Čestitam svim pripadnicima 4.brigade na zaista velikom trudu da stvore spomen sobu.
Svi mi koji živimo na ovim terenima znamo koliko je teško stvoriti nešto veliko ,a što ne donosi novac ,što ne reklamira neki proizvod , što ne hvali neke likove...
Formirati iz ničega tako nešto vredno je divljenja.
Sama postavka sam po sebi donosi razne komentare.Za ili protiv.Dobro ili loše.Ljubomora ili simpatije.
Stručni deo koji procenjuje postavke koliko sam iz razgovora lično čuo, uglavnom nije oduševljen i govori da se tako ne pravi spomen soba.
Vojnici poštuju svoje prethodnike, pale drugove ,teške ratove koji su prošli Srbijom i čestitaju na trudu i izradi spomen sobe.
Najvelići deo publike su civili posetioci i svima njima postavka je fenomenalna.
Mislim da je najvažnije mišljenje Vranjanaca.Ovde je njihova istorija ,njihove žrtve ,njihova muka i patnja ,ali i njihov ponos.Oni kad uđu u spomen sobu ne dolaze da vide ,oni dolaze da se poklone svojim precima i njihovim žrtvama.Samo oni mogu da kažu ,ako nešto nije u redu i taj sud treba poštovati.
Vranje je jedna mala sredina i nekako su jedinice iz Vranjanskog garnizona uvek bile sporedne u pričama i medijima.Uvek se nekako nameću Beogradske jedinice ,garda ,specijalci...
Zaista je bila potrebna da se stvori ova spomen soba da bi celoj Srbiji sa ponosom bila prikazana časna istorija Vranjanskog kraja i jedinica koje su stvarane od Vranjanaca.Pravi junaci dostojni za velike priče.
|