offline
- xpforswodniw
- Ugledni građanin
- Pridružio: 04 Apr 2006
- Poruke: 488
|
M76
POLUAUTOMATSKA SNAJPERSKA PUŠKA
Poluautomatska snajperska puška 7,9 mm M76 razvijena je početkom sedamdesetih godina u "Zastavi" na osnovu AP 7,62 mm M70, a kao naslednik pušaka M48A i M69. Proizvedena je u velikom broju i masovno je korišćena u svim sukobima na teritoriji bivše SFRJ.
Kao i sve druge snajperske puške, M76 je namenjena za uništavanje važnijih pojedinačnih živih ciljeva na većim daljinama. Uspešno može dejstvovati do daljina od 1000 m, a najbolji rezultati se postižu na dometima do 800 m.
Puška M76 je bazirana na sistemu «Kalašnjikov», ali prilagođenom za snajperska dejstva i metak 7,9 mm. Oružje funkcioniše na modifikovanom principu pozajmice barutnih gasova i omogućava dejstvo samo jedinačnom vatrom.
Snajperska puška M76 se sastoji od: cevi sa razbijačem gasova, gasne komore sa regulatorom gasova, sanduka sa rukohvatom i poklopcem, gasnog cilindra, mehanizma za okidanje, zatvarača sa nosačem zatvarača i klipom, povratnika, drvene obloge, kundaka, noža sa nožnicom, nišana, okvira i rezervnog alata i pribora.
Puška koristi snajperski metak 7,9 mm (7,92 x 57 Mauser) sa univerzalnim i obeležavajućim zrnom. Puni se okvirom kapaciteta 10 metaka. Praktična brzina gađanja je 30 metaka u minuti.
Za nišanjenje se koristi optički nišan ON M76 sa uvećanjem 4x i osvetljenom končanicom, a zadržan je i mehanički nišan. Početkom devedesetih godina razvijen je optički nišan M93 sa uvećanjem 6x, a na pušku se može postaviti i pasivni nišan 5x80.
Na oružje je moguće postaviti prigušivač pucnja, koji ne eliminiše zvuk projektila (jer se radi o nadzvučnom zrnu), ali otežava otkrivanje snajperiste.
Poluautomatska snajperska ouška M76 korišćena je u svim sukobima na prostoru bivše SFRJ sa zadovoljavajućom efikasnošću. Kao i sva oružja sistema «Kalašnjikov» puška se pokazala kao izuzetno pouzdana i jednostavna za upotrebu i održavanje, čak i u rukama slabo obučenih strelaca. Ipak, njene karakteristike, pre svega preciznost i ergonomija, nisu na nivou savremenih snajperskih pušaka.
Daljim razvojem puške M76 nastala je snajperska puška M91 u kalibru 7,62 x 54 mm, ali ovo oružje nije proizvedeno u značajnijem broju.
Dopuna: 20 Apr 2006 22:40
Dopuna: 20 Apr 2006 22:40
Dopuna: 20 Apr 2006 22:41
CZ 99
PIŠTOLJ 9 mm
Razvoj pištolja CZ-99 počeo je 1989. godine u Zastavi iz Kragujevca, a u serijsku proizvodnju uveden je vec početkom 1991. Tokom devedesetih godina postao je najpopularnije ručno oružje u Jugoslaviji i nasledio "tetejca" u naoružanju MUP-a i pojednih jedinica VJ.
CZ-99 je klasičan borbeni pištolj kalibra 9 mm Para. Već na prvi pogled je uočljivo da je konstruktorima kao uzor poslužio švajcarski SIG P226 i u manjoj meri nemački Walther P88. Pištolj radi na principu kratkog trzaja cevi. Mehanizam za okidanje je dvostrukog dejstva. Cev kalibra 9 mm ima 6 žlebova koji se uvijaju udesno, a dugačka je 108 mm. Hromirana je spolja i iznutra. Komande su obostrane, a koriste se rukom kojom se gađa. Na navlaci se nalazi indikator metka u cevi - pokazna igla koja viri kada je metak u cevi. Dugme utvrđivača okvira se nalazi na rukohvatu iza obarače. Na gornjem delu rukohvata smeštena je poluga za spuštanje udarača i zaustavljanje navlake. Poluga za rastavljanje (oslobađanje navlake) nalazi se na srednjem delu rama sa leve strane. Borbeni nišani su lako uočljivi i u uslovima smanjene vidljivosti zahvlajujući belim tačkama (jedna na prednjem nišanu i dve na zadnjem nišanu) ili tricijumskim cevčicama. Pištolj se puni okvirom kapaciteta 15 metaka.
Za civilno tržište Zastava je razvila i verziju pištolja u kalibru .40 S&W, kao i modifikovane varijante CZ-99 Compact, CZ-99GPS i CZ-999.
CZ-99 po svim svojim karakteristikama spada u savremene vojne pištolje. Iskustva su pokazala da zadržava pouzdanost i preciznost i u ekstremnim uslovima eksploatacije. Zamerke koje se ovom oružju mogu uputiti odnose se na loš ugao obarače i njen predug hod, premali udarač, preširoku dršku i slab kvalitet finalne obrade.
Dopuna: 20 Apr 2006 22:42
Dopuna: 20 Apr 2006 22:42
M75
RUČNA BOMBA
Jugoslovenska ručna odbrambena bomba M75 "Kašikara" predstavlja pešadijsko oružje namenjeno za uništavanje protivničke žive sile u bliskoj borbi. Efikasna je protiv ciljeva u rovovima, zaklonima, utvrđenim objektima, šumama i sl. Konstruisana je tako da se može aktivirati i u snegu, blatu, vodi.
Bomba M75 se sastoji od tela, eksplozivnog punjenja i upaljača.
Telo bombe se sastoji od jezgra i omotača izrađenog od plastične mase. U jezgru se nalazi oko 3000 čeličnih kuglica prečnika 2,5 - 3 mm. Radijus ubojnog dejstva kuglica je 12-18 m, a ranjavajućeg 30 do 50 m.
Eksplozivno punjenje predstavlja 36 - 38 grama plastičnog eksploziva, čijom eksplozijom čelične kuglice dobijaju energiju.
Otpusni mehanički upaljač tipa "Bušon", vremenskog dejstva, služi da aktivira eksplozivno punjenje. Vreme usporenja je 3 do 4 sekunde.
Ručne bombe M75 proizvode se i u Makedoniji, gde su označene M93.
Dopuna: 20 Apr 2006 22:43
Dopuna: 20 Apr 2006 22:44
M84
MITRALJEZ / PUŠKOMITRALJEZ 7,62 mm
Mitraljez M84 kalibra 7,62 mm razvila je Zastava Kragujevac na osnovu ruskog mitraljeza PKM. Masovno je korišćen u svim ratnim sukobima na teritoriji bivše SFRJ, gde je dobio nadimke "Ceca" i "Sejač smrti"
Kao i svi drugi mitraljezi, M84 je namenjen za uništavanje neprijateljske žive sile, vatrenih sredstava, neoklopljenih i lako oklopljenih vozila, a može se koristiti i protiv niskoletećih ciljeva u vazdušnom prostoru. Nišanska daljina gađanja je do 1500 m, efikasan domet protiv otkrivenih ciljeva 1000 m, a najbolji rezultati postižu se na daljinama do 600 m. Dejstvuje se kratkim rafalima (do 10 metaka), dugim rafalima (do 25 metaka) i neprekidnom paljbom. Teoretska brzina gađanja je 700 metaka u minuti, a praktična oko 250 metaka u minuti.
Mitraljez M84 koristi municiju 7,62x54R sa običnim, teškim, probojno-zapaljivim, obeležavajućim i probojno-zapaljivo -obeležavajućim zrnom. Početna brzina zrna je 825 m/s. Mitraljez se hrani uz pomoć redenika kapaciteta 50 metaka. Redenici se mogu nastavljati, a složeni su u municijske kutije kapaciteta 100 ili 250 metaka. Municijska kutija sa 100 metaka se može postaviti na nosac sa donje strane sanduka mitraljeza.
Kada se nalazi u ulozi mitraljeza, M84 se postavlja na postolje - tronožac. Postolje obezbeduje bolju stabilnost prilikom gadanja, znatno povecava preciznost vatre i omogucava dejstvo protiv ciljeva u vazduhu. U ulozi puškomitraljeza, M84 dejstvuje sa sklapajucih nožica.
Za nišanjenje se koristi mehanički nišan, optički nišan ili pasivni noćni nišan. Zadnji mehanički nišan ima podeljke obeležene brojevima od 0 do 15 - vrednost svakog podeljka je 100 m, a podeljak 0 se koristi za gađanje ciljeva u vazdušnom prostoru. Optički nišan ON M80 omogućava nišanjenje na daljinama do 1500 m, određivanje približne daljine do cilja i merenje vertikalnih uglova. Pasivni nišan PN 5x80 koristi se za nišanjenje i osmatranje bojišta noću.
