offline
- Mixelotti
- Administrator
- Zidam zgrade i fasade ......... I armiram, betoniram. Utovaram, istovaram i nikad se ne odmaram.
- Pridružio: 14 Dec 2005
- Poruke: 26367
- Gde živiš: Na istoj adresi ali promenih četiri države
|
predsednik Tito sa clanovima posada oba aviona "Boing" B-727
Citat iz knjige "Titovi letovi mira", Predrag Pejcic
Citat:Krajem februara 1978. godine, general Zutic je u sali za pripreme pilota pozvao posade oba »boinga« i bez uvoda rekao:
"Predsednik Republike i vrhovni komandant drug Tito ucinice zvanicnu posetu Sjedinjenim Americkim Drzavama i Velikoj Britaniji u vremenu od 6 - 11. marta. Putovanje ce izvesti avionima Ratnog vazduhoplovstva. Komandant RV i PVO je naredio da to budu avioni "boing" 727 iz nase jedinice. Za izvrsenje tog zadatka odlucio sam da letimo po sledecoj mars-ruti: Beograd - Sanon - Gender - Vasington, sa sletanjem u Irskoj i Nju Faundlendu. Altemativni aerodromi su Bengor i Halifaks ... "
Oci pilota i ostalih clanova posade "preletele" su u mislima Alpe, zapadnu Evropu, Kanal Lamans, Atlantik. Zeljno su ocekivati da cuju svoje ime, jer je to znacilo da su odredjeni da lete sa predsednikom Titom u jos jednu misiju mira i saradnje.
General-major Zutic je, zatim izneo meteorolosku situaciju, posebno ih upoznao sa jednom depresijom na sevemom Antlantiku koja se krece prema severoistoku. To je znacilo da piloti treba narocitu paznju da obrate na dalji razvoj vremenske situacije.
Usledile su, i druge napomene koje su se odnosile na odrzavanje radio-veze dva aviona u vazduhu i sa radiostanicama na zemlji, a tehnickoj ekipi dat je zadatak da odmah pristupe neposrednom pripremanju aviona za let.
U jedinici je bila uobicajena atmosfera. Na kartama su izvlacene mars-rute, proracunavalo se vreme letenja izmedu pojedinih prekretnih orijentira, upoznavale su se aerodromske zone aerodroma sletanja i altemativnih aerodroma. Pazljivo su se izucavale karakteristike aerodroma sletanja i rad zemaljskih radio-navigacijskih sredstava.
Nekoliko dana pred let odrzana je jos jedna zajednicka priprema na kojoj je detaljno razmotren prinudni postupak i sletanje na more u slucaju potrebe. Medjutim, tehnicari su bili sigurni da su pripremili avione kako valja, a i imali su veliko poverenje u svoje pilote. No, i ovaj elemenat leta nije smeo da izostane, s obzirom da su svi znali da predsednika Tita ocekuje dug put, naporan let i mnogi susreti.
Poletanje je bilo predvideno za ponedeljak, 6. marta. U petak su zavdene sve pripreme, a uvece kao i ostali Jugosloveni, clanovi posade su pazljivo slusali intervju koji je nas Predsednik dao "Njujork Tajmsu". I, po ko zna koji put, piloti i mehanicari bili su ponosni sto ce leteti sa drugom Titom i sto ce i oni, delom, doprineti da ova misija u potpunosti uspe.
U ponedeljak. 6. marta, 10:15 casova kola druga Tita stigla su na batajnicki aerodrom i zaustavila se ispred kontrole letenja. Petnaest minuta pre toga, avion "dvojka", "boing" 727 "grabio" je nebom. Pukovnik Ozren Vukajlovic, sa svojom posadom leteo je u ulozi neke vrste "izvidaca vremena" i obavestavaca o uslovima leta.
Posto se pozdravio sa saradnicima koji su ga ispratili Marsal je prisao avionu i primio od generala Zutica uobicajeni raport da su posada i avion spremni za let.
"Kakvo je vreme"? - upitao je Marsal.
"Dobro. Nesto je lose do Alpa" - odgovorio je Zutic kratko.
Sa drugom Titom su u avion usli i predsednik Predsednistva SR Slovenije Sergej Krajger, potpredsednik SIV i savezni sekretar za inostrane poslove Milos Minic, clan Saveta Predsednistva SFRJ Josip Vrhovec, predsednik Akademije nauka Crne Gore dr Branko Pavicevic i drugi.
Kao putnik u avionu, po "specijalnom zadatku" nalazio se potpukovnik u penziji - pilot Stjepan Cikes, reditelj "Zastave - film".
Komanda RV i PVO, zajedno sa "Zastavom-film" snimila je niz filmova iz istorije avijacije. Nedostajao je film koji prikazuje susrete druga Tita sa vazduhoplovcima. Ustanovljeno je, kada su se prikupili svi kadrovi, da nema ni jednog u kome bi se video let druga Tita avionima Ratnog vazduhoplovstva, i gde posada aviona ne bi bila anonimna.
