Integralni brigadni divizion ruskog tipa

• 8Ovo se svidja korisnicima: ray ban11, djole81, sremac983, zoran MKD, Maksim 3, cinoeye, buster, Slobodarko
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Formiranje kompletnog pratećeg integralnog diviziona brigade

Dve do tri baterije i jedna štabna baterija, zajedno sa komandnom baterijom, čine integralni divizion. U okviru komandne baterije nalaze se komandno mesto diviziona i dodatni izvor radarskih informacija kao i posebna sredstva veze, pre svega komandom PVO brigade. U mnogim analizama se ovakvi prateći divizioni ostavljaju bez posebnih sredstava veze i osmatranja, ali je to totalno pogrešan pristup sa stanovišta stranog korisnika. Za Rusku Armiju to nije neophodno, jer je ona jedan veliki mehanizam koji ima mnogo direktnih i rezervnih oblika rada, ali za stranog korisnika je to nedostižno. Zbog toga je, za razliku od ruskog originala, na nivou ovakvog diviziona potrebno obavezno obezbediti dodatni izvor radarskih informacija. Kao dodatni izvor radarskih informacija nameće se novi radar 1RL122-2 koji ima izvanredne karakteristike u decimetarskom području i potpuno je samohodan, jer je montiran na MT-LB. Ukoliko su baterije opremljene sa SBORKA vozilima ne bi bio potreban i radar u centimetarskom podrućju, ali ukoliko su opremljene sa BARNAUL sistemima, onda bi bilo krajnje korisno dopuniti divizion centimetarskim radarom. I pored osetljivosti na ometanja i pre svega protivradarske rakete, ovaj radarski opseg je neminovan za otkrivanje malorazmernih BPL, što danas postaje vrlo važan cilj. U tom slučaju, kao centimetarski radar može da se upotrebi radar sa sistema SBORKA na istom vozilu, sa sredstvima veze ali bez komandnih uređaja u sebi što je relativno lako izvesti. Međutim, moguća je još jedna varijanta, koja bi bila da tako kažemo štedljivija. Naime, već smo obradili takozvanu štabnu bateriju od ŠILKI-M4. Ukoliko za nju uzmemo kao sredstvo upravljanja sistem SBORKA, onda ga zbog prirodne blizine, tokom dejstava možemo iskoristiti taj radar kao dodatni centimetarski kao što je na gornjem kolažu prikazano. Kao dodatno sredstvo veze može se koristiti R-166 na MT-LB. Na taj način se dobija vrlo snažan i dobro podržan divizion. Naravno ovo su oblici samo za strane kupce dok je struktutura ruskog PVO trupe drugačija. Na primer ŠILKA-M4 se nikad neće naći u ruskom naoružanju u većem broju nego za formiranje jedne baterije (radi pokaznih gađanja).

Formiranje kompletnog pratećeg integralnog diviziona brigade
isključivo na točkaškim vozilima

Rusija i sama ima nameru u novim reformama vojske da što više koristi točkaške šasije na svim nivoima. Međutim u ovom trenutku nije moguće formirati kompletan integralni divizion samo na točkaškoj osnovi a da on bude direktno srodan ruskom obliku koji i danas dominantno koristi gusenice. Pre svega umesto oruđa TUNGUSKA mora se upotrebiti PANCIR koji je doduše mnogo moćniji sistem ali i mnogo skuplji. Manjim zemljama korisnicima ta verzija međutim možda i više odgovara jer je kod njih problem održavanja još veći nego problem same nabavke. Ta cena međutim uslovljava korišćenje PANCIR-a samo u parovima ili eventualno baterijama od tri oruđa. Kao dopuna PANCIR-u mogu poslužiti pre svega novi oblik sistema STRELA pod nazivom KOLČAN (na osnovi BTR) koji je nešto modernizovan i sa primetno boljim karakteristikama nego starije verzije. Još bolja dopuna je kombinacija modula STRELEC i FENIKS na točkaškom vozilu tipa Vodnik sa svojim IGLA-S sistemima. Kao komandno mesto diviziona najbolje može da se primeni točkaška verzija RANŽIR-MK koja može da bude i u kontejnerskoj izvedbi. Kao baterijska komandna mesta mesta mogu takođe biti RANŽIRI ali i najnovija supermodernizovana verzija čuvenog starog PU-12M7. Dodatni radari su malo veći problem ali GARMONJ 1RL122-1 u prenosnoj verziji može da se nosi u bilo kom BTR-u. Iako ograničenih mogućnosti zanimljiv je i radar GORNIST za korišćenje u okviru sistema IGLA-S ili STRELA. Iako pomalo odstupa od klasičnog integralnog diviziona Ruske vojske, u smislu da takav manir odgovara odnosno više liči na tzv. samostalni raketni divizion Ruske vojske.
Ukoliko bi se u ovom trenutku morao formirati ovakav integralni divizion brigade sasvim logočno bi bilo opremiti ga radarom Kasta-2-1 kao niskovisiniskim detektorom i dežurnim 2D radarom. Njegova pokretljivost odgovara ostalim šasijama ali vreme razvijanja i napuštanja borbenog položaja nije dovoljno brzo za jednu jedinicu koja prati mehanizovane snage. U ruskom arsenalu takvog adekvatnog radara na točkovima za sada nema a biće ga ukoliko se realizuje 1RL123 ili točkaška vezija 1RL122-2. Na komandnim mestima baterija moguće je upotrebiti PU-12M7 kada su u upitanju IGLE ili KOLČAN ali ne i PANCIR. On ostaje zanimljiv više za PVO teritorije malih visina ali sa starim raketnim, topovskim i radarskim sredstvima uz određene novine. Kako bilo, kada bih morao da opremim čisto prateći dvizion na točkovima sredstva izbor bi bio kao na kolažu ispod sa nekim razlikama. Kamionske šasije na kojima su kontejneri Ranžira-MK zatim Kasta-2 i R-166 sve treba uzeti ili na osnovi kamiona KamAZ ili na osnovi Ural a ne ovako mešovito. KamAZ je pogodniji jer se slaže sa šasijama Pancira. Ozbiljnija mana ovako modelovanog diviziona je što radar 1RL122-1 po svojim ukupnim karakteristikama ne odgovara u potpunosti oruđima tipa Pancir (za nijansu je preslab) a radar Kasta je možda za nijansu prespor u razvijanju za koje mu treba oko dvadeset minuta. Diskutabilna je i upotreba radara 1RL121 jer je na toj poziciji možda bolje koristiti 1RL122-1.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 15 Mar 2012 23:21

