Oznake optičkih nišana idu po ovom principu: y x pp mm, dakle ono y je uvećanej optike, a oznaka pp je prečnik prednjeg dela optike u mm. Sad oznaka može recimo da bude 1-6 x 42mm štoo bi značilo da je optika varijabilnog uvećanja u opsegu od 1 pa do 6 puta, i da je prečnik ulazne optike 42mm.
Prednosti i mane: prečnik koji se navodi poželjno je da bude što veći, i tu nije bitno koliko je uvećanje. Razlog je da se time dobija šire vidno polje optike (dakle, veća širina onoga što vidiš kroz nišan), obezbeđuje se da više svetlosti uđe u optiku i to obzbeđuje da dobiješ valitetniji prikaz slike. Razlika je u uvećanjeu optike, dakle, optika uvećanja 4 puta ti pretstvi cilj na 100m kao da je na daljini od 25m, dakle, uveća ga 4 puta. Optika uvećanja 6 ide analogno tome. Prednost optike od 6 puta je na većim daljinama dejstva, dakle, daće veće šanse pogađanja cilja. Sa druge strane, na manjim daljinama, veliko uvećanje smeta i predstavlja manu. Zato na automatskim puškama kao optika se koristi ili sistem kolimatorskih nišana bez uvećanja (najpoznatiji i verovatno njkvallitetniji proizvod je aim point), ili optika malih uvećanja (obično ide 1.5 do 3x, maksimalno je 4x), ili u zadnje vreme optika koj aima samo dva uvećanja i to 1 i recimo 4x, dakle, slično kolimatorskom na uvećanju 1 i sa mogućnošću dejstvana većim daljina sa 4x.
Prevod ovoga gore na situaciju sa Dragunovom: optika 6x42 je dosta bolja od optike 4x24 uzevši u obzir namenu puške, a to je snajperska puška. Inače, u zadnje vreme, i u Rusiji je standard optike za Dragunov baš pomennutih 6x. Inače, kao interesantan podatak, PSO-1 optika svoje korene vuče još iz drugog svetskog rata i čuvenog Zajceva, dakle, ako je on mogao da odradi sa takvom optikom onakav posao, ta optika sigurno nije za potcenjivanje, nimalo.
|