offline
- Pridružio: 18 Apr 2009
- Poruke: 74
|
Partizanska avijacija
Od početka partizanskog pokreta razmišljalo se o stvaranju uslova za vazdušna dejstva,pre svega o transportu mada se razmišlalo se i o borbenim dejstvima. Medjutim takav način ratovanja ne omogućava da se neka teritorija duže zadrži,pa nisu postojali uslovi za nekakvim vazduhoplovstvom. Početkom 1942g su formirane aerodromske grupe za prihvat pomoći iz SSSR- a,vazdušnim putem. Poseban problem koji su imali je bilo nedostatak oružija ,odevanja,opreme,tako da je glavni izvor snabdevanja bilo otimanje od neprijatelja. To je uslovilo šarenilo uniformi i naoružanja.U više navrata su došli i do težeg naoružanja pa i do aviona.Tako su postepeno stvarane jedinice raznih rodova od zaplenjene tehnike,a pogotovo od kapitilacije Italije. Kako je rastao NOB tako su dolzili do boljih aviona,savremenijih.Vršeni su preleteli iz NDH sa Do 17 veoma dobrog bombardera,Caproni ,Ju 87 –Štuka,Me-109...Te avione su koristili sve do kraja rata,a posle su zbog teškoće u održavanju, čak 45 razlišitih modela od kojih se samo pet još proizvodilo,rashodovano.
Po kapitulaciji neki vazduhoplovci bivše Jugoslavije su prešli ,što dobrovoljno što je mobilisano,u Zrakoplovstvo NDH.Neki su uspeli pre kapitulacije da prelete sa svojim avionima u Egipat,i tamo se priključili saveznicima.Kako je Komunistički pokret bio jak i dobro organizovan,od početka nastanka NDH ,medju njenim zrakoplovcima bilo je članova Partije i simpazitera.Tako da su se prvi partizanski avioni pojavili 1942g.Prvi je preleteo Franjo Kluz na avionu Potez XXV,za njim Rudi Čajavec sa strelcem Ivicom Mitračićem na avionu Brege 19.To su bili stari i za savremeno ratovanje ne baš upotrebljivi avioni,ali njihov značaj je moralne prirode za partizansku stranu,dok je neprijatelja užasavala činjenica da Partizani imaju bilo kakve avione.Koliki je strah bio kod neprijatelja se vidi iz toga da su po prebegu ova dva aviona,stalno iznad Zagreba dežurali lovački avioni,a Nemačku posadu koja je uništila kluzov avion su odmah odlikovali.
Sledeća prilika za formiranje avijacije se ukazala kapitulacijom Italije,kada su Partizani zarobili neke letelice.Uglavnom su to bili školski nenaoružani avioni,ali Partizani su bili vešti da iskoriste svaku situaciju,pa su ih naoružavali,ili jednostavno iz njh rukom bacali bombe.Koristili su ih izolovano i dok su mogli a onda ih uništavali da ne padnu neprijatelju u ruke.Pored ovoga značajno je bilo i prebeg iz NDH,koji je bio sve intezivniji kako se bližio kraj rata.Pored pilota koji su bežali sa avionima ,u Partizane su dolazili i mehaničari,radisti,i vazduhoplovci ostalih struka,bez kojih vazduhoplovstvo ne može.
Ipak u takvim uslovima je oformljeno nekoliko jedinica ,prvo Eskadrila za vezu VŠ NOVi POJ 18 avgusta 1944g na Visu.U početku su imali četiri aviona Po-2 dobijenih od Sovjeta,a kasnije i nekoliko aviona prebeglih iz NDH – 2 Sajmana i 1 FP-2, a oktobra1944g i Biker Bestman,Fiat G-50 i Fizeler Fi 167. Eskadrilu su počeli da koriste tek u jesen 1944g i to na kuriskim letovima,za prevoz pošte, i rukovodilaca.Po oslobodjenju Beograda prelazi u Zemun,a na preletu ,u Nikšiću, dolaze do jednog JU-52,koji je zabunom sleteo i potom zarobljen.Tek je u Zemunu dobila pravu ulogu i do kraja postojanja izvršeno je 1294 leta.Prevozili su rukovodioce,kurire,ranjenike,poštu,oružije,municiju i sanitetski materijal.U decembru su joj oduzeti Po-2 i sposobniji piloti i upućeni u centar za obuku pilota.Marta 1945g ulazi u sastav transportne grupe.