Mitraljez M84 poslužuju tri vojnika - nišandžija, pomoćnik i donosilac. Na maršu se transportuje u vozilu, a u borbi ga nosi posluga.
U borbenim dejstvima M84 je pokazao izuzetnu efikasnost, ubojitost i preciznost. Pored toga, karakterišu ga pouzdanost i jednostavnost za održavanje i upotrebu. Zato je, pored varijante mitraljeza, M84 uveden u naoružanje VSCG i kao standardni puškomitraljez umesto PM M72, čime je znatno povećana vatrena moć pešadijskih jedinica.
Dopuna: 20 Apr 2006 22:46
M84 Škorpion
AUTOMATSKI PIŠTOLJ 7,65 mm
Automatski pištolj 7,65 mm M84 proizvođen je u kragujevačkoj "Zastavi" na osnovu licence za češko oružje Vz.61 Škorpion. Namenjen je za uništavanje neprijateljske žive sile u bliskoj borbi. Male dimenzije čine ga izuzetno pogodnim za naoružavanje posada borbenih vozila, za borbu u naseljenim mestima, za skriveno nošenje, kao i za izvršavanje specijalnih zadataka.
Automatika pištolja funkcioniše na principu slobodnog trzaja zatvarača. Iz Škorpiona se dejstvuje jedinačnom vatrom, kratkim rafalima do 5 metaka i dugim rafalima do 10 metaka. Regulator paljbe ima tri položaja: "0" - ukočeno, "1" - jedinačna paljba, "20" - rafalna palba. Da bi se oružje lakše kontrolisalo pri rafalnoj paljbi u dršku je ugrađen sistem za usporenje brzine gađanja. Teoretska brzina gađanja je oko 750 metaka u minuti, a praktična 100 metaka u minuti. Sa obe strane pištolja ugrađene su ručice za zapinjanje, a otvor za izabacivanje čaura nalazi se na gornjoj strani sanduka, pa je oružje pogodno i za levoruke strelce.
Prednji nišan ima mušicu i zaštitnik, a zadnji je preklopni za daljine 75 i 150 m. Češki pištolj Vz.61 ima dršku izrađenu od drveta, a drška jugoslovenskog M84 je plastična. Oružje je opremljeno metalnim preklopnim kundakom koji se preklapa na gore.
Automatski pištolj M84 koristi municiju 7,65 x 17 mm. Hrani se iz metalnih okvira kapaciteta 10 ili 20 metaka. Zbog male zaustavne moći kalibra 7,65 mm u češkoj su razvijene i varijante Škorpiona u kalibrima 9 x 17 mm i 9 x 18 mm Makarov.
Pištolj M84 se po potrebi može opremiti prigušivačem pucnja. Na osnovu M84 u "Zastavi" su razvijeni poluautomatski pištolji M85A i M85B namenjeni za civilno tržište.
Škorpion je masovno korišćen u ratnim sukobima na prostorima bivše SFRJ. Zbog njegovih izuzetno malih dimenzija, jednostavnosti i pouzdanosti vrlo često ga koriste i različite gerilske i terorističke grupe širom sveta.
Dopuna: 20 Apr 2006 22:48
M85
AUTOMAT 5,56 m
Automat M85 predstavlja skraćenu verziju "Zastavine" automatske puške 5,56 mm M80A. Zbog svojih manjih dimenzija pogodan je za opremanje specijalnih jedinica i posada borbenih vozila, kao i za izvođenje borbenih dejstava u naseljenim mestima. Po izgledu i konstrukciji M85 je sličan ruskom automatu 5,45 mm AKS-74U.
Kao i automatska puška, automat M85 funkcioniše na principu pozajmice barutnih gasova. Cev je skraćena na 315 mm (kod AP M80A cev je dugačka 460 mm), što je uticalo na smanjenje efikasnog dometa. Automatom M85 se jedinačnom vatrom efikasno dejstvuje na daljinama do 300 m, a rafalnom paljbom do 200 m. Teoretska brzina gađanja je 700 metaka u minuti, a praktična 100 metaka u minuti. Komande su identične kao kod automatske puške. Zadnji nišan je pomeren na poklopac sanduka i ima dva položaja - "2" za daljine do 200 m i "4" za daljine do 400 m. Na usta cevi navijen je skrivač plamena koji služi i za smanjenje energije trzaja. Preklapajući kundak identičan je kao kod AP M80A.
Automat M85 koristi municiju 5,56 x 45 mm sa standardnim NATO zrnom SS109 ili američkim zrnom M193. Hrani se iz metalnih okvira kapaciteta 20 ili 30 metaka.
Dopuna: 20 Apr 2006 22:50
M93 Crna Strela
TEŠKA SNAJPERSKA PUŠKA
Teška snajperska puška M93 "Crna Strela" razvijena je u "Zastavi" iz Kragujevca početkom devedesetih godina. U naoružanje Vojske Jugoslavije uvedena je 1998. godine, a korišćena je u borbenim dejstvima na Kosovu, na jugu Srbije i u Makedoniji.
Puška M93 je namenjena za gađanje ciljeva na otvorenom prostoru i u neoklopljenim vozilima na daljinama do 1500 m i ciljeva u lakooklopljenim vozilima i iza zaklona na daljinama do 800 m. Pored uništavanja žive sile, "Crna Strela" se može koristiti i za dejstvo protiv ciljeva kao što su neoklopljena i lako oklopljena vozila, prizemljeni vazduhoplovi, radari i druga elektronska oprema, centri veze i komandna mesta. Efikasna je i u borbi protiv neprijateljskih snajperista.
"Crna Strela" je repetirka, koncepcije zasnovane na Mauzerovom sistemu. Puška je razvijena u dva kalibra - Vojska Srbije i Crne Gore koristi varijantu kalibra 12,7 x 108 mm (ruski metak za teške mitraljeze DŠK i NSV), dok je za izvoz namenjena verzija prilagođena američkom metku 12,7 x 99 mm (metak za mitraljez Browning M2HB). Teška cev izrađena je od hrom-nikl-vandijum čelika koji se koristi za izradu topovskih cevi. Oružje se puni okvirom kapaciteta pet metaka. Energija trzanja ublažena je postavljanjem dvokomorne gasne kočnice na usta cevi i ugradnjom dva amortizera u kundak.
Puška je opremljena optičkim nišanom "Zrak" M94 8x56, a mehanički nišani ne postoje. Na oružje je ugrađen dvonožac kao i preklapajuća ručica za lakše nošenje.
Dopuna: 20 Apr 2006 22:51
M60
BESTRZAJNI TOP 82 mm
Bestrzajni top 82 mm M60 predstavlja protivoklopno oruđe pešadije, namenjeno za borbu protiv tenkova i oklopnih vozila na daljinama do 1000 m. Proizvođen je u velikim količinama i masovno je korišćen u svim ratnim sukobima na prostorima bivše SFRJ.
Top koristi četiri vrste projektila: kumulativni M60P2R, reaktivno-kumulativni M72, reaktivno-kumulativni M91 i trenutno-fugasni M93. Za obučavanje posluge koristi se vežbovni metak.
Oruđe je opremljeno optičkom nišanskom spravom M60 i mehaničkim nišanom, a moguće je i postavljanje pasivnog noćnog nišana PN 5x80.
Top M60 ima pneumatike punjene vazduhom koji se relativno lako oštete, dok su na varijanti M60A primenjene sunđeraste gume koje su mnogo izdržljivije, a ugrađeni su i amortizeri. Oruđe M60 se može tegliti brzinom 50 km/h, a M60A brzinom 60 km/h.
Na maršu se top tegli vozilom, a u borbi ga sa pozicije na poziciju premešta petočlana posluga. Kao i svi drugi bestrzajni topovi, oruđe M60 se pri dejstvu demaskira zbog mlaza gasova koji se izbacuju sa zadnje strane, pa je neophodno često menjanje vatrenih položaja. Međutim, velika masa i glomaznost oruđa otežavaju manevar na bojištu.
Probojnost projektila kalibra 82 mm nije dovoljna da ugrozi savremene tenkove, pa je kao naslednik bestrzajnog topa razvijen protivoklopni raketni sistem Bumbar.
Dopuna: 20 Apr 2006 22:53
M79 Osa
RUČNI BACAČ RAKETA 90 mm
Jugoslovenski ručni bacač raketa 90 mm M79 Osa namenjen je za blisku protivoklopnu borbu. To je pešadijsko bestrzajno raketno sredstvo za višekratnu potrebu, koje se efikasno može koristiti protiv oklopnih vozila na daljinama do 350 m i protiv nepokretnih ciljeva kao što su živa sila i vatrena sredstva u bunkerima i utvrđenim objektima na daljinama do 600 m.
