Partizanske pesme iz Crnotravskoga kraja

• 2Ovo se svidja korisnicima: Šid, sevenino
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Партизанске песме из црнотравскога краја



Предговор
У црнотравско власотиначком крају међу скојевцима - партизанима су се певале многе јуначке партизанске песме.
Свака храброст у борби са Бугарима и Немцима испевана је у песми; а песма је била духовна „храна“ да се одржи борбени морал, да се не потклекне и када се губило у људским животима.
Песма је бодрила, храбрила, позивала на надахнуће да се издржи сурова борба противу фашиста освајача, који су отели слободу овом пеачлабрско- слободарском крају.

О многим црнотравским јунацима-народним херојима, као и другима који дадоше свој живот у борби противу фашиста у Другом светском рату(1941-1945.године); познати црнотравски етнолог и историограф Раде Костадиновић оставио је забележене у својој публикацији ЦРНА ТРАВА и ЦРНОТРАВЦИ (Лесковац, 1968. године).
Сви старији и они рођени после ослобођења од окупатора 1945. године до постојања старе социјалистичке Југославије, певали су те песме у школама, светковинама и другим приликама.

Распадом система и Југославије, све је отишло у заборав.
Као дете рођено у партизанској породици, која је доста пропатила од Бугара; а писцу овог записа деда Миливоје Младеновић из село Преданча-Дејан, Власотинце- је оставио своје кости у ропству у Бугарској 1943. године после интернације читавог становништва са Југа Србије.
Овим желим да оставим дуг будућим генерацијама да не забораве све ове испеване песме партизана о јуначкој борби за ослобођење Југа Србије од окупатора Бугара и Немаца у Другом светском рату.

Наравно да сам саосећао свој бол, када сам у 2009. године, боравећи на Власинском језеру, посетио урушен спомен обележје и Бисту Ратка Павловића-Ћићка, као и остала Спомен обележја и Бисте свих погинучих патртизана у Другомј светском рату; која се махом користе „за партијско једнократне употребе“.
Ми наследници и потомци овог напаћеног и борбеног печалбарског Југа Србије, несмемо да заборавимо све оне који су се борили противу фашизма; па било да су под којом „заставом“- идеологија имали учешће у борби противу фашиста поробљивача у Другом светском рату.
Црна трава, Лужница, Власотинце, Прокупље, Крушумлија, Врање, Пирот, Лесковац и остала места Југа Србије несмеју да забораве сва та имена јунака хероја:Брке, Ратка-Ћићка, Диманића, Јањића, Стојана Уче, Миленковића, Младеновића, Вузију,Миленовића, Синадина, Сотира, Бају, Темпа, Социјала, Милентије, Љубу, Карпоша, Ивановића, Синадина, Милеву, Веру и друге пале у брби за ослобођење од фашизма у Другом светском рату.

Данас на почетку 21, века као да се заборавила сва та проливена крв за слободу у другом светском рату у црнотравском крају.
То је историска срамота за све нас. Сви ми сада и нашаи следбеници, морамо имати на уму све наше жртве у свим ратовима: другом, првом светском рату, балкаснким ратовима и устанцима који дадоше своје животе да се истерају поробљивачи:Турци, Бугари, Немци из наше Србије.

23. март 2010. године Власотинце Србија
Аутор: Мирослав Б.Младеновић Мирац локални етнолог, историчар и писац на дијалекту Југа Србије

-наставиће се-

Dopuna: 23 Mar 2010 18:43

-наставак-
Партизанске песме




Млади партизани


1. Друг Вито зове

„Друг Вито зове,
Са Романије
Сав радни народ,
Југославије...
Глас до нас дође,
До Црне Траве,
До печалбара.
Морава крену,
Власина пође-
Печалбарска нсе
Бригада ствара.“
(Песма је певана 1943. године у Црној трави после ликвидирања фашистичко бугарског гарнизона и ослобеђење таоца-међу њима и њерке заменика команданта Црнотравског одреда Синадина Миленовића из села Млачиште-Црна Трава)




2. Ћићкова песма(1)

