловска'' армада изашла је на Дунав. Координација с њом претпостављала је официре за везу, заједничке штапске активности у циљу координације, итд, итд. Најкраће речено, то време је у документационом смислу толико добро покривено да је врло неодговорно написати тврдњу какву је изнео дотични аутор , а која је твоју пажњу и реакцију с правом привукла.


Међутим, овај твој прецизни и педантни пост мотивисао ме је да се јавим с неколиким допунама.

О чему је реч?
Шира акција за ослобођење Србије почела је Андријевићком операцијом па ко жели, нека се позабави њоме.

Када сам гостовао у Централном архиву МО РФ, замолио сам да одобре место за још једног учесника и понудио сам младој колегиници , докторанту, да припреми рад о завршним операцијама за ослобођење Београда. Мислим да постоји и непосредна тема о томе, но пошто је Београдска операција део борби за ослобођење Србије, тај рад се може и овде наћи. Мој рад је такође говорио о завршним операцијама, па се могу сматрати (надам се да није нескромно) прозваним да и ја понешто томе допринесем. У мом раду само један мањи део обрађује операције у ширем подручју Источне Србије, али свеједно је интересантно прочитати га. Наћи ћете оно што је за ову тему интересантно пошто је рад прегледан и по тезама. На једном месту описује се први сусрет с руском армадом.

У радовима постоји библиографија консултоване грађе, па ко жели може даље нека проучава.

Радови су изложени усмено и брањени и ратификовани на Конференцији о правцима истраживања у земљама учесницама Другог св. рата . Објављени су у у Зборнику радова са конференције. Наравно, то не значи да су они свето писмо тиме што их је ратификовала група научника у Централном архиву МО РФ. Расправа о њима јесте пожељна, али неће бити довољно да неко каже - ''то су комунистичке измишљотине'' или ''све су то Дражини успеси приписани Титу''.

Уважене колеге и пријатељи, изволите погледајте, па кога интересује нека прочита.


https://www.mycity.rs/must-login.png

https://www.mycity.rs/must-login.png

• 1Ovo se svidja korisniku: vathra
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::gorran

Citat:Pažnju mi je privukla teza kako su Nemci "taktizirali", kako su postili da se za Srbiju bore četnici i partizani, a oni posmatrali sa strane.

Добро си реаговао и пажња ти је на висини. У десетак тема на овом форуму, покренутих доласком споменутог аутора ког си цитирао, може се уочити чак и за аматере недопустива произвољност и ''маштовитост'' у тумачењу несумњивих историјских догађаја. Готово да сам одустао од расправе са таквим ''научним тезама'' сматрајући да ће утихнути саме од себе, као што су се саме од себе и почеле.
Nije toliko bitna polemika.
Radi se o tome da je opšta predstava koju ima prosečan obrazovan čovek o tom ratu teško postradala.
Najpre od onog patetično-slavljeničkog stila i predstave o "epopejama" i "sedam ofanziva".
Pa posle od "martovskih pregovora" i "zločina komunista".
Te priče su "pojele" sav konkretni sadržaj rata.

Zato sam hteo da pokažem neke aspekte na jednom konkretnom primeru. Na primer:
- međuzavisnost događaja
- ograničenost nemačkih resursa
- njihovu aktivnu koncepciju odbrane Srbije, ogroman značaj koji su joj pridavali, i sledstveno angažovanje svih raspoloživih resursa
- intenzivnu aktivnost na svim ostalim područjima.

Sa druge strane, sa strane NOVJ, sve je bilo isto, samo simetrično. U suštini, to je bio rat iscrpljivanja, rat neprekidne aktivnosti sa ciljem iznurivanja protivnika, iscrpljivanja snaga i resursa, i uništavanja morala i vere u mogućnost pobede.

Kao primer sa druge strane, sa strane NOVJ, napravio sam mali izvod, birajući samo ono što bi se moglo nazvati "napadima na utvrđena naseljena mesta" tokom jula 1944:

