offline
- Mixelotti
- Administrator
- Zidam zgrade i fasade ......... I armiram, betoniram. Utovaram, istovaram i nikad se ne odmaram.
- Pridružio: 14 Dec 2005
- Poruke: 26534
- Gde živiš: Na istoj adresi ali promenih četiri države
|
Iz knjige : Vazduhoplovstvo u strategiji NOR
tekst Miroslava Ilića, pilota 113. puka, rezervnog poručnika JNA
Ratni aerodrom u Rumi
Školovanje u Zemunu je moralo da se prekine, jer su na istom aerodromu leteli i kursisti na "ilovima", te je koncetracija i ljudstva i aviona bila prevelika.
Kako je 113. lovački puk već formiran i stacioniran u Rumi, a svi piloti koji su završavali program obuke odlazili su u svoje pukove, to je bilo logično da se nastavnici i ostali kursisti tamo premeste i produže obuku u svojoj jedinici. Ovo je važilo i za ostale lovačke pukove.
U Rumi je obuka produžena na višem letačkom nivou - po parovima i odeljenjima - četvorkama i uvežbavao se borbeni postroj i letenje u grupi, vazdušna borba, gađanja ciljeva na zemlji, navigacijski letovi, itd.
U našem puku bio je 231 pilot, odnosno starešina i boraca. Štab puka činilo je devet ljudi, a u tri eskadrile se nalazilo ukupno 39 pilota. Stručno osoblje je predstavljalo takođe devet osoba, tehničara je bilo tri, mehaničara I klase 25, ostalih mehaničara 27. Motorista - mlađih vodnika i boraca - 41, a oružara - majstora 13. Ostalih oružara je bilo 29, sa još devet oružara - pomoćnika. Bilo je, takođe, i devet elektro i radio mehaničara, zatim sedam instalatera, tri precizna mehaničara - instrumentalca, kao i tri finomehaničara inhalatora. Odnosno, struktura po činovima je izgledala ovako : kapetana - 3, poručnika - 3, potporučnika - 9, zastavnika - 1, starijih vodnika - 10, vodnika - 24, mlađih vodnika - 35, desetara - 3 i boraca - 137.
Zbog proboja fronta kod Šida u januaru, doneta je odluka da se jedan deo tek prispelih kursista pošalje u Zemun. Ali čim se stabilizovao front u Sremu ponovo, vratili su se u Rumu i produžili obuku.
Dolazak iz Zemuna u Rumu bio je - kako nam se činili - skok sa konja na magarca. Iako smo se tamo smrzavali i leteli pod teškim uslovima, imali smo dobre uslove, hangare i druge objekte koji su mehaničarima služili za veće opravke, a ljudstvu za smeštaj.
U Rumi je aerodrom bio poljana bez ijednog objekta, osim jedne male zemunice sa nekoliko klupa od običnih dasaka, koja je mogla da primi samo najnužnije štapsko osoblje i uređaje za vezu. Poletno-sletna staza bila je travna i dosta podnošljiva, iako pokrivena snegom. Međutim, dogodilo se jednog dana da je temperatura bila iznad nule, pa je došlo do naglog topljenja snega. Na sredini piste pojavilo se nekoliko uvala sa vodom i blatom, pa je poletanje i sletanje postalo vrlo rizično. Zahvaljujući brzoj intervenciji štaba puka i nesebične pomoći građana i omladinaca, odmah je srušena jedna stara neupotrebljiva zgrada u Rumi, a cigla kamionima i konjskom zapregom prebačena na aerodrom da bi se zasula pista. Tako je letenje produženo, bez ijednog izgubljenog sata letenja.
Zima se povratila sa niskim januarskim temperaturama. Provodili smo dane na ledini, od jutra do mraka, po snegu i vrlo često jakom vetru. Posebno je neshvatljivo kako su mehaničari i ljudi ostalih specijalnosti za održavanje i pripremanje aviona za letenje imali toliko energije da rade u takvim uslovima. Mehaničari su, da bi avione na niskoj temperaturi održali u borbenom stroju, samoinicijativno organizovali noćna dežurstva, te povremeno stavljali motore u pokret. Dešavalo se da je neki avion zbog opravke bio dva ili tri dana van stroja, pa zbog smrznutog ulja motor nije mogao da se stavi u pokret. Tada su palili vatru ispod kartera motora i grejali ulje.
Ruma je imala samo jedno gradsko kupatilo u kome se vojska u prolazu kupala. Mi smo vreme za kupanje uvek dobijali noću tj. između 1 i 3 sata ujutru. Kupatilo je bilo daleko, pa smo išli kamionom. Naravno da smo gunđali jer smo bili sanjivi. Al ubrzo smo se na to navikli.
Za vreme obuke došlo je do jednog tragičnog slučaja. Naime, dva pilota su se, prilikom trenažnog leta avionom "Po-2" sa odprilike 600 metara visine strmoglavili i zarili u zemlju i obojca poginuli. Pošto nije bio u pitanju kovit, smatralo se da je najverovatnije došlo do otkaza komandi.
Dopuna: 07 Jan 2009 12:48
@Djokkinen
Pored puta u blizini Rume, 500 metara od auto-puta Beograd - Zagreb, trebalo bi da postoji avionsko krilo kao spomenik. Krilo obeležava ratni aerodrom 423. jurišnog i 113. lovačkog puka.
|