Prvo
Vrabac , ti si prava dragocenost ovog foruma , i uz jos par drugih ljudi , razlog sto pratim ovaj forum , jel se svasta moze nauciti citajuci vase postove.

Moram da priznam da gomila podataka koje iznosis i razne kombinacije sredstava pvo , radara , kis eva znaju da budu pomalo zbunjujuce , pa rekoh da probam da sublimiram , a ti ispravi ako sam pogresio megde.

1.Ako sam dobro shvatio motor/meh. bataljon nema organsku pvo , vec je dobija iz sastava pvp diviziona brigade
2.Brigada KoV a ima 2 diviziona
a.Koji je namenjen borbi protiv jurisne avijacije i cini ga 3/4 baterije Strela 10 , tunguske , zsu 4/23 mm plus pripadajuci radari pri komandnim mestima baterija , stabna baterija sa 3 odelenja sa po 3 IGLA plus radar , plus grupa radara pri komandi diviziona ( gde se po tvom misljenju obavezno mora naci i metarski radar ) , [lus vozila za vezu.Ovaj dizizion se moze i rascepkati i pridodati bataljonima.
b.Divizion sa takoreci mocnijim sistemima namenjen za siru zastitu borbenog rasporeda brigade sa takodje 3/4 baterije OSA , TOR , PANCIR , ovde svako vozilo ima svoj nisanski i osm.radar , stabna baterija sa 9 IGLI plus radar , plus radari pri komandi diviziona (isto , obavezno se mora naci i metarski radar ).

Nisi dotakao pvo divizije i armije ( ako je uopste ima )
Sta tu ide , pretpostavljam kombinacija buk i tor i S300v i tor ( u idealnom slucaju , citaj bez budzetskih ogranicenja ).

Imam jos par pitanja
1.Koliko je opravdano sisteme sve TOR , PANCIR i OSA opremati sa osmatrackim radarima , kad je njihova funkcija samo da alarmiraju posadu i obezbede pocetne podatke , za razliku od nisanskog radara koji bi morao da osvetljava cilj non stop ( naravno postoji i drugi mod sa naknadnim zakljucavanjem mete ). Mislim da bi bilo dovoljno i 1 osmatracki radar na 3 do 4 vozila.
2.Vezano je za prvo pitanje , da li je izvodljivo stavljanje 2 nisanska radara ( npr. decim. i centim. ) na jedno vozilo umesto 1 osm. i 1 nisnskog.
3.Koliko se gubi na uspesnosti dejstva na avion ako se cilj prati jednim nisanskim radarom sa 1 vozila , da bi se zatim taj radar ugasio , vozilo odaljilo , a drugi radr bi nastavio da prati cilj.
4.Koliko su dobra ruska optoelektronska sredstva , i koja im je cena u odnosu na radar , ja sve nesto mislim da je znatno manja ali ko velim.Kako se tacno cilj prati termovizijom , citao sam nesto o tome da pixelizovana slika cilja curi u nekom pravcu ( 85% pixela ide npr. dole levo )


Omam jos puno pitanja , al rekoh da ne preterujem

Dopuna: 15 Mar 2012 23:35

Inace nasao sam podatak da su malte ne uvek baterije popunjene sa 4 sredstva imala u rezervi jos 2 uz spremne ljude tako da bi u ratu baterija za manje od 24 sata uvecele kapacitete za 50%

http://militera.lib.ru/research/suvorov12/02.html

Ima i drugih zanimljivih podataka.

