offline
- vrabac
- Legendarni građanin
- Pridružio: 30 Dec 2010
- Poruke: 4963
|
Formiranje samostalnog raketnog diviziona brigade
Samostalni raketni divizion se nalazi u jedinicama KOV-a još od pojave modernih oblika PVO krajem šedesetih i u sedamdesetim godinama. U početku su ga činili divizioni KUB-a ali je kasnije veći deo istih zamenjen sa novim sistemom OSA. OSA se naime pokazala kao mnogo pogodniji sistem za PVO divizije nego KUB. Svaka elitna divizija je imala puk oruđa tipa OSA i to pet baterija sa po četiri oruđa.
Razlika između integralnog diviziona i samostalnog je u drugačijoj borbenoj niši. Već analizirana oruđa integralnog diviziona prate motomehanizovane jedinice neposredno iza prvih borbenih poredaka ili zauzimaju položaje unutar njihovih rasporeda (ako je neka baterija diviziona pri artiljeriji) i pri tome su im prvenstveni ciljevi niskoleteći avioni i helikopteri. Zbog toga ova oruđa imaju plafon dejstva uglavnom do 3500 m visisne. Samostalni raketni divizion sa druge strane pokriva celokupnu zonu brigade (po novoj strukturi snaga, ranije divizije) na visinama do 5000 m ali sa pretežnim zadatkom da deluje iznad efikasne vatre oruđa integralnog diviziona a to je negde iznad 2500 m aproksimativno. Neosporno da je divizion sposoban efikasno da obara i niže ciljeve sve do granično malih visina u tom smislu i helikoptere.
Istina je da su sistemi OSA stalnim usavršavanjem dobili mogućnosti gađanja i ekstremno niskih ciljeva ali pravi kvalitet je došao tek sa naslednikom sistema OSA, a to je dobro poznati sistem TOR. Stvarnost je međutim bila komplikovanija. Osamdesetih je uveden u upotrebu sistem S-300V a malo pre njega sistem BUK. S-300 trebao da potpuno pokrije frontovski nivo a BUK armijski. Međutim sistem S-300V se pokazao ekstremno skupim i nikada ga nije dovoljno uvedeno da bi u potpunosti zamenio sistem KRUG. Zbog velike mrtve zone (uostalom bio je to praktično antibalistički sistem) S-300V je morao da se štiti sa novopridošlim primercima sistema TOR. Kako je ovog sitema u godinama krize relativno malo proizvedeno brigade S-300V su apsorbovale i dve trećine proizvedenih sitema TOR. Možete danas na prste jedne ruke nabrojati ruske brigade koje imaju sitem TOR. Praktično u potpunosti dominira OSA-AKM. Kako će opštevojskovnih brigada biti 39, srazmera problema je uočljiva. Osim toga tu je još nekoliko brigada koje moraju da imaju PVO ukljućujući i onih 7 koje su vršna snaga PVO KoV-a, koje će biti sastavljene od modernizovanih varijanti BUK-ova i koje će takođe imati potrebu za ekstremno bliskom zaštitom, osiguranjem marša i razvijanja, višeslojnim članom, zatvaračem breša i svime onim što ovakvi sistemi (OSA i TOR) obavljaju kao svoje zadatke. Rusija istina već odavno nudi na tržištu model modernizacije koji omogućava povećanje dometa, nov optički vizir ali i nov sistem pasivne pelengacije i sama Ruska Armija se još nije odlučila šta će sa OSA-ma. Sa Beloruskim ponudama je već mnogo drugačije. One se nude u nekoliko varijanti. Prva je slična ruskoj modernizaciji ali sa nešto povećanim performansama po dometu i visini. Druga varijanta uvodi u igru veliki optoelektronski blok kao potpuno nezavisni kanal upravljanja. On je zapravo umesto starog TV kanala koji nije bio velikih mogućnosti. Treća varijanta je kao i druga u osnovnom delu ali je izvršena zamena vozila i umesto starog vozila upotrebljen je ogromni MKTZ, koji jeste možda veliki i ružan ali je verovatno najbolje točkaško teško vozilo-platforma po prohodnosti, koje je do sada testirano u Rusiji. Prve tri varijante se nalaze pod oznakom OSA-1T. Četvrta varijanta i nije više OSA već se radi o novom sitemu STILJET koji je samo zadržao osnovne radarske kompnente OSE a dobio novu raketu, dvostepenu, potpuno u stilu Pancira. Nova raketa je donela i velike domete. Nije baš na pomolu iznenađenje da čak i Rusija uvede STILJET u sopstveno naoružanje, ali svakako da bi to bila prilično adekvatna modernizacija mnogobrojnih OSA. Štaviše, svi su izgledi da je na nišanskom radaru primenjen i čuveni beloruski autokompenzator čime njihova OSA odnosno STILJET postaju otporni na najteže smetnje prilikom vođenja.
