Od 23. do 26. jula bejah u sastavu delegacije koja je posetila Volokolamski municipijalni reon povodom 80. godišnjice njihovog postojanja. Sam grad ima zvanično 874 godine, stariji je od Moskve i oni za sebe polu-šaljivo, polu-ozbiljno, kažu da nije Volokolamsk pod Moskvom već Moskva pod Volokolamskom.
Ne postoji istoričar ili vojnik na svetu kome izraz ВОЛОКОЛАМСОЕ ШОССЕ, ili ВОЛОКОЛАМСКОЕ НАПРАВЛЕНИЕ nije poznat. Rusima je to gotovo mitsko ime za pravac kojim su dolazili njihovi najveći dušmani. Evo slike mesta dokle su najdalje doprli; taj spomenik se nalazi na nekih tridesetak kilometara od Moskve (to će Zorge tačno sve da vam kaže - i kad je zidan, i kako, itd ) na drugom prstenu (''na piterskaj'') . Posle njega se silazi na ''betonku'' (nekada je taj put bio betonski pa je sad prevučen asfaltom), a zatim i na legendarnu ''staru volokolamku''.
Kod mesta Dubosekovo nalazi se toliko mnogo istorije, da čovek može da je seče na kocke i izvozi, takoreći. Panfilov je rekao : ''V Dubasjekovo - ne puskać'' i tako je i bilo. Vasilij Ključkov, poitkom iz sastava 316. streljačke divizije sa svojih 28 junaka požrtvovanim napadom zaustavio je u odlučnom trenutku jednu udarnu nemačku tenkovsku grupu, bacajući iz neposredne blizine bombe pod tenkove ; poginuli su svi, a istoričari smatraju da je upravo taj trenutak obeležen kao klackalica na kojoj se ratna sreća i tok okrenuo protiv Nemaca . Usledio je zastanak, odlaganje napada, pregrupisavanje, a sutra je već priča bila drugačija. Zaustavljanje je uslovilo usporavanje, a ostalo je, kako se to obično kaže, istorija...
Evo fotki i sa tog svetog mesta; snimak iz kombija, dok prilazimo, govori o grandioznosti spomenika.
Kolege iz delegacije s našim pratiocem i domaćinom koji se, naravno, zove NATAŠA...
(onaj sa ''bezbolkom'' u bojama srpske trobojnice je Sirius. Ta ''bezbolka'' je u taksijima i u restoranima isključivala taksimetre i kase jer su žitelji Volokolamska na bilbordima mogli da vide i imena bratskih gradova).
nastaviće se...
Dopuna: 28 Jul 2009 17:02
U dvorcu sportova ''Lama'', prekrasnom zdanju, bila je centralna manifestacija reona. Tu sam bio u prilici da se upoznam sa praktično svim rodovima ruske vojske, pošto Volokolamci imaju veliku tradiciju u Moskovskom garnizonu. Najpre, naravano, legenda legendi i elita elite. Ono što smo što svet pogrešno zove Putinovom gardom.
Tri veka stara formacija ''Kremaljski kursanti''. Godinu dana uče, a zatim dve godine služe, vežbajući po šest sati dnevno. Reč je isključivo o sinovima viših oficira. Zašto su vezani za Volokolamsk? Godine 1841. kraj naselja Jarapoljec, držeći liniju ispred Puškinove kuće, od njih hiljadu poginulo ih je 820. Oni, spremni samo za egzercir, ginuli su herojski u neravnopravnoj poljskoj borbi. Ovde ih vidimo kako nose zastavu volokolamskog municipijalnog reona.
Generali i pukovnici - pešadinci, inžinjerci, probni piloti, vezisti...
...I ordenje, kao ''verige.''
General-major, komandant jedne udarne divizije. (shock divission, kako to u video igricama vole da pišu Ameri), učinio mi je čast da se slikam s njim. Kad sam mu rekao da sam bio Titov gardista, zagrlio me ovako četvrtast i zdepast i vrteo po sali kao da igramo valcer...
U centru Volokolamska - spomenik neznanom junaku. Gde ćeš trajniji spomenik od jednog dobro zaštićenog , na večitoj straži zaustavljenog T-34. Slava herojskim crvenoarmejcima! Mnogi su čekali proleće i otapanje snega da bi im pronašli telo.
|