Poslao: 28 Mar 2012 02:09
|
offline
- Khaless
- Legendarni građanin
- Pridružio: 08 Sep 2005
- Poruke: 5743
|
Pripadnici 9. čete primaju odlikovanja
Citat:Из рассказа сержанта Сергея Борисова, командира отделения: «…Во время последней атаки младший сержант Андрей Цветков получил смертельное ранение в голову. В шоковом состоянии, не выпуская из рук пулемёт, он стал падать. Но пулемёт продолжал стрелять и замолчал, только когда Андрей лёг на землю.»
Этот эпизод показан в художественном фильме «9 рота»
Citat:Участники
[править]
Советская армия
Девятая парашютно-десантная рота 345 гвардейского отдельного парашютно-десантного полка.
Офицеры и прапорщики:
Старший лейтенант Ткачёв Сергей Борисович — заместитель командира 9 пдр (Брянск).
Старший лейтенант Гагарин Виктор Юрьевич — командир 1 взвода.
Старший лейтенант Бабенко Иван Павлович — арткорректировщик.
Старший лейтенант Рожков Сергей Владимирович — командир 2 взвода.
Старший лейтенант Мотрук Виталий Васильевич — зам. командира 9 пдр по политчасти.
Прапорщик Козлов Василий — старшина роты.
Сержанты и рядовые:
Младший сержант Александров, Вячеслав Александрович — Герой Советского Союза, посмертно (Оренбургская область, Соль-Илецкий район, с. Изобильное)
Бобко Сергей
Сержант Борисов Сергей Юрьевич — ранение
Борисов Владимир — ранение
Старший сержант Веригин Владимир
Дёмин Андрей
Каримов Рустам
Копырин Аркадий
Младший сержант Криштопенко Владимир Олегович — погиб (Минская область, Крупский район, пос.Ленок)
Рядовой Кузнецов Анатолий Юрьевич — погиб
Кузнецов Андрей
Коровин Сергей
Лащ Сергей
Рядовой Мельников Андрей Александрович — Герой Советского Союза, посмертно (Могилёв)
Ментешашвили Зураб
Мурадов Нурматджон
Медведев Андрей
Огнев Николай, ранение с ампутацией ноги
Объедков Сергей
Передельский Виктор
Пужаев Сергей
Саламаха Юрий
Сафронов Юрий
Сухогузов Николай
Тихоненко Игорь
Трутнев Павел Валерьевич, ранение (Кемерово)
Щиголев Владимир Старшина (кузбасс)
Ефрейтор Федотов Андрей Александрович — погиб (родился 29 сентября 1967, Курганская область, Шумихинский район, д. М. Дюрягино), см. [1]
Федоренко Олег
Фадин Николай
Младший сержант Цветков Андрей Николаевич — погиб (Петрозаводск)
Яцук Евгений
Акулин Сергей Рудольфович
http://ru.wikipedia.org/wiki/Бой.....1099;_3234
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
Poslao: 28 Mar 2012 07:48
|
offline
- Sirius
- SuperModerator
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 26045
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
..А има и онај трејлер од четрдесетак минута о снимању филма, са интервјуима оригиналних учесника, паралалено и наизменично са глумцима. Интересантан материјал.
|
|
|
|
Poslao: 28 Mar 2012 08:36
|
offline
- Pridružio: 21 Jul 2008
- Poruke: 822
- Gde živiš: bez bananska republika Srbija
|
Mozda ne bi bilo lose neko krace objasnjenje za neupucene .
|
|
|
|
Poslao: 28 Mar 2012 09:50
|
offline
- Sirius
- SuperModerator
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 26045
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Имаш на теми ''Војна тематика и седма уметност'' мој приказ , али и мишљења неколико колега о том филму. Реч је о филму-међашу у руској и светској кинематографији који се бави једном ''генерал Кастер'' битком на руски начин. У ратним филмовима (драматургији, тематици, фотографији, камери, глуми) филмови се деле - до ''Девете чете'' и од ''Девете чете''... Једна чета остављена је на важној коти, наоко заборављена, и нема места за повлачење. Само борба. И јунаштво.