Ruski budući igrači u ovoj kombinaciji su TOR-2ME kao i naravno stare verzije istog sistema modernizovane do novog nivoa. Izgleda da je TOR došao do kraja svojih razvojnih mogućnosti. Iako mu je bojeva glava veoma snažna i efikasna i iako je dogurao do neverovatne sposobnositi da gađa 4 cilje u sektoru, ipak, veličine dometa i plafona nisu više u vrhu sistema ovog tipa. Naime i PANCIR i STILJET imaju te velične značajno veće.
Ukoliko posmatramo sa stanovišta stranog kupca, onda se nekoliko tipičnih opservacija odmah uočava. Ukoliko se već raspolaže sa starim OSA-ma onda se više nego isplati njena modernizacija u OSU-1T i u STILJET, u odnosu recimo 50:50 ili najmanje 33:66 u koristi OSE-1T. Najzanimljivije bi bilo na istoj šasiji stvoriti mešoviti sastav od TOR-2ME i STILJET baterija, mada bi to verovatno užasnulo rusku stranu, ali je to logičnija i verovatnija pa čak verovatno i jeftinija kombinacija od kombinacije TOR-ME i PANCIR. Ove dve poslednje kombinacije postaju verovatno najbolji mogući oblici mešovite upotrebe oruđa u brigadnom raketnom divizionu. U ruskoj vojsci se to neće verovatno destiti ali zato strani kupci mogu da se odluče upravo za takvu verziju. Zašto mešoviti sastavi? Iz prostog razloga velikog odmeta po daljini i visini sitema PANCIR i STILJET a velikog broja gađanih ciljeva i velike verovatnoće obaranja sistema TOR-2M.
Formiranje baterije trupne PVO za raketni divizion brigade
Baterija raketnog diviziona je osnovna ali ne i najmanja vatrena ćelija raketnog diviziona. Najmanja potpuno samostalna ćelija je svako pojedinačno vozilo jer raspolaže sa svim sredstvima za dejstvo od akvizicionog radara pa nadalje. Sledeća vatrena niša je rad u parovima, kod kojeg elektronika jednog vozila radi, a drugo, u što je moguće više pasivnom režimu, koristi taj rad i prema njemu vrši gađanje.
U pogledu dometa na prvi pogled OSA je veoma slična TUNGUSKI ali ima daleko veće zone lansiranja i uništenja i kao modernizovana OSA-1T može da deluje u potpuno pasivnom režimu. U osnovi, baterija se sastoji od četriri oruđa, komandnog mesta i baterije neposredne zaštite. U Ruskoj Armiji kao komandno mesto TOR-ova se po pravilu sreće RANŽIR ili eventualno KASATELJNAJA a kao komandno mesto OSA, pogotovu modernizovanih KASATELJNAJA ali i PU12M6 pa i stari PU12M3. Sa starim OSA-ma uobičajeno može da komanduje PU12M6. Sa najmanje modernizovanim OSA-ma (ruska modernizacija OSA-AKM mod.) može uspešno da komanduje i poslednja evolucija istog KIS-a PU12M7. Ona je takođe moguća i za upotrebu i sa beloruskim varijantama modernizacije OSA-1T na starom ili novom vozilu.