1. juli - Jedinice 31. divizije NOVJ zauzele italijanska fašistička uporišta u s. Koritnici i Prangeru u dolini r. Bače.
2/3. juli - Delovi 6. proleterske divizije NOVJ Nikola Tesla, u sadejstvu s jedinicama 8. korpusa NOVJ napali na Livno. Napad nije uspeo jer je neprijatelj dobio pojačanje iz s. Šujice. Grad su branili nemački vojnici i jedan domobranski bataljon, ukupne jačine do 1000 vojnika.
4. juli - Druga brigada Matija Gubec 32. divizije NOVJ napala Novi Marof, zatim se, posle tročasovne borbe protiv ustaško-domobranske posade, povukla
5/6. juli - Jedinice 17. udarne brigade 28. udarne divizije NOVJ napale Ludbreg, u kome se branilo oko 750 ustaša.
6. juli - Posle kraće borbe Kozjanski NOP odred 4. operativne zone NOV i PO Slovenije zauzeo šand. st. u s. Slivnici
7. juli - Posle kraće borbe 1. bataljon Kozjanskog NOP odreda 4. operativne zone NOV i PO Slovenije zauzeo nemačko žandarmerijsko uporište u s. Pišeču (kod Brežica)
7. juli - Prvi bataljon 13. slovenačke brigade Mirko Bračič 14. divizije NOVJ izvršio prepad na fabriku avionskih delova i topovskih čaura u Slov. Bistrici.
8. juli - Jedinice 11. udarne divizije NOVJ napale Teslić, Tešanj i Jelah, ali su zauzele samo Teslić. Ta mesta je branio domobranski 6. lovački puk.
8. juli - Treća proleterska (lička) udarna brigada 6. proleterske divizije NOVJ Nikola Tesla napala na Šujicu (kod Livna) koju su branili nemački vojnici i domobrani (oko 240 vojnika).
8. juli - Treći bataljon Kozjanskog NOP odreda 4. operativne zone NOV i PO Slovenije, na putu Planina - Sevnica, napao nemačku žandarmerijsku posadu u uporištu s. Zabukovje, jačine 70 ljudi
9. juli - Jedanaesta krajiška udarna brigada 4. udarne divizije NOVJ zauzela Kozarac (kod Prijedora) koji su branile ustaše.
10. juli - Na području Žumberka otpočeo sedmodnevni napad 1. i 4 puka nemačke 1. kozačke konjičke divizije, delova nemačkog 1. lovačkog rezervnog puka, 3. ustaške brigade i domobranske 2. posadne brigade protiv jedinica 8. udarne i 34. divizije 4. korpusa NOVJ i delova 15. divizije 7. korpusa NOVJ. U borbama do 16. jula neprijatelj je popalio i opljačkao mnoga sela na slobodnoj teritoriji Žumberka i zauzeo Metliku, ali se zbog velikih gubitaka povukao prema s. Krašiću i s. Ozlju.
13. juli - Prva udarna brigada 13. divizije NOVJ razbila ojačanu četu Dopunskog bataljona nemačke 392. legionarske divizije i zauzela Drežnicu
13. juli - Jedinice 16 slovenačke brigade Janko Premrl Vojko 31. divizije NOVJ zauzele italijansko uporište u s. Hudajužni (u dolini r. Bače) koje ie imalo zadatak da obezbeđuje železničku komunikaciju Gorica - Jesenice.
14/15. juli - Tri bataljona 2. dalmatinske proleterske udarne brigade Primorske operativne grupe zauzeli Lastvu i odbacili delove četničke Trebinjske brigade i 369. puka nemačke 369. legionarske divizije u Trebinje.
17. juli - Prva vojvođanska brigada 16. udarne divizije 12. udarnog korpusa NOVJ, u borbi protiv ustaša, zauzela Lukavac (kod Tuzle).
17. juli - Us. Stubljanima i na ž. st. G. Hrastovac (na pruzi Kostajnica - Sunja) 1. udarna brigada Vasilj Gaćeša i 2. udarna brigada 7. udarne divizije NOVJ napale delove nemačke 1. kozačke konjičke divizije i domobranskog 5. brdskog puka. Posle tročasovne borbe brigade su zauzele ž. st. G. Hrastovac, a neprijatelj se povukao prema Sunji. Napad na s. Stubljane nije uspeo
17. juli - Druga brigada 35. divizije NOVJ i 4. brigade 7. udarne divizije NOVJ napala 8. ustaški bataljon u s. Prijeboju (kod Titove Korenice) i odbacila ga ka s. Ličkom Petrovom Selu.
I7/18 jul Otpočeo napad delova 4. udarno divizije NOVJ na Ključ koji su branili nemački vojnici i ustaše.
I7/18 jul Glamočki NOP odred izvršio neuspeo napad na Livno koje su branili nemački vojnici i domobrani.
18. juli - Osamnaesta slovenačka udarna (Bazoviška) brigada 30. divizije NOVJ zauzela italijansko uporište Lušin (u dolini r. Bače),
19. juli - Jedan bataljon nemačke 7 SS divizije Princ Eugen i po jedan bataljon 9. ustaške i domobranske 2. brdske brigade, napadom iz G. Vakufa. Rame i Konjica, zauzeli Prozor, potlsnuvši 17. krajišku udarnu brigadu 10. udarne divizije NOVJ
19. juli - Na aerodromu Kurilovec (kod V. Gorice) delovi 2. diverzantskog bataljona 4. korpusa NOVJ miniranjem srušili slagalište avionskih bombi i drugog materijala
19. juli - Jedinice 18. brigade 40 divizije NOVJ napale na oko 250 nemačkih vojnika u s. Đakovačkoj Satnici (kod Đakova). Napad nije uspeo, jer je neprijatelju stiglo pojačanje iz Đakova.
19. juli - Šesnaesta slovenačka brigada Janko Premrl Vojko 31. divizije NOVJ zauzela uporište slovenačkih domobrana u s. Hotavlju (u dolini r. Selske Sore). Dok se vodila borba za to uporište, 17. slovenačka brigada Simon Gregorčič i 19. slovenačka brigada Srečko Kosovel 30. divizije NOVJ vodile su teške borbe protiv nemačkih kolona iz Škofje Loke, Idrije, s. Lučina i s. Rovta koje su nadirale u pomoć napadnutoj posadi u s. Hotavlju.
20. juli - Us. Lovrencu na Pohorju 13. slovenačka brigada Mirko Bračić 14. divizije NOVJ posle višečasovne borbe, miniranjem porušila zgradu nemačke žandarmerije i uništila posadu od 15 žandarma. Jedinice na obezbeđenju osujetile su dva pokušaja nemačkih policijskih snaga da se iz Ribnice probiju u pomoć napadnutoj posadi
20. juli - Šesta slovenačka udarna bragada Slavko Šlander i 11 slovenaćka brigada Miloš Zidanšek 4. operativne zone NOV i PO Slovenije napale nemačko uporište Zagorje ob Savi, uništile rudnik uglja Kisovec sa svim rudarskim |5osirojenjima i ž. st. Zagorje i zapalile fabriku konfekcije Vesta (koja je izrađivala nemačke uniforme).
21/22. juli - Jedanaesta brigada 4. udarne divizije NOVJ i Kozarski i Gradiško-lijevčanski NOP odred napali na Bos. Dubicu koju su branile ustaše.
21/22. juli - Druga brigada 33. divizije NOVJ izvršila neuspeo napad na s. Kloštar Ivanić (kod Ivanić-Grada), u kome se branilo 350 ustaša.
22. juli - Jediice 35. divizije NOVJ uz sadejstvo savezničke avijacije, napale na ojačani 3. bataljon 846. puka nemačke 392. legionarske divizije i 19. ustaški bataljon koji su u rejonu Čudinog klanca, s D. i G. Babinog Potoka, s. Vrhovina, s. Crne Vlasti obezbtđivali komunikaciju Otočac - Bihać. Neprijatelj je odbačen iz Vrhovina, Crne Vlasti, D. Babinog Potoka i obližnjih visova
22. juli - Trinaesta slovenačka brigada Mirko Bračič 14. divizijo NOVJ uništila žand. st. Fram (kod Maribora). Pošlo kraće borbe ona je miniranjem potpuno porušila sve utvrđene zgrade, u kojima je posada izginula
23. juli - Jedinice 9. i 20. divizije NOVJ zauzele s. Vrliku i više sela u Vrličkoj krajini i Cetinskoj dolini koje su branile jake četničke i ustaške snage.
23/24. juli - Dvadeseta romanijska udarna brigada i jedan bataljon 19. brigade 27. udarne divizije NOVJ napali na Han-Pijesak i s. Japage koje su branili nemački vojnici i četnici.
27. juli - Kod s. Razdrtog (blizu Grosuplja) 8. slovenačka brigada Fran Levstik 18. divizije NOVJ miniranjem porušila železnički tunel dužine 240 m i time za duže vreme onemogućila saobraćaj na pruzi Ljubljana - Grosuplje.
28. juli - Sedma krajiška udarna brigada 10. udarne divizije NOVJ posle višečasovne borbe zauzela G. Vakuf koji su branili delovi nemačke 7. SS divizije Princ Eugen, dve ćete domobrana i ustaša (ukupno oko 500 vojnika).
28. juli - Treća makedonska NOU brigada napala na ž. sL Tabanovce (kod Kumanova) i oštetila stanična postrojenja.
29. juli - Treća udarna brigada 36. udarne divizije NOVJ zauzela Olovo koje su branili ustaše i delovi nemačke 13. SS divizije Handžar.
29. juli - Trideset osma udarna divizija NOVJ zauzela Kladanj koji su branili ustaše i delovi nemačke 13. SS divizije Handžar.
29. juli - Jedinice nemačke 7. SS divizije Princ Eugen i četnici odbacili delove 27. udarnu divizije NOVJ i ušli u Vlasenicu
29. juli - Kod o. Ista, posle kraće borbe, jedinice 2. pomorsko-obalskog sektora Mornarice NOVJ zarobile nemački trgovački naoružani brod Feliče.
29. juli - Delovi 2. makedonske NOU brigade napali ž. st. Klisuru (na pruzi Đevđelija - Demir- kapija).
29/30. juli - Jedinice 18. brigade 40. divizije NOVJ zauzele s. Ramanovce (blizu Slav. Požege), u kome se branilo oko 1200 domobrana
30. juli - Jedinice 4. operativne zone NOV i PO Slovenije otpočele ofanzivnc operacije za stvaranje slobodne teritorije na području Gornje Savinjske doline. U dvodnevnim borbama uništena su nemačka uporišta u selima: Šmartno ob Paki, Ljubno Luče i G. Grad i time stvorena prva slobodna teritorija u Štajerskoj.
30. juli - Jedinice Kamničko-zasavskog NOP odreda otpočele demonstrativan napad na nemački garnizon u Litiji
30. juli - Druga slovenačka udarna brigada Ljubo Šercer 14. divizije NOVJ izvršila demonstrativan napad na nemačko uporište Šoštanj
31. juli - Šesta slovenačka udarna brigada Slavko Šlander 4. operativne zone NOV i PO Slovenije zauzela nemačka uporišta s. Ljubno i s. Luče, jačine 300 vojnika.
31. juli - Prva slovenačka udarna brigada Tone Tomšić 14. divizije NOVJ zauzela nemačko uporište u s. Šmartnom ob Paki, jačine oko 50 vojnika.
31. juli - Trinaesta slovenačka brigada Mirko Bračić u 14. divizije NOVJ zauzela nemačko uporište u s. St. Juriti (kod Celja), jačine 30 vojnika.