• 2Ovo se svidja korisnicima: lacko, Maksim 3
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 16 Mar 2012 6:18

Nemoj da preteruješ i ovo je mnogo, šalim se moram vanka, pa samo markiram da uđe u teme u kojima si učestvovao jer ću za nekoliko minuta morati da prekinem

Davao sam kombinacije koje su moguće a što se tiče KONKRETNOG stanja u Ruskoj Armiji odgovori su:

1. da
2. da
a. ne , isključivo UHF+ radar tipa Gornjist isključivo, ne bi mogao recimo P-18
dodatna vozila za vezu nisu obavezna ali koliko ja znam rusku vezu obavezno bi ga stavio, bar jedno
b. tri baterije Osa, Tor SVAKA sa odeljenjem Igli, nema štabne baterije Igli
neam metarskog radara, po pravilu je centimetarski i UHF

Dopuna: 16 Mar 2012 8:43

Osim Gornjista išao bi i Garmonj-2, ali javnim izvorima o KIS-evima Barnaul na mestu divizionkog KIS-a integralnog diviziona NEMA čak nikakvog radara. JAVNIM IZVORIMA ! Ja bih radio sa oba, a Gornjistom obavezno, ukupna cena se povećava malo a ukupna borbena efikasnost mnogo.
Kod diviziona Osa i sada Tor obavezan je radar Kupol i radar Kasta, što je loša gusenice točkovi varijanta koja svima ide na nerve.
Pravo rešenje bi bilo, točkaški Kupol i 1L123 ali ovaj drugi se očekuje tek posle 2015, pa za sada Kasta.
Gusenično rešenje, Kupol i 1L122, ali je sa ovim drugim nejasna situacija, a možda i nema ptrebe za njim već jednostavno uzmeš Garmonj-2, na borbenim dometima je sasvim dovoljan.
Na mestu KP za PVO cele brigade je obavezan daleki metraš Nebo-SVU i još jedan radar niskovisinac Kasta ai bi bilo idealno da bude Kasta 2-2 a ne 2-1 i po mogućstvu modernizovana.

Još par pitanja:
POTPUNO I APSLOUTNO I DOKAZANO JE POTREBNO, da ne ulazim u detalje imaš doktorate na tu temu (ali nisu dostupni, kvaka 22) ne samo da je primećeno u praksi, već posle toga u modelirnaju bojišta, pa onda opet provereno u praksi, i to ne samo na Osi već i na Kubu pre toga, a da ne pričam daje primenjeno u radu Ranžira i Kasateljnaje a i danas u radu Barnaula.
Ne znam šta znači mod sa zaključavanjem, moraš da mi pojasniš, možda ne razumem na srpskom, ili mi detaljnije objasni ili napiši na ruskom a ako baš mora na engleskom. Pre svega na nišanski radar kog sistema se to odnosi? Možda si mislio na автоспровождение?
2.
Величина антена дециметарског подручја не омогућава њихову примену као нишанских радара на малим потпуно интегрисанаим системима. Осим тога тендеције су управо супротне управо због ометања иде се ка већим фреквенцијама.
А конкретно нема смисла јер ови радари не функционишу само ако си под циљаном сметњом, док под запречном бар могу да мере даљину у најгорем случају. Дакле циљана сметња ће ти погасити оба канала а запречна ионако неће у потпуности избацити из строја нишански радар у једном фреквентном подручју. Тренутно решење је да Панциров нишанкси радар не може да се омета (за сада) у просечно очекиваној борби.
Идеја је наизглед можда добра. рецимо нормално да ради у неком од К бандова а други да ради у некој много већој фреквенцији. Фреквенције би морале да буду веома удаљене да би то фунскиционисало под сметњама.
Идеју су ти углавном покварили Американци. Ниже бандове нишанских радара ионако већ успешно ометају, нема сврхе имати два поклопиће оба. Тренутно једино можеш да им побегнеш у врло велике фреквенције које за сада врло слабо ометају а оне су на граници атмосферске пропусости за употребу у нишањењу, тако да ти нижа фреквенција не би била од никакве користи.
Ако си под циљаним ометањима боље је прећи на оптику и ласер кад се већ мора.

НЕ ПОСТОЈИ ВИШЕ ДИВИЗИЈЕ јер више нема ни дивизија, само бригаде.
Постоји АРМИЈСКА ПВО.
Са тенутним статусом ФРОНТОВСКЕ ПВО је тренутно компликовано. Свако вуче на своју страну али хвала богу да је овај што ради реформу цивил.
У стварном рату постојала би ФРОНТОВСКА ПВО али би радила као до сада само у случају принуде а нормално би радила сасвим другачије него до сада у новом интегрисаном облику са ПВО Воздушних Ваздухоовством свих врста што је сад све интегрисано у ВВС.
Ипак може се говрити у детаље о фронтовској ПВО.

