offline
- boksi
- Legendarni građanin
- Pridružio: 11 Jun 2008
- Poruke: 7836
|
Oko milion ljudi srpskog porekla živi u SAD, a neki od njih su kroz istoriju postali američki ratni heroji, nosioci kongresne medalje časti, najvećeg američkog vojnog odlikovanja, kao i Legije za zasluge.
Mičel Pejdž - Mihajlo Pejić (1918-2003), Drugi svetski rat
Ceo Drugi svetski rat Mičel Pejdž proveo je na pacifičkom ratištu kao marinac, gde je postao jedan od najvećih američkih ratnih heroja. Medalju časti zaradio je tokom čuvenih borbi na Gvadalkanalu 1942. godine.
Kada su Japanci probili položaje američke vojske, Pejić, koji je komandovao mitraljeskim vodom, ostao je sam jer su mu svi vojnici izginuli ili ranjeni. On je sam preuzeo mitraljez i odbijao neprijateljske napade sve dok mu pojačanje nije stiglo, sprečivši Japance u daljem prodoru.
Pošto je postao simbol herojske borbe marinaca, po njemu je napravljena i figurica G.I. Joe.
Džejk Aleks - Aleksa Mandušić (1887-1959), Prvi svetski rat
Aleksa Mandušić na evropsko ratište u Prvom svetskom ratu stigao je kao kaplar američke vojske i sa imenom Džejk Aleks. Pošto njegova žena nije htela da potpiše saglasnost da Aleksa ide u rat na drugi kontintent, Mandušić je promenio ime i postao Džejk Aleks.
Medalju časti zaradio je u borbama u Francuskoj, kod mesta Šipili 1918. godine. Dok je njegov vod pokušao da osvoji jedan greben, svi oficiri su izginuli, pa je Aleksa Mandušić preuzeo komandu i poveo svoj vod u napad.
Međutim, zaustavilo ih je mitraljesko gnezdo. Onda je Mandušić sam krenuo na gnezdo, kada je ostao bez municije, borio se samo bajonetom. Uspeo je da osvoji mitraljesko gnezdo i zarobi 15 nemačkih vojnika.
Džon Minik - Jovan Minić (1908-1944), Drugi svetski rat
Kao narednik američke vojske Džon Minik, ili Jovan Minić, heroizmom se istakao u borbama kod nemačkog gradića Hurtgena.
Kada su Nemci zaustavili napredovanje njegove jedinice, on se dobrovoljno prijavio da sa svojim vodom prođe kroz minsko polje u zaleđe Vermahta.
Prešao je jedno minsko polje i neutralisao dva mitraljeska gnezda i jednu nemačku jedinicu. Kada su naišli na drugo minsko polje, Minić je krenuo sam kroz njega, ali je poginuo.
Džejms I. Meštrović - Joko Meštrović (1894-1918),
Prvi svetski rat
Srbin iz Crne Gore Joko Meštrović stigao je u SAD 1913, a već tri godine kasnije vratio se u Evropu, ali kao vojnik. Meštrović je bio narednik u američkoj pešadiji, a tokom borbi kod Fisneta u Francuskoj, njegov komandant jedinice ostao je ranjen između dve linije fronta.
Meštrović je i pored jake mitraljeske i artiljerijske vatre otišao do oficira, doneo ga na leđima u zaklon i pružio mu prvu pomoć zahvaljujući kojoj je preživeo. Meštrović je umro od španske groznice pred sam kraj Prvog svetskog rata.
Džordž Musulin - Đorđe Musulin (1914-1987), Drugi svetski rat
Đorđe Musulin jedini je Srbin američki ratni heroj koji je priznanje dobio zbog ratovanja u bivšoj Jugoslaviji.
On je bio obaveštajni oficir koji je poslat u štab Draže Mihailovića, gde je vodio operaciju “Halijard” spasavanja američkih pilota koji su oboreni nad Srbijom.
Zajedno sa četničkim jedinicama, Musulin je sakrivao pilote, koji su kasnije prebačeni sa aerodroma u Pranjanima. Zahvaljujući ovoj operaciji spaseno je oko 450 savezničkih pilota.
Mel Vojvodić - Mile Vojvodić (1929-2003), Korejski rat
Čim je postao pilot 1950. godine, Mel Vojvodić je upućen u Korejski rat. Tokom sukoba na Korejskom poluostrvu,
Vojvodić je leteo u 125 borbenih misija.
Kasnije je učestvovao i u špijunskim letovima iznad Vijetnama tokom rata u toj zemlji, gde je bio pilot “tajnog” aviona A12 koji je napravljen za potrebe CIA.
Vojvodić je tokom samo jednog leta tim avionom uspeo da otkrije 70 od ukupno 190 lokacija protivvazdušne odbrane.
Lens Šijan - Lazar Šijan (1942-1968), Vijetnamski rat
Lazar ili Lens Šijan postao je pilot sa 23 godine i ubrzo je upućen u Vijetnam, gde je trajao žestok rat. Za Šijana je kobna bila 52. misija u Vijetnamu u kojoj je leteo. Njegov avion oštetila je bomba koja je prerano eksplodirala, ali je uspeo da iskoči. Iako je pri padu teško povređen, uspeo je da izbegava neprijateljske jedinice 46 dana. Kada ga je vojska Severnog Vijetnama zarobila, i pored teškog zdravstvenog stanja u kom je bio i stalnih mučenja, nije odao ništa osim svog imena, čina i jedinice. Šijan je od posledica povreda i mučenja umro u zatvoru u Hanoju. U njegovu čast američka avijacija ustanovila je prestižnu nagradu “Lens Šijan”, a po njemu se zove i jedna spavaonica na pilotskoj akademiji.
http://www.blic.rs/Vesti/Reportaza/383409/Srbi-kao-americki-ratni-heroji
|
