offline
- Pridružio: 18 Dec 2012
- Poruke: 61
|
Napisano: 25 Dec 2012 19:04
Како сам имао прилику да читам партизанске званичне историје попут Србија у рату и револуцији или Ослободилачки рат народа Југославије, из њих сам увидео да партизани придају много епитета себи-јаки су, неустрашиви, побеђују све, влада чврста дисциплина итд. Међутим, када сам почео мало да читам њихова документа, у суштини је било друкчије. Наиме, након што сам на званичном комунистичком сајту прелистао прва 3 тома Зборника увидео сам да је и код партизанске војске било доста случајева каквим су карактерисали четнике. Тако да сам документа поделио на документа о недисциплини, о командној нестручности и очигледно нетачне и преувеличане извештаје.
Напоменуо бих да тему не отварам ради ширења мржње, провоцирања или вређања, већ ради приказивања друге стране историје, коју комунисти у својим званичним историјама углавном нису помињали.
Па да почнемо.
Dopuna: 25 Dec 2012 19:06
За почетак нека документа о недисциплини, лошој обавештајној служби итд.
Извештај штаба 1.шумадијског одреда од 14.1.1943. (Том 1, књига 5, 21-30)
Обавештајну службу углавном врши партиска организа-
ција а и сам штаб и четна руководства преко поверљивих
сељака.Служба везе. Служба везе је код Одреда доста слабојорганизована, услед неДостатка способних иповерљивих ку-рира, па због тога Одред има доста потешкоћа. Штаб Одредазасада има свега два седишта, док чете имају довољан број[пунктова као и помоћне јединице. Услед неДостатка спо-
собних курира штаб Одреда се досада већином кретао сачетама. Један штапски курир до сада је био непрекиднозапослен за везу са Космајем. Везу са другим активним одре-дима немамо. Веза са Сувобором врши се преко партискe организације, пошто овај Одред сада не постоји. Радимо науспостави везе са Расинскимодредом у коју сврху је упу-ћена једна тројка са два теренца. Пре'дузете су мере за успо-
ставу новог канала са Београдом. Са партиском организа-цијом О.К. Ар.[анђеловац] стојимо у непрекидном контактупреко секретара јединице или њиховог курира. Што се тичевезе са теренцима Космаја она се врши преконашег курира,али је иста веома лабава кривицом теренаца. Потребно бибило да и ови другови одреде једноодговорно лице којеће одржавати сталну везу са Одредом'
Писмо ком. Гл. Штаба за Србију секретару покрајинског комитета Душану Петровићу Шанету.(Том 1, књига 5, 33-36)
Овде се јасно говори о разбијености и неорганизованости партизана у Србији.
Из твога писма закључио сам1 да си моја писма примиоса доста закашњења. Друг Павле2 тврди да су без застбја
послата. Произлази да је грешка даље бдавде
Па даље. Добро је што се коначНо приступа формирањуГл. штаба.(Напомена редакције Зборника гласи: Главништаб НОВ и ПО Србије, имао је у свом саставу само команданта и политичког комесара, Тек доласком КочеПоповићаза команданта Главног штаба Србије, јула 1944 год., Главни штаб до-бија своју пуну формацију.)
Па даље. Већ је полаодине откако ми је додељена ова функција а да за товреме се није Осетио неки мој утицај на одреде.
Дакле, отворено се каже да командант Главног штаба Србије нема никакав утицај на одреде као што би требао и као што би по правилима војничке службе требао да он одређује задатке, црта правце акција итд, већ одреди раде све на своју руку. Дакле, баш онако како комунисти иначе описују четнике. Не знамо ни ко пије ни ко плаћа
И даље у итвештају: Потреба за обнављањем и појачавањем одреДа 'на терито-ријама Шумадије и Запад'не Србије је велика. Данас је достатешко развити и партиски рад онде где одреда нема, наро-,чито на теренима где су дражин'Овци активни. А ситуацијаје данас таква да одреди на скоро целој територији могу дадејствују чак и без помоћи парт. организација одНосно тамогде оне не постоје. Чак се помРћу одреда данас може парт.
орг. брзо и успешно да развија
Ово се може узети као посредно и прећутно признање да КПЈ код Србијанаца није имала велику подршку како то иначе тврде комунистички историчари.