Po konstrukciji i prinicpu rada RBR Osa sličan je francuskom bacaču LRAC F1. Sistem M79 sastoji se od ručnog bacača raketa, rakete u kontejneru i rezervnog alata i pribora.
Ručni bacač raketa se sastoji od lansirne cevi izrađene od stakloplastike, mehanizma za opaljivanje, optičkog nišana sa uvećanjem 4x, mehaničkih nišana, oslonca za rame, rukohvata i poklopaca lansirne cevi.
Kontejner sa raketom se pre lansiranja postavlja na zadnji deo ručnog bacača (kao produžetak lansirne cevi). Raketa ima kumulativnu bojevu glavu koja probija 400 mm homogenog čeličnog oklopa. Udarno -trenutni-piezoelektrični upaljač se aktivira pri minimalnom uglu od 20 stepeni. Raketni motor daje projektilu početnu brzinu od 250 m/s. Maksimalni domet rakete je 1960 m, a efikasni domet 600 m. Maksimalna brzina gađanja je 6 raketa u minuti.
Ručni bacač raketa M79 Osa masovno je korišćen u svim ratnim sukobima na prostorima bivše SFRJ. Kumulativna bojeva glava projektila 90 mm ne može da probije čeoni oklop savremenih tenkova, ali RBR M79 zbog svoje jednostavnosti, pouzdanosti, izuzetne preciznosti i relativno male mase još uvek predstvaljva vrlo efikasno sredstvo za uništavanje utvrđenih objekata i lakše oklopljenih vozila. Razvojem i uvođenjem u naoružanje trenutnog projektila 90 mm dobilo bi se univerzalno, pouzdano i jeftino oruđe za podršku pešadije.
Dopuna: 20 Apr 2006 22:55
M80 Zolja
RUČNI BACAČ RAKETA 64 mm
Ručni bacač raketa M80 Zolja predstavlja individualno protivoklopno sredstvo pešadje, namenjeno za blisku protivoklopnu borbu. To je bestrzajno raketno oružje za jednokratnu upotrebu, koje karakterišu jednostavnost, pouzdanost i mala masa.
Po izgledu i konstrukciji RBR Zolja je sličan ruskom bacaču RPG-18, ali ga nadmašuje po preciznosti, dometu i drugim karakteristikama.
Ručni bacač M80 sastoji se iz dva osnovna dela - lansera i rakete.
Lanser je teleskopskog tipa, a namenjen je za transportovanje i lansiranje raketnog projektila. Sastoji se od prednje i zadnje cevi izrađene od staklo-plastike, mehanizma za opaljenje, nišana, rukohvata, štitnika, prednjeg i zadnjeg poklopca i remnika za nošenje.
Raketa kalibra 64 mm smeštena je u zadnju cev. Raketa se sastoji od kumulativne bojeve glave i pogonskog raketnog motora. Bojeva glava probija 300 mm homogenog čeličnog oklopa pod uglom od 90 stepeni. Opremljena je udarno - trenutnim -piezoelektričnim upaljačem koji se sigurno aktivira pri udarnim uglovima većim od 25°. Samolikvidator uništava raketu ukoliko cilj nije pogođen nakon 4 do 6 sekundi leta. Impulsni raketni motor radi samo dok je raketa u lansirnoj cevi i za to vreme je ubrza do 190 m/s. To je dovoljno da se ostvari brisani domet od 240 m za cilj visine 2,5 m.
Ručni bacač raketa M80 Zolja masovno su koristile sve zaraćene strane u sukobima na prostorima bivše SFRJ. Probojnost Zolje od 300 mm nije dovoljna da ugrozi savremene tenkove, pa je razvijen novi ručni bacač sa jednokratnu upotrebu M90 Stršljen kalibra 120 mm.
Dopuna: 20 Apr 2006 22:57
BOV-3
SAMOHODNI PROTIVAVIONSKI TOP 20/3 mm
Jugoslovenski samohodni protivavionski top 20/3 mm BOV-3 namenjen je za dejstvo po ciljevima u vazdušnom prostoru u uslovima optičke vidljivosti, a efikasno se može koristiti i za dejstva po neoklopljenim i lako oklopljenim ciljevima na zemlji.
Vozilo BOV-3 naoružano je trocevnim protivavionskim topom M55A4B1 kalibra 20 mm. Teoretska brzina gađanja topa je 1950 do 2550 metaka u minuti. Dozvoljena dužina rafala je 180 zrna po cevi, usled čega se cev zagreva do 250°C, pa je neophodna pauza od 5 do 10 minuta radi hlađenja. Početna brzina projektila je 850 m/s, a vreme leta do daljine 1000 m je 1,69 sekundi. Koristi se municija sa trenutno - obeležavajućim, trenutno - zapaljivim - obeležavajućim i pancirno - zapaljivim zrnima. Efikasan domet za ciljeve u vazduhu je oko 1000 m po visini i 1500 m po daljini. Neoklopljeni ciljevi na zemlji gađaju se do 2000 m, a laka oklopna vozila uništavaju se na daljinama od 600 do 1000 m, u zavisnosti od debljine oklopa. Polje dejstva po elevaciji je od -4,5° do +83°, a po pravcu je neograničeno. Za nišanjenje se koristi optička nišanska sprava J171 koja omogućava praćenje ciljeva brzine od 0 do 300 m/s.
Oklopni automobil BOV-3 ima konfiguraciju 4 x 4. Telo je izrađeno varenjem ploča pancirnog čelika i pruža određen stepen zaštite od vatre streljačkog naoružanja. Vozač i komadnir su smešteni u prednjem delu oklopnog tela, u sredini se nalazi kupola sa naoružanjem i mestima za dva člana posade, a pogonska grupa je smeštena u zadnji deo vozila.
Šestocilindrični dizel motor Deutz F GL 413 razvija 111 kW pri 2650 obrtaja u minuti. Menjač ima pet stepeni prenosa za kretanje napred i jedan za nazad. Pokretljivost van puteva poboljšana je ugradnjom sistema za centralnu regulaciju pritiska u pneumaticima. Maksimalna brzina kretanja po savremenom putu je 94 km/h, a po suvoj ledini 40-45 km/h. Vozilo nema amfibijske karakteristike. Jedna od mana automobila je nemogućnost savlađivanja rovova širih od 0,65 m. Od ostale opreme BOV-3 ima sredstva veze, bacače dimnih kutija, grejač i IC reflektore za vožnju noću. Ugradnja sistema za NHB zaštitu nije predviđena.
Nedostatak savremenog sistema za upravljanje vatrom i mali domet topova 20 mm ograničavaju efikasnost sistema BOV-3 u dejstvima protiv savremenih aviona i helikoptera. Ipak, tokom ratnih sukoba u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu BOV-3 se, zajedno sa samohodnim protivavionskim topom 30/2 mm "Praga", pokazao kao najefikasnije sredstvo za neutralisanje neprijateljskih mitraljeskih gnezda, snajperista i vatrenih tačaka, posebno u borbi u urbanim sredinama. Zbog toga su sistem BOV-3 pored vojske koristile i specijalne jedinice MUP-a.
Dopuna: 20 Apr 2006 22:59
M55
PROTIVAVIONSKI TOP 20/3 mm
Jugoslovenski protivavionski top 20 mm M55 - popularni "trocevac" u osnovi predstavlja licencno oružje sastavljneno od tri automata Hispano-Suiza HSS-804 20 mm L/70 postavljena na tegljeni lafet HSS 630-3. Proizvođen je u četiri osnovne varijante: M55A2B1, M55A3B1, M55A4B1 i M55A4M1 (BOV-3).
Top M55A2B1 namenjen je za dejstvo protiv niskoletećih ciljeva u vazdušnom prostoru, a može se koristiti i protiv neoklopljenih i lako oklopljenih ciljeva na zemlji i vodi. Teoretska brzina gađanja je od 1950 do 2250 metaka u minuti, a automati se hrane iz doboša sa po 60 granata. Top koristi tri tipa municije: trenutno - zapaljivu granatu M57, trenutno - zapaljivo - obeležavajuću granatu i pancirno - zapaljivu granatu. Polje dejstva po pravcu je 360° a po elevaciji od -5° do +83°. Navođenje topa je ručno. Za upravljanje vatrom se koristi kolimatorska mehanička nišanska sprava PANS 20/3 na koju nišandžija ručno unosi podatke o cilju.
Protivavionski trocevni top M55A3B1 se od verzije M55A2B1 razlikuje po tome što sa desne strane ima ugrađen benzinski motor "Wankel" čija se snaga koristi za pokretanje po pravcu i elevaciji. Nišandžija topom upravlja uz pomoć palice (džojstika).
