offline
- Gavrilo Milentijević
- Komandir stanice milicije Gornje Polje
- Pridružio: 12 Feb 2005
- Poruke: 36110
- Gde živiš: ovalni kabinet
|
SOVJETSKE VEZE: JEDNOSTAVNE, POUZDANE ALI RANJIVE
(Soviet communications: simple, reliable bat vulnerable)
Tekst objavljen u Jane's Defence Weekly, 21 jun 1984
Ovo je osvrt i analiza zaplenjenih telekomunikacionih uređaja iz vozila sovjetskog porekla u opisu zapadnih stručnjaka
Za vecinu elektronske opreme proizvedene u Sovjetskom Savezu, tipican je predajnik R-123, ugradjen u borbena vozila, na primeru tenka T-55. Ovaj uredjaj ilustruje kontrast dobrog projekta i cvrste jednostavne konstrukcije sa ogranicenom raznovrsnoscu komponenata, od kojih su mnoge potpuno zastarele prema zapadnim standardima.
U uredjaju R-123 korisceno je nekoliko poluprovodnika i neke jednostavne polaminijaturne vakuumske elektronske cevi. Konstrukcija polusklopova je izvedena štampanjem na stakloplastici, uz vrlo dobru kontrolu kvaliteta.
U mnogim slucajevima upotrebljena je koža kao zaptivni materijal.
U uredjaju su obiino korisceni odlivci, a kablovske uticnice su slabog kvaliteta i izradjene od plastike.
Ta tehnologija bi se mogla porediti sa tehnologijom zapada iz 50-ih godina i u mnogim elementima je slicna uredjaju C-42 iz tog perioda.
Neke oznake na uredjaju R-123 ukazuju na to da je on bio u proizvodnji jos u drugoj polovini 70-in godina.
Ispitivanja uredjaja su pokazala da dobro radi i da verovatno ima vrlo veliko medjuvreme izmedju kvarova i da je ocigledno nacinjen za upotrebu u vrlo sirokom dijapazonu temperatura.
Uredjaj ima frekventni opseg od 20-51,5 MHz u dva frekventna podrucja, sa 25 kHz praznine izmedju kanala. Snaga predajnika je 25 i 50 W, sto mu daje domet 25-50 km.
Osetljivost prijemnika je 0,5 mikrovolta za cujnost signala od 10 decibela. Potrosnja je 7 A pri predaji, 3 A prilikom prijema.
Mada je svaki uredjaj snabdeven bogatim kompletom rezervnih delova, za efikasno odrzavanje u poljskim uslovima potrebni su dobro obuceni tehničari. Interesantno je zabeleziti da uz rezervne delove, koji su nadjeni a svakom vozilu, nigde nije bilo dijagrama elektronskih kola, niti shema uredjaja.
Uredjaj nije modularne konstrukcije, mada vecina polusklopova ima ispitne tačke s oznacenom voltažom. Ispitni uredjaj spada u radioničko sredstvo.
Radio je ugradjen u kutiju od dyostruko livenih ploča, koja je montirana na plitak nosač sa amortizerima. Ako je to potrebno, radio se moze montirati na plafon kabine.
Postoji otvor za isušivanje, ali ne i isušivač ili indilkator vlažnosti.
Tipičan komplet (iako samo jedna od varijanata)čine dva uredjaja R-123 sa jednom štap antenom, pri cemu je jedan iskljucen dok drugi vrši predaju. Postoje i druge mogućnosti, uključujući VHF i HF kombinaciju. Štap antena je na 20 MHz na cetvrtini talasne duzine i tad je podešena za rad na VVF.
Kod vecine zapadnih ugradjenih sistema servisiranje se vrši zamenom pojedinih panela ili kablova. To omogucava
široka primena vodonepropusnih utikačia i uticnica presvučenih metalom, što je vrlo skupo.
U tenku T-55 nema drugih utikaca i uticnica osim onih na radio uredjaju, agregatu ili opremi posade. Kablovi u. uredjaju završavaju se buksnama. Kada se kutija otvori ceo eletetronski sklop se moze izvaditi pošto je
pričvršćen na poklopac, dok je sa ostalim delom kutije spojen jednim utikacem.
Kutija je izradjena od metalnih ploca i ceo sistem je vrlo jeftin.
Slemovi su udobni,sa nausnicama od antilop koze.
