offline
- Pridružio: 25 Maj 2005
- Poruke: 1298
- Gde živiš: u rovu na prvoj liniji
|
Naoruzani delfini u bekstvu
Jedna od najbizarnijih posledica uragana „Katrina", koji je pocetkom setembra 2005. godine opustosio juznu obalu Amerike, jeste bekstvo noruzanih delfina iz vojne baze mornarice SAD. Kako prenosi britanski „Gardijan", ukupno 36 posebno obucenih delfina pobeglo je iz akvarijuma ostecenog u uraganu i oni predstavljaju opasnost za kupace i surfere u Meksickom zalivu.
Naime, delfini su dresirani da pucaju na teroriste i da pronalaze podvodne spijune. Zivotinje koje spadaju u red najinteligentnijih na planeti naoruzane su oruzjem koje ispaljuje otrovne strelice.
Americka mornarica je priznala da trenira delfine za vojne svrhe, ali je iz Pentagon odbio da potvrdi ili da demantuje da je njih 36 nestalo tokom uragana. Jos od vremena hladnog rata armija SAD obucava delfine za misije pod oznakom „napadni i ubij" i zivotinje su dresirane da postavljaju eksplozivne naprave na brodove terorista. Eksperti koji su upuceni u ovaj u najmanju ruku kontroverzni program tvrde da je od velike vaznosti da delfini sto pre budu pronadjeni. O iskustvima iz upotrebe raznih dresiranih zivotinja za izvrsenje borbenih zadataka, videti clanak koji je 24. aprila 2003. godine postavljen na ovaj sajt (clanak u prilogu ovog teksta).
Istrazitelj posledica prirodnih katastrofa Leo Seriden (72), koji radi za Stejt department, kaze da je iz obavestajnih izvora bliskih mornarici SAD i sluzbama koje se brinu o priobalnom podrucju dobio potvrdu o nestanku delfina.
- Veoma smo zabrinuti jer su ovi delfini trenirani da pucaju na ronioce u ronilackim odelima, koji su tokom obuke simulirali napade terorista. Ukoliko ronioce ili surfere shvate kao spijune ili samoubice, mogli bi da na njih ispale otrovne strelice - kaze Seriden.
On istice da je u pitanju specijalno oruzje odnosno otrov kojim su strelice premazane:
- Poenta je da se potencijalni napadaci ili spijuni uspavaju kako bi kasnije bili ispitani. Ali sta ce se dogoditi ako nevini ronioci ili surferi ostanu satima u vodi? Zivotinje se kontrolisu putem radio-signala uz pomoc prijemnika na ogrlici.
Misterija nestalih delfina-ubica u Meksickom zalivu isplivala je u javnost kada je iz akvarijuma na obali Misisipija tokom uragana nestala grupa delfina koji su bili „zaposleni" u jednom akvaparku gde su zabavljali posetioce. Osam zivotinja iz te grupe pronadjeno je uz pomoc americke mornarice, ali nisu vraceni u akvarijum sve dok ih nisu pregledali naucnici iz armije. Seriden je ubedjen da su naucnici zeleli prvo da se uvere da se ne radi o delfinima-ubicama:
- Izgubljeni delfini poticu iz baze mornarice koja se nalazi u drzavi Luizijana nedaleko od jezera Pontcartrejn, koje se izlilo u naletu uragana i poplavilo Nju Orleans.
PRILOG:
Zivotinje ratnici
Milan V. Petkovic
Od biblijskih vremena do danas
Proslo je skoro 2.000 godina od noci u kojoj su guske, strazari na zidinama grada, spasile Rim od iznenadnog napada varvara jer su, osetivsi priblizavanje napadaca, slozno zagakale i probudile branioce.
Skoro isto toliko vremena je proslo od pohoda Hanibala na Rim i uzasnutog krika prestravljenih ljudi: "Hanibal ante portas!" Krik se vise odnosio na pojavu slonova opremjenih za borbu nego na sliku ogromne kartaginske vojske koja se preteci valjala za slonovima, priblizavajuci se vecnom gradu.
A sta tek reci za "specijalnu gardu" kraljice od Sabe, sastavljenu od stotine geparda, dresiranih za borbu protiv naoruzanih ljudi koji bi ugrozili bezbednost njenog velicanstva? Ili za konje srednjevekovnih vitezova, opremljene ceonim bodezima, oklopljenim kopitama, obucenim da udarcima glavom, kopitama i ugrizom napadaju protivnike i njihove konje u isto vreme kad i njihovi gospodari otpocnu napade kopljima, macevima ili buzdovanima?
Ali ljudska "inventivnost" se nije zadrzala na tome. Broj zivotinjskih vrsta iz kojih su regrutovani "ratnici", stalno je povecavan. Regruti se ne biraju vise samo medju zivotinjama na zemlji vec i u moru i u vazduhu.
Zloupotreba najvernijeg covekovog prijatelja
Od kad je uz coveka, pas slovi za njegovog najvernijeg prijatelja medju zivotinjama. Ali da li je i covek njegov najverniji prijatelj?