Varijanta M55A4B1 ima novu savremeniju nišansku spravu J-171 proizvedenu u Jugoslaviji po italijanskoj licenci, motor "Wankel" premešten ispod sedišta nišandžije, ugrađen štit i sistem sa komprinovanim vazduhom.
Trocevni top M55 A4M1 postavljen je na šasiju lakog oklopnog vozila BOV i na taj način dobijen je samohodni protivavionski top BOV-3.
Dopuna: 20 Apr 2006 23:00
M75
PROTIVAVIONSKI TOP 20 mm
Jugoslovenski jednocevni top 20 mm M75 je konstruisan kao protivavionsko sredstvo za uništavanje ciljeva u vazdušnom prostoru na daljinama do 1500 m. Međutim, iskustva su pokazala da je top M75 mnogo efikasniji u dejstvu protiv ciljeva na zemlji - neoklopljenih i lako oklopljenih vozila, žive sile, vatrenih tačaka i sl.
U marševskom položaju top je postavljen na jednoosovninski podvozak i može se tegliti lakim terenskim vozilom ili zaprežnom vučom. U borbenom položaju top se oslanja na tlo preko trokrakog lafeta, koji obezbeđuje neograničeno pokretanje po pravcu i polje dejstva po elevaciji od -8° do +83°. Top u borbenom položaju se može postaviti i na platformu vozila (kamiona).
Top dejstvuje samo automatskom paljbom. Teoretska brzina gađanja je 650 do 750 metaka u minuti. Koriste se tri tipa municije: trenutno-zapaljive granate, trenutno -zapaljivo-obeležavajuće granate i pancirno-zapaljive granate. Top se hrani iz doboša kapaciteta 60 metaka ili okvira kapaciteta 10 metaka sa pancirno-zapaljvim zrnom.
Top M75 je opremljen sa tri nišanske sprave. Za gađanje ciljeva u vazdušnom prostoru se koristi protivavionska refleksna nišanska sprava (PARNS) ili protivavionska mehanička nišanska sprava (PAMNS). Za dejstvo protiv ciljeva na zemlji i vodi se koristi optička nišanska sprava sa uvećanjem 2,8x.
Topovi M75 su uspešno korišćeni tokom ratnih sukoba na prostorima bivše SFRJ.
Dopuna: 20 Apr 2006 23:02
VPB M86 / BOV-M / BOV-VP
LAKO OKLOPNO VOZILO
Familja lakih oklopnih vozila BOV razvijena je u mariborskom TAM-u za potrebe opremanja bivše JNA i jedinica milicije. Najmasovnije proizveden i najčešće sretan član ove familije je policijsko, odnosno vojno-policijsko borbeno vozilo VPB M86, koje se označava i BOV-M, odnosno BOV-VP.
Borbeno vozilo policije VPB M86 namenjeno je za izviđanje, borbu protiv terorističkih i kriminalnih grupa, zaštitu važnih objekata, transport i evakuaciju ljudstva i sredstava, blokiranje prolaza, suzbijanje demonstracija i ostale policijske i vojno-policijske zadatke.
Vozilo je točkaš, formule pogona 4x4. Oklopno telo je izrađeno od varenih čeličnih ploča debljine 4 do 8 mm i pruža zaštitu od vatre streljačkog naoružanja i parčadi granata manjeg kalibra.
Posadu VPB M86 sačinjavaju vozač, komandir i osam strelaca. Posada je smeštena u komandno-borbenom odeljenju koje zauzima prednji i centralni deo vozila, dok se u zadnjem delu nalazi motorno odeljenje.
U prednjem levom delu oklopnog tela je mesto vozača, opremljeno neophodnim upravljačkim uređajima i instrumentima, kao i pasivnim periskopom PPV-2 za vožnju noću. Desno od vozača sedi komandir, a pored njega se nalaze radio-uređaji i dvogledi za osmatranje. Na prednjoj i zadnjoj strani vozila nalaze se dva prozora od pancirnog stakla (nprobojno je za zrno 7,9 mm na daljini većoj od 100 m), a na bokovima po jedan. Iznad mesta vozača i komandira postoje dva kapka koji služe za osmatranje, provetravanje i kao prinudni izlaz.
Srednji deo tela automobila predviđen je za smeštaj osam strelaca sa naoružanjem i opremom. Za ulazak u vozilo koriste se po jedna vrata na bokovima. Posada može da dejstvuje ličnim naoružanjem iz vozila kroz sedam puškarnica - po tri na bokovima i jednoj na prednjoj strani.
Na krovu komandno-borbenog odeljenja nalazi se otvorena turela sa mitraljezom 7,62 mm M86 (PKT). U originalnoj varijanti vozila nišandžija je pancirnim limom zaštićen do visine glave i to samo sa prednje i bočnih strana. Međutim, na osnovu iskustava iz ratnih sukoba na prostorima bivše SFRJ, na velikom broju vozila je različitim improvizacijama povećana zaštita nišandžije.
Mitraljez M86 ima polje dejstva po pravcu od 360 stepeni, a po elevaciji od -5° do +60°. Koristi municiju 7,62 mm M30 sa teškim zrnom, a u borbenom kompletu se nalazi 2000 metaka u osam kutija sa po 250 metaka. Mitraljez je opremljen kolimatorskim nišanom K-10T i mehaničkim nišanom. Efikasan domet protiv pojedinačnih ciljeva je 600 m, protiv grupnih ciljeva 800 m, a ciljevi u vazduhu se gađaju na daljinama do 500 m.
Na jedan broj vozila umesto mitraljeza M86 ugrađen je mitraljez Browning M2HB kalibra 12,7 mm, a nekoliko vozila je modifikovano ugradjnom kompletne kupole sa rashodovanih oklopnih transportera TAB-71, sa spregnutim mitraljezima 14,5 mm i 7,62 mm.
Oklopni automobil VPB M86 je pogonjen šestocilindričnim vazdušno hlađenim dizel motorom Deutz F 6L 413 F snage 110 kW, smeštenim u zadnjem delu tela vozila. Zbog relativno velike mase vozila, specifična snaga je svega 12,8 kW/t. Motorno odeljenje je hermetičkom pregradom odvojeno od posade. Ukupni kapacitet dva rezervoara za gorivo je 220 l, što vozilu omogućava autonomiju kretanja od oko 600 km. Pokretljivost van puteva je povećana ugradnjom uređaja za centralnu regulaciju pritiska u pneumaticima - u opsegu od 1,0 do 4,2 bara. Ipak, zbog svoje konfiguracije 4x4 VPB M86 nije u stanju da savlađuje rovove šire od 0,64 m. Vozilo nema amfibijske karakteristike, pa gazom savlađuje samo vodene prepreke dubine do 1,1 m.
Od ostale opreme VPB M86 ima šest bacača dimnih kutija kalibra 82 mm, više radio-uređaja, interfon za pet članova posade, protivpožarni sistem u motornom odeljenju, mreže za zaprečavanje, sklopivi desantni stepenik, standardne i IC farove, reflektore, rotaciona svetla i sirenu.
Dopuna: 20 Apr 2006 23:04
BRDM-2
IZVIĐAČKO VOZILO
Oklopni izviđački automobil 4x4 BRDM-2 razvijen je 1962. godine u tadašnjem SSSR-u, kao naslednik starijeg vozila BRDM-1. Serijska proizvodnja u fabrici Molotov GAZ je trajala od 1963. do 1989, a vozilo je prvi put javno prikazano 1966 godine.
Telo automobila izrađeno je varenjem ploča pancirnog čelika, a oblikovano je tako da se obezbede što bolje amfibijske karakteristike. Debljina oklopa sa prednje strane je 14 mm, na bokovima 7 mm, a na podu 3 mm, što znači da je posada zaštićena od dejstva streljačkog naoružanja, ali da je vozilo veoma ranjivo na mine i dejstvo mitraljeza kalibra 12,7 mm ili većeg.
U prednjem delu oklopnog tela jedan do drugog sede dva člana posade - vozač sa leve strane i komandir sa desne. Ispred sebe imaju dva prozora koji u borbi mogu biti zatvoreni čeličnim kapcima, kada se osmatranje obavlja pomoću sistema periskopa.
Kupola sa mestom nišandžije i naoružanjem postavljena je u srednjem delu vozila. Na bokovima srednjeg dela oklopnog tela nalaze su po tri osmatračka periskopa i jedna puškarnica za dejstvo ličnim naoružanjem posade. Zadnji deo automobila rezervisan je za smeštaj motorno-transmisionog odeljenja. Svi članovi posade ulaze i izlaze iz vozila kroz dva otvora na krovu - po jedan iznad mesta komandira i nišandžije.
Naoružanje se sastoji od mitraljeza KPVT kalibra 14,5 mm, spregnutog sa mitraljezom PKT 7,62 mm i ugrađeno je u ručno pokretanu kupolu kakva je primenjena i na oklopnom transporteru BTR-60PB. U borbenom kompletu se nalazi 500 metaka 14,5 mm i 2000 metaka kalibra 7,62 mm. Levo od mitraljeza postavljen je teleskopski nišan PP-61A. U vozilu se najčešće nalazi i jedan ručni bacač RPG-7V ili RPG-18.
