Saradnja četnika sa Nemcima

• 7Ovo se svidja korisnicima: lacko, vathra, Eutropije, sevenino, Khaless, frenki1986, djordje92sm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Već sam obećao da ću postaviti ovu temu. Međutim, dosta je obimna - a ja preferiram da postavljam teme manjeg obima sa više konkretnih detalja. Ovde imam i povod:
M. Samardzic ::Немци су измислили споразуме са четницима крајем 1943. године, што сам доказао у Дражи 4.( http://www.mycity-military.com/Vojna-istorija/Dalmacija-u-NOB-u_2.html )

To su ovi sporazumi:

Lukačević
http://www.znaci.net/00001/4_14_3_260.htm

Objašnjenje komandanta Jugoistoka od 21. novembra 1943. o cilju i načinu sklapanja sporazuma
http://www.znaci.net/00001/4_14_3_261.htm

Jevrem Simić i Nikola Kalabić
http://www.znaci.net/00001/4_14_3_262.htm

Čačić
http://www.znaci.net/00001/4_14_3_264.htm

Ljuba Jovanović
http://www.znaci.net/00001/4_14_3_266.htm

Obnovljeni sporazum sa Simićem
http://www.znaci.net/00001/4_14_3_267.htm

Vredi pročitati šta o ovim sporazumima piše Jozo Tomasevich:
http://www.znaci.net/00001/40_62.htm

Za ove sporazume, preko dešifrovanja nemačkih depeša, odmah su saznali Britanci, a dobio ih je i Churcill lično:
John Cripps: MIHAILOVIĆ OR TITO? HOW THE CODEBREAKERS HELPED CHURCHILL CHOOSE
http://www.znaci.net/00001/293.htm
(thanks vathra)

Ovo je slika oblasti za koje su sporazumi važili:


Za trenutak bih se zaustavio na Lukačeviću.



On je dobar primer, inače opšteprihvaćene, "Bart Simpson" taktike - znate ono, celog života grešiti, a onda se pokajati na samrtnom odru. Lukačević je sklopio usmene sporazume, zatim ih i potpisao u novembru 1943, i uspostavio svakovrsnu, pa i taktičku saradnju. Njegove trupe imale su izvesnu ulogu u operaciji Kugelblitz od 4. XII 1943. Nemci su bili zadovoljni. Tomasevich navodi:

"Sredinom decembra 1943. Mihailović se je pozivom obratio svim tjelesno sposobnim Srbima da uđu u njegovu vojsku za odlučni boj protiv partizana, a u dijelovima Sandžaka je SS-ovski komandant Muslimanske legije Karl von Krempler dao izvjesiti oglase s izjavom da je Lukačevićevim četnicima dopušteno da mobiliziraju »nacionalne snage« među srpskim stanovništvom ovog područja.23 Major Lukačević je u borbi protiv partizana u tim dijelovima Sandžaka pokazivao takvu gorljivost da ga je 22. decembra pukovnik Remold, komandant Remoldove grupe, pohvalio specijalnom naredbom, a dopušteno mu je i da zadrži nešto od oružja koje je zarobio.[24]

[23] Izvještaj Abwehrove jedinice 381 od 20. decembra 1943. u mikrofilmu br. T-313, rola 488, snimak 249. Za Kremplerove oglase vidi ibid, snimak 350.

[24] Ibid, snimci 230-232. Ova dnevna zapovijest razljutila je komandu Druge oklopne armije, a 5. SS brdski armijski korpus pod kojim je djelovala Remoldova grupa dobio je naređenje da obavijesti svoje niže komande kako su takve akcije - misleći na službene pohvale četnicima - nepoželjne i ne smiju se više ponoviti bez prethodne dozvole štabova divizija."

I za sledeću operaciju (Schneesturm, 18. XII), Nemci su računali na Lukačevića:

"6.) Grupa „Zigfrid" (komandant: komandant 2. puka „Brandenburg" sa potčinjenim 2. pukom „Brandenburg", Muslimanskom legijom „fon Krempler"[9] i Grupom „Lukačević"[10]) pretpotčinjava se od 18. 12. u 18,00 časova neposredno K-di 2. Ok. A.

Grupa „Zigfrid" ima zadatak da spreči prodor crvenih snaga u severni deo Crne Gore (preko linije Pljevlja — Brodarevo) i da do daljeg obezbedi puteve dotura 1. brd. div.

Komandno mesto Pfajfera u Prijepolju.