3. Код радиокомандних система је то немогуће.
Код полуактивних је могуће али да од почетка једно возило ради са нишанским радаром а друго само лансира ракету на циљ и понекад се то ради на Буку али паралакс мора да буде мали, заправо прилично мали. па је последица велико смањење брањене зоне.

4. Много су боља ОД КАДА СУ ФРАНЦУСКА или у најгорем случају МАЛО ЛОШИЈЕ копије ФРАНЦУСКИХ.
Нисам довољно стручан да бих могао да ти одговорим на питање о термовизији, уобичајени универзитетски ниво оптике и оптоелктронике се није бавио таквим ускостручним компликованим проблемом, барем када сам је ја полагао НА МАШИНСКОМ ФАКУЛТЕТУ.
То је питање директно само за оне елктроинжењере који се баве конкретно термовизијским уређајима. То што описујеш или није проблем за нишан јер се неради о правом цурењу већ превеликој инерцији у процесу релаксације сензорне површине приликом брзог кретања нишана а ако се јављА и у мировању или ти је грешка у геометрији (или чистоћи) сочива или геометрији примарне површине сензора.

нЕ НОВЕ БАТЕРИЈЕ СУ четворног састава што је сада условљено уобичајеним струкутуирањем батеријског КИС-а а у пракси се ради са мешовитим батеријама. Код чистих једнородних батерија је и данас шесторни састав нормалан али као што рекох за сада се у пракси ради са мешовитим батеријама. Ово се односи на Тунгуске и Стреле а односиће се и на Тунгуске и Багуљнике (Сосне) ако икад буду деловали заједно. једноно Панцири делују у по правилу шестородним батеријама. Ако гусенична верзија Панцира заживи једногг дана и замени Тунгуску то ће и за њу важити. Међутима ако он буде мешан са Багуљником (Сосном) веровтно ће опет бити четворни састав.

Него ел знаш ти неког издавача који биово штампао па да ја објавим књигу на ову тему, већ одавно имам спремљен већи део ове проблематике за објављивање. Рече Дон Кихот живећи у Србији земљи која све више личи на песму СМЕДЕРЕВО Ивана В. Лалића.

• 7Ovo se svidja korisnicima: shmele, Shone 89, lacko, djboj, sremac983, buster, MB120mm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Šta reći? Vrapca za komandanta V i PVO! ;D

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Postovani gospodine Vrabac jos samo par pitanja i prestajem obecavam

1.Kolika je šansa da se niskovisinski radar stavi na bespilotnu letelicu ( ili balon ) koja bi kružila zonom oko komandnog mesta baterije i optičkim kablom prenosila informacije.

Mislim da je možda takvo rešenje bolje od stubova za koje je i u najboljem slučaju potrebno dosta vremena da se podignu i spuste.

2.Kolika je šansa da se napravi hibrid protiv avionske rakete i bespilotne letelice.Recimo raketa sa skupom aktivnom radarskom glavom bi imala mogućnost da pri susretu sa ciljem aktivira bojevu glavu sa usmerenim dejtvom a sama GSN bi ostala neoštećena ( pod adekvatnim uslovima ) , a da se zatim glava za samonavodjenje spusti padobranom i pomoću tragača pokupi kasnije i stavi se na novu raketu. Uslovno rečeno takva raketa bi se mogla koristiti više puta ( naravno mogući su i defekti na glavi , ali u prihvatljivoj meri ) , a ekonomski efekti i efekti u smislu brzine reagovanja bi bili nemerljivi.

3.Kolika je šansa da IC senzor ( recimo sa rakete R73 ) zameni nišanski radar pri radio komandnom vodjenju , u smislu da li bi mogao da da dobre koordinate komandnom mestu kako bi se raketa dovela uspešno u dodir sa ciljem.Naravno pošto bi takav senzor ostao na vozilu , ne bi morala da postoji minijaturizacija komponenti i sistem bi mogao da bude i većih mogućnosti.

4.Koliko je radio komandno vodjenje osetljivo na el.smetnje po tvom mišljenju

5.S obzirom na sve veću prisutnost bespilotnih letelica na bojištu relativno sporih i malih dimenzija , da li si mišljenja da je vreme za drugu mladost pvo topova kalibra manjeg od 30mm i teških mitraljeza ( čini mi se da pam-ovi nemaju parčadnu municiju koja bi bila adekvatna ).Čitao sam neke zapadne autore koji su u strahu da će kinezi jednom kad budu ovladali tehnologijom zatrpati bojište ne baš kvalitetnim ali sigurno jeftinim i masovnim bpl-ovima koji će uzeti svoj danak. U tom strahu oni predlažu da svako peš. Odelenje dobije po 2 sačmare za slobodan lov do 200 m.

