offline
- ljubasav
- Super građanin
- Pridružio: 19 Avg 2010
- Poruke: 1361
- Gde živiš: NIŠ
|
БИТКА КОД ОСТРВА РЕНЕЛ
ЈАПАНСКА ЕВАКУАЦИЈА
(прилагођен чланак)
Карта Пацифичког ратишта
После боја код Тасафаронге Јапанци су у неколико махова успешно снабдевали савоје трупе на на острову Гвадалкал. Такође, успели су и да ојачају своје снаге, додатним искрцавањем трупа. Међутим, сви њихови покушаји да заузму аеродром на острву, остали су безуспешни. Тако се јапански генерал Тоџо (Hideki Tōjō јапнаски. 東條 英機, 東条 英機, Токијо, 30.12. 1884. – 23.12.1948.)
Најзад сагласио да се острво евакуише. У ту сврху почела је концентарција бродова у појединим лукама, које гравитирају Гвадалканалу, а у водама северно од Гвадалканала учестали су покрети и крупнијих јапанских снага – носача авиона и бојних бродова.
Крајем јануара 1943.године Американци су извиђањем из ваздуха открили ове јапанске припреме, али су их погрешно протумачили. Наиме, њихов закључак је био у смислу, да Јапанци желе да на острво пошаљу крупна појачања. Због тога су пожурили да и сами ојачају своје трупе на острву. Организовали су конвоје са људством и материјалним потребама, а за њихову непосредну одбрану ангажоване су поморске снаге, које су до тада представљале највећу концентрацију америчких ратних бродова у јужном Пацифику.
Међутим, пошто Јапанци нису уопште имали намеру да своје снаге одмере с америчким, до велике битке поморских снага није ни дошло. Одиграо се само мањи сукоб под називом „Битка код острва Ренел“ – (The Battle of Rennell Island - Japanese: レンネル島沖海戦)
Битка код острва Ренел је вођена од 29. јануара до 30. јануара 1943. године и била је то последња битка између морнарице Сједињених Америчких Држава и јапанске морнаричке авијације за време дуге Гвадалканалске кампање током Другог светског рата. битка се одиграла на јужном Пацифику између оства Ренел и острва Гвадалканал, која се налазе у саставу јужних Соломонових острва.
У бици, јапански морнарички торпедни бомбардери базирани на аеродромима, су требали да обезбеде заштиту предстојеће евакуације јапанских снага са Гвадалканала, да изврше неколико напада током два дана на ратне бродове Сједињених Америчких Држава који су оперисали јужно од Гвадалканала. Осим што су имали задатак да нападну било који јапански брод који им се нађе у домету, амерички бродови су штитили савезнички конвој транспортних бродова, који је превозио замену за уморне војнике на Гвадалканалу. Резултат јапанског ваздушног напада; једна америчка тешка крстарица потопљена, а један разарач тешко оштећен. Остали амерички ратни бродови су били присиљени да одступе ка јужној области Соломонових острва. Делом због тог успеха, и враћања америчких ратних бродова назад, Јапанци су успели да изврше успелу евакуацију својих преосталих снага са Гвадалканала (Операција Ке), остављајући у савезничке руке Гвадалканал и то је уједно крај борбе за ово острво.
Предходна дејства
7. августа 1942. године, савезничке снаге (првенствено америчке) су се искрцале на острва; Гвадалканал, Тулаги, Гавуту и Танамбога, сва из састава Соломонових острва. Искрцавање савезника на ова острва изведено је да би се спречило њихово коришћење од стране Јапанаца као базе за пресецање снабдевачких путева из САД за Аустралију и уједно обезбедили острва као полазну тачку за кампању, чији би евентуално циљ био: изолација главне јапанске базе на том делу Пацифику - лука Рабаул, а у исто време, подршака савезничкој кампањи на Новој Гвинеји. Ова искрцавања су подстакла шесто-месечну Гвадалканалску кампању.
