Britanski puškomitraljez Vikers Bertije M.1925/6

1

Britanski puškomitraljez Vikers Bertije M.1925/6

offline
  • Nebojša Đokić
  • vojni istoričar
  • Pridružio: 03 Jun 2010
  • Poruke: 4066
  • Gde živiš: Novi Beograd

Britanski puškomitraljez Vikers Bertije M.1925/6





Francuski konstruktor naoružanja Adolf Bertije (Adolph Berthier) konstruisao je svoj prvi model puškomitraljeza početkom dvadesetih godina. Francuska armija nije bila zainteresovana za njegovu konstrukciju već je forsirala model koji je konstruisao, tada potpukovnik Rajbel (Reibel), a koje je bilo izrađeno u Državnoj fabrici oružja u Šatelrou (Manufacture nationale d’armes de Chatellerault) i koje je usvojeno u francusko naoružanje pod nazivom “Puškomitraljez M.1924” (Le Fusil-Mitrailleur Modele 1924).
Zbog toga je Bertije prodao patentna prava fabrici Vikers (Vickers) gde je 1925. godine izrađen novi puškomitraljez koji se posle izvršenih izvesnih modifikacija pojavio na tržištu pod oznakom Vikers Bertije M.1925/1926 (Vickers-Berthier) kalibra 7,62 mm. Ovaj model je ušao u serijsku proizvodnju 1928. g.pod oznako Vikers-Bertije Mark 1. Izvestan broj je proizveden u Velikoj Britaniji a manji broj je prodat Boliviji početkom tridesetih godina. U 1929/1930. g. pojavila se verzija Mark 2 a 1931. g. laki Mark 2 (Light Mark 2) ali obe ove verzije nisu masovnije proizvođeni. Mark 2 je za razliku od Mark1 imao zaobljeni prednji kraj koji se protezao ispred sanduka. Postojali su ugrađeni dvonožac i monopodom za kundak kao kod Mark 1. Laki Mark 2 je predstavljao eksperimentalni model za indijsku vojsku, imao je glatku cev, laki prednji kraj, nije imao monopod dok je kundak bio zasečen.
Neočekivano, puškomitraljez Vikers Bertije je doživeo veliki uspeh 1933. godine kada ga je indijska vlada usvojila kao standardni puškomitraljez da bi zamenila Luise i Hočkise. Premda se očekivalo da će britanska armija usvojiti Vikers Bertije kao standardni puškomitraljez ona se ipak odlučila za Čehoslovačku Zbrojovku ali je zato Vikers Bertije usvojen kao izviđački mitraljez za naoružanje aviona britanskog ratnog vazduhoplovstva kao Vikers K.
Za indisjku vojsku je usvojen Vikers Bertije Mark 3 koji je bio gotovo identičan sa Lakim Markom 2. Nešto kasnije se pojavio i Mark 3B kod koga su izvršene izmene kod sistema za gas da bi se povećala pouzdanost. Oba modela Mark 3 i Mark 3B proizvođena su u Fabrici za proizvodnju lakog naoružanja u Išaporu (Indian Small Arms Factory – Ishapore).