Znači, ovde nisu uključene zasede, presretanja kolona, transporta, diverzije... kojih je bilo veliki broj. Treba takođe imati u vidu da je ovo period izdvajanja velikih snaga za Srbiju, zbog čega je ovakav spisak znatno skromniji nego što bi bio, na primer, u oktobru i novembru 1943.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Битка на Јеловој Гори
Пре него што је дошло до битке између четника и комуниста на
Јеловој Гори, која је одсудно деловала по обе стране, заступник Ко-
манданта I пука СДК капетан Љубиша Филиповић, који се налазио у
Ваљеву само с једним батаљоном - Трећим (Први и Други су били чак
код Лесковца), будним оком је пратио кретање партизана, чинећи по-
требне припреме за одлучну борбу против њих. И када је дознао да су
четници извршили концентрацију својих снага на планинским маси-
вима више Ваљева, одмах је настојао да ухвати везу са четничким ко-
мандантима. На овоме је инсистирао и сам Командант СДК ђенерал
Коста Мушицки, кога је капетан Филиповић телефоном непрестано
држао у току ситуације.
Капетан Љубиша Филиповић је - упркос трагичног догађаја који
се десио 4. септембра 1944. године, када су четници напали на воз из-
међу Лајковца и Словца и убили ђака наредника Драгана Ранковића,
310
који је из Београда добровољцима у Ваљеву спроводио муницију, -
послао 5. септембра 1944. једну чету Трећег батаљона I пука да ухва-
ти везу са четничким командантима и да им понуди добровољачку са-
радњу и помоћ у борби противу комуниста. Ова добровољачка чета
дошла је у додир са четницима из Ваљевског четничког корпуса, који
су били најближи Ваљеву. Када су добровољци изложили четницима
циљ своје посете, ови не само да их нису хтели пропустити даље да
дођу до одговорних четничких команданата, већ су добровољцима
грубо ставили до знања: да нерадо гледају на њихово присуство и да
је пожељно да се одмах врате у Ваљево. И, да би избегла сукоб или
било какав неспоразум, ова добровољачка чета вратила се у Ваљево.
Када је капетан Филиповић обавестио ђенерала Мушицког о ово-
ме, добио је поновно наређење, да на сваки начин дође у везу са чет-
ничким командантима у циљу вођења заједничке борбе противу кому-
ниста. А да би појачао борбени фронт код Ваљева, ђенерал Мушицки
издао је наређење, да из Шапца дође у Ваљево Трећи батаљон III пука
СДК.
Капетан Филиповић је по други пут, 7. септембра 1944. године,
послао добровољце да ухвате везу са четничким командантима. Овога
пута отишла је Пратећа чета Трећег батаљона I пука СДК на челу са
својим командиром потпоручником Стојадином Ћосићем. Чета је оти-
шла у своме пуном бројном саставу, са свим својим оруђима и још са
резервном шаржом муниције. Срећа их је послужила, те су добровољ-
ци успели да дођу до самог Рачићевог штаба. Потпоручник Ћосић вој-
нички је рапортирао Драгославу Рачићу циљ своје посете. Рачић и
остали четнички команданти, да би на лицу места испитали "ефика-
сност" добровољачких тешких оруђа, наредили су потпоручнику Ћо-
сићу да гађа неке сеоске брвнаре и пластове са сеном. Добровољачки
командир је без поговора извршио наређење. Затим су му четнички
команданти наредили, да се врати у Ваљево, јер је извршио свој зада-
так, и да каже своме команданту, да су четници сами способни да по-
беде комунисте. И потпоручник Ћосић, очито видећи да четници не
желе борбену сарадњу добровољаца, вратио се са својом четом у Ва-
љево.
Међутим, већ сутрадан 8. септембра 1944, а нарочито у ноћ 8/9,
када је достигла сву своју жестину, одиграла се битка на Јеловој Гори.
Битка се водила између Четврте групе јуришних корпуса појачаних
Шестим јуришним корпусом Југословенске Војске у Отаџбини и Пр-
вог пролетерског корпуса и Дванаестог ударног корпуса. Четника, ко-
јима је командовао Драгослав Рачић било је око 20.000, а партизана,
којима је командовао Пеко Дапчевић, упола мање.
311
Четничко командно особље, које су у целини сачињавали Драго-
слав Рачић, Никола Калабић, Нешко Недић и Александар Милоше-
вић, уливало је пуно поверење ђенералу Михаиловићу, који је полагао
огромне наде у ову своју борбену трупу. Зато се и сам Дража са сво-
јим штабом, уочи одлучне битке, пребацио из села Прањана на Равну
Гору, да би био што ближе самом жаришту битке. Желео је, да у по-
годном моменту сам узме команду у своје руке, те да једним снажним
налетом натера партизане преко Дрине. Али, не само да му то није по-
шло за руком, већ се догодило сасвим обратно!
Неумешним вођењем операција, иако су били у великој надмоћ-
ности над партизанима, које су сасвим били опколили на Јеловој Го-
ри, четници су претрпели страховити пораз. Комунисти су их, најпре,
збунили страшном ватром из пратећих оруђа, нарочито из бацача, а
затим извршили дивљачки јуриш. И партизани не само да су разбили
четнички обруч и нагнали их у бекство, већ су им задали толики
страх, да се 9. септембра 1944. године одигравала оваква слика у Ва-
љеву: четници су у буљуцима, потпуно дезорганизовано, без икакве
дисциплине и контроле старешина, панично бежали ваљевско-шабач-
ким путем у правцу Коцељеве, где им је, за случај неуспеха, било од-
ређено зборно место; а у самом граду су се задржавали само толико,
колико је било потребно да обрију браде и подшишају косе, а пошто
толико берберница није било у Ваљеву, то су се у групама на улицама
шишали и бријали! Што је било најгоре, међу народом у Ваљеву иза-
звали су толику панику, да су добровољци имали муке да васпоставе
мир и ред у вароши. При таквој ситуацији јасно је било, да се добро-
вољци имају уздати једино "у се и у своје кљусе".
У овој ситуацији стигао је из Шапца у Ваљево капетан Миодраг
Најдановић са Пратећом и две стрељачке чете, док му је трећа требала
накнадно да стигне, јер је била дислоцирана дуж десне обале Дрине.
Капетан Филиповић предузео је хитне мере, да се два доброво-
љачка батаљона са још нешто добровољаца из Допунске команде нај-
одлучније супротставе партизанима. И они би, можда, одолели кому-
нистима, или бар држали Ваљево докле не стигну појачања. Међутим,
по хитном телефонском наређењу ђенерала Мушицког, оба доброво-
љачка батаљона (без Пратеће чете Трећег батаљона III пука) морала
су да напусте Ваљево и да се упуте да спасавају ђенерала Михаилови-
ћа и његов штаб, који је, заједно са америчком Војном мисијом, био
опкољен од комуниста у Мионици, Срез колубарски. Партизани су
већ били заробили комору Врховне Команде Југословенске Војске у
Отаџбини и велику радио станицу, којом је ђенерал Михаиловић оп-
штио са Америком.
http://www.novo-videlo.com/biblioteka/gradjanski-rat-u-srbiji-1941-1945

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 14 Jan 2012 0:28

Bitka za Srbiju je ogromna tema - i po obimu i po aspektima.
Ovde me zainteresovala bizarna teza o tome kako su Nemci "stajali po strani".
Naprotiv, zalagali su se do krajnjih granica svojih snaga i resursa.

Ove ljotićevske bajke otkrivaju dosta toga, ali imaju tu stranu da samohvalisavo prikazuju ljotićevce kao nezavisnu nacionalnu patriotsku snagu, koja sama donosi odluke - što oni svakako nisu bili. Oni su bili nemačka pomoćna snaga, i ništa više.
Delovi SDK borili su se protiv prodora 1. i 6. divizije NOVJ još u oblasti Požege, pa dalje sve do Valjeva, i Mačve.

Četnici DM uzimali su sebi više samostalnosti, ali su u situaciji poraza i krize padali nazad oslanjajući se na Nemce. Tako su Valjevo, Aranđelovac, Gornji Milanovac, zajedno branili Nemci, četnici, i ostaci starih kvislinških snaga.

Pisao sam već neke popularne prikaze bitke za Srbiju:

Bitka za Srbiju [1]- bliže određenje vrste zbivanja i akteri
http://blog.b92.net/text/12861/Bitka-za-Srbiju-%5B.....-i-akteri/
Bitka za Srbiju [2]- organizovanje snaga, posedanje pozicija
http://blog.b92.net/text/12882/Bitka-za-Srbiju-%5B.....-pozicija/
Bitka za Srbiju [3]- NOVJ napada
http://blog.b92.net/text/12910/Bitka-za-Srbiju-%5B3%5D--NOVJ-napada/
Bitka za Srbiju [4]- Crvena armija napada
http://blog.b92.net/text/12933/Bitka-za-Srbiju-%5B4%5D--Crvena-armija-napada/
Bitka za Srbiju [5]- Na ulicama Beograda
http://blog.b92.net/text/12941/Bitka-za-Srbiju-%5B5%5D--Na-ulicama-Beograda/

Dopuna: 14 Jan 2012 12:59

Izvod iz Ratnog dnevnika AgF - uglavnom delovi koji se odnose na prebacivanje 1. brdske divizije u Srbiju

http://www.znaci.net/00001/4_12_4_218.htm

7. 7. 1944:

Telefonska razmena mišljenja general-majora Vintera sa general-majorom Butlarom [Buttlar] o operativnim mogućnostima: General-major Viniter obaveštava general-majora Butlara o situaciji:
Koncentracija jakih crvenih snaga u jugoistočnom delu Crne Gore, po svoj prilici je priprema upada komunista u Srbiju. Zbog toga se planira generalno čišćenje u Crnoj Gori.
...Jedinica Štetner [Stettner] (1. brdska divizija) je još vezana tekućom operacijom i mi nemamo nameru da je u tome prekinemo. Narednih dana će se videti da li jedinicu Štetner treba osloboditi akcije u okviru XXII brdskog armijskog korpusa ili je upotrebiti za čišćenje Crne Gore, gde je sada Tito obrazovao centar.

Genaralmajor fon Butlar: najkasnije početkom avgusta treba očekivati neprijateljsku akciju na Grčku. Mi smo zbog toga naredili pripremni položaj 1. brdske divizije na prostoru Bitolj — Florina — Prilep.

20. 7. 1944:
Ubrzano prikupljanje 1. brdske divizije:
U pogledu situacije u Srbiji (potvrđeno je prisustvo crvene 22. divizije jugozapadno od Leskovca. Glavni štab Srbije, verovatno sa 25. divizijom, nalazi se severozapadno od Lebana. Prilikom naših akcija čišćenja komunističkih grupa na prostoru Kuršumliija — Prokuplje, neprijatelj je pružio snažan otpor. Javljeno je da se jedna neprijateljska grupa zapadno od Kuršumlije nalazi na maršu u pravcu zapada i malobrojnih snaga koje stoje na raspolaganju komandantu Jugoistoka, komandant Jugoistoka je naredio da se ubrza prikupljanje 1. brdske divizije.
Telegramom Op. od. str. pov. br. 3339/44. upućeno je Komandi Grupe armija »E« sledeće:
Dislokacija 1. brdske divizije, s obzirom na zaoštravanje situacije u Srbiji, je nepodnošljiva.
Iz telefonskih razgovora od 20. 7. 1944:
9.15 časova:
Generalštabni pukovnik Zelmajer izdaje generalštabnom majoru Misbahu [Missbach] zadatak da se zadatak 1. brdske divizije primeni po mogućstvu u tempu 6., 98. brdski lovački puk, koji je za sada prispeo u prostor Florine, ima naređenje da se pripremi za transport u roku od 24 časa.
Iz telefonskih razgovora od 20. 7. 1944:
9.15 časova:
Generalštabni pukovnik Zelmajer izdaje generalštabnom majoru Misbahu [Missbach] zadatak da se zadatak 1. brdske divizije primeni po mogućstvu u tempu 6., 98. brdski lovački puk, koji je za sada prispeo u prostor Florine, ima naređenje da se pripremi za transport u roku od 24 časa.