Za pogon se koristi V-8 benzinski motor GAZ-41, hlađen tečnošću, koji razvija maksimalnih 103 kW (140 ks) pri 3400 obrtaja u minuti. Vazduh se u motor uvodi kroz otvore na zadnjoj strani i na krovu vozila, a na svakom boku nalazi se po jedan auspuh. Ručni menjač ima četiri stepena prenosa za kretanje napred i jedan za nazad. Sva četiri točka su pogonska, a karakteristika automobila BRDM-2 je da ima i dva para malih dodatnih točkova na sredini tela. Oni se izvlače (spuštaju) pri kretanju po teškom terenu, čime se znatno poboljšava pokretljivost. Sistem vešanja se sastoji od lisnatih opruga i četiri para hidrauličnih amortizera. Vozač može da podešava pritisak u pneumaticima u toku vožnje. Automobil BRDM-2 vodene prepreke savlađuje plovljenjem, brzinom 10 km/h, pogonjen jednim vodomlaznim pokretačem ugrađenim u zadnjem delu tela. Pre ulaska u vodu na prednjoj strani vozila podiže se valobran.
Standardna oprema vozila podrazumeva sistem za NHB zaštitu na bazi natpritiska, inercijalni sistem za navigaciju TNA-2, vitlo nosivosti 4000 kg, IC farove i periskope za vožnju i osmatranje noću, radio-uređaj R-113 i uređaj za zadimljavanje ubrizgavanjem goriva u auspuh.
Vozilo se nalazi ili se nalazilo u sastavu oružanih snaga više od 45 država, među kojima su i Srbija i Crna Gora, Hrvatska, Makedonija, Mađarska, Rumunija, Bugarska, Poljska, Češka, Slovačka, Irak, Libija, Egipat... Korišćeno je u velikom broju lokalnih ratova, uključujući i sve ratove na teritoriji bivše SFRJ.
Na šasiji izviđačkog automobila BRDM-2 konstruisano je nekoliko vozila za druge namene: komandno-štabno vozilo BRDM-2U, lovci tenkova 9P110, 9P122, 9P133 i 9P148, vozilo za NHB izviđanje i obeležavanje kontaminiranog zemljišta BRDM-2RH, raketni sistem trupne PVO Strela-1M. Postoji i nekoliko modernizacija baznog vozila BRDM-2 - varijanta naoružana topom 23 mm, češka komandna verzija BRDM-VR i iziđačka verzija BRDM-B, poljska vozila BRDM-2M-96, BRDM-2M-97 i BRDM-2M-98.
Dopuna: 20 Apr 2006 23:06
Grizzly
OKLOPNI TRANSPORTER
U naoružanju kanadske vojske nalazi se 491 oklopni automobil 6x6 tipa Grizzly, Cougar i Husky. Vozila su proizvedena u firmi General Motors of Canada, a razvijena su na osnovu švajcarskog oklopnog trasnportera MOWAG Piranha 6x6. Serijska proizvodnja je trajala od 1979. do 1982. godine.
Telo vozila izrađeno je varenjem ploča pancirnog čelika maksimalne debljine 10 mm. Oklop štiti od vatre streljačkog naoružanja i parčadi granata. U prednjem delu tela sa desne strane se nalazi pogonska grupa, a sa leve mesto vozača. Pozicija komandira je iza vozača.
Vozilo je pogonjeno šestocilindričnim dizel motorom Detroit Diesel 6V-53T, snage 158 kW. Hidromehanička automatska transmisija Allison MT-653DR ima 5 stepeni prenosa za kretanje napred i jedan za nazad. Kapacitet rezervaora za gorivo je 204 l, što obezbeđuje autonomiju kretanja po putu sa asfaltnom podlogom od oko 600 km. Vodene prepreke se savlađuju plovljenjem, brzinom 7 km/h, a za pogon na vodi se koriste dva propelera.
Varijanta Grizzly u zadnjem delu oklopnog tela ima prostor za smeštaj šest vojnika sa opremom. Naoružanje se sastoji od jednog mitraljeza kalibra 12,7 mm i jednog mitraljeza 7,62 mm, a ugrađeno je u laku ručno pokretanu kupolu. Polje dejstva po elevaciji je od –8° do +55°, a po pravcu je neograničeno. Na bokove kupole su postavljena po četiri bacača dimnih kutija.
Vozilo za vatrenu podršku Cougar ima kupolu preuzetu sa britanskog izviđačkog vozila Scorpion. Naoružanje se sastoji od topa 76 mm i spregnutog mitraljeza 7,62 mm. Polje dejstva po elevaciji je od –10° do +35°, a pokretanje kupole po pravcu je neograničeno.
Vozilo za izvlačenje Husky ima tročlanu posadu i opremljeno je hidrauličnim kranom, alatom i ostalom opremom potrebnom za popravke i održavanje. Ukupno je proizvedeno 27 automobila ovog tipa.
Od ostale opreme Grizzly / Cougar / Husky ima pasivne uređaje za vožnju noću, valobran, vodocrpne pumpe, protivpožarni uređaj i komunikacione uređaje. Vozilo nije opremljeno sistemom za NHB zaštitu.
Svi kanadski oklopni automobili formule pogona 6x6 su krajem devedesetih godina modernizovani ugradnjom poboljšanog sistema oslanjanja razvijenog za vozila konfiguracije 8x8.
Oklopni automobil Grizzly koristika je i bivša Jedinica za specijalne operacije (JSO) MUP-a Srbije.
Dopuna: 20 Apr 2006 23:07
M80A
BORBENO VOZILO PEŠADIJE
Vojna industrija bivše SFRJ je početkom sedamdesetih godina razvila borbeno vozilo pešadije M80, kao zamenu za oklopni transporter M60. Vozilo je prvi put prikazano na vojnoj paradi u Beogradu 1975. godine. Devet godina kasnije na izložbi naoružanja u Kairu prikazana je modifikovana varijanta M80A, koja je postala standardna u jedinicama JNA.
Koncepcija vozila slična je kao kod ruskog BMP-1. Pogonska grupa postavljena je u prednji desni deo oklopnog tela, u prednjem levom delu je mesto vozača, a iza njega pozicija komandira. Kupola sa naouružanjem i mestom nišandžije nalazi se u srednjem delu vozila, dok je zadnji deo predviđen za smeštaj sedmočlanog pešadijskog odeljenja.
Telo BVP M80 izrađeno je varenjem ploča pancirnog čelika. Debljina oklopa sa prednje strane je 14 mm i štiti od projektila kalibra 20 mm ispaljenih sa daljine od 100 m. Bočni oklop debljine 9 mm štiti od pancirnih projektila kalibra 7,62 mm ispaljenih sa udaljenosti od 100 m.
Naoružanje vozila se sastoji od automatskog topa M55 kalibra 20 mm, spregnutog mitraljeza M86 PKT kalibra 7,62 mm i dva lansera za protivoklopne vođena rakete 9M14M Maljutka (NATO oznaka AT-3 SAGGER).
Topom M55 dejstvuje se protiv ciljeva na zemlji na daljinama do 1500 metara i ciljeva u vazduhu udaljenih do 1000 m. Koristi se više vrsta metaka sa pancirno-zapaljivim, trenutno-zapaljivim i vežbovim granatama, a u borbenom kompletu se nalazi ukupno 400 metaka (dva redenika po 200 metaka). Polje dejstva po elevaciji je od -5° do +65°, a po pravcu 360°.
Desno od topa postavljen je mitrljez M86 PKT kalibra 7,62 mm. Koristi se za gađanje pojedinačnih ciljeva na daljini 600 m, odnosno grupnih ciljeva udaljenih do 800 m. Puni se redenikom sa 500 metaka, a u borebnom kompletu se nalazi 2000 metaka (4 redenika).
Protivoklopna vođena raketa 9M14M koristi se za gađanje tenkova, oklopnih vozila i utvrđenih objekata na daljinama od 500 do 3000 metara. Vođenje rakete je ručno, a kumulativna bojeva glava probija 400 mm homogenog čeličnog oklopa. U borbenom kompletu se nalaze ukupno 4 projektila.
Nišandžija na raspolaganju ima dnevnu nišansku spravu DNS-1 i noćnu nišansku spravu PNS-1 (radi kao pasivna na bazi pojačivača slike ili aktivna u kombinaciji sa IC reflektorom). Naoružanje i nišanski uređaji nisu stabilizovani. Komandir vozila za osmatranje koristi dnevni periskop TPKU2B ili noćni periskop TKN-1 (koristi se sa IC reflektorom OU-3).