Puškomitraljez Vikers Bertije Mark 1 je bio automatsko oruđe sa posrednim iskorišćenjem pritiska barutnih gasova preko rupice na cevi i povrtanika na zatvarač. Cev je za vreme dejstva nepokretna, a zatvarač je u momentu opaljenja metka zabravljen. Na svojoj spoljašnjosti cev je bila izrezana u obliku prstenastih krilaca radi lakšeg vazdušnog hlađenja. Na gasnoj komori je bio regulator pritiska barutnih gasova. Regulator paljbe je omogućivao gađanje jedinačnom ili rafalnom paljbom kao i kočenje oruđa. Prilikom gađanja oruđe se oslanjalo na zemlju na dva mesta i to napred nožicama a na zadnjem delu naročitim osloncem koji se nameštao odozdo u kundak. Leva ruka za vreme gađanja je hvatala za oblogu odozdo u visini zadnjeg nišana a desna ruka je držala rukohvat koji je na prednjem kraju kundaka bio odmah iza branika. Preklapač zadnjeg nišana izdizao se pomoću doboša na odstojanje od 200 do 1400 i 1700 metara. Puškomitraljez se punio okvirom od 30 metaka smeštenim u dva reda. U okviru je bila pružna opruga u obliku cik-cak za potiskivanje iz okvira u sanduk. Okvir je bio lučnog oblika i nameštao se odozgo na puškomitraljez.
Puškomitraljez nije imao remnika za nošenje o ramenu, već su odozgo na sredini oruđa postojale dve pređice sa kratkim dvostrukim remnikom za nošenje oruđa u ruci.
Ovaj puškomitraljez je po nekim svojim delovima i konstruktivnim osobenostima potsećao i ličio na neka druga takva oruđa. Tako su, na primer, gasna komora, povratnik i igla koja je bila utvrđena na povratniku ličili na ove delove kod starijeg britanskog lakog mitraljeza Luis. Regulisanje pritiska barutnih gasova vršeno je po principu puštanja izvesnog dela barutnih gasova iz oruđa na sličan način kao na mitraljezu Sen Etjen. Hlađenje cevi, nožice, oslonac kundaka, skidanje kundaka i nameštanje okvira odozgo na oruđe je bilo kao kod danskog puškomitraljeza Madsen. Regulatorom paljbe se moglo rukovati kažiprstom desne ruke i za vreme samog gađanja odnosno samog nišanjenja kao kod francuskog puškomitraljeza M.1924 koji se pojavio skoro u isto vreme. Povratna opruga je bila dugačka i podsećala je na povratnu oprugu mitraljeza Hočkis. Nošenje mitraljeza u ruci pomoću duplog i kratkog remnika utvrđenog odozdo na sredini oruđa ličilo je na način nošenja čehoslovačkog puškomitraljeza M.24 pomoću ručice na zadnjem delu cevi.





Taktičko tehnički podaci za Mark 1.
Kalibar puškomitraljeza je bio 7,62 mm, dužina oruđa 1250 mm, dužina cevi 600 mm, najveća visina oruđa sa nameštenim okvirom od 30 metaka - računajući podnožje pa na više 541 mm, visina ose duše cevi iznad podnožja 306 mm. Masa cevi sa delovima na njoj bila je 2,67 kg, masa puškomitraljeza sa nožicama 9,2 kg, masa praznog okvira za 30 metaka 0,367 kg, masa oslonca za kundak 0,68 kg. Teorijska brzina gađanja je bila 450 met/min, praktična brzina gađanja 250 met/min.
Taktičko tehnički podaci za Mark 3.
Kalibar puškomitraljeza je bio .303 inča (7,69 mm), ukupna dužina oruđa 1180 mm, dužina cevi 607 mm, cev je bila izolučena sa 5 žljebova sa desnim smerom uvijanja. Punio se okvirom sa 30 metaka. Masa praznog puškomitraljeza je bila 9,40 kg. Teorijska brzina gađanja je bila 450 do 500 met/min, početna brzina zrna 745 m/s.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • SB 
  • Građanin
  • Pridružio: 05 Sep 2012
  • Poruke: 60

-Јели Бертије био стандардни Индиски пушкомитраљез у 2.СР или је то био Брен? Пошто Бренова и данас има у Индији.
-Је ли и Грчка имала ове пушкомитраљезе пред 2.СР?



offline
  • Nebojša Đokić
  • vojni istoričar
  • Pridružio: 03 Jun 2010
  • Poruke: 4066
  • Gde živiš: Novi Beograd

Tokom rata indijske jedinice su dobile i Brenove. Grci su imali puškomitraljez 6,5 mm Hotchkiss M. 1926.

offline
  • Pridružio: 06 Feb 2010
  • Poruke: 2389

Како се он реално показао у употреби?

offline
  • Nebojša Đokić
  • vojni istoričar
  • Pridružio: 03 Jun 2010
  • Poruke: 4066
  • Gde živiš: Novi Beograd