Последњи велики покушај Јапанаца да одбаце савезничке снаге са Гвадалканала и Тулагија је пропао током одлучујуће морнаричке битке за Гвадалканал у новембру 1942. године. Од тада јапанска морнарица је била у стању да испоручи само основне залихе и мало нових војника за попуну својих снага на Гвадалканалу. Због сталне претње од савезничких авиона базираних на Гвадалканалском аеродрому "Хендерсенова поља", плус оближњи амерички носачи авиона, Јапанци су испоручивали ове залихе ноћу, обично разарчима и подморницама, у операцији коју су савезници назвали "Токијо експрес". Међутим те залихе и попуне нису биле довољне за одржавање јапанских трупа на острву, на коме су почевши од 7. децембра 1942. године губиле око 50 војника сваког дана због неухрањености, болести и напада савезничких авиона. Дана, 12. децембра јапанска морнарица предлаже да се Гвадалканал напусти. Упркос противљењу вођа у јапанској армији, који су се још надали да би Гвадалканал могао да се преузме од савезника, јапански империјски генералштаб са дозволом цара, се 31. децембра 1942. године сагласио да се евакуишу све јапанске снаге са острва и успостави нова линија одбране Соломонових острва на острву Нова Џорџија.
Јапанци су намеравали да спроведу евакуацију њихових снага са Гвадалканала - Операција Ке (Operation Ke - ケ号作戦), и планирају да извршење операције почне 14. јануара 1943. године. Значајни елемент у том операцијском плану је извесна ваздушна надмоћ у кампањи која је требала да почне 28. јануара, са задатком спречавања савезничких авиона и ратних бродова да ометају финални стадијум операције Ке, који је био, стварна евакуација свих јапанских снага са Гвадалканала.
Савезничке снаге погрешно тумаче, да је операција Ке припрема за почетак још једне јапанске офанзиве, и покушај да поврате Гвадалканал. У исто време, адмирал Вијам Хелси (William Halsey, Jr), општи командант свих савезничких снага ангажованих у бици за Гвадалканал, је био под притиском својих претпостављених да комплетно замени америчку 1. дивизију морнаричке пешадије (маринци), која је била ангажована у тој бици од кад је почело искрцавање у августу 1942. године, свежим америчким трупама. Адмирал Хелси се надао да ће стећи предност, у како је веровао предстојећој јапанској офанзиви, увлачећи јапанске морнаричке снаге у одлучујућу битку, и у исто време, он ће обезбедити замену за снаге на Гвадалканалу. Адмирал Хелси 29. јануара спрема и шаље према јужној области Соломонових острва пет група ратних бродова са задатком да заштите конвој са трупама и увучу у борбу било које јапанске морнаричке снаге које би дошле у њихов домет. У ове пет групе се налазило: 2 носача авиона, 2 ескортна носача авиона, 3 бојна брода, 12 крстарица и 25 разарача.
USS Enterprise (CV-6) at Noumea, New Caledonia, 10 November 1942,
У фронталном делу ове флоте бродова, налазио се конвој са трупама ТГ 62.8 (Task Group-TG 62.8 ), састављен од 4 транспортна брода и 4 разарача. Испред овог конвоја, између острва Ренел и Гвадалканала, ближу заштиту је пружала операривна ескадра ТФ 18 (Task Force 18-TF 18 ), под командом контра-адмирала Роберта Гифена (Robert C. Giffen), састављена од тешких крстарица Вичита, Чикаго и Луисвил; лаких крстарица Монпеље, Кливленд и Колумбија; ескортних носача авиона Ченанго и Суван; и 8 разарача. Адмирал Гифен је командовао групом ТФ 18 са крстрице Вичита. Група у којој је био носач авиона Ентерпрајз, налазила се 250 наутичких миља иза ТГ 62.8 и ТФ 18. Групе у којима се налазио други носач авиона и бојни бродови биле су још 150 наутичких миља иза групе у којој се налазио Ентерпрајз. Адмирал Гифен, заједно са крстарицом Вичита и два ескортна носача авиона, управо је приспео на Пацифик, после учествовања у операцији „Бакља“, у склопу северно афричке кампање. Такође, крстарица Чикаго се управо вратила на јужни Пацифик, након комплетног ремонта оштећења задобијених током битке код острва Саво (Битка код рта Тасафаронга), скоро шест месеци раније.
