Pre tačno 55 godina, 19. jula 1957. godine, petorica dobrovoljaca američkog vazduhoplovstva i jedan kamerman stali su zajedno na "nultoj tački" u pustinji Nevade, direktno ispod eksplozije atomske bombe, kao ljudski pokusni kunići.
Petorica dobrovoljaca ispod mesta eksplozije. Kamerman se ne vidi jer je iza objektiva. Obratite pažnju na tablu sa šaljivim natpisom: "Nulta tačka. Stanovnika 5"
Bilo je to bezbrižno vreme raskalašnog testiranja nuklearnih eksplozija, mnogo pre nego što je čovečanstvo shvatilo koliko su one dugoročno opasne.
Dobrovoljci su bili pukovnik Sidni Brus, potpukovnik Frenk Bol, majori Norman Bodinger i Džon Hjuz, i redov Don Lutrel. Video koji ćete naći na kraju ovog teksta snimio je Džordž Jošitaki - koji jedini nije bio dobrovoljac.
Jedan od aviona je ispalio nuklearnu raketu tipa vazduh-vazduh
Snimak je trebalo da zabeleži reakcije ljudskih pokusnih kunića na eksploziju dvokilotonske MB-1 nuklearne vazduh-vazduh rakete, lansirane sa aviona F-89 "škorpion". Bomba je aktivirana na oko tri kilometra iznad glava petorice dobrovoljaca i njihovog snimatelja.
Sjaj i silina eksplozije paraju nebo nad njihovim glavama
Snimak prikazuje petoricu uniformisanih muškaraca kako stoje na "nultoj tački" i gledaju ka nebu. Koliko se tada nije vodilo računa o posledicama radijacije pokazuje i šaljivi natpis na tabli kraj njihovih nogu: "Nulta tačka. Stanovnika 5". Smislio ga je pukovnik Artur Oldfild iz službe za odnose sa javnošću, koji je i organizovao eksperiment.
Dobrovoljci instinktivno saginju glave i skreću pogled od eksplozije
Na nebu se uskoro prikazuju dva aviona, a prvi ispaljuje nuklearnu raketu. Sledi džinovska eksplozija na nebu, čiji sjaj i silina prisiljavaju dobrovoljce da skrenu pogled. Ako mislite da ih je to zabrinulo, varate se - u sledećim kadrovima oni se glasno smeju i čestitaju jedni drugima, oduševljeni iskustvom.
Šta se kasnije dogodilo sa dobrovoljcima?
Dobrovoljci su posle testiranja radosno čestitali jedni drugima na doživljenom iskustvu, potpuno nesveni dugoročnih posledica radijacije
Američki neprofitni portal NPR.org je pokušao da uđe u trag sudbinama dobrovoljaca i njihovog kamermana Džordža Jošitakija. Za njega je utvrđeno da je živ. U intervjuu kojeg je dao "Njujork tajmsu" 2010. godine pričao je o sudbinama kolega kamermana na sličnim zadacima.
- Mnogo ih je umrlo od raka. Ne sumnjam da je to povezano sa (nuklearnim) testiranjima - ispričao je Jošitaki.
Što se dobrovoljaca tiče, podaci o njima nisu lako dostupni. Zato su reporteri portala NPR.org konsultovali istoričara nauke Aleksa Velerstajna, koji im je otkrio da su mnogi učesnici nuklearnih eksperimenata u Nevadi dobili rak tokom godina.
- Oko 150 miliona dolara isplaćeno je kao kompenzacija za više od 2.000 direktnih učesnika nuklearnih testova - kaže Velerstajn.
Velerstajn napoimnje da je i oko 16.000 meštana gradića Sent Džorž, u državi Juta, dobilo ukupno 813 miliona dolara odštete zbog bolesti koje su dobijali od posledica radijacije. Imali su nesreću da je njihov gradić je bio "niz vetar" od mesta nuklearnih testiranja u Nevadi, pa su godinama bili na udaru radioaktivne prašine.
VIDEO > Petorica dobrovoljaca ispod eksplozije atomske bombe
25 maja 1953 godine rilikom ispitivanja dejstva 15-kilotonskog atomskog projektila T129 ispaljenog iz atomskog topa M65 «Atomic Annie» pre same detonacije u kontaminiranu zonu poslata je jedinica jačine 2600 ljudi, dakle ekvivalent jedne ozbiljne brigade, da bi se na praktičnom primeru što bolje sagledale sve mogućnosti i uticaji atomske energije u realnoj ratnoj situaciji. Jedinica je vršila napad na objekte udaljene 2,5 km od nulte tačke. Na 700 metara južno od nulte tačke, deo ljudstva uspeo je da se probije ali su odustali pod strahovitim naletima vetra i prašine nakon čega su i oni povučeni....sudbina ovih ljudi bila je poznata već nakon nekoliko dana.
Ne znam da li danas postoji iko živ posle ovog suludog eksperimenta