Стицај околности да сам се спријатељио и другујем да два висока официра пука који је последњи изашао из Афгана који су ми у детаље испричали све о том догађају, пошто он у руској војној и друштвеној иконографији има митско обележје. Част ми је што те људе могу звати својим пријатељима и сабраћом. Један од њих - Вјачеслав Николајевич Караванов (генерал-мајор, командант пука у Афгану) сада је глава волоколамског реона, а Василиј Василијевич Громов (пуковник, тада командант батаљона) сада је заменик председника владе Московске области.
|
|
|
|
Poslao: 28 Mar 2012 10:03
|
offline
- Khaless
- Legendarni građanin
- Pridružio: 08 Sep 2005
- Poruke: 5743
|
Napisano: 28 Mar 2012 9:59
Sirius ::Имаш на теми ''Војна тематика и седма уметност'' мој приказ , али и мишљења неколико колега о том филму. Реч је о филму-међашу у руској и светској кинематографији који се бави једном ''генерал Кастер'' битком на руски начин. У ратним филмовима (драматургији, тематици, фотографији, камери, глуми) филмови се деле - до ''Девете чете'' и од ''Девете чете''... Једна чета остављена је на важној коти, наоко заборављена, и нема места за повлачење. Само борба. И јунаштво.
Стицај околности да сам се спријатељио и другујем да два висока официра пука који је последњи изашао из Афгана који су ми у детаље испричали све о том догађају, пошто он у руској војној и друштвеној иконографији има митско обележје. Част ми је што те људе могу звати својим пријатељима и сабраћом. Један од њих - Вјачеслав Николајевич Караванов (генерал-мајор, командант пука у Афгану) сада је глава волоколамског реона, а Василиј Василијевич Громов (пуковник, тада командант батаљона) сада је заменик председника владе Московске области.
Čitao sam sinoć kada sam pisao ovo komentare amerikanaca na IMDB o filmu. Neki smatraju da je malo preteran ali mi je interesantno da su neki koji su se predstavili kao veterani američkog rata u Avganistanu izrazili izuzetno pozitivno mišljenje o filmu i čak samoj sovjetsoj intervenciji:
Citat:This movie made me remember why I love being a soldier
by os_shaikh (Fri Dec 17 2010 15:09:35) Ignore this User | Report Abuse
Even if they were the "enemy" back then, you can't help but feel the joy, sorrow, excitement, and pain of those Soviets. I'll be going to that godforsaken place this may and I'll do my part. We created a monster to defeat the Russians at a terrible cost, here's to hoping we can right our wrongs.
Citat:by saddamqwerty (Thu Jun 23 2011 17:25:55) Ignore this User | Report Abuse
agreed.
I almost feel that we would be better off if the Russians won that war. The Soviet Union was going to fall any way, and maybe some forces secularization would of done the Afghans some good, as opposed to the Taliban ruling them. Look at how all the other Muslim former Soviet republics are doing. They don't have nearly the same problems with religious fundamentalism as the non-Soviet Muslim countries.
Dopuna: 28 Mar 2012 10:00
Sirius ::..А има и онај трејлер од четрдесетак минута о снимању филма, са интервјуима оригиналних учесника, паралалено и наизменично са глумцима. Интересантан материјал.
Ne samo to nego sam sinoć pronašao još jednu igru "Istina o 9. četi" koja je dokumentarno - interaktivna igra.
Probaću danas da vidim kakva je.
Dopuna: 28 Mar 2012 10:03
Bitka je bila deo operacije kojom bi oslobodili jednu magistralu za kopneni transport ljudstva. Problem su bila dva plemena koja su bila na strani Mudžahedina i nisu htela da saradjuju sa Rusima.
Pošto su pregovori propali, Rusi su unapred imali spremljen vojni plan. Problem su bila Mudžahedinska utvrdjenja koaj su bila dobro ukopana i sakrivena. Rusi su se poslužili lukavstvom - izvršili su lažni desant izbacivanjem lutaka obučenih u uniforme, i izvidjački avioni su osmatrali oblast i otkrili odakle su krenuli Mudžahedini da bi posle par minuta ta područja zasuti "Gradom" i napalmom iz aviona.