Odavno je covek uocio da pas moze da ga zameni u borbi ili da mu bar svojom borbenoscu i sposobnostima olaksa i omoguci pobedu u ratu. Tako su, ukrstanjem i odbirom, stvorene rase pasa sa izuzetno agresivnim osobinama – mastif, doga, vucjak, buldog, pitbul terijer i drugi. I odmah su uvrsceni u vojne jedinice – kao tragaci, strazari, jurisnici, borci, ubice… Najpoznatija zloupotrebljena vrsta pasa je vucjak ili nemacki ovcar. A postao je ozloglasen zahvaljujuci zlocinackim SS-formacijama Treceg rajha.
Po zlu poznati "Brandenburski pukovi" tih SS-jedinica imalu su, svaki od njih, izmedju 150 i 500 pasa vucjaka, obucenih za borbu i usmrcivanje ljudi. Mnogi partizanski ranjenici na Sutjesci, 1943.godine, platili su zivotom susret sa tim psima. Mnoge logorase u koncentracionim logorima sirom porobljene Evrope rastrgli su psi iz sastava SS-strazarskih jedinica. Mnoge sovjetske vojnike su preklali razjareni psi iz jurisnih SS-divizija pri osvajanju velikih sovjetskih gradova Minsk, Smolensk, Harkov, Kijev…
S druge strane, ni Sovjeti nisu ostajali duzni. U istoriji odbrane Moskve 1941/42.godinu, ostala je velikim slovima zapisana bitka na Volokolamskom drumu. Jedna divizija NKVD, sastava 6.000 oficira i vojnika i 6.000 pasa, zaustavila je napad jedne nemacke motorizovane divizije koja je ugrozavala bok glavnih snaga odbrane Moskve. Gubici su bili obostrano veliki – nemacka divizija je takoreci zbrisana sa lica zemlje a sovjetska je imala oko 50 posto gubitaka u ljudstvu i psima.
Sovjeti su imali i psece jedinice "lovaca tenkova". Psi raznih rasa su obucavani da primaju hranu samo ispod tenkova. Nekoliko dana pre planirane upotrebe, psima nije davana nikakva hrana a onda, posto bi ih doveli na bojno polje, na ledja su im vezivane protivtenkovske mine i pustani su pred nemacke tenkove. Siroti psi. Verovatno su ocekivali obrok dok su besomucno jurili ka tenkovima… Da li zahvaljujuci takvim masovnim napadima ili i zbog toga, jedna kompletna nemacka oklopna divizija bila je unistena kod Staljingrada.
Bilo je pokusaja da se obuceni psi bacaju padobranima u sastavu padobranskog desanta, u pozadinu neprijatelja, ali rezultati nisu poznati.
Naravno, psi se koriste i za mnoge druge aktivnosti vojske i policije.
Najnoviji regruti za "rat protiv terorizma" biraju se na osnovu instinkta i sposobnosti, ali pre svega zbog njihovih mekih, vlaznih i izuzetno osetljivih noseva. U logorima za obuku pasa u Velikoj Britaniji i SAD, elitni timovi pasa-tragaca dresiraju se kako bi identifikovali eksploziv i, u nekim slucajevima, bombase-samoubice.
"Trenutno imamo izuzetno veliki broj zahteva", kaze trener pasa Dejvid Dzons iz britanske agencije "Psi detektivi". Buduci da je Sadam Husein objavio da ce rat preneti na globalni nivo, ljudi iz agencije su dosli na ideju da iskoriste sposobnosti pasa za otkrivanje potencijalnih diverzanata i diverzantskih eksplozivnih sredstava. Dzons objasnjava da su za obucene pse najvise zainteresovane firme za obezbedjenje u kucama, ali i mnoge strane vlade i policije.
Londonska policija bi uskoro mogla da ima svoje pse tajne agente u gradu za poslove otkrivanja terorista. "Pretnja od teroristickih napada je i dalje realna i ozbiljna", saopstila je britanska vlada prilikom otkrivanja postojanja novog teroristickog web-sajta na kome su ispisana i iscrtana uputstva za izvrsenje teroristickih napada eksplozivom. "Uvodjenje specijalno obucenih pasa tragaca jedna je od brojnih opcija koje ispitujemo", izjavio je portparol britanske vlade.
Manje poznata cinjenica je da se psi vec odavno koriste za otkrivanje nagaznih mina na bojnom polju ili u urbanoj sredini.
Sa oko 25 puta vise receptora za miris nego sto ih ima ljudski nos i uz pomoc visokorazvijenih olfaktornih reznjeva u mozgu koji klasifikuju mirise, pseci nosevi su nekoliko hiljada puta osetljiviji od ljudskih.
Najprometniji medjunarodni aerodrom na svetu, londonski Hitrou, u martu 2003.godine je pustio u rad "novog elektronskog psa tragaca" i zahvaljujuci tome, postao prvi u svetu koji je novu tehnologiju stavio na probu. Verovatno su i mnogi ljubitelji zivotinja odahnuli, bar privremeno.