Komandno mesto Lukačevića u Pljevljima. "
http://www.znaci.net/00001/4_12_3_178.htm

Tokom operacije Kugelblitz Nemci su 5. XII 1943. zauzeli Pljevlja, i držali ih do septembra 1944. Sticajem okolnosti i porodičnih veza, posedujem neobjavljene uspomene Draga Bojovića, jednog od četničkih komandanata, u kojima se dosta govori o tom periodu. Bojović je jedno vreme bio komandant Planinopivske četničke brigade (negde se spominje kao bataljon), a u decembru 1943, kao četnički oficir, našao se, zvanično i otvoreno, poslom u Pljevljima. Tu su bili neki delovi štaba i neke službe Lukačevićevog Mileševskog korpusa. Između ostalih, tu je bio i centar "poručnika" (pre rata žandarm) Bogoljuba Irića, obaveštajnog oficira Mileševskog korpusa. Glavni deo posla Irića i njegove ekipe, bilo je otkrivanje partizanskih saradnika i teror nad sumnjivim elementima. Pod njegovom komandom bile su ekipe za likvidaciju. Bojović pominje onu poznatu ekipu popa Milorada Vukojičića (proglašenog za sveca 2005), koja je likvidirala veliki broj građana. Između ostalih, i Milicu Janketić, majku glumca Mihaila Janketića 11. IV 1944.

Bojović opisuje susret sa Ljubicom Stojkanović, svojom školskom drugaricom, u kojem mu ona kaže da zna da je osuđena na smrt, i njenu kasniju likvidaciju. Kaže da su se od Irićeve i Vukojičićeve ekipe ježili čak i četnički oficiri, pa i on sam.

Nemačko-četnička saradnja bila je veoma razvijena. Tako, kad su partizanske snage (2.i 5. divizija) vršile prodor u Srbiju, četnici su pokrenuli inicijativu kod Nemaca da se pokrene operacija u Sandžaku i Crnoj Gori da se to iskoristi. Pošto Nemci nisu raspolagali snagama za opsežnu operaciju, glavninu trupa dali su četnici, a Nemci su učestvovali sa nešto motorizacije, artiljerije i snabdevanjem.

To je operacija Frühlingerwachen (Prolećno buđenje) aprila 1944. Kolonu koja je krenula u nastupanje iz Pljevalja vodio je poručnik Jovan Jelovac, komandant Pljevaljske brigade, koji je tu i poginuo.
http://bit.ly/wswNYl

Dakle, da vidimo šta smo imali:
- sve vidove taktičke saradnje, uključujući i zajedničke borbene grupe
- obezbeđenje nemačke pozadine i komunikacije od strane četnika
- punu obaveštajnu saradnju
- saradnju u teroru nad partizanskim saradnicima i stanovništvom.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ako mogu da dodam da je i Herman Nojbaher, od leta 1943. specijalni opunomoćenik Ministarstva inostranih poslova Trećeg rajha za Jugoistočnu Evropu potvrdio potpisivanje navedenih sporazuma:

"Uskoro posle otvorenog sukoba sa Englezima, nekoliko četničkih vojvoda obratilo se molbom nemačkom vojnom zapovedniku, s ciljem da zaključe pakt o nenapadanju. Samo se po sebi razume da sam ja (Nojbaher, prim. E.) dao pristanak, jer je to odgovaralo nemačkim interesima. Na taj način smo izbegli da se borimo na dva fronta, dakle, protiv četnika i partizana. U novembru 1943. zaključen je pakt Nemaca sa četničkim vojvodama: Kalabićem, Keserovićem, Lukačevićem i drugima. U ugovoru je stajalo, da će potpisnici pakta poštovati primirje, da se neće napadati, a od slučaja do slučaja će sarađivati u borbi protiv zajedničkog neprijatelja, protiv Titovih partizana. U tim razgovorima zahtevao sam od četnika da se obavežu da neće dirati Nedićeve ljude i njegove državne institucije. Sada su i četnici imali interes da, blagodareći ovom paktu, ne moraju da se bore na dva fronta, dakle, protiv Nemaca i partizana. Postojala je čak i mogućnost, da od Vermahta dobiju pomoć u borbi sa glavnim neprijateljem, sa partizanima."(1)

Voleo bih da Samardžić obrazloži na koji je način dokazao da su Nemci izmislili ove sporazume. Pretpostavljam u kom pravcu će ići to dokazivanje ali sačekaću obrazloženje.


