|
"Spašavanje" libijskog Hinda
U junu 1988, 160. vazduhoplovna grupa za specijalne operacije (SOAG-) iz Fort Kembela (Kentaki) dobila mobilizacijsku uzbunu i tajni zadatak - da podhitno dovuku jedan Mi-24 iz srca afrike, iz čada.
Čad je bivša francuska kolonija koja je stekla nezavisnost 1960 godine - od ranih 70-tih, čad je vodio rat protiv libije koja je okupirala oblast Aozou na severu čada.Oblast Aozou je širine 100km i dužine 1000km, veoma bogata nalazištima nafte kao i uranijuma.
1987 godine, vojska čada uz pomoć francuskih trupa potisnula je libijsku vojsku sa okupiranog područja čime je ponovo povratila vlast nad svojom teritorijom. Vojska čada ili FANT (Forces Armees Nationales Chadiennes) među brojnom vojnom opremom koja je ostala posle povlačenja libijaca, zatekla je u napuštenoj vazduhoplovnoj bazi Ouadi Doum i jedan neoštećeni Mi-25 (eksportna verzija Mi-24). Vest o zapleni Mi-25, ubrzo je dospela do američke CIA koja je izvestila stejt department i predsednika Regana.
Zadatak je bio da se pod svaku cenu ovaj primerak ruskog helikoptera dovuče u SAD.
Stejt department kontaktirao je vladu čada i posle dugih konsultacija ista je pristala da ustupi Mi-25 amerikancima ali pod posebnim uslovima - da se celokupna akcija izvlačenja libijskog helikoptera odvije u najvećoj tajnosti u sopstvenoj režiji bez uplitanja čadske vlade i vojske te da celokupan događaj ostane potpuno "nepoznat" kako čadskoj javnosti tako i svetskoj...
Amerikancima je to bilo u potpunosti dovoljno.
Ni oni sami nisu želeli publicitet a i ovakva situacija im je i odgovarala - što manje očiju, manje će se i znati.
U aprilu 1988 godine na poligonu White Sands u N.Meksiku odabrana grupa od 75 ljudi započinje pripremu i simulaciju izvlačenja helikoptera. Teren kao poručen, pustinjski, simulirao je čadsku pustinju. Za ovu operaciju prevoženja ljudstva i izvlačenje helikoptera odabrani su helikopteri CH-47D Chinook SOA (Special Operations Aircraft).
Izbor ovih helikoptera nije ni malo slučajan - oni mogu da se prevezu raskopljeni na dugu destinaciju uz pomoć transportnog aviona C-5 Galaxy a isto tako oni mogu da prenesu veliki teret a takav je bio upravo Mi-25. Takođe, ova prvobitna verzija imala je izuzetno sofisticiranu opremu za specijalne operacije kakvu je posedovalo veoma malo letelica u to vreme.
Da bi se i uverili u to, Mi-25 je približno njegovoj težini simuliralo 6 velikih tankova punih vode koje je Činuk morao da podigne i prenese na određeno rastojanje.
Krajem maja, predsednik Regan posle konačne dozvole vlade čada,dao je zeleno svetlo za otpočinjanje operacije Mount Hope III.
Prethodnica od nekoliko ljudi ubrzo je iz baze u Zapadnoj nemačkoj stigla u čad kako bi pripremila terea a nakon dve nedelje i grupa od 76 ljudi sa dva Činuka u trupu C-5 Galaxy sletela je na međunarodni aerodrom u N’Džameni.
 
Dolazak u N'džamenu i istovar Činuka
Posle sklapanja Činuka, isti su se uputili na destinaciju dugu 800km ka aerodromu Ouadi Doum.
Na putu su uleteli u peščanu oluju koja je pretila da poremeti tok cele operacije ali su ipak posle dugog leta stigli na odredište.
Po sletanju, grupa je obezbedila libijski helikopter i odmah prionula na posao - moralo se brzo delovati jer su libijci bili na svega 100km od napuštenog aerodroma te je i najobičniji trejner L-39 Albatros koje je koristila libija mogao da ih je otkrio, naneti fatalne posledice po Činuke i ekipu.
Helikopter je zakačen i krenulo se na novu destinaciju - takođe napušteni aerodrom Faya-Largeau gde ih čekala avio-cisterna C-130 FARP (Forward Arming and Refueling Point).Posle dopune gorivom, dva Činuka krenula su prema trećoj tački - aerodromu Moussora. Sa aerodroma Moussora, grupa je krenula nazad u N’Džamenu. Usput su ponovo uleteli u peščanu oluju koja je primorala posade da se razdvoje. Ipak, posle gotovo 1600 pređenih kilometara helikopteri su sleteli bezbedno u N’Džamenu gde su se posle ukrcavanja u C-5 galaxy prebačeni zajedno sa Mi-25 u SAD.
Ovo je može se slobodno reći, jedna od izuzetno izvedenih akcija američkih specijalnih snaga u sadejstvu sa američkim RV. Operacija je izvedena bez greške, dobro isplanirana i što je najvažnije, bez ljudskih žrtava kako sa sopstvene tako i sa protivničke strane.
Uz sve to, amerikanci su uspeli da sve ovo izvedu a da svetska javnost nije ni čula a ni videla ništa od pomenutog.
Meni je ipak interesantno to da na međunarodnom aerodromu u N'džameni niko nije video ogromnu galaksiju i činuke koje iskrcavaju iz nje, kao da niko niti je doletao na aerodrom niti je poletao sa istog.
Bilo kako bilo, verujmo amerima - ja sam ipak za ovo saznao tek nedavno i isto prezentovao na ovom forumu 
Ruta kojom su leteli helikopteri Činuk
Necenzurisane fotografije toka operacije Mount Hope III
|