Писмо ПК за Србију ОК за Чачак(Том 1, књига 5, 42-44)
Овде се јасно каже да комунисти немају никаквог утицаја у Чачанском крају.Ми смо вам и у ранијим нашим писмима нагласили дасу ваше слабости велике. Ви немате одреда, парт. орг. вамје :врло' слаба, исто тако нигде немате солидних упоришта.
Међутим, и овде је један од разлога према комунистима терор окупатора.
уМегсто да се самокритичкиосврнете :на ваше слабости, ви подвлачите само објективне
тешкоће: терор окупатора и њихових слугу а страх народа,
Занимљиво је да под различитим околностима комунисти наводе терор окупатора, час као разлог подршке у народу, час као разлог народног страха од комуниста.
Тако, у поменутом извештају штаба 1. шумадијског одреда се каже:
Страшан терор и пљачкаокупатора и његових слугу још је више приближила народнашем покрету.
Извештај штаба Чачанског одреда од марта 1943. (Том 1, књига 5, 100-102)
Моја изјава по питању расформирања одреда, што меје руководило да гласам за распуштање на саветовању штабаса ОК октобра 1942 год.
1. Слаб одзив људства на мобилизацију, као и слаб ква-литет новомобилисаног људства и њихова склоност за де-
зертирањем.
2. Готово никакви изгледи за мобилизацију новог људ-
ства под тадањим условима, јер нар>од је био још под уггискомнашег пораза, како смо прошли у зиму 1941 год.
3. Непријатељ је био добро организоваН, четничке бандебиле.су јаке, целОкупан управни и полициски апарат у Чачкубио је у четничким рукама, с'наге окупатора такође су билејаке као и везе између жандарма, четника и Не!маца, такода је непријатељ !на нашу Појаву могао да крене целе експе-диције прбтив нас.
4. Врло рђаве теренске прилике, моје је мишљење било,да се тако слаб одред под ондашњим условима !није м!огаоодржати преко зиме, јер процењујући квалитет и борбенуспособност људства при првом озбиљНом сукобу, одред бибио разбијен и то би имало тежак одраз за нову мобилиза-цију под повољним условима;, а и без тога, нагло дезерти-рање људства довело би до тога да се одред распадне сампо себи, што би имало још тежих последица. Ето то румотиви који су ме руководили те сам био за распуштање
одреда.
Па се наставља даље.
Драги другови, када смо формирали одред 18 фебруара
1943 год., након неколико дана. долази до пада ОК5-а гденепријатељу падају драгоцени подаци. Из прогласа одреда,из писама и ухваћеног материјала сазнаје број људи инаоружање у одреду, увидео је да је одредјошмали,да је јако у зачетку, почео Је систематско чишћење наших
другова у позадини да им Онемогући даљу мобилизацију,
и отпочиње са јаким1 потерама за нама.
(У наставку се говори о разбијању одреда од стране четника у Остри).
Писмо ОК за Пожаревац штабу Пожаревачког одреда од 3.4.1943.(Том 1, књига 5, 106-112)
непријатељ је врло паметно радио.
Он :нас је пустио да се поведе^мо за ситним успесима нашихчета, да се разлабавимо, да занемаримо конспирацију, дапопустимо у дисциплини, да нам будност не буде на висини.Он је за то време систематски спремао ударац. И кад га јеизвршио, ми смо претрпели тешке губитке. Знатан бројкадрова је пао у руке непријатељу а чете се нису могленигде појавити, напротив дошле су у ситуацији да буду уни-
штене...Истина, маса палих другова. можемо слобоДно рећисви, палп су само услед тога што су злочиначки и самовољно'
кршили директиву Партије да се обезбеде и да се склоне.Трик неиријатеља, да најпре шета селима, свира, пије ивесели се, завео их "је. Појавили су се код својих кућа иони који су прво били избегли.
И даље.
још од прошле године
се понављају случајеви слабог држања партизана, случајеви
крупног одавања и проказивања. То је доказ слабог морала
партизана, што је нажалост наша велика срамота
И даље.
У народје ушао страшан страх, пред нама се не отварају врата,људи дрхте да их не одамо, жене плачу из гласа и моле
да им изиђемО из куће. Све је то резултат издавања. Док!напротив, о држању напр. једног Милована7 или омладинцаВоје8 из Смољинца свуд се говори и са иоверењем сегледа на такве људе. Партизан из Црнића не самО да јеодавао имена људи, већ је описивао куће, ако не би знаоимена
И даље.