(1)Hermann Neubacher, Sonderauftrag Südost 1940-1945, Göttingen, 1957. str.163-164.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Eutropije ::Ako mogu da dodam da je i Herman Nojbaher, od leta 1943. specijalni opunomoćenik Ministarstva inostranih poslova Trećeg rajha za Jugoistočnu Evropu potvrdio potpisivanje navedenih sporazuma:

"Uskoro posle otvorenog sukoba sa Englezima, nekoliko četničkih vojvoda obratilo se molbom nemačkom vojnom zapovedniku, s ciljem da zaključe pakt o nenapadanju. Samo se po sebi razume da sam ja (Nojbaher, prim. E.) dao pristanak, jer je to odgovaralo nemačkim interesima. Na taj način smo izbegli da se borimo na dva fronta, dakle, protiv četnika i partizana. U novembru 1943. zaključen je pakt Nemaca sa četničkim vojvodama: Kalabićem, Keserovićem, Lukačevićem i drugima. U ugovoru je stajalo, da će potpisnici pakta poštovati primirje, da se neće napadati, a od slučaja do slučaja će sarađivati u borbi protiv zajedničkog neprijatelja, protiv Titovih partizana. U tim razgovorima zahtevao sam od četnika da se obavežu da neće dirati Nedićeve ljude i njegove državne institucije. Sada su i četnici imali interes da, blagodareći ovom paktu, ne moraju da se bore na dva fronta, dakle, protiv Nemaca i partizana. Postojala je čak i mogućnost, da od Vermahta dobiju pomoć u borbi sa glavnim neprijateljem, sa partizanima."(1)Nema Keserovićevog sporazuma iz ovog perioda. On je bio uključen u letnje operacije 1944. (Trumpf i dalje http://bit.ly/zGVx49 ), pa ga je Nojbaher verovatno po navici uključio u ekipu redovnih klijenata.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 12 Jan 2012 1:49

gorran ::Nema Keserovićevog sporazuma iz ovog perioda. On je bio uključen u letnje operacije 1944. (Trumpf i dalje http://bit.ly/zGVx49 ), pa ga je Nojbaher verovatno po navici uključio u ekipu redovnih klijenata.

Znam. Ja sam citirao Nojbahera. Mora se uzeti o obzir vremenska distanca od pomenutih događaja (desetak godina) tako da je razumljiva ova greška. To se vidi i u nastavku rečenice "... i drugima", što govori da se ni Nojbaher ne seća sa sigurnošću svih sporazuma.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Evo jos nekoliko nepobitnih dokaza o saradnji

• 1Ovo se svidja korisniku: djordje92sm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pogledajte datume (avgust i septembar). U temi se govori o sporazumima koji su potpisani u novembru i decembru iste godine.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

evo vam malo i kraja oktobra, a kasnije cete dobiti i 1944. da se zanimate

• 3Ovo se svidja korisnicima: vathra, Khaless, djordje92sm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nije sporno da su Nemci proglasili Mihailovića za neprijatelja otkad su doznali za njegov susret sa Titom krajem septembra 1941.
Tokom leta 1943. posebno su bili angažovani protiv Mihailovića, jer su imali obaveštajne podatke o prisustvu velikog broja britanskih ekipa kod njegovih štabova.
Ima zanimljiv dokument na tu temu kod Hnilicke:
"Nr. 11 Bericht des Serbischen Innenministers Dinić an den Kommandierenden General und Befehlshaber in Serbien. Thema: Cetnik-Problematik (3. Mai 1943)"
http://www.znaci.net/00001/291_5.pdf - strana 261-267
Zbog toga je tokom tri meseca (jun-avgust 1943), u Srbiji bila prisutna jedna (!) nemačka divizija (297. pešadijska divizija), koja je organizovala više udara na četnike. Doduše, to je više ličilo na žandarmerijske akcije, tipa, jedan bataljon vojske, jedan policijski, jedan bugarski i jedan ljotićevski.
Usled Mihailovićevih veza sa saveznicima, i reputacije srpskog nacionalnog duha, postojala je blokada "odozgo" za svaki pokušaj dogovaranja sa Mihailovićem.

Međutim, Nemci su od borbe četnika protiv partizana imali vrlo velike koristi. Zato su uveli poseban model, koji se sastojao u tome da neke četničke grupe, koje nameravaju da koriste, proglase da smatraju da nisu povezane sa Mihailovićem.
Taj model koristili su i Italijani.

Kad je Nojbaher stupio na dužnost u Jugoslaviji krajem leta 1943, pod njegovim uticajem se saradnja znatno proširila i produbila.

Uostalom, to je bio i model koji je Mihailović sam predložio Nemcima u Divcima - model po kojem on nema javne veze sa Nemcima, ali diskretno radi na zajedničku korist uz prećutnu toleranciju.