24. 7. 1944:
1. brdska divizija da se u najbržem mogućem tempu transportuje na prostor Mitrovica — Peć — Priština, komore prebaciti u Peć.

26. 7. 1944:
XXI brdski armijski korpus:
Namera: do dolaska 1. brdske divizije vezivanje neprijatelja na prostoru Peć — Berane neprekidnim napadima.

27. 7. 1944:
Srbija:
Glavnina snažno potučenih neprijateljskih snaga u operacija »Keraus«, koja se povukla ka jugu, ponovo je napadnuta, posle neuspelog pokušaja da se povuče u oblast Albanije, od strane Borbene grupe »Dizener« i četnika u prostoru jugoistočno od Medveđe. Gubici neprijatelja u akciji »Keraus« na dan 24. i 25. 7.: 29 mrtvih, 302 zarobljena, 8 mitraljeza, 2 minobacača i 200 pušaka.
Razvoj situacije na našem području trenutno se karakteriše sledećim:
1. Prema postojećim podacima, Tito polaže naročiti značaj da se prikupljanje crvenog I i XII korpusa izvrši u predviđenom roku. Svi znaci govore da neposredno predstoji Titova ofanziva na Srbiju.
2. Još 27. 7. izdato je naređenje za privođenje 1. brdske divizije iz prostora Florine u prostor Peć ...

28. 7. 1944:
U akcijama divizije »Skenderbeg« na severnom delu Crne Gore (operacije »Draefgenger«) izgleda da se uspelo sa ometanjem upada jedne neprijateljske grupe u srpsko-makedonsku graničnu oblast. Neprijatelj je morao da snage okrene na naše napadne grupe. Time nam je pošlo za rukom da se neprijatelj odmakne od Srbije. Izgleda da neprijatelj želi da ubrza nastupni marš severne grupe na prostoru južno od Jajca (istočna Bosna). Treba računati sa upadom neprijatelja u južni deo Srbije. Protiv ovog marša neprijatelja u toku je trenutno uspešna akcija SS-brdske divizije »Handžar« (akcija »Rezlajn«). Za razbijanje neprijateljskih snaga između železničke linije Brod — Maglaj i Vrbasa koje se nalaze u pokretu sa zapada u pravcu istaka, organizovana je bila akcija »Fojerver«. U Srbiji operacija »Keraus« je postigla potpuni uspeh; neprijatelj je bio prinuđen da izmakne u pravcu juga. Pošlo nam je za rukom da prodorom u pravcu Ibairske doline osujetimo njegovu nameru. Prema svim postojećim znacima, namera neprijatelja da upadne u Srbiju postoji i sada kao ranije, ali naši prodori prema severnoj i južnoj grupi doveli su do usporavanja njegove operacije, tako da smo mi time dobili u vremenu za marš (1. brdska divizija) i za operaciju »Ribecal«, i postoje izgledi da se sretnemo sa neprijateljem još pre njegovog upada u Srbiju.

30. 7. 1944:
Srbija:
Prilikom nastavljanja čišćenja u operaciji »Keraus«, delovi neprijateljskih snaga istočno od Lebana prodrli su u pravcu severa. Glavnina je napadnuta u prostoru Lebane od strane Borbene grupe »Dizenar« i četnika. 5. policijski puk (bez III bataljona) je stupio u akciju sa istoka.

2. 8. 1944:

2. Na prostoru operacije »Ribecal« jake neprijateljske grupe se nalaze u prodoru a u 15.00 časova su dostigle put Novi Pazar — Mitrovica. 54. izviđački i 54. brdski bataljon iz Mitrovice su započeli protivnapad. Namera. sa 1. brdskom divizijom sprečiti neprjateljski prodor preko doline Ibra.

3. 8. 1944:
Područje 2. oklopne armije:
Usled prodora neprijatelja u dolinu Ibra, treba da se delovi 1. brdske divizije upotrebe odmah iz transporta.
XXI brdski armijski korpus:
1. brdska divizija:
Nastavlja se prodor neprijatelja južno od Novog Pazara dalje u pravcu istoka, čiji prednji dolovi su dostigli do na 9 km jugoistočno od Novog Pazara. Dolina Ibra je ugrožena.

Ova operacija samostalnih neprijateljskih grupa izgleda da ima zadatak nasilnog izviđanja i vezivanja snaga, a ujedno ona predstavlja i uvod u jednu ofanzivu. Borbena grupa 54. izviđačkog odreda polazi sa linije puta Novi Pazar — Tutin u pravcu zapada a njeni delovi iz prostora 12 km jugoistočno od Novog Pazara u pravcu juga. Borbene grupe 54. lovačkog bataljona u napredovanju u pravcu severozapada doprle su do na 15 km severopazadno od Mitrovice, gde su se sudarile sa neprijateljem. Namera:
1. Delovi 14. SS puka treba da nastupe iz prostora 30 km severno-severozapadno od Mitrovice u pravcu jugozapada i zapada.
2. Početi sa upotrebom I bataljona 99. puka iz Raške prema jugu.
3. Dovođenje jedne oklopne lovačke čete 1. brdske divizije na put Raška — Novi Pazar za pojačanje ćete jurišnih topova koja se tamo nalazi kao osiguranje.

4. 8. 1944:

Situacija u severnom delu Crne Gore i u jugozapadnom delu Srbije
Situacija u prostoru Novi Pazar — Ibar se u taku 3. 8. do krajnosti zaoštrila. Železnička pruga u dolini Ibra nalazi se pod dejstvom snaga crvenih grupa koje prodiru iz Sandžaka u pravcu istoka. Protiv ovih grupa bandi moraće se upotrebiti 1. brdska divizija odmah posle njenog iskrcavanja. Pripremni položaj ove operativne jedinice za operaciju »Ribecal« se time odugovlači, a takođe će biti potrebno da se unese možda jedna izmena u planu operacije »Ribecal«. Postavlja se pitanje da li je prodor navedenih grupa crvenih snaga početak ofanzive neprijatelja na Srbiju.
Iz telefonskih razgovora od 4. 8. 1944: o borbama u oblasti Ibra. 9.15 časova:
General-major fon Gajtner javlja general-lajtnantu Vinteru: Neprijatelj je pokušao prošle noći da prodre preko Ibra, tako da su tamo u toku veće borbe. 1. brdska divizija je otpočela sa obouvatnim udarom. Verovatno da veći broj pripadnika neprijatelja nije prešao Ibar. 9.45 časova:
Generalštabni pukovnik Farnbiler obaveštaiva generalštabnog pukovnika Zelmejara o situaciji:
Opšti utisak: neprijatelj se dalje isturio prema dolini Ibra, železnička pruga je delimično u prekidu; neprijatelj nastoji da se učvrsti po visovima zapadno od Ibra.
Naša namera: razbiti neprijatelja u prostoru Novi Pazar — Raška — Mitrovica. Namere neprijatelja još nisu jasne. 10.20 časova:
Generalštabni pukovnik Zelmajer obaveštava Vrhovnu komandu Vermahta:
Dolina Ibra je u opasnosti. Neprijatelj je i tamo prispeo, železnica je na pojedinim mestima porušena. Protivmere su u toku. Za ovo stoji na raspolaganju 1. brdska divizija. Posledice napada neprijatelja: pripremni položaj 1. brdske divizije na predviđenom položaju za operaciju »Ribecal« će zakasniti za nekoliko dana, a time i sam početak operacije. Neka kriza ipak ne postoji. 18.00 časova:
Generalštabni pukovnik Farnbiler obaveštava generalštabnog pukovnika Zelmajera:
Jurišni bataljon je krenuo iz Mitrovice u pravcu severa.
Namera: deblokiranje doline Ibra od strane 1. brdske divizije, a zatim zaokret ove operativne jedinice u pravcu zapada.

5. 8. 1944:

Operativno odeljenje Beograd — Dedinje
Situacija na severnom delu Crne Gore i jugozapadnom delu Srbije:
Prema izveštaju Obaveštajnog odeljenja, situacija se u Srbiji i Crnoj Gori potpuno izmenila. Težište operacije neprijatelja u pravcu južnog dala Srbije, izgleda, kao da je potvrdilo postojanje glavnine crvenih i to 2, 5. i 17. divizije (zaplenjeni papiri i prebegli), koje vrše napad na naše položaje na istočnoj obali Ibra između Mitrovice i Raške. Potpuno jasna situacija kod neprijatelja još uvek ne postoji. Slabi delovi neprijatelja su prešli Ibar na tri mesta.
Naređenje Glavinog štaba Srbije da 21. i 24. divizija (potučene u operaciji »Keraus«) iz prostora jugoistočno od Kuršumlije potpomognu napad 2, 5. i 17. divizije ukazuje na sadejstvo ovih obaju grupa snaga i potvrđuje dosadašnje shvatanje da neprijatelj želi, kao prvi cilj, da prekine glavne veze u dolini Morave. S tim u vezi došlo je do pojačanih akata sabotaža crvene 22. divizije, zajedno sa makedonskim bandama, na srpsko-hrvatskom graničnom prostoru.