|
|
|
|
Poslao: 28 Mar 2012 12:31
|
offline
- vrabac
- Legendarni građanin
- Pridružio: 30 Dec 2010
- Poruke: 4963
|
Napisano: 28 Mar 2012 11:54
Kao i u svakom ratu , kao u ratu. Verovatno je jedan od razloga popularnosti tem i to što je na drugom sektoru u Afganu postojal skoro istovetna ajmo nazvati bitka i pored malih razmera, sa skoro istom pričom kao i ona o koti 3234 u provinciji Host. ta boprba se desila nešto ran ije ali ne mnogo ranije. Nije bila mnogo drugačija ali je duže trajal itd. Osim tog au to doba su visokoplaninsek ruske jedinice počele da vrše rejdovo po visokim gorama i to vrlo uspešne i u tim rejdovima je bilo skoro uvek elemenat asituacije koji se u filmu predstavljaju.
Druga je stvar što je film umetnost, mislim igrani film, čista umetnost, možda najčistija umentost od svih umetnosti. Kao takav film je ograničen mnogim stvarima useld tog umetničkog procesa. Zato od ovakvih filmova moramo dazahtevamo da budu UMETNIČKI VREDNI odnosno da deluju na publiku u svojom umetničkom prirodom. To samo po sebi U NAJVEĆEM BROJU SLUČAJEVA ISKLJUČUJE MOGĆNOST DA SE STVARNI DOGAŠAJI PREDSTAVE ISTINITO JER BI SE PRETVORILI U DOKUMENTARNOST KOJA SA UEMTNOŠĆU OVOG TIPA NEMA VEZE. Zbog toga je, pogotovu svima onima koji su učestvolvali ikada u pešadijskim borbama da kažemo sličnim ovima jasno da ima mnogo tzv. filmskih elemenata.
Ali to je sasvim normalno jer fim treba da bude dobar a ne tačan.
On nosi poruku za vaše srce a ne za vaš mozak. I zato je ovaj film odličan.
Kada sam ga gledao sa sinovima, naročito stariji je vrlo emotivno regaovao prema scenama.
Kasnije smo skoro sat vremena pričali kako stvarno izgledaju pešadijske borbe, kakove su bile u Afganu i kakvi su stvarni bili događaji oko kote 3234. Izraz njegovog lica se menjao, postajalo je opuštenije, smirenije ali je pogled postao nekako dugačiji čvršći, sa fokusom u daljinu. I napadno je smanjio govor i upotrebu reči.
To je i za mene bilo novo iskustvo jer ga nisam nikada ranije osetio verovatno iz nedostatka intimnosti i viška adrenalina, bilo da je u pitanju bila obuka mlade vojske regruta, rad sa rezervom ili pomoć iskusnim oficirima u rešavanju nekog konkretnog problema. Prvi put sam izbliza gledao VREDNOST UMETNOSTI NA PSIHIČKO STANJE.
Naime kada smo malo kasnije otišli da gađamo, ćutke i za mene (na moju radost) izenađujućom brzinom i efikasnošću je popravljao sve greške u gađanju na koje sam mu skretao pažnju do trenutka kada nisam ima više ništa ništa da prigovorim. Sve je radio ćutke i momentalno i krajnje efikasno.
Dok smo pešaćili nazad dugo sam proučavao iz prikrajka njegovo lice. Imalo je neki nov izraz.
PRVI PUT U ŽIVOTU SAM GLEDAO I SHVATAO TAKO SNAŽAN PROCES KAKAV OVAKVI UMETNIČKI FILMOVI KADA SU DOBRI ODNOSNO USPEŠNI OSTVARUJU NA MLAĐIM LJUDIMA. FILM MU JE TRAJNO ZAGREJAO SRCE. Čak ni hladna objašnjena realnosti i realnost upotrebe oružja nije ugasila vatru koju je film zapalio u njegovom srcu. Istina o događaju, taksativna, dokumentarna i obuka koju sam mu dao, je samo pokrila, hladno i teško kao oklop, onaj prvenstveni žar, koji je SAM FILM IZAZVAO.
Dopuna: 28 Mar 2012 12:31
Uzgred na farrprostu.ru možete da skinete knjigu Afganyci koju je napisao britanski ambasador u Moskvi udoba tog rata.
Sve Rambo-Džambo arhetipske skoro laži zapada u toj knjizi su srušene.
SSSR uopšte nije imao nameru da pravi naku imperijanu kampanju izlaska na Persijski zaliv. Interveniso je kod suseda na granici kod koga je bio građanski rat koji se prelivao u sam SSSR. Dakle praktično se branio.