„Партизани, што то сузе лијете?
Кад до сада то чинили нисте.
Што су вама чела намрштена?
Да л' вам кога од другова нема?
-Нема нама поноса и наде.
Погибе нам командант бригаде.
Нема нама поноса и тића
Из Топлице Ратка Павловића.
У борби је за слободу био,
Па је млађан живот изгубио-
Стари борац из шпанскога рата
Код Мадрида ране задобио,
На Орловцу живот изгубио.
Црна Траво, не бијелила се,
Ој, Бугари, не веселили се!
Ој, Власино, боље да пропаде-
Но што Ћићко хероја нестаде!
Падај, Ратко, па ће и то бити
Пушка ћете наша осветити.“
( 26.априла 1943. године је погинуо Ратко Павловић-Ћићко, шпански борац и ратни командант Другог јужноморавског одреда НОП на падинама Мале Плане(Орловца) изнад Власинског језера на подручју Црне Траве. Опеван је у песмама; остао као легенда у читавом Југу Србије славног војсковође партизанског покрета и шпанског борца у борби против фашизма. Његово јунаштво је опевано у народним песмама скојеваца-партизана. Проглашен за народног хероја. )



3. Раткова песма (2)

У планини и у гори
Жалосни се чуше збори
Да јунаци нестануше
Нестај нана нестај кића
Нестај Ратка Павловића
Кад у борбу ратко крећа
Он за живот се несећа
Кад у борбу Ратко први
Он не жали своке кр5ви
Друже Тито јелси чуо
Друг је Ратко погинуо
Убише га издајнице
Китлерове плаћњенице
Запис:1975.године Махала Преданча(село Горњи Дејан) Власотинце
Казивач: Марица Младеновић(девојачко Стојановић). Члан СКОЈ-а и борац 12 српске бригаде партизанског покрета у Другом светском рату(1941-1945.г)
Забележио: Мирослав Младеновић


4. Миркова песма (1)

„Батаљону, стани, стани мало,
Где је срце Мирково заспало.
Дуго време није нзаиграло,
Бело грло није запевало.
И у ударну чету предводио.
Дуго време није пролазио,
Маузерку пушку проносио.
-Диж' се Мирко, на земљицу стани
Ето, иду мили, лепи дани.
Лепи Мирко, лепо ти је име,
Црна Трава дичила се с њиме.
Твој батаљон други сада води,
Маузерку твоју други носи.
Омладино, ми да не седимо,
Јер је Мирко на бојишту пао,
Свој живот за слободу дао.
* * *

Мома кроз гору иђаше,
Црвено цвеће береше,
И тихо гори певаше:
- „ Горо кле, горо зелена,
Мајко ле, мајко мајчице,
Тако те пасле овчице,
И секла оштра секира,
Партизанска чета да л'мина,
Командир Мирко пред њима?“
Гора јој верно причаше:
„Прошла је чета у зору,
И нестала је у гору.
Синоћ борбу водише,
Тридесет Бугара спалише
И осам пушком убише,
Овде је чета минала,
У гору опет нестала.
Тужно се чета креташе,
Пред четом Мирка немаше.
Синоћ га крвник покоси,
На Дугој Луци на коси,
Српкињо селе, цвеће набери,
Цвеће набери, венац оплети,
На гроб га Мирку ти мети!“.
(У ноћи између 1. и 2. јула 1943. године, на трновит пут бу борби од Црне Траве према Козјаку и Пчињи, свој млади живот је дао Мирко Сотировић-Сотир код села Друга Лука близу Врањскње Бање. Постао је легенда свога јунаштва у броби противу бугара у Другом светском рату. Успомене на Мирка и даље трају, како је са малом четом јунаштвом уништио око 40. бугарских фашиста. Његово јунаштво је опевано у народним партизанским песмама скојевац-партизана. Проглашен је за народног хероја.)

5. Баталјону стани, стани (2)

Баталјону, стани стани мало
Где је срце Мирково заспало(2 пута)

Дуго време, ниси пролазио
Нит са четом војску проводио (2 пута)

Дуго време, ниси пролазио
Маузерку ниси проносио(2 пута)

Дуго време, ниси заиграо
Бело грло није запевало(2 пута)

Лепи Мирко на земљи устани
Ево иду мили лепи дани(2 пута)

Лепи Мирко, лепо ти је име
Црна Трава дичила се њиме.(2 пута)

Запис: 1976 године махала Преданча(село Горњи Дејан) Власотинце
Казивач: Марица Младеновић(девојачко Стојановић) рођена 1925. године члан СКОЈ-а
Забележио: Мирослав Младеновић




6. Комадир чете-Пера „Мачкатовац“

„Био си ти син сељачкога рода!
Знао си за муке-јад народа!
Зато кад позив за борбу дође,
Остави село и у борбу пође.
Иако си млађи од свих другова-
Пример си у борби против гадова.
Храборост твоју цењаше свако,
Те зато те сви волесмо јако.
Командир беше Друге нам чете-

Једнога дана, не беше давно-
Код села Несврте ти паде славно.
Друже наш, Перо, тело ти оста,
Јер непријатеља беше доста.
Ал' завет теби дајемо ми:
„Осветићемо те увек сложно сви!“.