Taj model je omogućio da Mihailović lično nikad ne potpiše ništa ni sa Nemcima, ni sa Italijanima, a da njegove trupe na terenu neprekidno učestvuju u opsežnim zajedničkim akcijama. U tu svrhu se Mihailović trudio da uvek ima jedan broj komandanata koji su "ilegalni", koji nemaju sporazume.

Saradnja u Srbiji tokom 1942. odigravala se u formi "legalizacije" Mihailovićevih odreda kod Nedića. Tako su četnici radili zajednički posao čišćenja partizana.
Na primer:
Spisak stanovnika čačanskog kraja koji su ubijeni izvan borbe od strane četnika Draže Mihailovića tokom Drugog svetskog rata.
http://www.znaci.net/00001/44_1.htm
Spisak stanovnika čačanskog kraja koje su četnici Draže Mihailovića tokom Drugog svetskog rata uhvatili i predali Nemcima, koji su ih zatim ubili.
http://www.znaci.net/00001/44_2.htm

Doduše, to su koristili i za likvidacije nekih ljotićevaca. Videti Rakovićev izveštaj:
http://www.znaci.net/00001/4_14_1_209.htm

Ovaj oblik saradnje Nemci su prekinuli krajem 1942. Prvi deo 1943. (do septembra) je period najoštrijeg stava Nemaca prema Mihailovićevim ljudima. Međutim, to se sve odigravalo uglavnom bez vojnih akcija, jer ni jedni ni drugi nisu imali vojsku u Srbiji. Sve je kulminiralo Mihailovićevom operacijom u istočnoj Bosni oktobra 1943.

Nakon toga, poklopilo se Mihailovićevo razočaranje u Britance i Nojbaherov konstruktivan stav prema četničkom pitanju, pa je saradnja postala intenzivna i u Srbiji, a ne samo sa komandantima koji su bili otvoreni kvislinzi (Đujić, zapadna i srednja Bosna, Hercegovima, Crna Gora).

Međutim, Mihailović se i dalje trudio da ima neke "ilegalne" ljude, a neki su se i sami trudili. Tokom zajedničke borbe protiv 2. i 5. divizije u Srbiji ( http://bit.ly/zsyjav ) istupio je Račić. U depeši Mihailoviću od 11. maja 1944, on je Draži napisao:

"Saznajem da su Užice pune Jankovićevih četnika i da Raković, Neško, Ajdačić, Janković i Mitić drže neke konferencije sa Nemcima. Ako boga znate sprečavajte ovo... Ako dalje budem vodio borbu protiv komunista zajedno sa Nemcima, ja ću duboko zaglaviti... Zbog ovoga molim da mi odobrite da se vratim na moj teren i povedeni samo štabnu akciju u Istočnoj Bosni i Sremu. Neko od nas mora ostati čist"

Račić je u tom periodu bezuspešno napao bataljon ljotićevaca u Valjevu 30.IV 1944.

Posle toga Mihailović je dao Račiću komandu nad svojom glavnom operativnom formacijom, Četvrtom grupom jurišnih korpusa, sa kojom je on učestvovao u letnjim četničko-nemačkim operacijama protiv partizana (Operacija Trumpf http://bit.ly/zGVx49 ).

U tom periodu sveopšte operativne saradnje, bilo je međutim i incidenata.

Generalno, situacija je ovakva:
- u krajevima van Srbije četnici su sarađivali sa Nemcima, učestvovali u zajedničkim akcijama, pružali obaveštajne usluge praktično sve vreme rata
- od početka 1944. pa do pada Beograda četnici iz Srbije su zajedno sa Nemcima "branili Srbiju" od NOVJ koju je u tom pokušaju podupirala saveznička Komanda Mediterana
- od kraja oktobra 1944. četnici iz Srbije su sadejstvovali Armijskoj grupi E tokom njenog proboja kroz Sandžak i istočnu Bosnu
- do kraja marta 1945. učestvovali su u nemačkoj odbrani vitalne komunikacije Sarajevo-Brod od 2. armije JA

• 2Ovo se svidja korisnicima: Khaless, lacko
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

У књизи ”Војска Недићеве Србије” се наводи неколико занимљивих примера из овог периода (1944. у Србији). Оба наводим по сећању, није ми књига при руци.

- Један је из Ваљева, где је избио инцидент у болници. Љотићевци су хтели да се обрачунају са рањеним четницима који су били у болници. Ове две групе су коју недељу пре тога имали борбу у околини града. Интервенисали су немци, јер су четници били у болници по њиховом договору, јер су рањени у борби са партизанима.