Desant može da dejstvuje streljačkim naoružanjem iz vozila kroz 8 puškarnica (po tri na bokovima i dve na zadnjoj strani BVP-a).
Vozilo M80 bilo je pogonjeno turboprehranjivanim dizel motorom Hispano-Suiza HS 115-2 snage 191 kW pri 3000 obrtaja u minuti. U varijantu M80A ugrađen je desetocilindrični dizel motor sa direktnim ubrizgavanjem FAMOS 10V003, koji razvija 235 kW pri 2500 obrtaja u minuti. Mehanička transmisija ima pet stepeni prenosa za kretanje napred i jedan za nazad. Priemenjen je sistem oslanjanja sa torzionim vratilima, a na prvi i zadnji osloni točak ugrađeni su hidraulični amortizeri.
Borbeno vozilo pešadije M80A je amfibija. Na vodi se za pogon koriste gusenice, a maksimalna brzina plovidbe je 7,8 km/h. Vozilo je opremljeno valobranom i uređajem za izabcivanje prodrle vode.
Od ostale opreme u BVP M80A se ugrađuje radio-uređaj dometa 20 km (15 km kada je vozilo u pokretu), sistem za NHB zaštitu na bazi natpritiska, automatski protivpožarni sistem u borbenom i motorno-transmisionom odeljenju, sistem za stvaranje dimne zavese ubrizgavanjem goriva u izduvnu cev motora i grejač.
Šasija BVP M80A poslužila je kao osnova za razvoj komandih vozila M80A KČ, M80A KB i VK M80A, raketnog sistema trupne PVO Sava, sanitetskog vozila M80 Sn, samohodnog protivoklopnog lansera M80A LT (u VRS označenog M92), samohodnog protivavionskog topa 30 mm SPA M80A i samohodnog minopolagača M80 MOS.
Pred raspad SFRJ pojavila se modernizovana varijata BVP-a označena M-80AK. Na vozilo je ugrađena kupola "Vidra" sa stabilizovanim topom M86 kalibra 30 mm, spregnutim mitraljezom 7,62 mm, dva lansera za poluautomatski vođenu verziju rakete Maljutka (9M14MP1), četiri bacača dimnih kutija i novom dnevno-noćnom nišanskom spravom.
Dopuna: 20 Apr 2006 23:09
MT-LB
OKLOPNI TRANSPORTER
Oklopno vozilo MT-LB razvili su 1964. godine konstruktori Harkovske fabrike traktora, a serijska proizvodnja počela je dve godine kasnije. MT-LB je višenamensko vozilo koje se može koristiti za tegljenje artiljerijskih oruđa, transport ljudstva i tereta, komandovanje, vezu, izviđanje... Ukupno je razvijeno oko 100 podvarijanti ovog vozila.
Telo vozila MT-LB se sastoji od tri odeljenja: upravnog, motorno-transmisionog i desantnog.
U prednjem delu vozila smešteno je upravno odeljenje sa pozicijama vozača (levo) i komandira (desno). Ispred njih se nalaze dva vetrobranska stakla preko kojih se u borbi spuštaju čelični kapci. Tada se za osmatranje koriste periskopi i dva mala osmatračka okna na bokovima. Iznad pozicije komandira postavljena je mala ručno pokretana kupola sa jednim mitraljezom PKB kalibra 7,62 mm. Neke varijante vozila nemaju ovu kupolu, a na neke je umesto kupole postavljen protivavionski mitraljez NSVT kalibra 12,7 mm.
Iza mesta komandira i vozača smešteno je motorno-transmisiono odeljenje. U osnovnoj verziji vozilo je pogonjeno V-8 dizel motorom JaMZ-238V, snage 176 kW (240 ks) pri 2100 obrtaja u minuti. Kapacitet rezervoara za gorivo je 450 litara, što je dovoljno da vozilu obezbedi radijus kretanja od 500 km. MT-LB je amfibija i na vodi je pogonjen gusenicama.
Zadnji deo vozila predviđen je za prevoz do 2500 kg tereta ili desantnog odeljenja od 11 vojnika. Desant ulazi i izlazi iz vozila kroz dvostruka vrata na zadnjem delu oklopnog tela ili otvore na krovu. Na bokove vozila ugrađena je po jedna puškarnica, a još dve puškarnice se nalaze na zadnjim vratima.
Telo vozila je izrađeno varenjem čeličnih ploča debljine 7 do 14 mm. Ovakav oklop štiti posadu samo od vatre streljačkog naoružanja i parčadi granata.
Standardna oprema vozila podrazumeva sistem za kolektivnu NHB zaštitu, radio-uređaj R-123, IC reflektore i odgovarajuće periskope za osmatranje i vožnju noću.
Osnovna varijanta vozila MT-LB je u sovjetskoj armiji prvenstveno služila za tegljenje artiljerijskih oruđa, dok je za druge namene razvijen niz specijalizovanih verzija: vozilo za NHB izviđanje RHM Kašalot, oklopni transporteri MT-LBV i MT-LBV-M prilagođeni za kretanje po snegu, vozilo sa radarom SNAR-10, lovac tenkova Šturm-S, protivavionski raketni sistem Strela-10, vozilo za izvlačenje MTP-LB, inžinjerijska varijanta AZM... Transporter MT-LB je licencno proizvođen u Bugarskoj i Poljskoj, a i ove države su razvile nekoliko modifikacija vozila: minopolagač Kroton, vozilo za transport municije Bor, samohodni protivavionski top MT-LB-23M Krak, vozilo za izvlačenje MT-LB Mors, varijanta za inžinjerijsko izviđanje MT-LB TRI HORS, vozilo WAT-40 sa topom Bofors 40 mm, samohodni minobacač Tundža... Od 1994. godine transportere MT-LB koriste i oružane snage Švedske. Na vozilima su izvedene manje modifikcije, a označena su Pbv 401.
Šasija transportera MT-LB je poslužila za razvoj familije komadnih, izviđačkih i logističkih vozila MT-LBu. Vozilo MT-LBu proizvođeno je u čak 74 varijante: artiljerijska komandna vozila 1V13, 1V14, 1V15, 1V16, komandno vozilo PVO baterije 9S737 Ranžir, komando-štabna vozila komande divizije MP-21, MP-21M, MP-21M-1, MP-21M-2, MP-21M3, MP-21R, poljska komandno-štabna varijanta MP-21 Iksja, bugarsko komandno-štabno vozilo MT-LB KŠM 9S743, četiri verzije za EI i PED označene MT-LBu R-381 Taran 1/2/3/4...
U Rusiji su krajem devedesetih godina razvijene dve modernizacije osnovnog vozila MT-LB. Verzija MT-LB6MA ima poboljšan motor i ugrađenu kupolu sa mitraljzima KPVT kalibra 14,5 mm i PKT kalibra 7,62 mm (kupola je preuzeta sa oklopnog transportera BTR-80). Varijanta MT-LB6MB takođe ima poboljšan motor, a ugrađena je kupola sa topom 2A72 kalibra 30 mm i spregnutim mitraljezom PKT 7,62 mm.
Različite varijante vozila MT-LB ili MT-LBu koriste oružane snage Rusije i drugih bivših sovjetskih republika, SR Jugoslavije, Finske, Mađarske, Bugarske, Švedske, Poljske, Češke, Slovačke i Iraka. Od 2001. godine Makedonija raspolaže sa 10 oklopnih transportera MT-LB u varijanti sa mitraljezom NSVT kalibra 12,7 mm postavljenim umesto kupole.
Dopuna: 20 Apr 2006 23:11
M-84
OSNOVNI BORBENI TENK
Tenk M84 razvijen je u bivšoj SFRJ na osnovu licencne dokumentacije za ruski tenk T-72M. Proizvodnja je otpočela 1983. godine, prva vozila su uvedena u naoružanje JNA godinu dana kasnije, a tenk je prvi put javno prikazan na vojnoj paradi 9. maja 1985. godine.
Koncepcija tenka je standardna, sa upravnim odeljenjem smeštenim u prednji deo vozila, borbenim odeljenjem u sredini i motorno-transmisionim odeljenjem u zadnjem delu oklopnog tela. Tenk ima tri člana posade - vozača, komandira i nišandžiju.
Mesto vozača (upravno odeljenje) nalazi se u prednjem centralnom delu oklopnog tela. Opremljeno je uređajima za upravljanje tenkom, pločom vozača sa neophodnim instrumentima i prekidačima, uređajima sistema za protivpožarnu zaštitu i sistema za NHB zaštitu. Vozač za osmatranje koristi tri periskopa - glavni TNPO-168V i dva pomoćna TNPA-65. Noću se umesto periskopa TNPO-168V može postaviti pasivni periskop PPV-2. Iznad sedišta vozača nalazi se poklopac kroz koji on ulazi i izlazi iz vozila. U prednjem delu tenka smešteni su još i akumulatori i rezervoari za gorivo.