Bitna razlika u opremanju baterije je u funkciji od toga da li se kao strani kupac odlučujemo za mešoviti oblik OSA-1T i STILJET ili se zadržava samo oblik OSA-1T. Ukoliko se koristi i(ili) STILJET mora se čak i bateriji omogućiti dodatni izvor dežurne radarske informacije malo većeg dometa. To istina može biti rešeno i malim novim radarima 1RL122-1 GARMONJ ali kako su oni više vezani za bateriju IGLA (koja je uobičajeni prateći element baterija OSA-TOR) jedini stvarno dostupan oblik ruskih radara za ovu poziciju su stari radari KASTA-2E. Unatoč većoj ceni ovakve baterije pri korišćenju STILJET sistema ovakvo ojačanje je očigledno više nego efikasno i suštinski potrebno. Na kolažu su prikazana razna oružna sredstva i radari koji se mogu koristiti u ovoj metodi koncipiranja baterije.
Ovakav oblik svakako je skuplji od uobičajene prakse u ruskim jedinicama kod kojih na nivou baterije nikad nema tako velikog radara kao KASTA ali je kod njih hijerarhija do brigadnog nivoa potpuna i radarske informacije mnogo bolje cirkulišu na gore i na dole u hijerarhiji. Takav oblik strani kupci koji nemaju ni približan kvanitet po pravilu ne poseduju. Korišćenje radara KASTA je nužno zlo, jer se radar 1RL122-2 verovatno priprema i za izvedbu na točkaškoj šasiji ali nije još dostupan. Lično mišljenje autora je da je u ovom trenutku jedna od najboljih (ali naravno užasno skupa) kombinacija koja se može postaviti istovremeno korišćenje sistema TOR-2ME i sistema STILJETO. Pri tome imate vro jasnu podelu ciljeva već prema daljini i visini cilja. Unutar svog manjeg ali efikasnog dometa ciljeve gađa višestrukim salvama TOR a ciljeve izvan njegovog dometa STILJET. Jedina iznimka bi bili helikopteri na većim udaljenositma koje je bolje gađati STILJETOM zbog veće brzine rakete. Pri svoj savršenosti TOR-a, ipak moramo da primetimo da bi bilo krajnje logično da bude opremljen novom optoelektronskom glavom za gađanje u pasivnom režimu i noću, jer sada korišćena pasivna optička nišanska sprava (proc.auto.) nije dovoljno snažna za ovaj izvanredni sistem. I na kraju, naravno treba reći da je druga moguća kombinacija u vidu mešovitih baterija TOR-2ME i PANCIR koja je takođe potpuno na točkaškim šasijama a može se kupti kompletno u Rusiji. Kamionske šasije na kojima se za sada ugrađuje PANCIR su MAN kamioni, zatim KamAZ i BAZ. KIS za sitem bi ipak morao biti RANŽIR u nekoj najnovijoj izvedbi gde možete da birate kamione nosače i način montiranja ali kako je već naglašeno, sigurno najbolja varijanta je kontejnerska, koja se može premeštati sa kamiona na kamion.
Treba naglasiti da je kontraproduktivno kombinovati STILJET i PANCIR i treba otvoreno primetiti da ta dva sistema konkurišu jedan drugom. Istina ovaj drugi je nešto manje moderan, zbog korišćenja stare radarske grupe i nedostatka topova, ali je u svemu ostalom (iskljućujući i intervenciju na nišanskom radaru koja za sada nije obelodanjena a koja je moguća i koja je supermoderna i čini ga konkurentnim svuda) poredljiv i u krajnjoj liniji, iako nije jeftin, ipak bi terebao da bude u prodaji značajno jeftiniji od PANCIR-a.