Naređenje Tita XII korpusu, sa 6-om divizijom, ubrzava 1. diviziju da dostigne prostor Brodarevo — Prijepolje — Pljevlja, što pokazuje nameravano sadejstvo takođe i ove grupe pri napadu na Srbiju. Sa njihovim nastupanjem se sada mora računati. Dosadašnji prodori neprijatelja u prostoru Brodarevo — Priboj služili su verovatno samo za izviđanje (vidi večernji izveštaj Obaveštajnog odeljenja od 5. 8, prilog 31/VIII).
Ova procena situacije ostavlja otvoreno pitanje da li se glavnina neprijatelja nalazi još uvek na operativnom prostoru na kome se namerava izvesti naša operacija »Ribecal«.

6. 8. 1944:

Neprijateljski napad od oko 5 brigada u dolini Ibra je odbijen. U noći 4/5. 8, oko 800 — 1.200 ljudi uspelo se da se provuče, preko doline Ibra u pravcu istoka. Potučeni neprijatelj izgleda da se povukao u pravcu zapada... Čvrsto ćemo se držati sprovođenja plana »Ribecal«... Padobranski bataljon »Brandenburg« je predviđen za upotrebu prvo na Berane.

1. brdska divizija:
a) Pokušaji prolaza neprijatelja preko Ibra jugozapadno od Rudnice su odbijeni a neprijatelj je odbačen na visove zapadno od Rudnice i dalje na zapad. Novo Selo (severoistočno od Rudnice) je posao neprijatelj, napad je u toku. Dolina Ibra je deblokirana napadom sa južnog i severnog pravca, veza na Drenu je uspostavljena.
b) Koncentrični napad na glavninu neprijatelja zapadno od Ibra je požnjeo pun uspeh. Neprijatelj uzmiče u pravcu zapada. Time je osujećena neprijateljska ofanziva koja je započeta sa 3 do 5 crvenih brigada.

Srbija:
Protiv neprijateljskih raštrkanih grupa koje su prodrle prema istoku i na mnogim mestima prešle Ibar upućeni su delovi četničkih grupa »Vajel« iz prostora Brus u pravcu planine Kopaonik.
Operacija »Keraus« je završena.

7. 8. 1944:
Na osnovu prispelih borbenih izveštalja i podataka iz pouzdanih izvora proizilazi da su neprijateljske snage koje su prošlih dana prešle Ibar i 'koje su krenule dalje u pravcu istoka, verovatno postepenim ubacivanjem, postale jače nego što se pretpostavljalo. Mora se računati da se delovi 2, 5. i 17. komunističke divizije pod II korpusom nalaze na planini Kopaoniku i da su uspostavili vezu sa delovima Glavnog štaba Srbije. Jaki delovi neprijatelja su rastureni i odbačeni u pravcu jugozapada. Pretpostavlja se da se u severoistočnom delu Crne Gore sada nalaze 3, 1. i 37. komunistička divizija sa povučenim delovima 2, 5. i 17. komunističke divizije. Privođenje komunističkog XII korpusa iz prostora Vlasenice, sa zadatkom da posedne prostor južno od Pljevlja — Prijepolje, usporiće se u znatnoj mari našom operacijom »Hakflajš«.

U 17.15 časova obavestio je telefonski ganeral-lajtnant Vinter generalštabnog pukovnika Fambilera o odluci komandanta Jugoistoka da se operacija »Ribecal« sprovede i da se neprijateljske snage koje se nalaze između Ibra i Morave, sa svim raspoloživim trupama komandanta Jugoistoka vežu i po mogućstvu razbiju.

8. 8. 1944:
General-major fon Gajtner upoznaje general-lajtnanta Vintera o situaciji u jugozapadnom delu Srbije:
Iz pouzdanih izvora se saznaje da se glavnina neprijatelja preko Ibra nalazi u pokretu u pravcu severoistoka i istoka; četnici su potisnuti ka Brusu. Protivmere su započete. Zauzet je pripremni položaj 2 puka 27. bugarske divizije, 5. policijskog puka (2 batalijona) i jednog bataljona Srpskog dobrovoljačkog korpusa na prostoru Kuiršumlije. Pripremni položaj je takav da grupa može stupiti u akciju kako u pravcu severozapada tako i u pravcu severa.

9. 8. 1944.

Prilog 61/VIII Srbija:
Komunističke snage su odbacile četnike u prostor Brusa i severno od njega i iz tog prostora se nalaze u nastupnom maršu u pravcu istok-jugoistok, tom prilikom su dostigle na prostor 18 km istočno-jugoistočno od Brusa (verovatno delovi 5. divizije) a u nastupnom maršu u pravcu zapada 19 km zapadno od Brusa (verovatno delovi 17. divizije).

Srbija:
1) Jače neprijateljske snage u prostoru istočno od Nove Varoši prešle su Uvac u pravcu istoka protiv četnika koji uzmaču. Po 1 bugarski bataljon je isturen kao hitna mera na Ljubiš (25 km južno od Užica) i na planinu Klisuru (18 (km južno od Požege). Usled popuštanja zategnutosti na Drini, naređen je premeštaj III bataljona 5. puka Ruskog zaštitnog korpusa za Kraljevo.
2) Neprijateljske snage na planini Kopaoniku potiskuju ostatak četničke grupe »Vajel« u pravcu severa ka Trsteniku i sa obe straneputa Alaksandrovac — Jošanička Banija u pravcu zapada.
Dalje neprijateljske snage nalaze se u gornjem delu doline Toplice kojom protivničke snage iz Sokolske planine (10 km jugoistočno od Kuršumlije) idu u pravcu Kuršumlije.
Raspored naših snaga u osnovi je završen onako kako je nameravano (vidi dnevni izveštaj od 8. 8.). Pored toga, 2 ojačana bataljona 65. pešadijskog puka su prispela u Kruševac.
3) Situacija kod Borbene grupe »Dizener«, pri pritisku neprijateljakoji popušta, u osnovi nepromenjena.
U ostalom dalu Srbije lokalna delatnost bandi.
Proširenje obalnog pojasa Zervasa zauzimanjem prostora zapadno od linije Paramitia [Paramythia] — Margaitio [Margaithio] i pojačanja Zervasovih jedinica u prostoru severozapadno od Prevesa (poslednji izveštaj Abvera) znaci da treba očekivati dalje zaoštravanje situacije u Zervasovoj oblasti.

Procena situacije i predlozi komandanta Jugoistoka
U Srbiji upad više Titovih operativnih jedinica. U prostorni između Ibra i Morave jake crvene snage iz Crne Gore nalaze se u napredovanju protiv četničkih jedinica, policije, Srpskog dobrovoljačkog korpusa i bugarskih bataljona koji su im bačeni u susret. Radi se, što više ne predstavlja neki znak pitanja, o II korpusu sa oko 3 crvene divizije.
Crvena 37. divizija nalaza se trenutno u napredovanju iz prostora severno od Prijepolja za Ivanjicu. Treba računati da će ona ubrzo dostići odsek Ibra severno od Ušća.
Divizijama XII korpusa je pošlo za rukom, kako im je bilo i naređeno, da krenu maršem u pravcu severnog dela Crne Gore. Uprkos preduzetog gonjenja od strane 7. SS-divizije, mora se računati sa njihovim prispećem u predeo Pljevalja u toku par dana.
Ukratko, dobila se slika o jednom velikom i skoro planskom toku Titove ofanzive, koja je već dugo očekivana u cilju zauzimanja južnog dela Srbije, čak i ako su pojedinačne jedinice koje učestvuju potučene i mada se XII korpus bori sa velikim poteškoćama oko snabdevanja. Na osnovu podataka iz pouzdanih izvora, može se zaključiti da crvene snage koje su prispele u Srbiju, posle njihovog sjedinjenja sa jedinicama Glavnog štaba Srbije, žele da se učvrste sa obe strane železničke pruge Stalać — Niš — Đevđelija i da glavne saobraćajne arterije Jugoistoka potpuno prekinu, te da južni deo Srbije isključe od svih uticaja četnika DM, kako bi ga učinili oblašću komunističkog gospodarenja.
Kriza u južnom delu Srbije mora se bez daljnjeg podneti u korist raščišćavanja Crne Gore, što je važnije za odbranu obale. Održavanju železničkog saobraćaja će se težiti svim improvizovaniim sredstvima.
Za oko 3 nedelje biće mogućno 1. brdsku diviziju upotrebiti za borbu protiv neprijatelja u južnom delu Srbije a po potrebi i u sadejstvu sa 4. SS-policijskom oklopnom grenadirskom divizijom, ukoliko ova divizija ne bude usled razvoja situacije upotrebijena u Epiru ili se tamo već mora i dalje zadržati.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 14 Jan 2012 20:04

gorran ::O tome kako i zašto je vođena bitka za Srbiju 1944, ko je bio za koga, ko protiv koga, ko je koga pomagao, a ko koga izdao, ko je koga okupirao, ko branio, a ko oslobodio, nakupilo se dosta različitih, međusobno nesaglasnih prikaza i predstava. Ovde ću izneti samo neke vojno-operativne činjenice i činioce, koji, čini mi se, u velikoj meri rasvetljavaju problematiku.