Po oslobodjenju Banja Luke ,koja je bila velika vazduhoplovna baza NDH,
21 septembra 1944g .zauzet je i areodrom Zalužani na kojem su bile tri eskadrile i prateći sastav.U toku borbe puno zemaljskog sastava baze i neki piloti prešli su na stranu Partizana.Tako da je odmah sutradan od ispravnih aviona i lljudstva iz NDH formirana Eskadrila 5 korpusa NOVJ. Ispravni avioni su bili ,3 Moran Solnije,2 Kaproni,2 Beta Minor i 1 Biker Jungman .Odmah su korišćeni za napad na tvrdjavu Kaštel koja se nalazi u Banja Luci,u kojoj su bili Ustaški i Nemački vojnici ,a odbijali su da se predaju.Nisu bili naročito uspešni i branioci u tvrdjavi su odolevali sve dok nisu stigli Nemci.Ipak pilot Salimbegović sa avionom Moran Solnije je uspeo da obori jedan transporti avion JU-W-34 koji je donosio borcima u Kaštelu vojni materijal.Po dolasku Nemaca morali su da se prebaziraju na aerodrom kod Sanskog Mosta.Pripreme za prelet nisu obavljene na vreme ,sve je radjeno u poslednji čas, tako da je malo materijala prebačeno na novi aerodrom.Uspeli su da prelete 2 Beta B-51,1 Moran Sornije.1 Biker Jungman i nekoliko kamiona sa alatom,delovima i gorivom.
U Sanskom Mostu je postojala i 1 vazduhoplovna baza 5 korpusa NOVJ.Formurana septembra 1944g.Baza je služila za prihvat savezničke pomoći,i za njeno slanje do partizanskih jedinica,ali i za prihvat prebega iz NDH. Njih je bilo sve više kako je rat odmicao.Uslovi za rad su bili daleko lošiji nego u Zalužanima,a i gorivo i delovi su se brzo istrošili .
Formirane su i 1 eskadrila 5 korpusa NOVJ,koja je bila borbena eskadrila sa iskusnijim pilotima,mehaničarima (40 ljudi) .Komandant je bio Ivica Mitračić,(Kluzov mitraljezac, jedini je od prve četvorke preživeo rat),imali su 4 aviona .
2 eskadrila 5 korpusa NOVJ, koja nije imala avione nego je sabrano svo ostalo ljudstvo i poslato na VIS na obuku .Medjutim zbog ratnih dejstava prebačeni su u Zemun,a odatle u Pančevo u centar za preobuku. 1 eskadrila je iskoristila zatišje kod Sanskog Mosta i,pa su poravljali avione ugradjivali naoružanje . Zbog nedostatka bombi prepravljali minobacačke bombe u aviobombe.U oktobru 1944g preaze kod Bugojna gde su aktivni do marta 1945g kada je eskadrila rasformirana.
U tom periodu je formirana 2 vazduhoplovna baza 5 korpusa NOVJ na letelištu Ćurčića Lug kod Bugojna.Do kraja godine jeizvršila 38 borbenih zadataka,a tokom zime i proleća 1945g vršila samo kurirske letove ,zbog nedostatka goriva ,delova i loših meteo uslova.Početkom marta je pojačana odličnim avionom JU -87 Štuka,čiji je pilot greškom sleteo u Sanski Most.Sa ovim ,ali i ostalim avionima koje je imala , napadali su četničke i ustaške snage uglavnom po bosanskim planinama. Eskadrila je rasformirana 22 aprila 1945g ,gde je deo upućen u Prvu pilotsku školu u Zadru,a deo preuzeo aerodrom Rajlovac.
Štab Vazduhoplovstva Jugoslavije je izdalo 2 marta 1945g.naredbu o formiranju Transportne grupe.Bili su direktno pod komandom Štaba.Sastojala se od Esadrile za vezu VŠ,i novog ljudstva i tehnike.Novo ljudstvo su piloti i mehaničari školovani u SSSR- u ,navigatori i radisti školovani u Jugoslaviji,i tehničari školovani u Alžiru.U prvo vreme su imali šest aviona,uglavnom zarobljenih i pronadjenih na aerodromima,medju njima i jedan JU-52.Kasnije su dobili od RAFa jedan Avro-anson,i jedan Proktor,onda još jedan JU-52,pa su iznajmljena dva Ruska Li-2.Kraj rata grupa je došekala sa 12 aviona.Obavljala je kurirske,transportne letove,evakuaciju ranjenika.Rasformirana je sredinom avgusta 1945g kada je stigla tehnika za još jednu Transpornu eskadrilu,i formiran 1 vazduhoplovni transportni puk.