- Други је пример о споразуму између четника и Недићеве владе о чувању пруге. Потписан је договор да четници чувају пругу. На територији једног четничког команданта није било напада на пругу, али их је било у непосредној близини на територији друге четничке јединице. Љотићевци су се чудили каква је то четничка команда кад се овакве ствари дешавају.

Из оба примера се види да је ситуација на терену варирала практично на недељној бази, а и да је у непосредној близини било другачијих догађаја.

-----

Што се тиче Лукашевићевог споразума са почетка теме, он је мало познат нашој јавности, али је био од огромног значаја за даље догађаје.
То је први документ који су британци ухватили, у којем је потврђена сарадња четника са немцима. Значај документа је био толики да је прослеђен Черчилу у изворној форми. И пре тога су и НОВЈ и ЈВуО слали британцима оптужбе о другој страни. и њиховој наводној сарадњи са немцима. Тек са потврдом из немачког извора је ово добило на тежини, а даљи споразуми четника са немцима су довели до престанка британске помоћи ЈВуО.

Ево и тог споразума:
http://www.znaci.net/00001/4_14_3_260.htm

Citat:SPORAZUM IZMEĐU KOMANDANTA JUGOISTOKA I MAJORA VOJISLAVA LUKAČEVIĆA OD 19. NOVEMBRA 1943. O SARADNJI ČETNIKA SA NEMAČKIM TRUPAMA U BORBAMA PROTIV NARODNOOSLOBODILACKE VOJSKE JUGOSLAVIJE1

Poverljivo Prepis

Izvod iz sporazuma između vojnog zapovednika za Jugoistok2 i četničkog štaba 148,3 vođa major Lukačević, od 19. 11. 43.

1) Primirje na području Bajina Bašta — Drina — Tara — Bijelo Polje — Rožaj — Kos. Mitrovica4 — Ibar — Kraljevo—Čačak — Užice.

U sporazum su uključeni nemački Vermaht i policija, bugarska vojska, SDK, SDS, RZK,5 srpske vlasti i privredna preduzeća, a sa četničke strane odredi majora Lukačevića na pomenutom području.

2) Primirje treba da bude pretpostavka za zajedničku borbu protiv komunista.

3) Zajednička propagandna borba protiv komunista.

4) Obaveza Lukačevića da nijedan pripadnik njemu potčinjenih jedinica neće delovati na strani sila koje su u ratu sa Nemačkom.

5) Prepuštanje područja borbenih dejstava četničkim odredima radi samostalnog vođenja borbe, koju vodi i nemački Vermaht.

6) Uključivanje četničkih odreda prilikom većih zajedničkih operacija pod nemačko zapovedništvo. U tom periodu nemačko vodstvo izdaje borbene naloge četničkim odredima.

7) Obaveza majora Lukačevića da ne preduzima ništa protiv Muslimana, uz obavezu sa nemačke strane da sprečava muslimanske postupke protiv srpskog stanovništva i Lukačevićevih ravnanja. U slučaju sukoba uslediće zajednička istraga i poravnanje.

Razmena štabova za vezu.

9) Isporuke nemačke municije radi sprovođenja zajedničkih borbenih zadataka u skladu sa vojnim potrebama. Podaci o snazi, rasporedu i naoružanju četničkih odreda.

10) Sporazum se mora držati u tajnosti.

Viša komanda Jugoistoka (Okdo, H. Gr. F.)6 i c G/ AG 2107/43 str. pov. od 20. 11. 43.

O. U.7 22. 11. 43.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

gorran

Citat:Usled Mihailovićevih veza sa saveznicima, i reputacije srpskog nacionalnog duha, postojala je blokada "odozgo" za svaki pokušaj dogovaranja sa Mihailovićem.

А ја се убих управо то причајући: Хитлерова основна стратегија на окупираним територијама била је ''девиде ет импера''. Они би и Павелића пустили низ воду када би за то дошло време...српски четници (Дражин део) , односно тзв. ЈВуО није била тај ''играч'', односно околности и терен који им је историјски ''запао'' није им ишао на руку. Пошто је очигледно да је партизанима такав ''модел сукоба'' ишао на руку, јасно је да је реч, као и увек, о људским могућностима, квалитету и ресурсима. Најкраће речено - Дража није био дорастао овој борби, нити је имао праве савезнике. Онај који је требало да буде на челу борбе, седео је у релативној безбедности Лондона, а Ханибал (Стаљин) био је пред вратима...Остало је, поновићу, историја. Једни су искористили прилике и околности, а други нису. Не разумем , зашто сад од тога правити науку и мит, када већ постоји историјска наука...