6.Da li jedinice koje su ugrožene iz vazduha , a nisu pvo jedinica , a imaju da kažem koliko toliko adektatna oruđa da na iste pretnje odgovore treba da budu isto uvezane nekim KIS-om ili treba da samostalno deluju.Mislim na posade bvp-a sa topom od 20-30mm , posade tenkova i ot sa pam od 12.7-14.5 mm i topobvima 125mm ( uz adekvatnu municiju mogu da obore helikopter ), odelenja rb 64-125mm ( mogu da obore helikopter ) , odelenja povr tipa KORNET ( takodje mogu da obore helikopter) , inžinjerijske jedinice ( postoje protiv helikopterske mine ) , artiljerijske jedinice ( poseduju uredjaje za zvukometrijsko izviđanje i art.radare , a uz adekvatnu municiju bi možda mogu da gađaju veće formacije helikoptera u niskom letu ili da daljinski postavljaju minska polja ).

7.Vezano za pitanje 6. , da li postoji mogućnost da jedinica tipa pešadijskog voda bude alarmirana na vreme da neki JDAM ide baš na njih i da se pomeri za 150-200m ( nešto kao IRON DOM , koji reaguje na pretnju samo ako raketa ide u naseljeno mesto inače ne ( 90% raketa iz vbr-a promaši cilj ) , čime se dobro ekonomiše sa brojem ispaljenih raketa , ). U slučaju na koji ja mislim pvo oruđe recimo pancir bi mogao ( a to inače i radi za potrebe presretanja rakete ) da proceni putanju rakete , oceni da li ide na realan cilj npr. kolonu vozila / komandno mesto bataljona / MB bateriju ili na lažnu metu / bivši položaj i da proceni da li će dejstvovati i alarmirati jedinice u rejonu pada JDAM-a ili će ostati nem i time ne odati svoj položaj i uštedeti rakete.

8.Da li antena radara važi za skuplji deo radara , čitao sam da je za vreme agresije često menjana antena pogodjenog radara ili čak popravljana ( ??? ) i da je radar nastavljao sa radom ukoliko nije i kabina radara uništena.

9.Da li Srbija po tebi ima dovoljno znanja da pokrene proizvodnju nekog iole savremenog pvo sistema dometa 20-25 km po daljini i 10-15 km po visini ( ne mora da bude najbolji na svetu , dovoljno je da bude adekvatan back up nekom savremenijem sistemu npr. PANCIR-u i BUK-u).

10.Da li je izvodljivo uspešno kombinovati PVO sisteme zapadnog i istočnog tipa ( npr. BUK i SPIDER ) , mislim da bi ako bi to bilo izvodljivo to dalo značajne sinergetske efekte na celokupnu pvo.



Pod zaključavanjemmete sam mislio na američki izraz LOAL (lock-on after launch), pod lock on izrazom se podrazumeva trenutak kada raketa dobije dovoljno podataka od strane radara da njena sopstvena IC ili AR GSN preuzme samonavodjenje na metu.

Videcemo za izdavaca , jesi vec probao nesto na tu temu ?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ajmo od kraj ka početku.

Pokušavao jesam ali oni koji su trebali, su se predomišljali do aprila prošle godine pa ipak odustali
Ostali uglavnom nisu zainteresovani mada nisam baš nešto ni pokušavao mnogo, zapravo moj kum je vodio akciju nalaženja izdavača i ne znam sve detalje ali jednostavno do sada niko nije bio zainteresovan.

Ne možeš da zaključaš raketu kod sistema Tor i Pancir jer nema šta fizički da se zalkjluča, to su radiokomandne rakte i one traže stalno navođenje sa zemlje. Nišanski radar ima doduše opciju kada se da tako kažemo zaključa na cilj, odnosno počne da ga automatski prati bez učešća operatora, to posebno važi za Pancir i rane Torove a manje za nove Torove koji gađaju u sektoru. ali on se ajd da kažemozaključa na maskmalno 4 cilja i drži sektor automatski (ako baš moraš da gađaš tako, bolje je u užem sektoru dva cilja)
tu osobinu automatskog praćenja (u biti to je isto kao na starim sistemima) posle vezivanja za cilj imaju i Pancir i Tor, osim slučaju upotrebe radara i u slučaju optičkog praćanja cilja.