Krajem rata formirana je još jedna partizanska formacija nazvana Mostarska eskadrila.Formirana je aprila 1945g od raznih trofejnih aviona na aerodromu Mostar.Zarobljen je bio jedan Do-17 proizveden u Jugoslaviji,neispravan.Na samom kraju rata stigla su još četiri aviona, prebezi iz NDH ,dva Me-109,jedan FP-2, i jedan Ca -313.Sa ovim avionima koji su osposobljeni ,su uspešno vršena borbena dejstva po Četnikim jedinicama u Bosni,a kasnije i Ustaških snaga tokom Maja 1945g.Rasformirana je do reorganizacije Vazduholpvstva avgusta 1945g.
Vazduhoplovno odelenje pri Vrhnovnom Štabu formirano je 16 septembra 1943g ,mada je još bilo nejasno kakvo će to vazduhoplovstvo nastati.Ipak ideja o stvaranju vazduhoplovstva je bila u najvišim rukovodstvima pa je 14 oktobra 1943g formirana 1 vazduhoplovna baza NOV i POJ sa zadatkom da prikuplja sve vazduhoplovce iz NOVJ i prebege .U isto vreme Vrhovni štab je uputio poziv svim vazduhoplovcima da se priključe novom vazduhoplostvu.Na ovaj poziv se odazvalo puno vazduhoplovaca koji su bili borci u partizanima,ali i neki iz NDH.U medjuvremenu je partizansko rukovodstvo sklopilo dogovor sa Britancima o obuci partizanskih vazduhoplovaca u Italiji,pa su pripadnici vazduhoplovne baze iz Glamoča,preko Trogira ,Hvara i Visa prešli u Italiju januara 1944g.Bilo ih je oko 250.Odatle su prebačeni u Libiju gde su obučavani u partizanskim eskadronima pir RAF- u.Cilj je bio da se što pre obuče i pošalju u borbu.Partizanskom osoblju su se priključili neki vazduhoplovci koji su preleteli odmah po kapitulaciji Jugoslavije u Egipat,i koji su bili pripadnici RAF-a.Medju njima je bilo dobrih letača sa iskustvom ,ali neki nisu prihvaćeni jer nisu hteli da budu članovi partije.Mada su oni praktično bili u sastavu RAF-a ,ipak su imali crvene petokrake na avionima,leteli su samo iznad Jugoslavije, imali svoju zakletvu ,što je bio presedan u britanskom vazduhoplovstvu.Posle intezivne obuke ,prvo na Harvardima,pa Hariken II i na kraju Spitfajeru,22 aprila 1944g je formirana Prva eskadrila NOVJ u Libiji sa avionima Spitfajer Mk V,a 1 jula 1944g i Druga eskardila NOVJ isto u Libiji sa avionima Hariken Mk II.Odatle su preleteli u Italiju na aerodrom Kane odakle su od avgusta 1944g vršili borbene letove iznad primorskog dela Jugoslavije.Izgradnja aerodroma na Visu je bila od izuzetnog značaja ,jer su sada avioni mogli da napadaju neprijatelja dublje u teritoriju Jugoslavije,nisu morali da preleću Jadransko more.Borbena srčanost avijatičara,je uslovila da već u decembru 1944g nije bilo dovoljno pilota.Naime piloti su i pored zabrane,nadletali cilj nekolko puta ,da bi ga uništili,a tada bi ih jaka PA neprijatelja obarala.Od aprila 1945g prva i druga eskadrila su se prebazirale na aerodrom Prkos kod Zadra,i sa njega vršili borbena dejstva do kraja rata.Pomagale su 4 Armiji u oslobadjanju Mostara,Rijeke,i gonjenju neprijatelja na severu Jugoslavije.Eskadrile su izašle iz sastava RAF- a 16 maja 1945g i tada je formiran 1 lovački puk Vazduhoplovstva JA.
Pored Britanaca koji su pomogli u stvaranju partizanske avijacije,pomogli su i Sovjeti.Posle oslobodjenja Beograda , puno bivših vaduhoplovaca prelazi na stanu Partizana,bivših pilota,inženjera,mehaničara i radnika iz predratnih fabrika aviona.Tako da se stvaraju nove jedinice,lovačke i jurišne,kao i radionice za remont aviona i opreme.Sa SSSR-om je sklopljen dogovor o ustupanju dve kompletne vazduhoplovne divizije sa avionima i pozadinskim jedinicama.Preko 250 aviona, 500 vozila,i radionice za popravku i remont aviona.Preobuka počinje 10 decembra 1944g za lovce na avionima JAK-1 i poneki JAK-3 u Rumi, a za jurišnike na avionima IL-2 u Zemunu.Od njih su formirane dve divizije jurišna i lovačka.