Pažnju mi je privukla teza kako su Nemci "taktizirali", kako su postili da se za Srbiju bore četnici i partizani, a oni posmatrali sa strane.
M. Samardzic ::gorran ::Nema Keserovićevog sporazuma iz ovog perioda. On je bio uključen u letnje operacije 1944. (Trumpf i dalje http://bit.ly/zGVx49 ), pa ga je Nojbaher verovatno po navici uključio u ekipu redovnih klijenata. Још једна заблуда. Пошто не волите да читате, рећи ћу укракто: операције Трумпф и Кераус постојале су само на папиру, тј. нису изведене. Партизане у Јужној Србији савладали су четници, али су Немци ипак извештавали да су то учинили они, па чак и да су четници били под њиховом комаддом. Ипак, то нису смели да кажу Хитлеру у очи (Херман и Нојбахер).
Ovo boldovano me podstaklo da malo pregledam pisanje na ovu temu, pošto se radi o zanimljivoj zabludi. Naišao sam na ovo:
M. Samardzic :: Од борби на Ибру крајем марта, па до доласка Стаљинове војске крајем септембра, Битка за Србију 1944. године била је битка између четника и партизана, док су Немци и њихови савезници били посматрачи. Прецизније речено, они су учествовали у појединим периферним окршајима, док су главне, велике битке, намерно и систематски избегавали.
Своју стратегију Немци су први пут успешно применили током Битке за Јужну Србију, у којој су са једне стране учествовали 4. група јуришних корпуса, Расинско-топличка група корпуса и 2. косовски корпус, као и јединице Команде Јужне Србије (укупно око 15.000 четника), а са друге стране четири партизанске дивизије (21, 22, 24. и 25; са локалним одредима укупно око 10.000 партизана). ( http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=15758 )
Međutim, ništa nije dalje od istine.[/b]


1.
Најпре да се подсетимо географије. Подразумевате да је Србија током 2. св. рата била исто што и данас, пошто су је комунисти смањили. Међутим, док је трајао рат, постојала је Краљевина, а у њој бановине, од којих су српске биле: Врбаска, Дринска, Зетска...
Према томе, догађаји које описујете одигравали су се у Србији - источно и западно од Дрине. То формално, а суштински на српском етничком простору. Да подсетим само на депешу мајора Боривоја Радуловића када су комунисти у првој фази Битке на Неретви, крајем фебруара 1943, протерани на десну обалу ове реке: ''Србија ослобођена од гамади''. Јер, Неретва је била западна граница Зетске бановине, тј. Србије.
Већину српских области западно од Дрине у ово доба и даље су држали четници: Мањача (пала је тек у јулу 1945), Борја, Мотајица, Озрен добојски и сарајевски, Вучјак, Требава, Мајевица, планине око Сарајева, Рогатице и Вишеграда, Источна Херцеговина...
Према томе, када се говори о Бици за Србију 1944, треба напоменути да се мисли на територију данашње Србије.

2.
Подразумевате да је заиста постојала нека ''Народноослободилачка војска'' - тј. војска којој је циљ да ослободи народ. Уистину, постојале су оружане формације илегалне КПЈ којима је циљ био да одузму народу све слободе: говора, чак и мишљења, привређивања, удруживања, штампе, вероисповести... Укратко, да покоре народ.

3.
Подразумевате да је већина свих народа и националних мањина била за КПЈ. Истина је међутим да су Срби већином били за радикале и демократе, Хрвати за ХСС, Словенци за клерикалце.

4.
Подразумевате да је тзв. НОВ била велика оружана сила, која је желела да ослободи не само земљу, него и цели Балкан, све на челу са студентима Кочом и Пеком, наредником Костом Нађом и осталима... Ово није ни вредно коментара, сем напомене да то њој није ни био циљ. КПЈ још од 1920. и неке као циљ број један наводи борбу против ''векликосрпског хегемонизма и фашизма''. Тако је остало и у рату, с тим што се конкретно именују Дража и четници. Чак и 5. септембра 1944. године Броз свом 1. и 2. корпусу овако објашњава циљ ''ослобађања'' Србије:
''Упамтите да је у целокупној овој операцији основни задатак ликвидација четника Д. Михаиловића и недићеваца, као и њиховог апарата. (Ј. Б. Тито, Војно дело, књига 1, 273.)

5.
Посебно, подразумевате да је тзв. НОВ имала циљ да спречи немачко повлачење из Грчке. У стварности, она то није ни покушала. Било је низ протеста са Запада у том смислу, у којима се комунисти подсећају да им је оружје (наводно) дато ради борбе против Немаца, а не против Срба. Као пример наводим протест америчке амбасаде при грчкој влади од 25. јула 1944. године, који је потписао Харолд Шанц. У већем делу извештаја оповргавају се тврдње британске пропаганде о снази и успесима партизана, док се о њиховом наоружавању каже:
''Оружје које Америка шаље партизанима не употребљава се у борби против Немаца... Садашњи Титов војни покушај своди се на неуспешан напор да освоји Србију. Велике количине оружја са жигом Мејд ин Америка спуштају се из америчких авиона са америчким посадама у Србију да га употребе Титови партизани за убијање Срба... Тако је постало јасно да Тито употребљава америчко оружје и опрему првенствено за убиство Срба. У последњем коминикеу посветио је највише простора опису офанзиве против четника. Он чак и не покушава да прикрије да води грађански рат.
Имајући све горње у виду, ја се жарко надам да ће америчка влада одмах престати са слањем било каквог америчког оружја Југословенима у Југославији, зато што се оно поглавито употребљава за убијање пријатеља Америке, а доцније може бити употребљено за убијање савезничких војника.'' (М. Аћин Коста, Српска крв, Стаљинова власт 1944, 2.936-2.941.)

Dopuna: 14 Jan 2012 20:04

6.
Најзад, међу Србима је постојала свест да је циљ комуниста ''да се дочепају власти па да убијају'', затим да су они обећали Косово Албанцима, да им је циљ враћање граница Србије са Неретве и Купе на Дрину, итд. Зато су масе српског народа, уместо прогласа КПЈ, прихватале четнички програм, који је Дража сажео у две реченице:
''Наш покрет има пред собом два главна циља: прво, да сачува нашем народу пуну слободу у погледу избора његовог унутрашњег политичког и социјалног уређења; друго, да уједини српски народ као засебну целину у новој Југославији и да не дозволи да му његови непријатељи повлаче границе на Дрини, Сави и Ристовцу.''
Ристовац је, иначе, село код Бујановца.



gorran ::
Međutim, uprkos svemu tome, u Srbiji nije bilo nemačkih armijskih formacija. Bile su tri posadne divizije 1941, tokom ustanka promarširale još dve, 1942. smanjeno na jednu posadnu, tri meseca 1943. bila 297 pešadijska, pa delovi 173. rezervne. Posle toga - ni jedna.

Zašto?
Svakako ne zbog toga što Nemci nisu marili za Srbiju.
Naprotiv.
Radi se o tome da su od 1942, a pogotovo od 1943, Nemci manje-više sve radili u vremenskoj i materijalnoj iznudici. Kad je 1943. počelo gomilanje njihovih trupa na Balkanu, divizije su išle za za Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Sloveniju, Grčku.
Za Srbiju - ništa.
Naravno, iz razloga što je Srbija bila relativno mirna.
[/b]

Разуме се, схватања описана под тачкама 1-6 не могу без неистина. Конкретно, распоред немачких формација на територији данашње Србије био је следећи:

1941.
104, 114, 117. и 118. посадна дивизија, од којих три источно а једна западно од Дрине. Од септембра месеца и 342. и 113. пешадијска, 125. артиљерисјки пук и један оклопни батаљон. Потоње јединице биле су првог позива и знатно веће борбене вредности него прве четири.
До краја 1941. године тежиште је на борбама против четника источно од Дрине. Партизани нису успели да избегну већи судар са Немцима само 29. новембра 1941. Иначе су се бавили ''уређењем позадине'', док су фронт остављали четницима.

