Srpski satelit

• 1Ovo se svidja korisniku: 037
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Mladić iz Vrnjačke Banje ubedio NASA da 2015. lansira mali satelit "made in Serbia"



Američka agencija za istraživanje svemira NASA 2015. godine lansiraće 50 manjih satelita, od kojih bi jedan trebalo da bude konstruisan u Srbiji. Zahvaljujući inicijativi mladog naučnika Stefana Vlajkovića, naučne institucije i kompanije iz naše zemlje dobiće priliku da postanu deo velikog projekta.

Čim se Stefan Vlajković, doktorant Tehnološkog instituta u Cirihu, preko projekta konstrukcije satelita koji koriste nanotehnologiju povezao sa najprestižnijom agencijom na svetu, dobio je ideju da u taj projekat uključi i Srbiju. Nije bilo lako to uraditi; dozvolu i odgovor iz NASA čekao je od juna prošle godine do početka januara.

- Kada sam pristupio projektu, želeo sam da povežem i naše institucije, jer znam da imamo potencijala da to iznesemo. To je odlična prilika ne samo za naučne institucije, univerzitete i institute, već i za kompanije koje se bave elektronikom, programiranjem… Postojala je bojazan sa strane NASA, ali su na kraju pristali, tako da postoji velika šansa da 2015. imamo srpski satelit - počinje priču za “Blic” Vlajković.

Trenutno se priprema tehnička dokumentacija, nakon toga treba da se prođe i selekcija, a konačan odgovor će se znati na jesen. Vlajković je veliki optimista.

- Srbija bi 2015. mogla da ima svoj satelit, a trebalo bi da ga konstruišu stručnjaci sa Fakulteta tehničkih nauka iz Novog Sada i biće sklapan u Novom Sadu ili u Beogradu na Institutu “Mihajlo Pupin” - kaže Vlajković, koji je asistent na fizičkoj hemiji na ciriškom institutu.

U okviru ovog projekta biće konstruisano 50 malih satelita veličine 20 puta 10 centimetara, ali i oni, bez obzira na veličinu, kako objašnjava Vlajković, imaju istu funkciju kao i veliki sateliti.

- Period njihove rotacije je 10 do 15 minuta, za toliko obiđe Zemlju. U jednom trenutku pokriva tri-četiri susedne države, ali pošto brzo obiđe Zemlju, to nije problem. Nema potrebe da bude veliki i glomazan jer se lansira u orbite koje su bliže - navodi Vlajković i dodaje da ovi sateliti mogu da se koriste u vojne svrhe, u telekomunikaciji, za analize štete u vanrednim situacijama, istraživanja orbite Zemlje, meteorološke projekte...

Pravno gledano, sateliti će biti u vazdušnom prostoru više od 50 država i oni će između sebe razmenjivati podatke kako bi se uspešno obavila istraživanja koja NASA finansira.

- To znači da ćemo u svakom trenutku imati podatke i pristup svim satelitima, a ne samo našem - kaže Vlajković.

Miodrag Temerinac, profesor na FTN, kaže da bi satelit trebalo da bude težak tri kilograma i da u mali prostor treba smestiti svu elektroniku, senzore, aplikacije.

- Ovi sateliti nisu geostacionarni, nisu na jednom mestu, nego stalno kruže. Projekat je pokrenut zbog meteorologije, a žele da prate i geodinamičke promene. Ali mreža satelita može da se koristi i za druge primene. Mogu da se ubace i dodatni senzori za podršku navigacionom sistemu, na primer - kaže Temerinac i dodaje da je plan da ovi sateliti budu lansirani iz Rusije jedan po jedan ili nekoliko odjednom.

NASA finansira 80 odsto opreme i 80 odsto sredstava za lansiranje, pa je za učešće u ovom projektu potrebno da Srbija obezbedi između 20.000 i 100.000 evra. U prvoj fazi, kako kaže Vlajković, potrebna je samo garancija da će troškovi biti pokriveni. Kako bi obezbedio novac, samoinicijativno je počeo da kontaktira s ovdašnjim ministarstvima, ali su ga tokom januara prvo dočekali praznici, a onda i vanredna situacija.

- Pokušao sam da zakažem sastanak kako bih obezbedio novac za troškove. Kontaktirao sam s ministrima odbrane, nauke, ekonomije, tražio sam prijem i kod predsednika i premijera. Niko mi nije odgovorio - kaže Vlajković, koji je ubeđen da će novac ipak biti obezbeđen.