Istina bateriju raketnog diviziona je moguće formirati na potpuno guseničnim šasijama i na njima montiranim sitemima. Međutim jedina sredstva koja su pristupačna za nabavku u tom slučaju su uobičajeni gusenični TOR-ovi koji istina mogu da budu izvedeni i unajnovijoj varijanti. Tu je i verzija PANCIR-a na gusenicama, koja je u potpunosti razvijena i ispitana ali nije do sada serijski proizvođena zbog nedostatka kupaca i velike cene. Izbor KIS-eva u ovom slučaju je mnogo širi i bogatiji zbog razvijenosti takvih sitema za već razmatrani integralni divizion.
Na kolažu gore je priakzana jedna od najsnažnijih mogućih kompozicija baterija sa dva TOR-a dva PANCIR-a, KIS-om RANŽIR i dodatnim radarom 1RL122-2 uz naravno štabnu bateriju IGLI i dodatno vozilo veze R-166. Međutim ovo je verovatno i jedna od najskupljih mogućih varijanti baterije. Postoji samo jedan mogući skuplji oblik baterije koji je prikazan na kolažu dole.
Ovakav oblik je svakako još skuplji, ali se u njemu zaista pojavljuje mogućnost, da ne samo što oruđa ne koriste svoje akvizicione radare, već komandno mesto, po potrebi, radi sa decimetarskim i(ili) centimetarskim radarom, istovremeno ili naizmenično i na taj način oruđa zaista preuzimaju samo ulogu u čistom procesu gađanja, sa korišćenjem svog nišanskog radara ili čak i potuno pasivno preko optoelektronskih kanala vođenja.
Formiranje raketnog diviziona trupne PVO brigade
Uobičajeno raketni divizion brigade se sastoji od 3 do 4 baterije. Sastavi od 2 baterije se sreću obično kao posledica gubitaka a sastavi od 5 baterija su pripadali staroj pukovskoj strukturi koja je išla uz divizije a ne brigade. U osnovi brigada osim vatrenih baterija ima jedno centralno komandno mesto svih baterija i pomoćne delove koji idu uz njega. Pomoćni delovi su posebne radarske jedinice (obično vod) koje su primarni izvor informacija komande diviziona i jedan vod veze. U mnogim varijantama originalnih ruskih kompozicija komande brigade, funkciju objedinjavanja radarskog voda i voda veze objedinjava još jedno komandno vozilo. Taj naizgled zastareli oblik je ostao još sa sistema MP-25 i zadržao se u današnjoj trupi korišćenjem dva KIS-a KASATELJNAJA na mestu komande diviziona a po svemu sudeći ostaće i na novim oblicima iz linije BARNAUL. Jedan KIS komanduje direktno baterijama a drugi prima podatke sa dodatnih radara i(ili) koordiniše rad dodatnih sredstava veze oličenih obično u R-166 i R-149NMR radio vozilima. Rusi imaju tu svojih problema i planova ali za stranog kupca su tu presudna samo tri vrlo jasno definisana problema. Prvo koji KIS upotrebiti, drugo koje dodatne radare koristiti i treće koje sisteme radio veze primeniti.
Jedan deo jedinica u Ruskoj Armiji će vremenom dobiti sisteme iz linije Barnaul ali za strane kupce u ovom trenutku oni nisu dostupni. Zbog toga se kao najlogičniji izbor čini za točkaške šasije RANŽIR-MK a za gusenične verzija RANŽIR-M ili SBORKA-M1-2.