Други проблеи јесте питање конспирације и дисциплине.Наше чете ннсу ни мало пазиле да се не примети где бо!-раве, да се домаћин не компромитује. Оне су широко цлежерно улазиле и излазиле, свраћале свуд, па"и по 17—18одједном у једну кућу, везивале једне домаћине с другима,проваљивале пред разним људима наше другове са^терена,а и често руководство је проваљивало пред свим парти-занима те теренце.
И даље.
наше чете лако опијају успесима макар иситним и да брзо заспу На ловорикама. Кршење овог светогСтаљииовог правила м!ноге нас жртве стало. Заједно са већпмделом теренаца, цартизани су приликом наших задњихуспеха
овде показали велику незрелост. Примера има маса и већсмо раније говорили о њима. Сад ово поново подвлачимо,јер се сад јосећају грубе последице тога. Правила партизаи-ске борбе: опрезност, будност, увек спремност да се дочек!анепријатељ и нападне, да се његове снаге не потцењују,да се рат води лукаво, герилски — та правила нису посталасвојствена нашим партизанивш, нису се са њима саживели.Зато се дешава да при сваком налету непријатеља ми будемоизненађени, мбрамо да сакривамо партизане и да трпимо
како се без оружја извлаче из обруча — место да они не-уморно, и баш тада, наставе са акцијама, да покажемо не-пријатељу да нас не мОже заплашити ни зауставити, данећемо као пацови да се завлачимо у рупе и сакривамо.
Писмо ПК за Србију ОК за Пожаревац од 4.4.1943.(Том 1, књига 5, 112-115)
учауреност Рамске и Печке нете ;саским акционим радијусом, услед чега одред и не делује" ао јединствена снага,већ је расцепкан И не влада читавомт е р и т о р и ј о м . Услед тога настају сметње за омасовљењедпеда и пружају се повољне прилике непријатељу за нагпад на н а ш е с н а г е
Па даље.
м1ор!ате направити крупан корак напред,морате створити прави •одред, праву, њародну војску, а неокретати се око неколиво десетина неДовољно повезанихи активних бораца
Писмо ОК за Пожаревац командама чета од 5.4.1943.(Том 1, књига 5, 115-121)
После тих неоспорних, али ситних успеха итаквог реа-повања непријатеља, завладала је код неких наих другова
1опијеност од успеха. Конспирација логоровања и покретајако опада, нарочито код наше Печке и Рамскечете. Нашидругови заборављају да је конспирација наш прв« и један од
најсигурнијих груДобрава. Уз то наши другови откривајунаше теренске руководиоце и раднике у позадиаским орга-низацијама и то не само пред партизанима, него и предобичним људима код којих само логорују.' На тај начин
довели су наше другове позадинце у ситуацијуда их можепровалити сваки партизан (а наши партизани нжалост још
увек проваљују) и многвн други цивили који иеиествУЈ'У Упозадинском раду. Партизани причају о разним Јомаћинимагде су логоровали, четна руководства причају разне ствари
конспиративне природе пред партизанима и цшнлима којито не треба да чују, партизани се дању без пот^бе шетајупо селима.
Даље се каже у извештају.
Непријатељ за-партизане раскомоћене, иако су били обавешгени да'се непријатељ налази у близини (случај Печке чете кодМ у с т а п и ћ а ) / или их затиче небудне и необезбеђене иако
су обавештени да ће непријатељ доћи у село (случај Печкечете у Макцима).5Кретање чете се врши на уском терену свога реона,Што не одговара покрету герилске једи"нице. Такво кретањеомогућава непријатељу да иам брзо уђе у траг и да насуспешно напада.
Диециплина унутар чета (неких — не свих) опада, уме-сто да јача. Исто тако и четни штабови лабаво и недисцигплиновано се односе према нашим наређењима. Ми смо навреме упозорили иа све те слабости и Настојали смо откло-нити их. Али кОд наших четних рзжоводилаца није било до-
вољно иотребног разумевања за то.
Па даље.
"Ми смо најстроже за-брањивали кретање чета по уском терену и иаређивали да
се чете имају кретати по читавом свом 'реону. Нарочитоје скретана пажња на то да се избегавају компромитованаместа, као што су Раброво, Смбљинац, Набрђе и Трња'ни.Ова мвста су и даље к!омпромитоват и угрож&па па се за-брањује кретање и АоТ-оровање по тим местимашто неискључује извођење општих акццјл (разбијање општ. управа,сеоских стража и сл.) и у тим' местима; ми смо наређивалида се узме оштар курс према општ. управама, али се то :нидо данас свутде није учинило. Наређивали смо да се сталносачекују окупаторски војници и уништавају, даље, да (сејуништавају поједине четничке групе које се по терену крећу-,али се и то наређење није извршавало.