Borbeno odeljenje - kupola nalazi se u srednjem delu vozila. Nišandžija je smešten u levom delu kupole, a desno od topa nalazi se mesto komandira. Osnovno naoružanje predstavlja top 2A46 sa glatkom cevi kalibra 125 mm. Polje dejstva po pravcu je 360°, a po elevaciji od -6°13' do +13°47'. Top se puni automatski iz obrtnog transportera kapaciteta 22 dvodelna metka, koji je smešten na podu borbenog odeljenja. U slučaju potrebe moguće je i ručno punjenje topa. Brzina gađanja je 8 metaka u minuti sa automatskim punjenjem, odnosno 2 metka u minuti sa ručnim punjenjem. Ukupno se u borbenom kompletu nalaze 42 metka i to tri vrste - kumulativno-obeležavajući, potkalibarno-obeležavajući i trenutno-fugasni.
Osnovni tip municije za borbu protiv tenkova je metak sa potkalibarno-obeležavajućim projektilom BM-9, odnsno BM-12. Projektil ima izuzetno veliku početnu brzinu - 1800 m/s, pa zahvaljujući svojoj velikoj kinetičkoj energiji probija oko 350 mm homogenog čeličnog oklopa na daljini od 2000 m. Masa metka je 19,5 kg, a masa projektila 5,67 kg. Prečnik penetratora je 44 mm, dužina 519 mm (545 mm kod BM-12), a masa 3,61 kg.
Metak sa kumulativno-obeležavajućim projektilom koristi se za borbu protiv tenkova i drugih oklopnih vozila na daljinama do 4000 m. Projektil mase 19 kg probija 500 do 550 mm homogenog čeličnog oklopa, a ispaljuje se početnom brzinom od 905 m/s.
Metak sa trenutno-fugasnim projektilom OF-19 efikasan je u borbi protiv utvrđenih objekta, zaklona, žive sile i neoklopljenih vozila. Masa metka je 32 kg, a masa projektila 19 kg, od čega 3,418 kg otpada na eksplozivno punjenje.
Na posebnom nosaču sa desna strane topa smešten je spregnuti mitraljez M86 PKT kalibra 7,62 mm. Efikasan domet protiv pojedinačnih ciljeva je 600 m, dok se grupni ciljevi efikasno uništavaju na daljinama do 800 m. Teoretska brzina gađanja mitraljeza je 650-750 metaka u minuti, a praktična 250 met/min. U borbenom kompletu se nalazi 2000 metaka (4 redenika sa po 250 metaka).
Na turelu komandira tenka postavljen je protivavionski mitraljez M87 NSVT kalibra 12,7 mm. Namenjen je za dejstvo protiv ciljeva u vazduhu na daljinama do 1500 m i ciljeva na zemlji udaljenih do 2000 m. Polje dejstva mitraljeza po pravcu je 360°, a po elevaciji od -5° do +75°. Praktična brzina gađanja je 150 metaka u minuti, teoretska 800 met/min, u borbenom kompletu se nalazi 360 metaka (6 redenika po 60 metaka). Za nišanjenje se koristi kolimatorska nišanska sprava K10-T.
Na tenku M-84 primenjen je sistem za upravljanje vatrom SUV-M84, koji je znatno povećao vatrenu moć u odnosu na tenk T-72. Sistem se sastoji od: dnevno-noćne nišanske sprave DNNS-2, komandnog bloka nišandžije (KBN), balističkog računara sa komandnom tablom računara, pojačivačke kutije sa podsistemima za upravljanje, razvodne kutije K-1, žiro bloka, meteorološkog senzora, davača brzine po pravcu, izvršnih delova za vertikalno i horizontalno navođenje, dnevno-noćne sprave komandira DNKS-2 i komandnog bloka komandira.
Glavni deo sistema za upravljanje vatrom je dnevno-noćna nišanska sprava DNNS-2 sa nezavisnom nišanskom linijom i stabilizacijom vidnog polja u obe ravni. Sprava ima tri kanala - dnevni, noćni i laserski. Dnevni kanal uveličava 3x i 7x i ima vidno polje od 20° (pri uvečanju 3x), odnosno 9° (pri uvećanju 7x). Noćni kanal sa pasivnim pojačivačem slike II generacije ima uvećanje 8,5x i vidno polje 5,4°. Laserski daljinomer omogućava merenje daljine u opsegu od 200 do 9995 m.
Računar SUV-a izračunava elemente za gađanje potkalibarnim i kumulativnim projektilima na daljinama od 200 do 4000 m, trenutno-fugasnim projektilima od 200 do 6000 m, spregnutim mitraljezom od 200 do 1500 m.
Sistem za upravljanje vatrom obezbeđuje stabilizaciju topa u obe ravni, sa tačnošću od 0,2 hiljadita po visini, odnosno 0,25 hiljaditih po pravcu. Brzina navođenja topa po pravcu je od 0,07 °/s do 18 °/s, a po elevaciji od 0,05 °/s do 3,6 °/s. Vozaču je omogućeno prinudno okretanje kupole, u slučaju da cev topa blokira njegov otvor za napuštanje vozila.
Komandir za osmatranje koristi dnevno-noćnu komandirsku spravu DNKS-2. Dnevni kanal uvećava 4,9x i ima vidno polje 10°, a noćni kanal sa pojačivačem slike uveličava 4,3x i ima vidno polje 10,9°. Sprava obezbeđuje osmatranje u sektoru 360° po pravcu, -8° do +12° po elevaciji.
Tenk je opremljen i nišanskim spravama za posredno gađanje.
Pored nišanskih sprava, za osmatranje se koriste i periskopi - nišandžija ima periskop TNP-165A, a komandir dva periskopa TNP-160 i dva TNPA-65.
U zadnjem delu oklopnog tela tenka M-84 nalazi se motor V46-6 snage 573,7 kW. Kod modela M-84A ugrađen je snažniji motor V46-TK snage 735 kW (1000 ks), čime je pokretljivost znatno poboljšana. Motor je četvorotaktni, 12-cilindrični, turboprehranjivani, višegorivi, a hladi se tečnošću. Mase je 1080 kg i zajedno sa pratećim uređajima zauzima 2,84 m3. Na pređenih 100 km troši 260 do 450 litara goriva, što znači da tenk sa jednim punjenjem goriva može da pređe 460 do 700 km. Za lako startovanje u zimskim uslovima motor je opremljen grejačem koji se uključuje pri spoljnim temperaturama nižim od +5 °C.
Transmisija je mehanička, sa planetarnim menjačima koji imaju hidraulično upravljanje. Menjači imaju 7 stepeni prenosa za kretanje napred i jedan za nazad.
Gusenice su metalne, široke su 580 mm, imaju 96 članaka spojenih gumeno-metalnim šarnirima. Sa svake strane nalazi se po šest potpornih točkova i po tri točka nosača gusenica. Pogonski točak je pozadi, a lenjivac napred. Oslanjanje je pomoću torzionih vratila, sa hidrauličnim amortizerima na prvom, drugom i šestom oslonom točku.
Stepen oklopne zaštite tenka M-84 je isti kod ruskog tenka T-72M, dok varijanta M-84A ima stepen zaštite sličan tenku T-72M1. Kupola je izrađena od livenog čelika maksimalne debljine 410 mm, a kod verzije M84A u prednju polusferu uliven je segment od nemetala debljine 130 mm. Telo je sastavljeno varenjem ploča pancirnog čelika, dok je na prednjoj gornjoj kosoj ploči primenjen višeslojni oklop debljine 231 mm. Debljina bočnog oklopa je 80 mm u prednjem delu tenka, odnosno 70 mm u zadnjem delu. Na bokove vozila su postavljeni protivkumulativni gumeni štitnici ("suknje").
U tenk M-84 ugrađen je veliki broj pomoćnih i specijalnih uređaja: uređaj za stvaranje dimne zavese ubrizgavanjem dizel goriva u izduvnu cev motora, dvanaest bacača dimnih kutija, sistem za kolektivnu NHB zaštitu, radiološko-hemijski detektor DRHT, komplet za dekontaminaciju, protivpožarni uređaj sa 14 senzora, komplet za podvodnu vožnju (omogućava savlađivanje vodenih prepreka dubine 5 m, širine 1000 m, brzine toka 1,5 m/s), VHF radio uređaj dometa 20 km (15 km kada je tenk u pokretu), interfon, uređaj za samoukopavanje, uređaj za komprinovani vazduh.