Sovjetska armija nikada nije imala ni teške a kamoli katastrofalne gubitke. Ukupni gubici su dostigli 16 000 vojnka koji su aproksimativno uništili mnogo puta veći broj protivničkih boraca i ponešto civila greškom.
Nikad nisu sprovodili istrebljenje civila planski.
Nikad nisu bili dezorganizovani i povukli su se krajnje organizovano i uspešno.
Sve ostalo su mitovi Holivuda.
Jedno je ipak istina, izgubii su propagandni rat i to je mnogo uticalo na kasnije događaje.
A problemi veterana tek su tad počeli...
|
|
|
|
Poslao: 28 Mar 2012 15:07
|
offline
- kljift
- Legendarni građanin
- Pridružio: 11 Okt 2009
- Poruke: 7167
|
Vojni vrh SSSR bio je protiv "ulaska" Sovjetske Armije u Avganistan. No politička rukovodstva centralnoazijskih republika SSSR insistirala su preko KGB na smenjivanju Aminovog režima u Kabulu. Tu je bio i faktor napada lokalnih pobunjenika na sovjetsku vojnu misiju u Heratu. Tvrdi se da su i Amerikanci još od 1948.godine puštali "korenje" na tim područjima.
Elem Sovjeti su te 1979. na 1980. armijski posjeli sam Avganistan i u toj u principu kavgadžijskoj zemlji bili uvučeni u lokalne sukobe i razračunavanja.
Pošto se radi o ogromnoj, nekultivisanoj, planinskoj teritoriji sa skoro divljim i skoro skitačkim plemenima frontovske jedinice Sovjetske armije često su udarale u prazno, živjele su u ranjivim garnizonima koji su bili snadbijevani izuzetno ranjivim drumskim ali i vazdušnim konvojima.
Odgovor na to bio je povlačenje svih suvišnih jedinica Sovjetske armije i rapidno povećanje djelovanja malih prepadnih odreda Vazdušno - desantne vojske i Specnaza.
Imali su ogroman broj izuzetno uspješnih akcija kojima su eliminisali mogućnost da klasične frontovske jedinice budu na pogrešan način upotrebljene.
Sa druge strane aprila 1985.godine tri čete Specnaza upašće u osinje gnijezdo, u potjeri za mudžahedinskim osmatračima u klancu Maravar. Posmatrani od samog početka svog nastupanja Specnazova grupa biće uhvaćena u klopku izuzetno snažne mudžahedinske formacije koja je čekala i koncentrisala svoje snage za započinjanje borbe u za njih najpovoljnijem trenutku. Do tada je sve bilo mirno, napušteno, pristupačno.
I kad su Specnazovci ušli u klanac napad mudžahedina je počeo iz svih pravaca praćen plotunskom paljbom teških mitraljeza. No prvo je mudžahedinski snajperista uspio da likvidira komandanta čete - pogotkom u grlo, čime je sovjetska komanda u bazi izgubila mogućnost rukovođenja tokom borbe. Prikovani za tlo Specnazovci će osnovne borbene komplete municije trošiti u narednim minutima. I mogućnost vazdušne podrške na tom izuzetno ispresjecanom terenu gotovo da nije postojala. Mudžahedini će nastaviti da opkoljavaju i blokiraju sve eventualne pravce izvlačenja - transport će vršiti civilnim autobusima.
Tada je iz Baze krenula grupa za spasavanje. Nailazeći na riječne prepreke, izuzetno minirane obilazne puteve, zasjede od ukupne borbene grupe probići će se tek jedno borbeno vozilo - BMP 1. Ekipa u vozilu nije uspjela spasiti Prvu četu ali spasila je Drugu i Treću navlačeći napad mudžahedina na sebe.
Inače čitava katastrofa Specnazovaca dešavala se na tri kilometra od njihove baze, no tri kilometra na topografskoj karti bitno se razlikuju od 23 kilometra obilaznih miniranih puteva, riječnih korita i zasjeda u praksi.