Па даље.
Док су се наше чете лабавиле, иегфијатељ је систе-матски прикупљао податке о нама, нашем кретању, о нашим
пријатељима и позадинеким радницима. И чим су му снагепостале слободне бацио их је на нас.
Затим говоре о непријатељској офанзиви.Не би се могло рећи да су се наше чете добро снашле па да зато непријатељ није задао теже ударце. Неке наше чете су ишле тако да их је непријатељ могао лако уништити. Уз то оне су се за време непријатељске офанзиве само скривале...
И говоре о слабостима на крају.
Једна од великих наших слабости јесте слаб борбени морал који још постоји код неких другова...Такви наши примери су(наводе поткомандира Пешке чете који се предао без отпора и све признао и још пар примера)... Једна патролаПечке чете оставила је оружје да би се „извукла" из обруча,дајући, на тај начин, непријатељу могућност да је уништибез" сопствених губитака... Нисмо изводиликако је могло и како је требало да се изводи. Било је утоме Много пропусга и слабостн, слабог одношења премаНаређењу, што бар није било активности, није било довољно
борбености и мржње према непријатељу, није било само-иницијативе, није [се] довољно примењивао герилски начиннапада и борбе, није било ни довољно будности. Тако се де-шавало да у скоро свима сукобима, моји су били случајни,ми смо више трпели губитке.Више пута је наређивано да се стално кидају све ко-муникације и везе које служе 'непријатељу. Али су се ипрема томе наређењу неке наше јединице лабаво односиле.што се убудуће више неће трпети.
Још један пример очајне обавештајне службе је извештај штаба Пожаревачког одреда ГШ за Србију од 8.4.1943.(Том 1, књига 5, 122-125)
Главнина његових снага које су оперисале на нашем теренупребачене еу, веле, за Краљево. На терену нашег окрЈтаостала су само два одреда, од шест, колико их је за времеофанзиве било. Кажу да ће се они поделити и распоредитипо терену. Колики је број ових одреда то, до овог момента^још не знамо. Поред њих налазе се по среским местима и уИ. Црнићу распоређени „Немци". Ни њихово бројно стањене знамо. Ови „Немци" већином еучешког и пољског по-рекла. Официри су им Немци.
Дакле, као у већини извештаја бројно стање непријатеља се не зна.
Следећи пример лоше обавештајне службе је извештај ОК за Аранђеловац ПК за Србију од 9.4.1943.(Том 1, књига 5, 125-
Иако дају распоред Немаца, љотићеаваца, СДС и четника и сугеришу да су се борили против свих њих, у даљем тексту се говори само о акцијама четника.
броји око 100—200 људи. Такозвајна „Та-
ковска бригада". Одакле је она дошла још се не зна тачно,
али се претпоставља, што 'је врло вероватно, да је пре-
бачена из ужичког краја. Тврди се чак да се то пребацивање
извршило железницом.
Дакле, у преводу о четницима немају скоро никаква обавештења. Не знају планове четника, операцијски простор, команданте, ништа, бројно стање је отприлике итд.
Писмо ПК за Србију ОК за Младеновац од 15.5.1943. (Том 1, књига 5, 164-166)
Узрок дезертирању неких партизана морате тражитипрвенствено у недовољном политичком раду са њима пренего' што су ступили у одред. Исто тако при примању људиу одред, морате им предочити све и нагласити иМ да сенеће трпети дезертерствО'... Ми добијамо утисак да чак неки руководећи активистине проучавају довољно чак ни најосновније директиве иматеријале... Морамо да вам скренемо пажњу да питању канала неЛосвећујете довољну бригу и озбиљНост. Раније је каналбио деконспирисан. Људи који су служили као пунктовии водичи нису билисасвим изоловани и нисте их довољно контролисали, већ сте им на тај начин омогућили да они без
ашег знања држе дивље везе и прихваћају људе за одред
о којима ми ништа не знамо. Тако је и непријатељу омо-
гућено не само да сазна за канал већ и да продре до њега
znaci.net/00001/4_1_5_1.pdf
|
OZNA sve dozna! 