Svestan koliko je ovo dobra prilika za Srbiju, on želi da u tehničkoj dokumentaciji navede i imena kompanija iz naše zemlje koje će raditi na projektu. Do sada su se uključili samo FTN i Institut “Mihajlo Pupin”, a vreme ističe jer je rok za podnošenje dokumentacije 1. april. Zato Vlajković poziva sve zainteresovane kompanije i pojedince da se uključe u projekat.

- Pored ovoga, za planiranje i realizaciju neophodan je i kontakt sa državnim vrhom kako bi se definisala najbolja strategija za našu privredu. Još jednom apelujem za prijem i sastanak sa premijerom i predsednikom - zaključuje Vlajković.

Automobil budućnosti biće bez vozača

Preko ovog projekta a u vezi s primenom satelita, 2015. će biti konstruisan auto budućnosti - prototip „mercedesa“ kojim neće upravljati čovek (auto-pilot).

- Ovo je jedan od načina da se naše kompanije povežu s najnaprednijim svetskim tržištem skoro bez ikakvog ulaganja. Samo od tržišta automobilske industrije početno ulaganje može da se vrati višestruko. Ovo je prilika za ostvarivanje državnog profita od nekoliko desetina miliona evra godišnje - kaže Vlajković i navodi da ovaj projekat, ako se doda i potencijal razvoja vojnih tehnologija, može postati okosnica srpske privrede za samo tri godine.

Blic

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ima sada i sajt srpski satelit [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 2Ovo se svidja korisnicima: 037, Lucije Kvint
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

E moj Stefane.
Još 2008 ing. Slavkova grupa uključujući i moju malenkost je završila 40 % od kosmičkog satelita i 90 % od stratosferske sonde. Sve urađeno u Srbiji. Da li uopšte znaš šta je stratosfersko ispitivanje.
Istina bio je iz kase piko odnosno 1 kg u i decimetru kubnom čuvena klasa definisan standardima jednog američkog univerziteta pa je to prihvaćeno u svetu, Stanforda jelte.
Ovo na fotki nije ništa drugo no klas dupplog kubesata.
Zašto predstavljaš to kao Srpski satelit kada ga NASA radi 80 %.
Jel to treba neko samo da izmariše lovu za NASU.
ing. Grujica ivanović je uradio dokumentciju celog menadžementa programa ali je mislio da se folirmao kada smo mu rekli danas niko ne je.e. Posle je u ličnim kontaktima izgleda shvatio stanje stvari.

E pad zanaš da nam nko nije hteo da pomogne a da Vlada srbije nije htela ni da osnuje Srpsku Aerokosmičku Agenciju. Bukvalno je stopirala.
A SVE JE TREBALODA SE ODDRADI KOD NAS.
Ali sivi koji smo učestvoali da smo prodali svu imovinu nismo moglid a skupimo dovoljno love da se to ostvari iako su u pitanju samo nekolikos totina hiljada evra.
I pored toga što su Rusi nakraju obećali besplatno lansiranje Dnjeprom.

Projekat smo predali Mašinskom Fakultetu u Beogradu ali ni oni nisu mogli ništa da urade suočeni sa opštom ignoracijom. A tamo, neki profesori mogu da naprave ne satelit nego ultralaku raketu za orbitu. I njih su ignorisali do skoro a sada im kao dali zeleno svetlo za porjekat izvodljivosti. Bilo je i nekih pregovora sa ESA u vezi rakete Vega da bi na njoj išao taj kubesat.

Ovoje fora da platimo nešto što drugi pravi u naše ime a za svoje potrebe. Dokle majku mu.

ŠTA TI JE IZBORNA GODINA.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@vrabac

NASA ga finansira 80% a valjda se radi ovde, do sada, koliko vidim, se niko od drzavnih organa takodje nije odazvao. Valjda samo par fakulteta. Postujem sve sto si uradio, ali ovo je jos jedan projekat koji se mozda suocava sa slicnom sudbinom i mislim da nema razloga da se napada dok se ne vide svi detalji i o cemu se radi. Izgleda da oni tek treba i da smisle konkretnu namenu ovih satelita.
Samo sto je 2 miliona dinara koliko mu fale verovatno daleko lakse naci nego ono sto je bilo potrebno vama.

Uostalom, niste pokrenuli ni ozbiljniju pricu u javnosti, koliko se secam bio je samo jedan natpis o tome kako se krenulo u nesto i nista vise. Vise su Hrvati pisali o svom. I Ameri su slali ljude na Mesec samo dok je postojala podrska javnosti za tako nesto. Mozes da imas i najbolje inzenjere, ali ako nemas nekoga da smisli i pokrene dobru pricu, dzabe.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vrabac ::
Projekat smo predali Mašinskom Fakultetu u Beogradu ali ni oni nisu mogli ništa da urade suočeni sa opštom ignoracijom. A tamo, neki profesori mogu da naprave ne satelit nego ultralaku raketu za orbitu. I njih su ignorisali do skoro a sada im kao dali zeleno svetlo za porjekat izvodljivosti. Bilo je i nekih pregovora sa ESA u vezi rakete Vega da bi na njoj išao taj kubesat.