10. Ideja je zanimljiva ali nije lako ostvariva. Verujem da bi bilo singeričkog efekta u mnogim kombinacijama.
Olakšavajuča okolnost kao ikod CNC mašina u industiji, sve dovedenodo standarda PC tehnologije manje više isotvetne, OSIM, kada se u sistemima pjave procesori s paralenim radom koji su ptopuno drugačiji od procesora na koje smo navikli u PC tehnologijama. Isitna oni se srećom koriste više u primarnim obradama sa senzora (radara na primer) dok je sama tehnologija KIS-eva uglavnom na PC osnovi jer je dovoljno brza. Dodatn srećan okolnost je što PC procesori imaju mnogo brži razvoj od ovih sa pralelnom arhitekturom koje uglavnom koristi vojska i slično pa se često dešava da možeš da supstituišeš trenutno najboljim PC procesorom bio koji specijalizovani sa paralelnom arhitekturom. tako daje verovatno moguće povezivanje na raznim nivoima. Sistemi veze i prenosa podatka bi bili mnogo veći problema ali ne i nerešiv.
Pre svega mislim da bi imalo smisla touraditi u oblasti ASURI (Atomatskih Sistema Upravljanja Radarskom Informacijom) jer pojedini zapdni radari su apsolutno komkurrntni ruskim radarima u pojedinim grupama po raznim kriterijumima i bolji, pa onda razmišlajti u pravcu kombinovanja radra sa zapada i istoka.
Uistoriji tehnike su se takve kombinacije istoka i zapada uglavnom pokazivale kao loše ali ima i nekoliko suprotinih primera.
Problem je što zapad osim Izrela nema previše razvijenu koncepciju PVO raketa ishodno tome nsu mu nešto ni kvalitetni sistemi, barem na taktičkom nivou.
Jedini singerizam vidim odmah kod korišćenja Igle i Starstrejka u klasi MANPADS.
Ostali taktičkisitemi zapada su ili slabiji ili se previše poklapaju sa istočnim na prvi pogled njačešće na štetu zapaddnih koji su uglavnom slabiji.
Jedini singerizam koji bi odmah bio moguć su kombinacije Izraelsko Ruskih raketa, ili kombinacije Američko Ruskih rakta u oblasti anitbbalistikih sitema.
PRAVO PITANJE JE KOME TO TREBA. Singerizmi su skup sport a da li postoji neki relana razlog za njih.
U suštini dolazimo na pitanje KO TI JE NEPRIJATELJ?

9. Ne, nije bila sposobna ni Jugoslavija

8. Ne znam ali recimo kod AESA radara tim lakše pada oštećenje jer se menjaju podsklopovi, kod PESA je već gore a kod reflektora je najgore. Za konkretne cene ne znam, ali sigurno učestvuje zanačajno pogotovu kod novijih konstrukcija kod kojih je je značajniji deo radarske tenike pomeren na samu antenu ili uz samu antenu, za razliku od starih reflektorskih antena.

7. Pitanje je na mestu ali je malo futurističko. Ajron na žalost u ovom trenutku propušta i veliki broj raketa koje i idu na cilj pa nisam bašubeđen unjegovu trenutnu efikasnot po pitanju koje si postavio, mada se pokušava da se to ostvari.
Projektili su sve više manevarbilni, čak i kad nemaju motore imaju krila pa idu kao jedirilice, planiraju velikim brzinama i sve više manevršu naroito na poslednjem delu putanje. Kako su sekunde u pitanju teško je napravit algoritam procene gde ide porjektil. I veruj mi kod PVO je MNOGO veći problem da se UOPŠTE NAĐEŠ tamo gde možeš da oboriš leteću metu pa problem da li meta ide tamo ili ovamo nije mnogo bitan.
Meta uvek želi nešto da uništi i nekog da ubije.Takva procena je bitna samo kada te gađaju potpuno nevođenim balističkim raketama kao u pojasu Gaze i gde se još usled male borbene prostorije skoro sigurno nalaziš u zoni dejstva.
Pancir će kao baterija da gađa sve što dolazi u njegovu zonu odgovornosti ukoliko mu se to komanduje sa KIS-a ili komandnog Pancira. AKo je raspored po perimetru pa i po kordonu a ide u tvojoj zoni nemaš šta da razmišljaš moraš da dejstvuješ. Ako nije išao na tebe išao je na nekog tvog.

6. Auh bajo, ako iz tri gađanja zvukomeračima nešto i pogodiš traži muštuluk od proizvođača i on će bit srećan. Zvukomerači su odlični i korisni ali veoma veoma ograničeni dopunski deo klasične artiljerije, Zaboravi helikoptere i njih. Nije da grešiš, naprotiv upravu si i takvi sistemi se sve više razvijaju, na primer za lociranje heikoptera prema zvuku ali da to baš klasičnom artiljerijom dohvatiš helikoptere u letu je čak i u budučnosti sa malo nade iz prostog razloga vremena od otkriavanja do otvaranja vatre koje se u budučnosti može jako smanjiti ali granate neće leteti mnogo brže, a kao što znaš imaju veliko rasipanje. E da li će neko napraviti recimo BPL koji se lansira iznutra rakete VBR (u padnom delu putanje neposredno nad ciljem) velikog dometa pa onda taj BPL lovi helikopter upravljan preko linka to već mogu da zamislim, u takvoj verziji ima smila da težimo boljim zvukomeračima. I teži se ali sporo ide i pitanje je gde su granice dokle možemo, zvuk je ponekad veliki prevarant. Art radari, su malo slabi za takve ciljeve namena im je skoro potpuno suprotna, hvataju relativno visoke ultrabrze, ultramale mete. Niskleteći hleikopter je težak problem za radare u današnje vreme i dalje, štoje sporiji to je gore, tendencija je da imaš dopler od krakova rotora.
DA SKRATIM MISLIM DA OVAKVI INTEGALNI DIVIZIONI TREBA DA ŠTITE TE JEDINICE.

