Formacijski sastav vojske

• 1Ovo se svidja korisniku: djordje92sm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jel bi mogao neko da kaze ukratko formacijski sastav vojske tj. koliko koja formacija unutar armije broji vojnika tj. orudja?
Hvala.

Naziv teme izmenio Bojan

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Čije vojske? Iz kog perioda? Kakav sastav - mirnodopski, ratni? Preciziraj ''malo'' pitanje. Načelno postoje trojne i četvorne formacije, onda mirnodopski sastav i ratni sastav, itd. Zavisi od države do države...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Paa npr. vojske... bilo koje sa nasih prostora dakle zanima me zapravo ono tipa: Brigada broji toliko i toliko, korpus toliko i toliko...u njenom sastavu se nalaze manje formacije i sl. Dakle nisu mi bitni neki precizni opisi odredjene vojske ali kome je lakse nek sam odredi nesto konkretno. Nadam se da sam bio malo jasniji sta me zanima.
P.S. i npr. sta znaci artiljerijska baterija? sta cini "BATERIJU"?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Naćelno, odozdo na gore- najpre kopnena vojska - pešadija:
Odeljenje
Vod (tri ili četiri odeljenja, zavisi od formacije)
Četa
Bataljon
Puk (ili samostalna brigada)
Divizija
Korpus (združeni sastav - po potrebi)
Armija
Grupa armija (po potrebi, najčešće u ratu i to kod baš msivnih sastava)
Front (više jedinica na jednom pravcu delovanja)

Za artiljerce , tenkiste i raketaše je nešto drugačije, to će ti objasniti Ron,
za mornare Rade, a za avijaciju Mix...
eto, za početak.

• 1Ovo se svidja korisniku: djordje92sm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

OM jedinice bivse JNA su imale recimo oklopne i oklopnomehanizovane brigade, okopne birigade su imale 2 oklopna bataljona i jedan oklopnomehanizirani bataljon, svaki bataljon je imao po dvije cete tenkova i jednu cetu mehanizovane pjesadije, kod oklopnomehanizovanih jedinica omjer je bio drugaciji u korist mehanizirane pjesadije, pa su tu jos i MAD, PO divizion, PA divizion itd... moja pak brigada je recimo imala oznaku brdska i imala tri bataljona ( u Armiji BiH) a neke su brigade imale i po 5 i 6 bataljona...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Baš tako. U JNA je u kopnenoj vojsci (pešadiji) bila četvorna formacija (tri streljačka odeljenja i jedno prateće, na primer u vodu, onda tri streljačka voda i jedan prateći, itd). U Gardijskoj brigadi formacija je bila trojna, kao izuzetak. Kod artiljeraca su to baterija, divizion, itd. U avijciji - para, grupa ili odeljenje, eskadrila, puk. Rekoh, za pešadiju si dobio, čekaj da s posla dodju Rade012 i Mixeloti pa da da ''pokrijemo'' vazdušno-pomorsku komponentu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U mornarici...
Ceo Jadran je bio podeljen na tri vojno pomorska sektora (VPS) sa sedistem u Puli, Splitu i Kumboru. Pored njih su postojala tri samostalna vojno pomorska uporista (Losinj, Lastovo i Vis).
Brodovi u Floti su deljueni na Udarne pomorske snage (UPS) i obalske pomorske snage (OPS). Brodovi unutar ovih snaga su svrstavani u divizione, flotile i o drede, zavisno od tipova brodova. Broj brodova u ovim jedinicama je varirao u zavisnosti od broja brodova istog tipa.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nisam neki strašni stručnjak ali sam zaključio da broj vojnika u kopnenoj vojski pada.
U 1 svetskom ratu je četa brojala oko 300 vojnika i tri čete bataljon tri bataljoni puk, dva puka brigadu ( oko 5000 ljudi)
Sada ima četa oko 80 do 100 ljudi, bataljon 300 vojnika i tri batalioni su več brigada, koja ima oko 1000 ljudi.
U NOB je 1000 partizana več bio korpus ( za zavaravanje neprijatelja)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Haha, naravno!
To se vidi i po ''spuštanju'' zadataka u napadu i u odbrani na niže nivoe. Do sredine šestdesetih godina najniži nivo obuke bio je ''odeljenje u napadu'' (ili odbrani, nije važno), a onda je uvedena taktička vežba ''Vojnik u napadu'' (odbrani). Povećanjem vatrene moći (količine ubojnog materijala izbačenog u jedinici vremena iz zadatog broja oružja-orudja) smanjuje se potreba za brojčanom premoći žive sile, a povećanjem psihofičkih mogućnosti pojedinog ratnika, suštinski se menja i formacijski sastav vojske. Na primer: jedan dobro uvežban desantni vod može napadom na vitalni objekat protivnika da taktičko iznenadjenje pretvori u strategijsko i tako utiče na ishod rata (najdramatičniji primer je primena ratnog lukavstva izraelskog tenkovskog bataljona koji je prikriveno i kamuflirano prodro u dubinu Sinaja, ugrozivši čak i Kairo u ratu za Jom kimpur: tako je relativno mala jedinica učinila više nego tenkovske armije). Formacija , kao takva, neophodna je zbog organizovanja i planiranja, a u ratu onda podleže surovim zakonima provere. Setimo se primera konjičkih ekskadrona Poljske, kada su uzaludno hrabro jurišali iskukanih sablji na nemačke tenkove, perjanice blickriga, poštujući nečiju nepopravljivu konzervativnost i otpor modernizaciji. Takvih primera bilo je mnogo i u nesrećnoj JNA kada su udruženja lovaca s lakoćom izlazila na kraj sa zastrašujućom borbenom tehnikom.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

To je Sirius dobro pogodio, da je moguče da jedan bataljon tenka ogrozi čitavu armiju.
I ja tako mislim da su bitke dobivane junačkim srcem pojedinaca, možda i običnih vojnika , koji su svojom hrabrošču u napadu ili odbrani više nego izvršili svoj zadatak i povukli pobedu na svoju stranu.
Ovi pojedinci koji se ne plaše brojčanoj premoči ili su visoko psihofizično pripremljeni ili ludi npm ( samoubice).