Imamo temu o tome pa me zanima ako može odgovor na pitanje koje sam tamo postavio. Hvala [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 15 Mar 2012 21:25

Pa na ravno da nismo kada niko nije hteo da objavi niti je koga ništa o dtoga inteesovalo.
Pravoda ti kažem jednino je B92 objavio nešto i naravno Novosadska Astronomija čiji je tadašnji urednik
bio jedan od ČETRI prva člana u vezi gradnje kubesata.
Da nema izbor ane bi bilo ni ovoga paralaja.

Dopuna: 15 Mar 2012 23:15

ing. Slavko Stojanov jer rešio da sve što je uradio u vezi pikosatelita preda Tehničkom fakultetu u Novom Sadu u smislu eto pomoći u vezi ovoga, što se dešava a što bi smo voleli da je izrada prvog srpskog satelita.
Jedino je rešio da kod sebe zadrži meteo sondu sa GPS lokatorom kao uspomenu.
NADAJMO SE DA ĆE SE SVE KOMPONETE SATELITA RADITI ILI UGRAĐIVATI U SRBIJI. Flajt porcesor na primer ne možete raditi ima ih dva na tržištu a isto važi iza većinu kompnenti, recimo sunčani paneli ili delovi elktronke. Čak i balone za stratosferu kupujeta ali je fora da sve smai sklopite da radi i JOŠ MNOGO TOGA.
Članovi TIIPS-a, tima za iniciranje izrade prvog srpskog satelita žele novoj ekipi sve najbolje, svaku sreću i mnogo više uspeha nego što su oni imali. Upravo smo odustali i od puštanja stratosferske sonde.

Samo za članove ovog foruma:
Prvi pitaje da li bi Srbija mogla da napravi neštou oblasti kosmičke tehike postavio je na forumu Astronomije zaječarac, profesionalni dizajner OLIVER JOVANOVIĆ.
Tada je formiran TIIPS:

1. projektant ing. SLAVKO STOJANOV
2. konstruktor ing. BRANISLAV KOJADINOVIĆ
3. menadžer projekta ing. GRUJICA IVANOVIĆ
4. odnosi sa javnošću SAŠA ZORKIĆ urednik časopisa Astronomija

Spoljni saradnici:

5. konstruktor ing. PREDRAG LJUBOJEVIĆ
6. konstruktor modelar RADIVOJE JARIĆ
7. telekomunikacije i odnosi sa javnošću MR. DEJAN ing. ILIĆ
8. podrška DR. MATEMATIKE ALKESANDAR SAVIĆ

Zahvaljujemo se posebno na učešću i spremnosti na pomoć DR. JUGOSLAVU NIKOLIĆU iz Hidrometerološkog zavoda Srbije i ing. MILOŠU STEFANOVIĆU iz BIA-e kao i MR. MATEMATIKE ZORANU MAKSIMOVIĆU sa Vojne Akademije i Tehnološkog fakulteta.

Projekat pikosatelita i sam pikosateit je dobio ime T E S L A

TIIPS je zvanično predao projekat na dalji rad MAŠINSKOM FAKULTETU BEOGRADU

PROF. DR. ĐORĐU ing. BLAGOJEVIĆU na KATEDRI ZA VOJNO MAŠINSTVO.

Dopuna: 16 Mar 2012 9:31

Dve ispravke gde stoji TIIPS treba TIIPSS banalno.

Izvinjavam se poštovanom gospodinu, nadasve, mogu reći na celoj Zemlji, čuvenom Grujici Ivanoviću što sam nenamernom greškom izostavio njegovu titulu magistra, pravilno je:

Mr. Ivanović ing. elektrotehnike Grujica

Izvinjavam se ostalima ako sam im izostavio neku titulu, na primer Maks je možda doktorirao ili je kandidat za to, a isto važi i za Miloša.

Sirijuse !!! POMAGAJ, kao se pravilno pišu titulisanja u sklopu sa imenima i prezimenima?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ministar Šutanovac razgovarao sa naučnikom Stefanom Vlajkovićem

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Citat:Ministar odbrane Dragan Šutanovac razgovarao je danas sa mladim naučnikom Stefanom Vlajkovićem o pomoći koju Ministarstvo odbrane može da pruži inicijativi da Srbija postane deo projekta u okviru koga je planirana konstrukcija 50 malih satelita.