1942.
104, 114, 117. и 118. посадна дивизија, као и 342. и 113. пешадијска, 125. артиљерисјки пук и један оклопни батаљон. Потоње две дивизије до фебруара воде борбу против четника у Источној Босни, а само изузетно против партизана, који се и овде баве ''уређењем позадине''. Почетком фебруара одлазе на Источни фронт. Дакле, те две и по, а не две, дивизије, нису ''промарширале'', него су остале четири месеца.
Бранденбуршки пук. Долази априла месеца, прва операција била му је ''Форстат'' против четника на Голији.
7. брдска СС дивизија ''Принц Еуген''. Прва операција била јој је ''Копаоник'', октобра 1942. против четника. Потом дејствује против четника у Шумадији.
У област ''Бихаћке републике'' крајем лета 1942. премешта се 714. посадна дивизија. На територији НДХ Немци су крајем 1942. имали две и по дивизије: 714, 718. и половину 187. резервне. Дакле, две другог и трећу трећег позива.
Према Леровом извештају Берлину од 29. новембра 1942, 704. пешадијска дивизија је гонила четнике у северозападној Србији, а 717. око Ваљева, затим 7. брдска око Гоча, Ивањице и у долини Западне Мораве, док је бугарски 1. окупациони корпус био ''активан у свом подручју''. (Зборник, 12-2, 897.)
Ту је и даље био и Бранденбуршки пук.
Према томе, новембра 1942. на територији данашње Србије било је преко 40.000 немачких војника, плус неколико десетина хиљада бугарских (4 дивизије), док се на територији НДХ, која је била два пута већа, налазило око 25.000 немачких војника.

1943.
У НДХ од почетка године дејствује 369. легионарска дивизија (''Вражја''), састављена 90 посто од Хрвата, затим 7. брдска, 714, 717. и 718. посадна, као и 187. резервна (сада комплетна). Већина њих учествује у Операцији ''Вајс'' против партзизана, а потом у Операцији ''Шварц'' против четника и партизана. Због ове операције привремено долази 1. брдска дивизија, као и и један пук Бранденбург. У међувремену, 369. учествује у Операцији ''Тојфел'' против четника на добојском Озрену.
На територију данашње Србије Немци доводе 297. пешадијску дивизију. После Операције ''Шварц'' враћају Бранденбуршки пук, а ту си и 704. дивизија (од априла: 104), полицијски и жандармеријски одреди, делови ''Скендербег'' дивизије (у међувремену формирани), плус шест бугарских дивизија. Крајем лета у долину Лима и у Црну Гору размешта се 118. дивизија (бивша 718), док 297. одлази на Космет.
Јесен 1943:
У Југославији се налази Група армија ''Ф'', састава:
- 2. оклопна армија, са штабом у Крагујевцу,
- 1. бугарски окупациони корпус (''Недићева Србија'').
Састав 2. оклопне армије:
- 21. корпус, Косовска Митровица, са дивизијама: 119, 297, 100. и 92. пук. (Делом су биле у Албанији.)
- 3. СС оклопни корпус, Загреб, са дивизијама: СС оклопна ''Нордланд'', 373. легионарска (90% Хрвати), 114. ловачка и 14. СС полицијски пук.
- 15. корпус, Бањалука, са дивизијама 369. и 7. СС.
- 69. резервни корпус, са дивизијама 173. резервна (Срем и Источна Србија), 187. резервна (од Сремске Раче до Загреба).

1944, лето:
- 21. корпус, са дивизијама: 297, 181. и ''Скендербег''. (Албанија, Коово, Црна Гора)
- 5. СС брдски корпус: 369, 118, 7. СС, 13. СС ''Ханџар'', као и 2. хрватски корпус (домобрани). (НДХ)
- 15. корпус: 264, 392. легионарска (90% Хрвати), 373. легионарска (Хрвати). (НДХ)
- 69. корпус: 1. ловачки резервни пук, 1. козачка дивизија, 4. хрватска ловачка бригада, Поглавникова телесна гарда. (НДХ)
Територијс данашње Србије: 5. СС полицијски пук, 2. и 4. пук Бранденбург, муслиманска легија ''Кремплер'', као и 1. бугарски окупациони корпус (плус љотићевци и Руски заштитни корпус, као и увек). Крајем лета долазе 7. брдска и 1. брдска.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 14 Jan 2012 20:05

Какав је био размештај немачких дивизија?
Кључно је то да су све дивизије састављене од немачких држављана (297, 181, 118, 264), биле или на јадранској обали или у њеној близини. Ту су биле због очекиване савезничке инвазије.
Све јединице у унутрашњости НДХ биле су састављене од Хрвата, муслимана и Албанаца, као и од југословенских Шваба.
Још од јесени 1943. долази до појаве преласка хрватских, муслиманских и албанских нацистичких формација у партизане. Од пролећа 1944. тај процес је масовнији, а укључује и преласке људства из бугарских фашистичких формација. Због тога све ове формације имају слабу борбену вредност против партизана. Истовремено, због тога партизанске формације - наравано пре свега због свог основног циља, али и због овога - имају малу борбену вредност против Немаца, а већу борбену вредност против четника. Јер је дојучерашње нацистичке војнике одликовала мржња према Србима, а не према Немцима.
Према томе, упркос огромним количинама оружја испорученим у Јужну Србију, упркос мобилизацији Бугара, Македонаца и Албанаца, као и упркос још већим количинама оружја и муниције које су добили преко Јадрана, и појачањима из нацистичких формација на западу - партизани нису успели да освоје територију днаашње Србије од четника до доласка Црвене армије. Истовремено, пошто су главне јединице усмеравали на исток, они нису успели да освоје ни већину српских области на западу - од Источне Херцеговине, преко Требевића, Игмана и Романије, до Мањаче.
Пошто на територији данашње Србије, као ни на територији НДХ ван приморја, није било много Немаца - па је зато јасно да је борба вођена између партизана и четника - разумем потребу за измишаљем разних теорија. Међутим, факат је да је и августа 1944. Хитлер за веће непријатеље сматрао четнике, а да је основна немачка стратегија током Битке за Србију била да се склањају сопствене фоормације, како би се везале руке четницима. Драстичан је пример с почетка августа 1944, када је 1. брдска пустила Оперативну групу да пређе Ибар.
Немачку стратегију јасно је описао командант Југоистока у наредби својим трупама од 26. августа 1944. године:
''Један од чворних задатака Команде 2. оклопне армије и војноуправног команданта Југоуистока јесте и тај да се одмах све четничке јединице у Србији и Црној Гори доведу у борбени додир са црвеним снагама и да се старају да се тај додир одржава. На овај начин не допустити четницима да сами дођу до иницијативе, како би се, с обзиром на општу ситуацију, могли окренути и против Немачке. (Зборник докумената, том 12, књига 4, 539).
Ову стратегију Немци су спроводили још од маја месеца.

Да поновим ово:
gorran ::
Za Srbiju - ništa.
[/b]

Да ли Ви у ствари тврдите да су Хрвати дали велики допринос борби против Немаца?
Где су више убијали Немци на Балкану, него Србе на територији данашње Србије?
Немачки командант Србије, генерал Паул Бадер, послао је 13. фебруара 1942. године следећи извештај о стрељањима и одмаздама:
''У времену од 1. септембра 1941. до 12. фебруара 1942. године непријатељ је претрпео следеће губитке:
а) погинули и стрељани: 7.756 особа.
б) приликом извођења операција за одмазду је стрељано: 20.149 особа.
Приликом борби са устаницима нису узимани заробљеници (онај који је затечен са оружјем у руци или је поседовао оружје или онај који је радио у служби непријатеља био је на лицу места стрељан)''.
(Зборник докумената, том 12, књига 2, 143.)
Да ли Вам је познато да је целог рата важила одмазда сто Срба за једног Немца (повремено: 50 Срба)? Да ли Вам је познато да су крајем 1942. Немци стрељали и по 1.000 ''присталица Драже Михаиловића'' дневно (''Дража против Ромела'')? Да су само 1. октобра 1943. на Јајинцима, у Нишу и Чачку стрељали 720 ''присталица Драже Михаиловића''?
Да није можда око Загреба пуцала партизанска пушка? Или чија год? Да нису на Загреб комунисти наводили западне бомбардере? Да ли су на Трг бана Јелачића падале савезничке бомбе, као на тргове Београда и других српских градова?

Dopuna: 14 Jan 2012 20:06

gorran ::Napisano: 14 Jan 2012 0:28

Bitka za Srbiju je ogromna tema - i po obimu i po aspektima.
Ovde me zainteresovala bizarna teza o tome kako su Nemci "stajali po strani".
А да није Ваша реакција бизарна?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

za Miroslav Samardžić:

1. Od 1918 godine ne postoji Srbija. Ne postoji Vlada Srbije, ne postoji ni ejdno ministarstvo Srbije ili bilo šta slično- izizev Nedićevog koej je bilo rpotivpravno, a prvo srpsko ime države pominje se 1946 godine.
Navodjenja Banovina kao "srpskih" je nadasve detinjastvo jer takvo nešto niej psotojala.

Srbije u Kralejvini Jugolslaviji- nije bilo. Bilo je Hrvatske koju je psole rata Tito veoma skratio.
Ako pokušavate da dokažete suprotno zamolio bih vas za bilo kakav državni dokument iz doba banovina gde se one pominju kao srpske i isto tako za kartu gde se vidi ime "Srpsko" ili "Srbija" iz vremena banovina.

2. Postojala je NOVJ i imenom i delom, kasnije priznata od strane saveznika. To što ste izrekli je politikanstka kvalifikacija koja vas diskvalifikuje.

3. Što se komandanog kadra tiče - Napomenimo da je Koča Popović diplomirao na Sorboni.....
toliko.

