|
Helikopter Mi-4 je višenamenski laki helikopter, čija je izrada počela još 1952. godine.
Izrađivan je u tri verzije. Do 1970. godine izrađivana je samo transportna verzija vojnog helikoptera, koji može da preveze 14 naoružanih vojnika ili lako terensko vozilo GAZ-69 ili protivavionski top 76mm.
Koristio se za taktičke desante, izviđanje-osmatranje, elektronsko ometanje, transport u sistemu dotura
i evakuacije, zaprečavanje i slično.
U RM je imao ulogu protivpodmorničkog helikoptera naoružanog sa dva torpeda ili dubinskim bombama, a od opreme imao je radar i MAD. Sovjetske je proizvodnje i više nije u operativnoj upotrebi.
Mi-4 je pokretao jedan Švetsov ASh-82V 14-cilindrični vazduhom hlađeni radijalni motor koji je smešten u nosu. Izvorno je bio opremljen s delomično drvenim rotorima, ali raznim modifikacijama njihov životni vek od samo 100 sati je 1954. povećan na 300 sati, ponovno udvostručen na 600 sati 1957. a 1960. su se već uveli potpuno metalni rotori. To je bio i prvi sovjetski helikopter koji je imao hidraulički pojačane kontrole. Na točkove stajnog trapa su se mogle postaviti i skije u slučaju potrebe.
Tokom proizvodnje, razvijen je velik broj verzija Mi-4.
Mi-4P je bio putnički helikopter razvijen za Aeroflot. Mogao je nositi 11 putnika u normalnoj sedećoj konfiguraciji, te 16 putnika u gušćem razmeštaju. Mi-4P je imao velike četvrtaste prozore putničke kabine, za razliku od vojnih verzija koje su imali manje i okrugle. Iz ovoga je razvijena i verzija za VIP transport - Mi-4S.
Mi-4Skh je verzija koja je korištena u poljoprivredi a opremljena je s unutrašnjim rezervoarom za sredstva u prahu zapremnine 1.000 kg ili tankom za tekućine zapremnine 1.600 litara. Za zaprašivanje polja, na bokove helikoptera su spajani raspršivači. Slična ovoj je i verzija Mi-4L koja je korištena za protivpožarnu borbu.
Mi-4M je verzija za protivpodmorničku borbu s kopna. Mogla je nositi navođena torpeda i možda dubinske bombe; razvijena je i izvozna verzija oznake Mi-4ME. Kasnije je predstavljena unaprijeđena verzija oznake Mi-4RI. Protivpodmornička serija je dobila NATO oznaku "Hound-B".
1977. u službu je uvedena i verzija za elektronsko ratovanje, Mi-4MK (Mi-4PP) i uglavnom se koristila za ometanje komunikacija.
Do kraja proizvodnje 1968. u SSSR-u je napravljeno oko 3.500 helikoptera te su služili u sovjetskim snagama, Aeroflotu, zemljama Varšavskog pakta te drugim zemljama. Kinezi su napravili oko 545 helikoptera pod oznakom Harbin Z-5 te su se intezivno koristili. Sovjeti su im dostavili planove 1958. i prvi Z-5 je poletio pred kraj 1959. ali kako je u to vrijeme vladala kineska politika kvantiteta iznad kvalitete, planovi su trebali biti ponovno dostavljeni 1961. a drugi novi prototip je poletio u avgustu 1963. Na kineske verzije helikoptera, potpuno metalni rotor je uveden 1966.
Konstruktor:
Konstruktorski biro koji nosi ime Mihaila L. Mila.
Licenca:
Harbin, Kina.
Namena:
Jednomotorni višenamenski helikopter.
Razvoj:
Prvi let 1951. godine. Uveden u naoružanje 1953. godine.
TT podaci za helikopter Mi-4:
Pogonska grupa:
Jedan mlazni radijalni motor Švetsov ASh-82V - snage 1268KW.
Dimenzije:
Dijametar glavnog rotora 21,00m; ukupna dužina 21,30m; dužina trupa 16,79m; visina 5,18m; mpr. 5268kg; m.maks. 7800kg.
Karakteristike:
Brzina-maksimalna 210km/h. Brzina krstarenja 160km/h. Operativni vrhunac leta 5500m. Vrhunac lebdenja u vazduhu 2000m. Dolet 590km.
Posada:
Dva člana. Kao protivpodmornički ima 4 do 5 članova posade.
Naoružanje:
Naoružanje nema.
Može da nosi mitraljez 7,62mm u nosu i na dva spoljna nosača rakete raznog kalibra.
Kao protivpodmornički nosi dva torpeda ili dve dubinske bombe, radar i MAD.
Nosivost:
1740kg tereta ili 14 vojnika.
Korisnici:
Avganistan; Albanija; Alžir; Angola; Bugarska; Kina; Kuba; ČSFR; Egipat; Finska; Gvineja Bisao; DR Nemačka; Mađarska; Indija; Indonezija; Irak; Kambodža; Severna Koreja; Mali; Mongolija; Poljska; Rumunija; Somalija; Sudan; SSSR; Sirija; Vijetnam; Jemen; Jugoslavija.
|