(6. августа 1943. године у борби са Бугарима у правцу Крива феја-Варденик-Сурдулица, погинуо ј е славни командир Прце „теренске“ чете партизанског црнотравског одреда: Тома Ивановић-Пера Мачкатовац(родом из села Мачкатица код Сурдулице). О њему је исапевана партизанска песма, проглашен за народног хероја.)



7. Синадинова песма

„Заиграло ново коло,
На сред села Црна Траве,
Око спомен црнотравски.
На балкону Брка стоји
И сву редом војску броји.
Сва му војска на број има,
Само му их двоје нема:
Нема њему Синадина,
Синадин је погинуо-
За слободу издахнуо;
Нема њему Шумадинца-
Шумадинац тешко рањен.
Са свих страна дошла раја,
Ријеч узе другар Баја.
Пак овако Баја каже:
„Да се Немац не помаже,
Бело Поље да се мане,
Да се иде с партизане!“
(10. октобра 1943. године у село Радосин у Лужничком крају у борби са непријатељима гине заменик команданта Другог јужноморавског одреда Синадин Миленовић, а бива рањен Радослав Митровић-Шумадинац-родом црнотравци; у сличној борби напада на Љуберађу. Синадин Миленовић рођен је у село Млачиште општина Црна Трава и проглашен за народног хероја. БРКА- Живојин Николић, ратни командант у партизанском одреду на подручју Црне Траве и Власотинца, родом из села Стол из лужничког краја, БАЈА-Риста Антуновић, партизански командант са подручја Јабланице , рођен у село Големи Рид. Оба двојица су проглашени за народне хероје.)



8. Млади партизани

Ми смо млади партизани
Ми волимо своји родни крај
Са пушком у руци
Кроз шуму идемо
Она нам је мати
Она нам је дом
Певају машинке
Лепше него птице
Недићеве банде
Неће сад да важи
Партизан ће сад
Нов живот да спрема
Да фашисте нема.
Казивач: Марица Младеновић(девојачко Стојановић). Члан СКОЈ-а и борац 12 српске бригаде партизанског покрета у Другом светском рату(1941-1945.г)
Забележио: Мирослав Младеновић




9.Поји Миле волове на реци

Поји Миле волове на реци
На дешњаку медењница звечи
Сутра ћемо орати на страни
Где пролазе млади партизани
И са њима младе партизанке
Партизанке оморике танке.
Запис: 1975. године село Преданча
Казивач: Благоје Младеновић(1920.г) село Преданча
Забележио: Мирослав Младеновић

-наставиће се-

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

-наставак-

Младе партизанке


Жена ратник

Црнотравка историски гледано није припремана за рат, али кроз глад, беду и немаштину, кроз патње у вечитој борби за опстанак, челичала себе, постојала отпорна и духовно јака. Таква жена печалбара-била је све: домаћин, борац, браниоц земље, револуционар. Црнотравка је знала да брани свој дом, своју породицу у време под турцима, онда када је било ропство- и у ропству била достојанствена. Супростављала се тиранима и освајачима у времену Првог и Другог светскога рата. Узимала пушку и борила се за своју и слободу свога народа. Учествовала у борби противу бугара и немаца у оба светска рата. Јуришала на бункере. Многе су песме испеване о њима. Тако је Црна трава имала оличење ратника у лику Милене Стојадиновић, када је 1944.године уместо одговора бугарском окупатору о кретању савезничке мисије и партизанском складишту оружја-ова храбра црнотравка отргла из пушке бајонет бугарском војнику и забола га у груди. Живу су је спалили на огњишту њене куће. Стихови на њеном споменику, прости и народни као мука печалбарска, зрачиће кроз векове и грејаће срца генерација које долазе:

„ Жено моја, ти јуначки паде
Живот твој за слободу даде“.