• 1Ovo se svidja korisniku: Khaless
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Khaless ::za Miroslav Samardžić:

1. Od 1918 godine ne postoji Srbija. Ne postoji Vlada Srbije, ne postoji ni ejdno ministarstvo Srbije ili bilo šta slično- izizev Nedićevog koej je bilo rpotivpravno, a prvo srpsko ime države pominje se 1946 godine.
Navodjenja Banovina kao "srpskih" je nadasve detinjastvo jer takvo nešto niej psotojala.

Srbije u Kralejvini Jugolslaviji- nije bilo. Bilo je Hrvatske koju je psole rata Tito veoma skratio.
Ako pokušavate da dokažete suprotno zamolio bih vas za bilo kakav državni dokument iz doba banovina gde se one pominju kao srpske i isto tako za kartu gde se vidi ime "Srpsko" ili "Srbija" iz vremena banovina.

2. Postojala je NOVJ i imenom i delom, kasnije priznata od strane saveznika. To što ste izrekli je politikanstka kvalifikacija koja vas diskvalifikuje.

3. Što se komandanog kadra tiče - Napomenimo da je Koča Popović diplomirao na Sorboni.....
toliko.


Господине Самарџићу, упорни сте у томе да нам докажете колико сте површни и селективни у свом ''научном раду''. Препоручио бих вам да обратите дужну, научну пажњу (ако је поседујете) на Гораннове текстове , не читајући и цитирајући из њих само што Вама одговара.

Таквом методом само себи чините лошу услугу. Историју нећете променити, већ само свој углед.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 14 Jan 2012 23:39
O političkom delu neću komentarisati.
M. Samardzic ::Конкретно, распоред немачких формација на територији данашње Србије био је следећи:U suštini, potvrdili ste ono što sam rekao, uz sitnije greške.M. Samardzic ::1942.
104, 114, 117. и 118. посадна дивизија, као и 342. и 113. пешадијска, 125. артиљерисјки пук 342. je u januaru u istočnoj Bosni ( http://www.axishistory.com/index.php?id=7433 ), a u martu odlazi iz Jugoslavije. 113. je još krajem decembra 1941. u prikupljanju i transportu van Jugoslavije. 125. art. puk u Grčkoj. 104 (tada još: 704) - od proleća u Bosni (ona je bila glavna snaga za operaciju na Kozari VI/42 http://www.axishistory.com/index.php?id=7443 , takođe delovi 714, a njen komandant, general Štal, je komandovao). 117 (717) delovi u "užoj" Srbiji, delovi u Sremu i Bosni. 118. (718) u Bosni. U "užoj" Srbiji: delovi 714.M. Samardzic ::7. брдска СС дивизија ''Принц Еуген''. Прва операција била јој је ''Копаоник'', октобра 1942. против четника. Tačno. Koliko je imala poginulih u toj operaciji?M. Samardzic ::1943.
У НДХ од почетка године дејствује 369. легионарска дивизија (''Вражја''), састављена 90 посто од Хрвата, затим 7. брдска, 714, 717. и 718. посадна, као и 187. резервна (сада комплетна). I 373. Inače, legionarske divizije imale su oko trećine Nemaca u svom sastavu. 373. legionarska je npr 21. septembra 1943. brojala 14.340: 5.063 Nemaca, 9.277 Hrvata.M. Samardzic ::На територију данашње Србије Немци доводе 297. пешадијску дивизију. После Операције ''Шварц'' враћају Бранденбуршки пук, а ту си и 704. дивизија (од априла: 104)Glavnina 104. učestvuje u bici na Sutjesci (724. puk pod komandom generala Ludvigera, i 2 bat. 734. puka). Nakon toga odlazi za Grčku ( http://www.axishistory.com/index.php?id=957 ). 297. dolazi u junu i ostaje do početka septembra, a zatim ide u Albaniju ( http://www.axishistory.com/index.php?id=3887 ). Dakle, nisu zajedno u Srbiji. U Srbiji više ne ostaje ni jedna.M. Samardzic ::Састав 2. оклопне армије:
- 21. корпус, Косовска Митровица, са дивизијама: 119, 297, 100. и 92. пук. (Делом су биле у Албанији.)297. je bila u Albaniji (delom na Kosovu, delom u zapadnoj Makedoniji), 100. lovačka u Albaniji, 118. (ne 119) u Crnoj Gori (delovi prošli kroz Sandžak), zatim u Dalmaciji, 92. mot. puk - od septembra u Dalmaciji.M. Samardzic ::1944, лето:
Територијс данашње Србије: 5. СС полицијски пук, 2. и 4. пук Бранденбург, муслиманска легија ''Кремплер'', као и 1. бугарски окупациони корпус (плус љотићевци и Руски заштитни корпус, као и увек). 2. puk Brandenburg u širem zahvatu limske doline, pod komandom 21. BaK 2. oklA (kao i legija Krempler (muslimani)), 4. puk Brandenburg uglavnom u Bosni (npr Naređenje komande 2. oklopne armije od 1. januara 1944. komandi XV BaK, http://www.znaci.net/00001/4_12_4_3.htm ).

Zato Vajhs kaže:
"2.) prodorom većeg broja Titovih jedinica u Srbiju: Pojedinosti situacije:

a) Na području između Ibra i Morave nalaze se jake crvene snage iz Crne Gore u nastupanju protiv njima u susret bačenim četničkim jedinicama, policijskim, SDK i bugarskim bataljonima. Radi se nesumnjivo o II korpusu sa oko 3 crvene div,[izije], koje nismo mogli da zahvatimo, kao što smo u početku mislili, za vreme njihovog proboja kroz Ibarsku dolinu zbog toga što su [dobro] koristile zemljište.
...
e) Naše trupe koje se u sadašnjem momentu tamo nalaze neznatne su [jačine] i velikim delom ispod prosečne vrednosti. Još uvek se ne može prosuditi zbog kojih motiva ili razloga četnici i srpski dobrovoljci imaju malo volje za borbu, verovatno je to prouzrokovano političkim uticajima."

(Izveštaj komandanta Jugoistoka od 9. avgusta 1944. komandi kopnene vojske http://www.znaci.net/00001/4_12_4_107.htm )

Isto kaže i Felber u svom izveštaju od 4. novembra, koji sam već linkovao.M. Samardzic ::Крајем лета долазе 7. брдска и 1. брдска.Da.
O tome sam i pisao u ovoj temi

Dopuna: 14 Jan 2012 23:46

Dovoljno je pogledati ovaj izveštaj o gubicima Komande Jugoistoka u Julu 1944:
http://www.znaci.net/00001/4_12_4_110.htm
(samo nemačka vojska, uključujući i strance u njoj):

Druga oklopna armija (Hrvatska bez Kvarnera i Istre, Crna Gora, Srem, Sandžak i Albanija):
2.423 izbačena iz stroja

Područje Vojnoupravnog komandanta Jugoistoka (generala Felbera), tj. uža Srbija:
97 izbačenih iz stroja
Dakle, 25 puta manje.
A i to se odnosi na gubitke u operaciji Trumpf i Keraus.

Dopuna: 14 Jan 2012 23:52

Nije na odmet još jednom podsetiti na situaciju za vreme one legendarne gigantske operacije JVuO na Višegrad i Rogaticu 5-20. X 1943:

369. divizija imala je 6 pešadijskih bataljona, zatim izviđački, pionirski, bataljon lovaca tenkova, pukovske protivoklopne, protivavionske i štabne čete, i artiljerijski puk od tri diviziona.
Južno od 369. divizije, prema Jadranu, bile su 7. SS i 118. lovačka divizija, u akciji u Dalmaciji, i 181. u Crnoj Gori.
Zapadno, 373. legionarska, 264. pešadijska i 114. lovačka.
To se odnosi na Bosnu i Hercegovinu i Dalmaciju.

To je ukupno 48 pešadijskih bataljona, po 7 izviđačkih, pionirskih, i bataljona lovaca tenkova, i bataljona za snabdevanje. Plus 21 artiljerijski divizion. Plus 21 pa, 21 pt i 21 štabna četa.

Ukupno preko 110 nemačkih formacija bataljonskog ranga.

To su nemačke snage u akciji u BiH, Dalmaciji i Crnoj Gori u tom trenutku (a tu je i 92. mot. puk, 901. okl.gren. puk i 2. i 4. puk Brandenburg koje nisam računao).

Severno od 369, u zahvatu Save, je područje 1. kozačke konjičke i 187. i 193. rezervne divizije, čiji su delovi zajedno sa delovima 369. mesec dana pokušavali da ponovo osvoje Tuzlu:
1943-10-19 - Operation "Herbst II"
http://www.axishistory.com/index.php?id=7506
1943-10-26 - Operation "Wildsau"
http://www.axishistory.com/index.php?id=7507
1943-11-03 - Operation "Ferkel"
http://www.axishistory.com/index.php?id=7508

Ali, 18.500 četnika ratovalo je protiv jednog, trećeg bataljona 370. puka 369. divizije.

Čisto da se imaju u vidu razmere i okviri događaja.