offline
- yu8nu
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 29 Apr 2011
- Poruke: 22
- Gde živiš: KN03xh
|
Evo odgovora na nekoliko pitanja iz ove teme I kratko objasnjenje kako ovaj sistem radi:
Ruska oznaka kompleksa je S-200 odnosno lansirni sistem Angara ( kasnije modifikacije nose oznaku Vega i Dubna ). Raketa nosi oznaku V-860.
NATO oznaka sistema je SA-5, Gammon.
Sistem je koncipiran i napravljen jos sezdesetih godina proslog veka. U pocetku mu je osnovna namena bila za dejstvo po strategijskim NATO bombarderima i izvidjackim avionima koji lete na velikim visinama ( SR-71 )
Kompleks se sastoji iz lansirnih rampi ( lansera ), radara za pracenje i ozracavanje cilja i osmatrackih radara velikog dometa za rano otkrivanje ciljeva.
Rusi su jos krajem pedesetih i pocetkom sezdesetih godina napravili raketu dometa preko 150 km a koja je imala nekoliko novih principa radarskog poluaktivnog navodjenja. Kako funkcionise ovaj sistem navodjenja ? Sam naziv poluaktivno oznacava da raketa poseduje prijemnik i da moze da prima neko zracenje dok bi aktivno navodjenje podrazumevalo da sama raketa poseduje i prijemnik i predajnik tako da sama moze da emituje i sama da prima zracenje. U toku leta rakete, radar neprekidno prati cilj i obasjava ga VF energijom. Raketa poseduje ceone i repne antene koje primaju navedeno zracenje radara sa napomenom da repne antene primaju direktan signal sa radara a ceona antenna prima signal odbijen od cilja. Na principu Doplerovog efekta, raketa se navodi, sa ciljem da sve vise i vise smanjuje daljinu do cilja i na taj nacin vrsi upravljanje zaokretom krilca i kormila.
Evo i nekoliko bitnih podataka za raketu. Tezina rakete je 2.800 kg, precnik 0,86 m, duzina 10,60 ( 10,72 m ), Bojeva glava moze biti sa klasicnim eksplozivom tezine 217 kg ili sa nuklearnim punjenjem 25 KT. Aktiviranje klasicne BG moze biti blizinskim ili komandnim upaljacem, dok je aktiviranje nuklearne BG moguce samo komandnim upaljacem.Blizinsko aktiviranje znaci da raketa poseduje radarski upaljac koji emituje signal u toku leta rakete. Onog momenta kada raketa pridje cilju na projektovanu daljinu ( recimo 20 – 30 metara ) tada odbijeni signal od radarskog upaljaca ima amplitudu odredjene visine koji daje komandu za aktiviranje BG. Nakon aktiviranja raketa dejstvuje na cilj parcadnim dejstvom. Komandani upaljac znaci da operator na sistemu u svakom momentu, kada se donese odluka, moze da da radio signal na raketu koji ce aktivirati BG.
Visina dejstva rakete je od 300 m pa do 20000 metara ( 40000 metara za kasnije modifikacije ). Raketa je dvostepena i poseduje startni i marsevski motor. Prve serije raketa su imale startni motor veceg kapaciteta sto se negativno odrazavalo na minimalnu daljinu dejstva koja je tada bila oko 60 km dok je sada smanjena na 7 km. Sta ovo znaci ?
U toku startnog dela, raketa leti kao balvan po azimutu i mesnom uglu lansirne rampe, sistemi na raketi su blokirani ( bojeva glava, navodjenje ). Tek kada otpadne startni motor i proradi marsevski motor, uspostavljaju se sistemi na raketi i ona pocinje da “radi”.
Brzina same rakete je do 8 Maha a moze da gadja ciljeve koji lete brzinom i do 4 Maha, po podacima- verovatnoca pogadjanja je 0,85. Domet rakete je od 200 do 320 km ( zavisno od varijante ). Procenjuje se da je ukupno napravljeno oko 2000 raketa
Radar 5N62 ( ruska oznaka ), NATO Square pair. Namenjen je za istovremeno pracenje I obasjavanje cilja. Spada u grupu radara sa kontinualnim zracenjem i radi u frekventnom opsegu od 6-8 GHz. Slaba tacka citavog kompleksa je bas ovaj radar. U vreme kada je napravljen sistem, on je zadovoljavao tadasnje potrebe, dok je danas vrlo osetljiv na aktivno ometanje bas iz razloga da je kontinualno zracenje i da mu je mali frekventni opseg. Konkretno, ako bi signal ometanja bio toliko jak, da se izgubi cilj u toku leta rakete, raketa se blokira ( krilca i kormila zauzimaju polozaj poslednjeg navodjenja ) i leti kao balvan sve dok ima goriva.
U sastavu kompleksa mogu uci i drugi osmatracki radari velikog dometa kao i radari za merenje visine cilja : 5N69, P-35M, PRV-11.
Evo i nekoliko zanimljivosti vezano za ovaj system.
1980 godine je prvi put pogodjen izraelski avion sa ovim sistemom i to na daljini od 190 km. U to vreme to je bio sok za Amere.
04.10.2001. godine, oruzane snage Ukrajine su na jednoj vezbi izvodile bojevo gadjanje sa ovim sistemom i greskom izvrsile prezahvat sa aviona mete na ruski putnicki avion koji je leteo na redovnoj liniji Tel Aviv – Novosibirsk i oborile ga. Poginulo je 78 ljudi.
U celini, Rusi su dobro inkasirali od prodaje navedenog sistema. Slicno, kao i kod drugih sistema, i ovde je posebno uradjena izvozna varijanta. Poseduju ga manje-vise sve zemlje bivseg SSSR, zemlje bivseg Istocnog bloka, Libija, Severna Koreja, Sirija.
24.maja 2002. godine, Iran je od Rusa kupio 10 lansera.
Inace, osnovna vatrena jedinica je bataljon (division) koji u svom sastavu ima 6 lansera.
|