Инспирисан јунаштвом ове црнотравке, Мирослав Младеновић јој је посветио и ове стихове у песми :


10. ЖЕНА РАТНИК
(Песму посвећујем СИНАДИНУ-црнотравцу )

Жена са Власине, Црне Траве и Власотинца,
Кроз беду и немаштину у планини,
У вечитој борби за опстанак,
Челичала је себе, постајала јака.
Таква жена печалбара-била је све:
Домаћин, борац, браниоц земље.
Та жена брани свој дом,
Своју породицу у времену под турцима.
Није трпела ропство.
У њему била је достојанствена.
Супростављала се тиранима и освајачима,
У времену првог и другог светског рата,
Узимала пушку и борила се за слободу,
Јуришала на бункере бугара и немаца.
У рату крварила, рањенике превијала,
Косила, орала, децу одгајала,
Коњима терет преносила.
Певала, играла, коло водила,
Гладовала, туговала и слободи се надала.
Многе су песме испеване о њима.
Оличење жене ратника :
У лику црнотравке Милевке Стојадиновић.
Ова храбра црнотравка 1944.године,
После заробљавања од стране бугара,
Отргла из пушке бајонет бугарину,
Забада га у груди поробљивачу.
Живу је спалили на огњишту куће.
Стихови на њеном споменику:
„Жено моја, ти јуначки паде,
Живот твој за слободу даде“
У знак захвалности посвети:
Њен одан муж Ранђел.
Милевка верна својој земљи,
Убија поробљивача па себе.
Стихови на споменику прости,
Као мука печалбарска,
Зрачиће кроз векове.
6.октобар 2008.године Власотинце


За црнотравке се може рећи да је у много чему изузетна жена. У нарослободилачкој борби противу фашизма и револуциији, лик ЦРНОТРАВКЕ: жене ратника, печалбарке, борца, домаћина и меког срца-песничким језиком опевала је Рада Стефановић овим стиховима:

11. ЦРНОТРАВКА

„ Црнотравка је
Мушки
Ливаде косила
Па је сено
Мушки
У пластове денула
Црнотравка
Бреме патње носила
И у невену венула.
Црнотравка
Та жена мала
Да љуби
Она је знала
Она је ратовала
Знала да пуца
И пушком и оком
И соколе планинске
Да рађа.
За време рата
Била велика
Бела птица.
Рањенике
На крилима преносила.

Од сунца је ватру
Просила
И док је мећава
Вејала
Срце је вадила
Па их грејала.


И данас
На Чемернику јој
Велике очи осташе,
Да прате синове
У свет
А најбољи
Грађевинари
Посташе,
И на поклон
Ову песму послаше
Као највећи
Румени букет“.



12. Партизанка Мара

Болна лежи партизанка Мара
Сас своју се мајку разговара
Мила мајко принесиме при прозору
Да ја видим тија бели дани
Да ја видим чету партизани
И пред чету мојега драгана
Да ја видим његове плаве косе
И кад носе црвене заставе
Да ја видим да ми жеља мине.

Казивач: Марица Младеновић(девојачко Стојановић). Члан СКОЈ-а и борац 12 српске бригаде партизанског покрета у Другом светском рату(1941-1945.г)
Забележио: Мирослав Младеновић






13. СА ПЕСМОМ СЕ УМИРАЛО

(Посвета СКОЈЕВКИ мајци Марици )

Црна Трава „Бркина држава“
Као дечак слушах овај стих,
Ал ми оста мајкина прича,
О скојевкама и јунаштву:
„Око нас лете меци,
Ми носимо пошту,
Са положаја склањамо,
Партизане рањенике,
Многе погођене,
гледам на бојишту мртве“.
Оста приповедање,
О јунаштву црнотравки,
О скојевкама са пушком,
На бункере непријатеља,
Са бомбама у јуришу .
Бугарска окупација.
Немилост према женама,
Убијало се, клало и силовало.
Марта 1944. године опкољавање.
Скојевке држе говор у Вусу.
Отвори се борба,
Добрила и Нада у шкрипцу,
Добрила се уз подршку,
Повлачи се ка планинском вису,
Извукла се кољачима Бугара.
Нада Вузија скојевка.
Оста сама да се бори,
С пушком у руци.
Фашиста Бугара беше превише,
Борила се до последњег метка,
Са песмом је покосе Бугари.
Младост оста на ливадама,
Печалбарских цветова младости.
Са песмом за слободу се умирало.

Мај 2007. године Власотинце
Аутор песме: мирослав Б. Младеновић Мирац локални етнолог и историчар


23. Март 2010. године Власотинце Србија
Забележио: Мирослав Б. Младеновић Мирац локални етнолог, историчар и писац на дијалекту Југа Србије