Kod izbora radara za podršku stvar je komplikovanija ali u ovom trenutku ipak dovoljno jasna. Obavezan uslov u ruskom maniru rada za ovakav divizion je da poseduje dežurni i borbeni radar i kod nji je to rešeno sa decimetarskim radarima kao dežurnim (KASTA-2-2) a centimetarskim radarom KUPOL (poznat sa BUK-ova) kao borbenim. Zapravo da bi se obezbedila potpuno gusenična podloga bila je predviđena proizvodnja radara KASTA2-2 na guseničnoj šasiji, međutim taj projekat nikad nije realizovan, verovatno u korist radara 1RL122-2 koji je kao radar i savremeniji od prethodnika. Gola je istina da se u Ruskoj Armiji na dužnosti na tom mestu još uvek nalazi mnogo radara P-19. Kako bilo, na ovom nivou svakako najbolji izbor u centimetarskom području je KUPOL a u decimetarskom 1RL122-2 u guseničnim formama. Ali ako koristite SBORKA-M1-2 nemate nikakve potrebe za korišćenjem KUPOL-a. Za točkaške forme izbor bi bili pre svega KASTA2-2 ali i KASTA2-1. Ono što je međutim najvažnije je da se, ukoliko je moguće, koristi kao drugi ili treći radar (u zavisnosti od stanja radara u baterijama) metarski 2D+1 radar NEBO-SVU. Može se reći da je ultimativna kombinacija u ovom trenutku NEBO-SVU i KASTA2-2 za nivo ovakvog diviziona. Ovakva kombinacija je kod Rusa na nivou PVO brigade ali oblici koje smo razmatrali sa uvođenjem veoma opasnih, na svim visinama, sistema STILJET i PANCIR, nisu potpuni bez ovakvih ultimativnih radarskih sredstava. Istina oba radara su 2D+1 ali u frekfencijama najnezgodnijim po NATO pakt, a sama oruđa su više nego sposobna da preuzmu na osnovu 2D ili 2D+1 informacije proces gađanja.
Izbor sredstava veze zavisi od vrste KIS-ova koji su izabrani ali generalno treba koristiti na ovom nivou kao dodatno vozilo veze neko iz linije R-166 u oblasti VHF i UHF područja. Još jedno ili dva dodatna vozila veze pokrivaju radioreleje manjeg dometa i satelitsku vezu. To može da bude na primer najnovija verzija R-444 satelitskog, kombinovano radio relejnog sistema (mada se može reći više usmerena nego readioreljena veza) ili od starijih ali i modifikovanih sitema sistema R-142NMR na primer. Naravno moguće je primenti i najnovije radiorelejne i širokopojasne veze koje su se od skoro pojavile u Ruskoj Armiji mada su one zaista više za nivo objedinjenog komandovanja brigadne PVO. Princip je da ako želite veću samostalnost raketnog diviziona (izvan brigade) onda ga više ojačavate sa sredstvima veze.
Kako bilo ruski sistemi veze su napredovali i umnogome nadoknadili zaostatak za takvom tehnikom na zapadu. Na ovom nivou koji razmatramo najaktuelniji sistemi veza su pre svega UKT radiostanice sa sistemima prenosa podataka uglavnom do nivoa od 2400 boda ili manje na dometima u kretanju sa običnom antenom do 30 km a kao rezervni kanal i kanal za više nivoe su KT stanice sa prosečnom brzinom od 1200 boda na dometima od 60 km sa običnim antenama u kretanju što je za automatizovnae sisteme na liniji baterija-divizion dovoljno. Na nivou baterija-oruđe i između oruđa postoje i brže veze ali sa manjim dometima. Korišćenje radio modema je pravilo ali i modema za bakarne i optičke kablove. Problemi sa kablovima su u brzini njihovog postavljanja jer za bakrene kablove treba oko pola sata za 5 km rastojanja a oko sat za 10 km. Maksimalne vrednosti su do 20 km. Radio modemi su za komunikaciju između oruđa na UKT vezama i imaju domete od 5 do 10 km. Na dometima od 30 km u kretanju prenos podataka preuzimaju primarno radio stanice UKT područja. Postupak razvijanja veze je u principu sledeći:
1. Prva faza, kretanje i montalno zauzimanje položaja UKT i KV relej. Na vrlo malim dometima do nekih 5 pa i 10 km radio modemi kao deo specijalne mreže projektovane baš za PVO oruđa su momentalno na usluzi; u slučaju potrebe prenos informacija među oruđima može biti prebačen na ovim istim dometima i na recimo R-168MRD; Ka komandi baterije vode momentalno kanali UKT radio stanica R-168-25UE ili prethodna mreža; ka komandi diviziona vode linije KT stanica R-168-100KAE ili prethodna stanica; ka komandi brigade vode KT stanice ili usmerena veza radiorelejnog tipa izvedena na osnovu satelitskih sitema R-444-VD.