Medjutim, izgleda da nedovoljno štite od oštrih izbočina u tenku.
Mikrofon je tipa laringofona, sto ma daje prednost lakog prenosenja glasa operatora na radio. Slabost ovakvog mikrofona je u tome sto on ne iskljucuje buku i sto je stvarno efikasan jedino kada je maska vec iznosena.
Interesantno je uporediti uredjaj R-123 s ranijim R-113 koji nema poluprovodnike i koristi vakuumske cevi starije generacije. Serijski brojevi na nekim komponentana uredjaja
R-113 ukazuju na to da je on bio u proizvodnji do sredine 70-ih godina.
Vecina ovih uredjaja FM opsega je ugradjena na tenkove T-54.
Njegov frekventni opseg je 20-22,575 Hz sa prazninom izmedju kanala od 25 kHz. Snaga predajnika je oko 14 V, što mu omogucuje domet od 20-25 km. Osetljivost prijemnika je 0,4 mikrovolta za cujnost signala od 10 decibela, dok je potrošnja 8 A prilikom predaje i 3 A prilikom prijema.
Iako je frekventni opseg znatno ogranicen, radio je mnogo jednostavniji za upotrebu, a promena frekvencije se moze izvrsiti mnogo brze nego na uredjaju. R-123. Mada neimpresivan prema zapadnim standardima, uredjaj R-113 se pokazao prihvatljivijim jer zahteva nizak nivo obucenosti operatora. Medjutim, kao i R-123 on je bio laka zrtva ometanja,obmane i drugih elektronskih dejstava.
Drugi borbeni radio-uredjaji, kao R-393, koriste sličnu tehnologiju. R-393 je sintetiziran prijemnik i predajnik koji pokriva opseg od 3,024-22,852 MHz sa korakom od 8 kHz (prijemnik), osim podrucja od 3,088-3,256, koje nije pokriveno, i opseg 3-22, 960 MHz (predajnik). Predajnik pokriva opseg od 3-6 MHz sa korakom od 10 kHz, opseg od 6-12 MHz sa korakom od 12 kHz i opseg preko 12 MHz s korakom od 40 kHz.
On moze biti postavljen i na svaku medju frekvenciju, koristeci promenljive frekventne oscilatore, ali sa izvesnim gubitkom stabilnosti.
Izlazna snaga, zavisno od frekvencije, kreće se od 13-24 W.
Primopredajnik R-126, koji se koristi u mrežama pesadijske cete i voda, pokriva frekventno podrucje od 48,5-51,5 MHz. To je jednokanaini stalno podeseni radio s podelom skale po 100 kHz. Izlazna snaga je 0,3 W. Slican uredjaj, R-352, pokriva opseg od 44-80 MHz i ima tri kristalna kanala sa podelama od 300 kHz.
Primer kompletne radio stanice je R-118 Bm3, VF stanica
montirana na šasiju kamiona GAZ-63. Ona se sastoji od 400-vatnog predajnika R-118 Bm3, koji radi u opsegu od 1,5-12 MHz,
prijemnika R-311, prijennika R 154-2M za rad radioteleprintera,
primopredajnika R-105M, morze odasiljaca R-010, teleprintera ST-67B i pretvaraca 220 V na tecno gorivo. Moguće je daljinsko
upravljanje ovim uređajem sa daljine od 10 km.
Prijemnik R-311 omogucava prijem AM i CW signala u pet opsega od 1,5-15 MHz. Ima osetljivost od 7,5 nikrovolta za glas i 3 mikrovolta za CW. Prijemnik R-154-2M pokriva opseg od 1-12 MHz u tri kanala i koristi se samo za teleprinterski saobraćaj. I.-imopredajnik R-105M pokriva opseg od 36-46, 1 MHz, sa izlaznom snagom između 1 i 1,3 W.
Zaključak-
Ocigledno je da ce sledeća generacija radio-uredjaja koji ulaze u upotrebu u OS SSSR biti izradjena uz veću primenu tehnologije poluprovodnika, što će usloviti smanjenje velične i energetskih zahteva. Međutim, zahtevi rukovodjenja i komandovanja i raspolozivi nivo operatora i sluzbe odrzavanja ostaće u osnovi isti, tako da ce i koncepcija sistema ostati jednostavna ali će biti manje osetljiv na elektronska dejstva zapada.
|
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