Роберт Гифена (Robert C. Giffen)
Командни брод адмирала Гифена
Америчке крстарице из ТФ 18 на путу ка Гвадалканалу 29. јануара 1943. године, пар сати пре првог јапанског ноћног напада код острва Ренел. Фотографија је начињена са крстарице Вичита и у првом плану се види крстарица Чикаго, а иза ње крстарица Лујсвил.
Битка
Увод
Да би заштитио конвој са трупама, ТФ 18 је задужен за састанак са групом од 4 америчка разарача, стационираних код Тулагија, у 21:00 29. јануара да би извршили операцију чишћење "Рупе - The Slot", северно од Гвадалканала следећег дана, и заштитили искрцавање трупа на Гвадаканал. Међутим, пратећи ескортни носачи авиона, под командом комодора Бена Вајта, били су сувише спори (18 чвора) и онемогућавали снаге адмирала Гифена да се састану у одређено време, зато адмирал Гифен оставља ескортне носаче авиона са два разарача у 14:00 и наставња даље брзином од 24 чвора. Свесни опасности од јапанских подморница, које је обавештајна служба пријавила у овој области, адмирал Гифен је наредио својим бродовима да се поставе одбрамбено, против-подморнички, не очекујући ваудушни напад. Крстарице су биле поређане у две колоне, међусобно одвојене 2.500 јарди. Вичита, Чикаго и Луисвил, тим редоследом, у старборду (гледано од задњег брода, сваки испред њега се налази у десно) и Монтпеље, Кливленд и Колумбија у порту (гледано од задњег брода, сваки испред њега се налази у лево). Шест разарача су била раширени у полукругу 2 наутичке миље исред колоне са крстарицама.
Снаге адмирала Гифена биле су праћене од стране јапанских подморница, које су јављале локацију и покрете свом морнаричком штабу. Око поднева, а на основу подморничких извештаја, 32 бомбардера Мицубиши Г4М - "Бети" стационираних на аеродромима код Мунде и на острву Бука (на Соломоновим острвима), а вероватно, и са аеродрома у Рабаулу, узлетела су наоружани торпедима како би напали снаге афмирала Гифена. Један бомбардер "Бети" се вратио због проблема са мотором, док су осталих 31 наставили напад.
Напад 29. јануара
Поморска карта јапанског ваздушног напада (црвена линија) на америчку оперативну ескадру ТФ 18 (црна линија) између острва Ренел и Гвадалканала током вечери 29. јануара.
У сутон, из оперативне ескадре ТФ 18, која се кретала у правцу северозапада и налазила 50 наутичких миља северно од острва Ренел и 100 наутичких миља јужно од Гвадалканала, неколико бродова открива на својим радарима непознати авион 60 наутичких миља западно од њихове формације. Држећи се ранијег инсистирања на потпуној радио тишини, адмирал Гифен није имао никакво наређење у погледу сусрета са непознатим авионима, или било које наређење у опште, по том питању. По заласку сунца ловачка заштита оперативне ескадре ТФ 18 се вратила на два ескортна носача авиона због ноћи, остављајући бродове адмирала Гифена без ваздушне заштите.
Остварени радарски контакт је био, у ствари, приближавање 31 јапанских "Бети" бомбардера наоружаних торпедима, који су кружили на југу од оперативне ескадре ТФ 18 и могли су да нападну са истока, јер их је штитила тамна позадина источног небеског свода иза њих. Бомбардери "Бети" се деле у две групе, и прва, коју је чинило 16 авиона, врши напада на ТФ 18 у 19:19. У овом нападу сва торпеда избачена из прве групе бомбардера су промашила, а један авион је оборен дејством ПА топова са бродова.
|