Novi pas tragac, robot "Sentinel II" portal, "njusi" putnike dok prolaze kroz luk za detekcviju, analizirajuci vazduh oko njihovih tela na cestice eksploziva ili druge zabranjene supstance (razni hemijski agensi i otrovne materije, droga i slicno). Konstruktori tvrde da je masina nepogresiva. Dreseri pasa tvrde suprotno: "Psi su kompaktni, mobilni i lako se transportuju. Masina ce vam reci da postoji dokaz o prisustvu eksploziva u odredjenoj zoni ali ce pas staviti njusku tacno na njega."
Delfini – pomorski diverzanti
Ako neko nije gledao film "Dan delfina", trebalo bi obavezno da ga vidi. Par naucnika otkriva nacin i mogucnost komuniciranja sa delfinima. Ljudi iz jedne neprijateljske sredine to otkrivaju i pokusavaju da se dokopaju delfina. Covekov prijatelj iz mora, ma koliko inteligentan, jako je naivan – veruje da su mu svi ljudi prijatelji. Na kraju, umalo da strada zbog svog beskrajnog poverenja prema ljudima.
Jos dosta davno, naucnici su poceli da ispituju mogucnosti komunikacije sa morskim sisarima, posebno sa delfinima. Ali kao sto to najcesce biva, za rezultate i prakticnu primenu istrazivanja, najpre se zainteresovala vojska.
U jeku rata u Vijetnamu, americki strucnjaci za specijalni rat su poceli da eksperimentisu sa delfinima s ciljem da grupe obucenih delfina upotrebe kao specijalne diverzantske jedinice u Tonkinskom zalivu. Kazu da su imali dosta uspeha u tom poslu, mada egzaktnih podataka o tome u javnosti nema. Do sada su ostale neobjasnjene i misteriozne eksplozije i potonuca manjih kineskih i vijetnamskih brodica, ali se veruje da su ih prouzrokovale mine pricvrscene na ledjima delfina.
Onda su price o delfinima naglo utihnule i o njima nije bilo ni reci sve do napada SAD i Velike Britanije na Irak, 20.marta 2003.godine. Tada je televizijska mreza CNN prikazala reportazu o specijalnoj delfinskoj izvidjackoj jedinici iz sastava americkog Marinskog korpusa, namenjenoj za otkrivanje dubinskih morskih mina i razminiranje mora. Kako se to radi i da li ima prezivelih izvidjaca posle izvrsenog zadatka, nije receno. Doduse, to nikog u tom momentu nije ni interesovalo… Mozda ce neko postaviti to pitanje kad sve prodje i zaboravi se, a dotle ce se vec izmisliti neka manje-vise verodostojna prica koju ce Holivud preneti na film. Mozda ce u tom filmu delfini cak nositi i americku zastavu ili pevati americku himnu! Kad se masti pusti na volju, moze se svasta ocekivati. Uostalom, i film "Dan delfina" je snimljen u Holivudu. Tada je to jos uvek bilo na pragu naucne fantastike, ali je ubrzo postalo realnost.
Ose kao konkurencija
Jos jedan "tajni ratnik" dolazi iz zivotinjskog sveta. Ovog puta, radi se o insektima. Majusne parazitske ose, u Holandiji i SAD se koriste za prepoznavanje mirisa kao sto su eksplozivi ili droga.
"Antene osa su osetljivije na odredjene supstance daleko vise od psecih noseva. Pokazalo se da veoma brzo uce", kaze Feliks Vekers iz holandskog Instituta za ekologiju. "Svuda gde danas koristimo pse, mozemo ubuduce da upotrebimo ose", kaze on. Pri tome ne misli na zadatke koje psi izvrsavaju svojim zubima i snagom. Dok je psima tragacima potrebno sest meseci obuke, osa "brakon" moze da se obuci za rad u toku jednog sata, sa elektronskim senzorima koji treneru javljaju da je insekt pronasao metu.
U SAD, radi se na hibridnim robotima koji povezuju antene zivih insekata sa malim robotickim automobilima. Interesantno je da antene funkcionisu cak i ako se uklone sa insekata. Rezultati koji su postignuti sa tako upotrebljenim antenama insekata osa i nocnih leptira su pozitivni, mada im je vek trajanja izuzetno kratak (za sada, samo dva sata), posle cega vise ne daju "znake zivota". Istrazivanja se vrse za racun Ministarstva odbrane SAD a ono je raspolozeno da dalje finansira rad istrazivaca. Prednost upotrebe osa je sto se one lako i brzo razmnozavaju, njihovo odrzavanje ne kosta skoro nista, a obuka za upotrebu je izuzetno kratka i jeftina, sto je prednost nad koriscenjem pasa tragaca, mada osama nedostaje "dusa". Holandjanin Feliks Vekers kaze da "psi imaju svoju licnost, pa cak, u odredjenim momentima mogu po nesto i da odluce, a ose time ne mogu da se pohvale."
I tako, dok ovo citate, mozda vas neka osa posmatra iz ko zna kojih razloga i ko zna za ciji racun. Nikad se ne zna. A mozda i nije osa? Mozda je to neka sasvim druga bubica.
|