To je jedan od retkih puškomitraljeza koji nikad nije bio na ispitivanjima kod nas ni pre ni posle Drugog svetskog rata. Mislim na kopnenu verziju. Tako da mogu da pričam samo o onome što piše u literaturi - stranoj. Kažu da je bio dobar, manje više ravan Brenu ali je tokom rata zbog neuporedivo masovnije proizvodnje Brena u potpunosti potisnut.
Njegova nesreća je što mu je glavni konkurent bila Zbrojovka. Prema vrlo obimnim ispitivanjima kod nas pre i posle rata najbolji puškomitraljez je bio MG-34 al je bio neverovatno skup za proizvodnju. Odmah zatim su išli MG-42 i Zbrojovka M-37.

offline
  • Pridružio: 06 Feb 2010
  • Poruke: 2389

Од та три ми се највише допао МГ-42 (М-53) и дуго сам био поносни власник Smile Збројевка јесте добра али мали капацитет оквира и нишан са стране није за мене.

offline
  • Nebojša Đokić
  • vojni istoričar
  • Pridružio: 03 Jun 2010
  • Poruke: 4066
  • Gde živiš: Novi Beograd

MG-42 ima preveliku teorijsku brzinu gađanja (kod M-53 je nešto smanjena) tako da je vrlo teško kontrolisati rafalnu paljbu. Kod originalnog MG-42 je skoro nemoguće pod stresom u borbi gađati kratkim rafalima. Pa njemu sekundni rafal iznosi 18 do 20 zrna. Kod njega je u praksi nemoguće gađati samo srednjim i dugim rafalima.

offline
  • Pridružio: 06 Feb 2010
  • Poruke: 2389

Друже то те неко тешко преварио!
МГ-42 или ти наш М-53 има масу! Кад залегнеш са њиме нема где да мрдне. Кад стојиш може да примакнеш ножице а ремник се стави око врата и све ради ко сатић!

offline
  • Nebojša Đokić
  • vojni istoričar
  • Pridružio: 03 Jun 2010
  • Poruke: 4066
  • Gde živiš: Novi Beograd

Ne brini gađao sam ja i iz M-53 i iz MG-38 i iz Zbrojovke. Iz MG-42 na žalost nisam. Držiš ti slobodno al ne vredi trza on mnogo više nego što ti misliš. Zato i postoji postolje e to je već druga stvar. Ako ne veruješ pogledaj nastavu gađanja pa ćeš videti koje je rasturanje za M-53 na recimo 300 m pri rafalu od 15 do 20 metaka. Badava si ti stegao. I to teorijsko ratsuranje. Po normama iz JNA u borbi se ot rasturanje množi sa 8.

offline
  • Pridružio: 06 Feb 2010
  • Poruke: 2389

Napisano: 25 Sep 2012 23:33

види не да сам гађао него живео са њиме месецима све док нисам узео цецу. ако си пуцао са њиме знао би да не трза. кад стојиш и опустиш се он покушава да те окрене у круг. свако ко је узео цецу после М-53 га је гурала на леђа, шта мислиш што?
постоље за М-53 је одлично за разлику од М-84.
ја нисам ишао у школицу за гађање и гледао табеле него само лично искуство.
ти ниси помињао растурање него да је немогуће гађати кратким рафалима.

Dopuna: 25 Sep 2012 23:35

е да, 300м је за њега ко да пуцаш пиштољем из прислонаSmile

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 1059 korisnika na forumu :: 37 registrovanih, 4 sakrivenih i 1018 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3195 - dana 09 Nov 2023 14:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: 357magnum, A.R.Chafee.Jr., arsa, babaroga, bojankrstc, bokisha253, Brana01, ccoogg123, ikan, Kibice, kikisp, Kubovac, Lieutenant, lord sir giga, Mad Serb, MiG-29M2, Milos ZA, miodrag, Nemanja.M, nemkea71, Neutral-M, Niko Bitan, pein, powSrb, raketaš, shaja1, Srky Boy, Suva planina, theNedjeljko, Trpe Grozni, uruk, Vlada78, W123, zdrebac, |_MeD_|, Žoržo, šumar bk2