Ministar je podržao ideju da se Srbija i na ovaj način poveže sa Evropskim fondom FP7 i ponudio naučno-tehničke kapacitete Ministarstva odbrane na raspolaganje učesnicima projekta, pre svega kroz angažman Vojno-tehničkog instituta.

Zahvaljujući inicijativi mladog naučnika, Srbija bi do 2015. godine mogla da dobije svoj satelit koji bi bio sklapan u Srbiji. Sateliti bi se koristili prvenstveno u meteorološke svrhe, ali i u telekomunikacijama, za analizu štete u vanrednim situacijama, istraživanje orbite zemlje i slično.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

e VOLEO BI DA MI NEKO OBJASNI KAKO ĆE TAJ SATELIT DA OBIĐE ZEMLJU ZA 15 MINUTA!!!!!!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mislim da nije reć o jednom satelitu več više nijh. Znači nad nekom tačkom na zemlji svakih 15 minuta će da preleti jedan od tih satelita.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ako je tako onda Srbiji definitivno uopšte nije potrebno učestvovanje u takvom projektu. Takav projekat može da bude zanimljiv za visokorazvijene zemlje Ameriku sa velikim brojem satelita u tom programu i druge male ali vrlo razvijene zemlje tipa Danska, Holandija, Nemačka da daju druge satelite u tom jatu. Srbija tu nema šta da traži nit ima šta da dobije osim možda da se iz ovakve Srbije izvuku neke pare za strane potrebe.

Ponoviću još jednom :

Kako odgovoriti na pitanje: Zašto bi se Srbija uopšte bavila satelitima?

Ulazak među zemlje koje se bave satelitima otvara mnoge mogućnosti ali traži izvestan razvojni put koji se mora koliko toliko ispratiti. Koliko bi to trajalo i šta bi donelo?

Približan razvojni put Srbije u izgradnji satelita:

1. Razvoj piko (1 kg) satelita, tehnološkog demonstratora, sa primarnim ciljem dokazivanja mogućnosti proste komunikacije na relaciji zemaljska stanica satelit. Uobičajene sekundarne funkcije ovakvih satelita su merenje ukupne radijacije, gama zračenja, magnetnog polja a mogu to biti i zadaci vezani za spektrometriju i druga fizička merenja a obavezno i snimanje CCD kamerom. Unutar problema leta rešavaju se problemi snabdevanja strujom solarnim ćelijama i kontrola rotacije prema Suncu i magnetnom polju Zemlje. Treba realizovati samo jedan ovakav satelit u seriji. Ovaj prvi projekat bi mogao da se realizuje za 1 do 3 godine.

2. Razvoj nano (do 10 kg) satelita sa potpunom kontrolom svog položaja, svoje rotacije, ugrađenim sunčevim ćelijama, GPS valorizovanjem, sposobnošću snimanja mikro kamerama i uspostavljanje linkova sa zemaljskim stanicama većih mogućnosti nego što je to u slučaju satelita pod 1. Ovakvi sateliti rade raznovrsna fizička pa i druga merenja (recimo biohemijska). Ovi zahtevi trebaju da budu realizovani kroz dva satelita. Ova faza bi zahtevala 3 do 5 godina posle ostvarenja faze 1.

3. Razvoj mikro satelita (do 50 kg) koji bi vršili razna ozbiljna merenja iz oblasti prirodnih nauka od značaja ne samo za lokalnu dakle našu sredinu već i za istraživanja koja imaju za cilj monitoring raznih kosmičkih uticaja na Zemlju. Ova faza bi lako mogla biti kooperacija sa zapadnim ili istočnim institutima i otvorila bi nam vrata ka gomili informacija koje mogu da korisno posluže medicini, tehnici i prirodnim naukama a u vezi konkretnih uticaja na čoveka. Ova faza bi imala dva do tri satelita ali bi trebala da pređe u stalnu aktivnost sa periodom od 3 do 5 godina. Do ovog nivoa moglo bi se doći za 3 do 4 godine od kraja faze 2.

NAPOMENA: do faze 3 i prelaska u stalnu aktivnost ne sme se dozvoliti osipanje projektanata i konstruktora iz satelitske ekipe. Tek kada se pređe u stalnu aktivnost moguće je istrpeti malo osipanje početnih kadrova koje bi se nadoknadilo prijemom novih tokom faze 3. Bilo bi pogodno kada bi do početka realizacije faze 3 imali svoju ili kooperacijsku raketu nosač.