2. Druga faza, posle zauzimanja vatrenog položaja i u fazi čekanja dejstva u stajanju UKT i KT sa boljim antenama i relej ; Oova faza obuhvata dve radnje. Svi nivoi malopređašnjih stanica imaju po dve različite antene, za manje i veće domete, pri čemu se prostije koriste praktično u kretanju; čim se zauzme položaj sve navedene stanice razvijaju bolje antene koje zančajno povećavaju performanse uređaja a pre svega domet; ISTOVREMENO kreću mehanizovani razvijači kablova.
3. Treća faza kablovi i veći relejij, posle postavljanja kablova i radioreleja ; kada razvijači kablova postave kablove za 0,5 do 2 sata na daljinama od 5 do 20 km sve veze osim KT veza na tim dometima prelaze u stanje mirovanja odnosno rezerve; na liniji komanda diviziona-baterija a pre svega na liniji komanda diviziona-komanda PVO brigade se razvijaju radiorelejne linije manjeg i većeg tipa; tada i KT uređaji i R-444-VD prelaze samo u pasivno stanje.
4. Četvrta faza kada sve pređe na kablove. Mreža radioreleja je osposobljena da pređe na korišćenje državnih ili vojnih bakarnih ili optičkih kablova koje još kombinuje sa razvijanjem širokopjasne mreže. Ovakvo korišćenje kablova je moguće samo u odbrani ili na pripremljenim prostorijama i nije mnogo verovatnoa ali ako uspe prdstavlja veliku vrednost.
Prilikom ozbiljnog manevrovanja u praćenju brigade u borbi realne su samo prva i druga faza. Korišćenje radioreleja na liniji baterija-divizion nije predviđenou samoj ruskoj armiji za sada i verovatno će na tom mestu da se pojave novi širokopjasni primopredajnici koji za sada nisu u široj upotrebi kod Rusa. Strani kupac bi međutim obavezno trebao da posegne za ovakvim adiorelejnim oblikom. Takođe treba biti bez iluzija o postavljanju kablova. U strukturi klasične PVO teritorije je takav način rada očekivan i krajnje poželjan a u strukturi brigade PVO on je moguć samo ukoliko se branite na nekim postojećim pložajima. Kablopolagači teško mogu da prate neki ozbiljniji manevar jedinica. Istina na nižem nivou tipa baterija ili eventualno baterija-divizion oni su još i u prilici da nešto odrade, dok više nivoe teško mogu da opsluže. Ipak korišćenje kablovskih veza već na nivou baterije, silno doprinosi žilavosti PVO odbrane. Ruski sitemi veze su u brzom napretku ali još uvek ne na nivou zapadnih. Najslabiji su u oblasiti širokopojasnih kanala brze veze i linije podataka. Ukoliko se projekti i prototipovi sistema TOPAZ i TAJGA pokažu uspešnim, oni mogu u velikoj meri da preuzmu na sebe dobar deo prenosa podataka i na KT i UKT frekfencijama osim za sasvim male domete. Zbog toga prilikom nabavke novih sredstava veza kupci u Rusiji treba da otvore četvor eoči, neke stvari koje se nude su zastarele a neke koje ni Ruska Armija ne uvodi u naoružanje (iz finansijskih ili drugih razloga) su krajnje moderne.
|