Tako se doslo na ideju da se marsal Tito zamoli za odobrenje da prilikom jednog leta u avionu budu i snimatelji koji ce, nenametljivo, da snimaju rad za vreme letenja. Marsal je odobrio snimanje.
Trideset minuta posle poletanja, kada je "boing" leteo iznad oblaka i sav treperio od suncevih zraka, general Zutic je ustao sa svog sedista i ustupio mesto zameniku, dosao do Cikesa i pozvao ga u kabinet druga Tita.
"Druze Marsale, ovo je Cikes, reditelj "Zastave-filma"... " - rekao je Zutic drugu Titu.
Cikes se ohrabrio i prisao Marsalu da se rukuje.
"Sav sam bio napet - pricao je Cikes po povratku. Ali, Marsal mi je pruzio ruku osmehujuci se. Zapitao me kako sam. Objasnio sam da snimamo film koji ce ostati kao trajni dokument mladim generacijama. Dok smo, tako, razgovarali, Aleksandar Mitrovic, snimatelj "Filmskih novosti", koji je pratio Predsednika duze vreme na njegovim putovanjima, vec je bio ukljucio kameru. Drug Tito je zatrazio od Zutica kartu, interesovao se za mars-rutu, da li smo preleteli Alpe, na kojoj visini letimo i koliko ima do Irske, u koju cemo sleteti radi odmora. Bio je raspolozen i kao da nije primecivao nas koji radimo. Jednog trenutka je zastao i rekao:
- Dajte to da ponovimo! Ako se snima za avijaciju, mora da bude najbolje!
Mi smo nesmetano radili. Strahovali smo kako ce sve to da ispadne. Bojali smo se da nam drug Tito nesto ne prebaci. Ali, kako je vreme odmicalo, Tito je - postavljajuci nam razna pitanja - sve vise pomagao da snimimo ono sto smo oduvek zeleli".
Snimatelj Mitorovic je rekao da je vrlo zadovoljan, jer do sada niko nije snimao Marsala tako dugo u avionu, za vreme leta. Drug Tito je bio odmoran i raspolozen. Uslovi za let bili su izvrsni, narocito prilikom preletanja Francuske. Avioni su sleteli na aerodrom Sanon, radi odmora.
Vodjen iskusnom rukom oprobanih pilota, Predsednikov "boing" je preleteo Atlantik, spustio se na Njufaunlend radi goriva i nastavio let za Vasington. U 16.30 casova po jugoslovenskom vremenu drug Tito je dosao u Belu kucu iz svoje rezidencije Blerhaus u Vasingtonu. U parku Bele kuce drugu Titu je priredjen velicanstven i srdacan docek.
U zvanicnoj i prijateljskoj poseti SAD, predsednik Tito je boravio do 9. marta. Poseta je bila ispunjena sadrzajnim programom. Titov boravak naisao je na veliki publicitet u sredstvima javnog informisanja.
Kada je "boing" ponovo poleteo preko Atlantika, Tito je putovao u trecu posetu Velikoj Britaniji. Srdacno je docekan u Londonu, na aerodromu Hitrou.
Ali, pre nego sto je veliki "boing" dodirnuo betonsku pistu vreme na mars-ruti bilo je nepovoljno, general Zutic je pazljivo slusao podatke koje mu je slao pukovnik Vukajlovic iz prethodnog aviona, koji je leteo trideset minuta ispred boinga. Britanski kontrolori letenja dali su nivo leta koji je bio u ravni vrhova velike mase oblaka - olujnih kumulonimbusa, tako da je putnicima let postajao sve neugodniji. Zutic se, medutim, popeo na vecu visinu, na kojoj nije bilo "bacanja", a tada je preko radio-stanice cuo upozorenje kontrolora letenja iz oblasne kontrole letenja da lete izvan zadatog koridora.
"Vozim Predsednika Socijalisticke Federativne Republike Jugoslavije"! - mirno je odgovorio Zutic.
"Zelimo Vam srecan dolazak i let u vazdusnom prostoru Ujedinjenog kraljevstva" - odgovorili su, domacini vrlo ljubazno, rekavsi da ce registrovati taj nivo.
A neposredno po sletanju u Beograd, zadovoljan rezultatima posete, drug Tito je, na pocetku izjave, rekao:
"Posjetili smo dvije prijateljske zemlje, Sjedinjene Americke Drzave i Veliku Britaniju, sa kojima smo u novijoj istoriji, u godinama velikih iskusenja, bili saveznici, sto i danas tako mnogo znaci za uzajamno razumjevaje, povjerenje i postovanje".
|
Prosle godine(kao porucena),dosla je komsika do moje keve za neko cvece a njen rodjeni brat je bio Titov pilot .Ja to nisam ni znao dok se ona ne izlete i ne pohvali se mojoj majci za neko cvece iz Afrike valjda,kao doneo joj brat i njoj i njegovoj zeni.Kroz pricu ja saznam da je njen brat ustvari bio Titov pilot.Batali ona cvece i poce da mi prica o njemu i o putovanjima na kojima je on bio.