4. Razvoj mikrosatelita (do 200 kg) sa ciljem da oni posluže kao generatori raznih biohemijskih, biloških, fizičkih, metalurških, hemijskih, bioloških, i tehnološko-tehničkih osmatranja i eksperimenata. Kada bi došli do ove faze mogli bi da je radimo i samostalno i u kooperaciji. Rezultati ovih misija bi imali kranje širok spektar primene. Ova faza bi trebala da ima do pet satelita u osnovi ali bi mogla da preraste u stalnu aktivnost sa periodom od 3 do 5 godina po projektu. U ovu fazu možemo ući 2 do 3 godine posle ostvarenja faze 3.

NAPOMENA: faza 4 postaje industrijska grana i može se višestruko povećati broj grupa koje rade. Time će biti moguće da se radi i za sopstvene potrebe i za komercijalno tržište. Bilo bi neophodno do početka realizacije faze 4 imati svoju ili kooperacijsku raketu nosač.

5. Razvoj mini satelita (do 500 kg) koji bi imali, realne, razne, visokovredne, konkretne zadatke u raznim oblastima recimo enviromentalnog monitoringa teritorije Srbije i njene šire okoline kao i razvoja tehnologija specijalnih koomunikacija i sličnog, za potrebe države i usluga. Ova faza bi trebala da pređe u stalnu sa periodom od 3-5 godina između projekata. Faza pet može da se radi jedno vreme paralelno sa fazom 4. Do ove faze bi moglo da se dođe 2 do 3 godine posle ostvarenja faze 4.

NAPOMENA: U ovoj fazi bi bilo moguće privatizovati ogranke projektovanja i proizvodnje stelita u većoj meri, izvršiti korekcije u školskim ustanovama u korist ove proizvodnje kao i otvoriti veću granu indstijskog investiranja.

6. Razvoj pojedinačnih satelita težina do jedne tone, uglavnom za ekonomske i meterološke svrhe ali i razne komunikacije po potrebi od projekta do projekta. Ovo bi mogli da ostvarimo 3 do 5 godina posle faze 5.

Dakle, neoprekidnim radom na ovoj oblasti za 22 do 25 godina bi smo mogli da obavljamo sami oko 50-75% poslova u vezi sa našim potrebama za satelitima. Ovo bi nam otvorilo vrata i za učešće u većim stranim projektima pri čemu bi mogli da zaradimo svoj deo za satelite na srednjim i visokim orbitama i tako pokrijemo svoje potrebe u oblastima satelitske navigacije i komunikacija u celosti. Ukoliko bi neki od projekata iz tačke 3 ili 4, imao rezultate svetski vrednog nivoa, to bi nas moglo uključiti i u poslove vezane za istraživanje svemira. Posle toga sigurno bi smo postali aktuelni za saradnju sa bilo kime i bilo kada i u oblastima komercijalnog tipa ali i astronomskih projekata.
Posebna pogodnost razvoja sateltske tehnike je što ona singerički podržava projektovanje i proizvodnju komercijalnih ultralakih raketa nosača za čiji razvoj kod nas postoje mogućnosti.

Dipl. Ing vojnog mašinstva Kojadinović Tomislav Branislav u ime bivšeg TIIPSS-a

Grujica je rekao svojevremeno da ovaj jedan list (zapravo dve strane) uz celu njegovu analizu menadžemnta treba da budu dati Vladi Srbije na uvid, prvo ovaj pa onda cela njegova fascikla.
PRVO SE MORA BITI SVESTAN ŠTA TI TREBA, ŠTA MOŽEŠ I KAKO DA DO TOGA STIGNEŠ,
KADA INŽENJERI VODE POSAO I UPRAVLJAJU TEHNIKOM.

Dabogda nekome uspelo da napravi SRPSKI satelit, ovo što je ponuđeno NIJE SRPSKI satelit niti vodi ka bilo kakvom napredovanju Srbije u satelitskoj sferi.

Ovo meni liči na politiku, idu izbori i slično i neću više ni da se javljam na ovu temu, neću da ljudima kojima je od životnog značaja ovaj forum da pravim nevolje niti da izazviam loše polemike, srećno svima....
Obrišite post ako vas ugrožava ili vam narede svejdno očekujem to.

I MOLIM VAS KAO MERU SAMOKAŽNJAVANJA MOLIM DA ME POLUBANUJETE NA TRI MESECA.
Dakle da mogu da čitam ali da ne mogu da ništa pišem osim da odgovoram na PP ako smatram da treba da njih odgovorim, jer mi očigledno jezik leti brže nego tupa glava...

Ah Kaless i Zorge gledo sam Brest mračna tema...Blagodarim na prevodu.