5. A da vidiš tek BPL-ove. Dakle do sad sam video dva vrlo karakteristična primera, rakete sa ramena čak i kad uhvate odraz izgube vođenje posle lansirnja i nabodu se u zemlju prvi primer. Drugi primer rnjaga ljutih likova jačine ojačanog bataljona tuće jedan BPL sa kalašima, PK, 12,7 i 23 mm topovima i, i NIŠTA a Igla neće da ga zahvati. Frka. BPL je toliko složen problem danas da se POSEBNI dodatni uređaji razvijau za njih.
Pre svega govorim o klasama koje imaju manje od 100 kg težine. Protivhelikotrske mine su O.K. ali imaju ograničenu taktičku slobodu primene.
To sa sačmarama je urbana legenda. Kuglice sačme lete svega nekoliko stotina metra uvis dakle manje nego što sada lete i najmanji taktički BPL-ovi. Te male klase su velikiproblem, mada one nisu toliko opasne jer su lake pa ne mogu da nose neki ozbiljan ubojni teret i u njima nema borbenih modela sa dejstvom vatrom već samo izviđanje. Nekako je neprimetno prošlo da je Rusija pre nkoliko godina imala široku i javnu raspravu na ovu temu i da su posledica razvoji sistema u tri pravca za borbu protiv njih. To je posebna tema i malo nezgodna jer iako su sva tri pravca uspešno realizovani nema još svih detalja, o nekima mogu davs obavestim ali ajd ne sad.

4. Ne toliko koliko se misli i sve manje sa vremenom, barem kako se avijacija i njeno ometanje razvijaju. naravno tu uvek psotoji da nešto odmakne pa ga ometači stignu i tako dalje. Sećaš se sigurno 1999. Neve nisu uspešno ometane po kanalu vođenja rakte u mnogo slučajeva a one su zatarele potpuno. teško je ometati ozbiljan kanal vođenja. Zaprvo mngo je bolje i lakše i uspešnije ometati nišanski radar i tu je prava slabost ovog metoda. Međutim i tu su poslednjih godina napravljeni zaista giganski pomaci. Modernizovani nišanski radar na Nevi U OVOM TRENUTKU AMERIKANCI NE MOGU OMETATI NI SA CILJNIM OMETANJEM. I poluaktivni sistemi imaju sličan problem i neka rešenja koja uspešno rade. Naravno trka ometača i onih koji su ometani nikad neće prestati. Većinu starih sistema ometači mogu da prosto pogase, većinu novih u samo nekoj većoj ili manjoj meri ili čak nikako.

3. Ne isplati se imao bi razemrno mali domet takvog senzora pa se ne bi isplatilo to povezati s radiomandnim vođenjem. Tor stiže do 12 i 14 km a Pancir do 24 kada gađaju radarom. Sa IC je taj domet nešto manji ali daleko od onoga što bi se moglo sa tim tragačem na R-73.
Taj tragač bi eventualno mogao da nateraš da ti bude izvor za ukazivanje ciljeva za neke sisteme tipa Igla Strela ili tako nešto i naravno topove.

2. Zašto? Raketa je 100 puta jeftinija od aviona koji uništava a po ukupnoj šteti možda i MNOGO više.
MEĐUTIM, MNOGO SI ME ZAINTERESOVAO ZA PRAVLJENJE NEČEG TAKVOG ZA LOV MALIH I ULTRAMALIH BPL-OVA. TO BI STVARNO IMALO SMISLA EKONOMSKI GLEDANO, A možda je bolje rešenje od ovih koja se sada koriste i razvijaju, mada to treba mnogo dobro osmisliti u osnovnom obliku.

1. Kod Amera je to proradilo prošle godine na Meksičkoj granici. Rusi imaju dva projekta u završnoj fazi, jedan za dejstvo nad morem i drugi kao i američki ali sa tom razlikom što su Rusi razvili i pasivnu pelengaciju u okviru istog sistema.
Vidi super je, ali jedina dva mesta na kojima je to do sad realno upotrebljeno su bile pustinje.
Izgleda da vetar ipak ponekad i ponegde previše smeta.
Za ostale mane i vrline ne znam mogu samo da nagađam mada imam dobre ideje o tome, ali vrlina je svakako visina antene to je neosporno.
U tim izvedbama skoropo pravilu ne kruže, stoje u mestu i rade solo ali pre svega u parovima ili u linijama a kod pelengacionih sistema obavezno u trojkama. Dosadašnje izvedbe su taktikog značaja nemaju velike domete osim tog ruskog pelegujućeg sitema koji je ekstremnog dometa ali samo pelengator, tako da ovi koji sad postoje još nisu kokurencija klasičnim oblicimai onis erazvijajuiz razloga uštede. Sa mnog manje takvih sitema Amerika pokriva niskoleteće avione narkodilera nego što pravljenje mreže stacionarnih radara, pogotovu u brdskoplaninskom zemljištu,a bolje se pokrivajumale visine koje su i aktuelne. Jako dobro za krstareće rakete zar ne a to nije mala stvar. e sad teško da će oni moći da imaju petominutno vreme razvijanja i svijanja i teško da će biti spoosbni za brza kretanja. Klima je posebno ograničenje.
Ne znam na koje tipove stubova i platformi si mislio ima ih više vrsta ali nije i važno u većini slučajeva ovakiv kakvi su sada cepelini ne mogu da ih zamene ako misliš na pokretne siteme PVO ali mogu da se korist zazaprečavnje pravaca (ako klima dozvoljava).
Osnovna namena stubova je da se izbegnu smetnje od zemljišta i prepreka pre svega šuma a ne da bi se povećao domet. Kod velkih stacionarnih platformi je slično, kod civilnih se i računa na povećanje dometa ali ponavljam izbegavanje prepreka je primarno.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Vrabac.