Tek popodne snažna oklopna grupa uspjeće da se probije do opkoljenih Specnazovaca. Spasiće mnoge ranjenike. Ono što je počelo kao "trening - rejd" završiće se angažovanjem četiri kompletna bataljona i frontovske avijacije sa krajnjim ishodom od 102 poginula.
|
|
|
|
Poslao: 28 Mar 2012 15:45
|
offline
- Trpe Grozni
- Legendarni građanin
- Pridružio: 03 Apr 2008
- Poruke: 5894
|
Ameri bi imali do sada snimljeno bar cetiri filma i dve serije od po desetak epizoda o ovakvom nastanu.
|
|
|
|
Poslao: 28 Mar 2012 23:53
|
offline
- milos.cbr
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 21 Jun 2010
- Poruke: 592
|
Napisano: 28 Mar 2012 23:46
Zapravo imaju isti takav dogadjaj iz jula 2008 , ishod bitke je bio uzrok brojnih istraga u americkoj vojsci
http://en.wikipedia.org/wiki/Battle_of_Wanat
Dopuna: 28 Mar 2012 23:53
Zanima me takodje kakav je sastav jedinica u Sovjetskoj vojsci u Avganistanu tada bio , da li su jedinice bile mesane , ili uglavnom iz centralno azijskih republika , da li je bilo Letonaca , Litvanaca i Estonaca , da li je bilo Ukrajinaca , da li su Jermeni i Azeri bili zajedno u jedinicama , da li je bilo Cecena ? , Gruzijaca?.Kako su se Tadjici , Uzbeci , Kazahstanci , Kirgizi ponasali u borbi s obzirom da nisu voleli Pastune , a ne vole se bas ni izmedju sebe , mada je bilo mudzahedina i iz redova ovih naroda .
|
|
|
|
Poslao: 29 Mar 2012 01:37
|
offline
- kljift
- Legendarni građanin
- Pridružio: 11 Okt 2009
- Poruke: 7167
|
U Sovjetskoj armiji nisu se pitali Tadžici ili Litvanci već isključivo komanda. Za sve eventualne probleme bili su zaduženi "disbati" iliti disciplinski bataljoni - kažnjeničke jedinice "golootočke" konfiguracije. Vrijeme provedeno u "disbatu" nije se ubrajalo u redovan dvogodišnji vojni rok. Disbat je lomio ljude ko čačkalice. Inače od pedesetih pa do kasnih osamdesetih između svih naroda SSSR i same države SSSR vladalo je "primirje". Nije se živjelo dobro ali se nije živjelo ni loše (srebrne godine SSSR pošto zlatnih nikada nije ni bilo).
Narodi SSSR sa jedne strane popunjavali su vojsku SSSR izvrstnim ljudstvom, koje se nikada nije razboljevalo, dobro je slušalo, kašu je jelo te majstorski i krajnje mudato koristilo sva raspoloživa sredstva ratne tehnike čiju su proizvodnju i finansirali. Sa druge strane država SSSR batalila je gulage, gladne godine i kolektivna kažnjavanja, a ponudila nešto stanova, gramofona, aftomobila i prehrane.
U ime takvog stanja stvari sovjetski vojnik od bilo kojeg okota nije postavljao pitanje jel Ulan Bator, Kandahar, Rostok, Pešta ili Havana mjesto služenja već je išao makar obije godine proveo u šatoru. I bio dobar u ime opšteg dobra.
Kad su Sovjeti radili radnju obično su nastupali sa kompletnim Armijama oslanjajući se na vojne oblasti. Pred ulazak u Avganistan izvršili su brzo mobilizaciju rezervista u Centralnoj Aziji i sinhronizovano sa vazdušnim desantom u samom Kabulu od strane VDV, moto - mehanizovanim sastavima zauzeli bukvalno sve gradove i sve ostalo u najkraćem roku. Tu je sovjetska vojska odradila svoje. Sve posle toga je bilo politika (potkupljivanje) - pa ko koga savata.
Inače što se tiče sovjetskih muslimana naročito onih iz centralno - azijskih republika, mislim da je u sklopu KGBeove ekipe od 90.000 ljudi koji se prošli kroz Avganistan djelovao i izvjesni "muslimanski bataljon".
Inače su rukovodstva sovjetskih centralno - azijskih republika bila protiv raspada SSSR - po sistemu koji će nam to klinac. Iz Moskve su morali da im pošalju teleks da su nezavisni.
|
|
|
|