Posle dogovara iz marta 1944g izmedju SSSR-a i Vrhovnog štaba upućeni su pitomci na obuku Sovjetski savez.Dok su Britanci težili da što pre obuče i pošalju u borbu pilote,dotle su Sovjeti polako obučavali bez žurbe.Prva grupa je krenula avgusta 1944g, i to su podeljeni ,za lovačku avijaciju u Krasnodar,za jurišnu u Grozni,bombardersku u Engels,i tranportnu u Moskvu.Pitomci su dobijali kompletnu obuku,a iskusniji vazduhoplovci preobuku i kurseve,i odmah slati u eskarile.Prvi su obuku završili na transportim avionima ,stigli su na Zemunski aerodrom u proleće 1945g.Piloti lovačkih aviona je stigla tek u septemru 1945 kao 1 jugoslovenski vazduhoplovni puk, 2 jugoslovenski vazduhoplovni jurišni puk u leto 1945g,dok su bombarderski pukovi stigli u Jugoslaviju 1946 i 1947g.Razlog tako duge obuke je bio što su pitomci dobijali i ideološku obuku,i trebali su po dolasku u zemlju da budu nosioci rukovodjenja,komadovanja,i funcionisanja vazduhoplovnih snaga.
Pored aviona veoma važno za Partizane je bilo i pripremiti letelišta za sletanje savezniških aviona,i terena za bacanje materijala padobranima(nešto su bacali i bez padobrana).Prvi pokušaj dotura pomoći Partizanima bio je već spometuti od strane Rusa 1942g.Iako su Partizani pripremili teren po uputstvu , i pripremljeni svi dogovoreni signali , pomoć nije stigla .Uporno su je čekali skoro mesec dana.
Saveznici su počeli više da isporučuju pomoć tek krajem 1943g.Tada se pristupilo osposobljavanju terena na slobodnim teritorijama,ali je ta pomoć bila nedovoljna.Tek posle Teheranske konferencije je odlučeno da se Partizani pomažu što je više moguće. Sredinom 1944g je odlučeno da pri Glavnim Štabovima uvede i vazduhoplovni referent.On je bio zadužen za prihvat pomoći,organizovanju terena i signala,kao i prihvat prebega.Tada je već bilo 50 letelišta i 140 terna za bacanjepomoći.Od izuzetne vaznosti su bili i sugnali,koje su slali avioni i kojim su odgovarali sa zemlje.Malo je bilo radio- stanica,tako da su sa predstavnicima savezničkih vojnih misija sastavljane tablice signala za 15-30 dana.Da bi tajnost bila osigurana signali su se dogovarali samo za jednu noć.Gotovo sve operacije dotura pomoći su se odvijale noću.Pomoć je dolazila iz Italije,američki i britanski avioni Dakota,a ponekad i Halifaksima ili Velingtonima,pa čak i Liberatorima, Ruski Li-2 .Po istovaru materijala ,za koje je trajalo 20-30 minuta,ukrcavali su ranjenike za 5-8 minuta.Tako da se avioni na zemlji nisu zadržavali više od 30-35 minuta,a ako bi samo ukrcali ranjenike onda 10 minuta ne gaseći motore,prevozili su u Italiju ranjenike i bolesne ,borce ali i decu,žene.Najintenzivniji transport je bio 1944 i 1945g,gde je prebačeno 12500 ranjenika i bolasnika u južnu Italiju ,Maltu,a po oslobodjenju Beograda u istočni deo zemlje.A jedna od najvećih akcija je bila 26 marta 1945g kada je evakuisano 2000 žene ,dece staraca,bolesnika i ranjenika iz Bele karajne.To je uradjeno sa formaciom Dakota u pratnji aviona Prve eskadrile NOVJ.
Dopuna: 02 Apr 2011 17:08
Transport ranjenika Savezničkim avionima 1944g.Letelište u Sloveniji.
Dolazak u Bari
Dopuna: 08 Apr 2011 18:58
Dopuna: 06 Maj 2011 13:16
Spisak aviona koje su koristili Partizani
Naziv aviona vreme korišćenja broj aviona
|