jel moš pojasnit:

- jel baterijsko ili pukovsko/divizionsko komandno misto teritorijalne i armijske PVO

mogu na sebe vezat komandne postove tipa Ranžir/Kasteljana/Bernaul itd

direktno (i u tom slučaju kako to izgleda i u kakvim se tu brojevima radi)

ili sve mora ić preko brigadnog komandnog centra i zašto ?

Odnosno pari mi se logično da ako imaš nekakavu npr bateriju S-300PMU2 sustava negdi u

Kaliningradu spojit priko npr 54K6 baterijskog komandnog mista sa komadnim mistom

Kasteljane ili Bernaula, Pancir-S1 baterije, no međutim kad san gleda okolo u svim šemama

spajanja zaštita pomoću takvih baterija/diviziona ide direktno priko brigadnog komandnog mista? Zato

pitan?

• 1Ovo se svidja korisniku: zixo
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Rsuki sistem je koliko tehnička toliko i istorijska zavrzlama a i tamo se sve čini da se staro kombinuje sa novim radi uštede i kvantiteta.
ISKRENO nisam tačno razumeo šta pitaš ali AKO sam razumeo odgovor je:
1. Na S-400 može i sa pukovskog mesta
2. Na S-300 ne može jer je velika većina starijih modela a koji su brojčano bili najprisutniji bila pod Senježom pa je to rešavano sa njega je su pukovi ionako bili samo sa 3 diviziona
3. Na novijim modelima opet svi su ti novi modeli bili skoro obavezno pod Bajkalima (ili eventuano Senježima) pa je nekako on to rešavao po prirodi događaja.
E sad, modernizovani FAVORITI-S imaju integralnog Bajkala pa OPET BAJKAL to radi na nivou puka.
A Trijumf može i sam već sa pukovskog mesta ali rekao bih da će to biti za one sa Pancirom a za ostale opet Bajkal.

IRKUTSK, sistemi NEPOSREDNE ODBRANE kod S-300P(400) sustava ŠTITE PRE SVEGA PRI PROMENI POLOŽAJA, a kako i pukovsko mesto ide na marš, brigadno ostaje i drži zaštitu (jer ionako komanduje sa divizionima zaštite marša koji prelaze u neovisne divizione).
Inače SAMI obaraju SVE a što se provuklo do ispod minimalnog dometa daj bože da i neposredna zaštita obori i tu čovek nije siguran bolja li je Osa ili ZSU-23 u baražu (naravno Pancir ako imaš).
Tora nikad nije bilo za Vozdušnu PVO svi su otišli u Suhoputnu.

JEDINI SUSTAV KOJI IZRIČITO ZAHTEVA BLISKU ZAŠTITU I NA POLOŽAJU I KOJI IMA PREVELIKI MINIMALNI EFIKASAN DOMET JE S-300V ANTEJ.
Zbog toga S-300V NIKAD ne deluje neovisno divizionskim delovima već UVEK pod brigadnim komandnim mestom koje je stalno i nad Ranžirima koji kontrolišu Torove.
Solomonsko rešenje je recimo pravljenje mešovitog poretka BUK + ANTEJ.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Upravo me to zanimalo - fala stari.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vrabac ::
JEDINI SUSTAV KOJI IZRIČITO ZAHTEVA BLISKU ZAŠTITU I NA POLOŽAJU I KOJI IMA PREVELIKI MINIMALNI EFIKASAN DOMET JE S-300V ANTEJ.
Zbog toga S-300V NIKAD ne deluje neovisno divizionskim delovima već UVEK pod brigadnim komandnim mestom koje je stalno i nad Ranžirima koji kontrolišu Torove. Ovaj podatak mi je zanimljiv!
S-300V je bio namenjen za trupnu PVO, a to je naj verovatnije podrazumevalo PVO trupa VU i sovjetske armije koje su prodrle u zapadnu Evropu. Znači trebao je obezbediti PVO trupa u napadu (pokretu). Zato me čudi mali minimalni domet raketa!
Koji sistem je bio bolji za borbu sa krstarećim raketama i drugim projektilima S-300V ili S-300PS?