Pored osnovnih varijanti M-84 i M-84A, razvijeno je i više posebnih verzija - M-84K (komandni tenk), M-84AB (izvozna varijanta prilagođena pustinjskim uslovima), M-84ABK (izvozni komandni tenk), M-84ABN (izvozni tenk sa navigacionim sistemom Teldix), M-84AI i M-84ABI (tenkovi za izvlačenje). U bivšoj SFRJ pokrenut je razvoj novog tenka Vihor na bazi vozila M84, a u Hrvatskoj je daljim radom na tom projektu nastao tenk Degman. U Jugoslaviji, odnosno Srbiji i Crnoj Gori je urađen projekat modernizacije tenka M84 koji između ostalog podrazumeva ugradnju reaktivnog oklopa. Slovenačka firma Fotona ponudila je komplet za modernizaciju sistema za upravljanje vatrom i osmatračkih uređaja "osamdesetčetvorke", a sličnu modernizaciju nudi i Hrvatska pod oznakom M-84A4 Snajper. Hrvatska firma "Đuro Đaković" je na šasiji "osamdesetčetvorke" razvila i lovac tenkova M95 Cobra.
Tokom ratnih sukoba na teritoriji bivše SFRJ pokazalo se da je velika mana tenka M84 smeštaj municije u automatskom punjaču ispod kupole. Dešavalo se da projektil ispaljen iz ručnog bacača Zolja ili sličnog protivoklopnog sredstva probije relativno tanak bočni oklop "osamdesetčetvorke" i aktivira municiju smeštenu u automatskom punjaču. Tada dolazi do snažne eksplozije koja kompletnu kupolu diže u vazduh i odbacuje nekoliko metara od tela tenka. Isti problem karakterističan je za sve tenkove serije T-72 i došao je do izražaja tokom sukoba u Čečiniji i u Zalivu. Ova mana bi se eventualno mogla ublažiti poboljšanjem oklopne zaštite na bokovima ili "mokrim" smeštajem municije.
U vreme kada se pojavio, tenk M84A je bio sposoban da se ravnopravno nosi sa bilo kojim tenkom iz tog perioda. Međutim u proteklih 15 godina u svetu se pojavila nova generacija tenkova, tako da danas više ne spada u savremene tenkove. Oklopna zaštita nije dovoljna da zaštiti od današnjih protivoklopnih sredstava, a vatrena moć, odnosno probojnost projektila koji se nalaze u borbenom kompletu "osamdesetčetvorke" je premala da ozbiljnije ugrozi moderne zapadne ili ruske tenkove. Ovi nedostaci bi se mogli otkloniti modernizacijama - ugradnjom dodatnih ploča modularnog oklopa i kaseta reaktivnog oklopa, zatim razvojem novih tipova municije (pre svega potkalibarnih projektila sa penetratorom od teškog metala), modernizacijom sistema za upravljanje vatrom sa obaveznom ugradnjom termovizijskih kamera za nišandžiju i komandira, ugradnjom signalizatora laserskog ozračenja, savremene transmisije, novih sredstava veze, sistema za automatski prenos i prikazivanje podataka, novog protivpožarnog sistema...
[/img]http://naoruzanje.paracin.rs/m84-10.jpg[img]
[/img]http://naoruzanje.paracin.rs/m84-3.jpg[img][/img]
Dopuna: 20 Apr 2006 23:13
PT-76
LAKI TENK
Prvi prototip ruskog lakog amfibijskog tenka PT-76 završen je 1951. godine, a serijska proizvodnja počela je osam godina kasnije u Volvogradu.
Pri konstruisanju vozila sve je podređeno postizanju što bolje plovnosti, pa je zbog toga tenk slabo oklopljen i naoružan topom relativno malog kalibra.
Konfiguracija vozila je klasična - upravno odeljenje sa mestom vozača nalazi se u prednjem delu oklopnog tela, kupola sa naoružanjem u sredini, dok je motorno-transmisiono odeljenje pozadi. Telo tenka je izrađeno varenjem čeličnih ploča, a oblikovano je tako da se obezbede što bolje amfibijske karakteristike. Debljina oklopa sa prednje strane tela je 14 mm, na bokovima 7 mm, sa prednje strane kupole 17 mm, na bokovima kupole 16 mm, a na zadnjoj strani kupole 11 mm.
U kupoli tenka nalaze se poslužilac i komandir koji je ujedno i nišandžija. Glavno naoružanje je top D-56T kalibra 76 mm sa olučenom cevi dužine 42 kalibra. Polje dejstva po pravcu je 360°, a po elevaciji od -4° do +30°, uz električno navođenje po azimutu i ručno po elevaciji. Maksimalna brzina gađanja je 6 do 8 metaka u minuti. U borbenom kompletu se nosi 40 metaka i to: kumulativni BK-354M, potkalibarni BR-354P, pancirni BR-350, pancirno-obeležavajući BZR-350B, trenutno-fugasni OF-350A. Sa topom je spregnut mitraljez kalibra 7,62 mm, sa 2000 metaka rezervi.
Vodom hlađeni V-6 dizel motor razvija maksimalnu snagu od 178 kW pri 1800 obrtaja u minuti. Snaga se prenosi preko mehaničke transmisije sa 5 stepeni prenosa za kretanje napred i jednim za nazad. Maksimalna brzina kretanja po asfaltnom putu je skromnih 44 km/h, a autonomija svega 250 km. Primenjen je sistem nezavisnog oslanjanja sa torzionim štapovima, a na prvom i šestom oslonom točku ugrađeni su i hidraulični amortizeri. Čelične gusenice imaju 96 članaka, a široke su 360 mm. Tenk ima mali specičan pritisak na tlo (0,479 kg/cm2), pa može da savlađuje teško prohodne terene kao što su npr močvare. Za pogon na vodi koriste se dva vodomlazna pokretača smeštena u zadnjem delu oklopnog tela. Maksimalna brzina plovljenja je 10,2 km/h, a tenk može da dejstvuje naoružanjem bez ograničenja i tokom savlađivanja vodenih prepreka. Radijus plovidbe je 120 km.
Tenkovi PT-76 uspešno su korišćeni u više lokalnih ratova uključujući i sukobe na prostorima bivše SFRJ. Danas se laki tenk PT-76 nalazi u naoružanju dvadesetak država, a jedan od korisnika bila je i bivša JNA.
Dopuna: 20 Apr 2006 23:13
PT-76
LAKI TENK
Prvi prototip ruskog lakog amfibijskog tenka PT-76 završen je 1951. godine, a serijska proizvodnja počela je osam godina kasnije u Volvogradu.
Pri konstruisanju vozila sve je podređeno postizanju što bolje plovnosti, pa je zbog toga tenk slabo oklopljen i naoružan topom relativno malog kalibra.
Konfiguracija vozila je klasična - upravno odeljenje sa mestom vozača nalazi se u prednjem delu oklopnog tela, kupola sa naoružanjem u sredini, dok je motorno-transmisiono odeljenje pozadi. Telo tenka je izrađeno varenjem čeličnih ploča, a oblikovano je tako da se obezbede što bolje amfibijske karakteristike. Debljina oklopa sa prednje strane tela je 14 mm, na bokovima 7 mm, sa prednje strane kupole 17 mm, na bokovima kupole 16 mm, a na zadnjoj strani kupole 11 mm.
U kupoli tenka nalaze se poslužilac i komandir koji je ujedno i nišandžija. Glavno naoružanje je top D-56T kalibra 76 mm sa olučenom cevi dužine 42 kalibra. Polje dejstva po pravcu je 360°, a po elevaciji od -4° do +30°, uz električno navođenje po azimutu i ručno po elevaciji. Maksimalna brzina gađanja je 6 do 8 metaka u minuti. U borbenom kompletu se nosi 40 metaka i to: kumulativni BK-354M, potkalibarni BR-354P, pancirni BR-350, pancirno-obeležavajući BZR-350B, trenutno-fugasni OF-350A. Sa topom je spregnut mitraljez kalibra 7,62 mm, sa 2000 metaka rezervi.
Vodom hlađeni V-6 dizel motor razvija maksimalnu snagu od 178 kW pri 1800 obrtaja u minuti. Snaga se prenosi preko mehaničke transmisije sa 5 stepeni prenosa za kretanje napred i jednim za nazad. Maksimalna brzina kretanja po asfaltnom putu je skromnih 44 km/h, a autonomija svega 250 km. Primenjen je sistem nezavisnog oslanjanja sa torzionim štapovima, a na prvom i šestom oslonom točku ugrađeni su i hidraulični amortizeri. Čelične gusenice imaju 96 članaka, a široke su 360 mm. Tenk ima mali specičan pritisak na tlo (0,479 kg/cm2), pa može da savlađuje teško prohodne terene kao što su npr močvare. Za pogon na vodi koriste se dva vodomlazna pokretača smeštena u zadnjem delu oklopnog tela. Maksimalna brzina plovljenja je 10,2 km/h, a tenk može da dejstvuje naoružanjem bez ograničenja i tokom savlađivanja vodenih prepreka. Radijus plovidbe je 120 km.
Tenkovi PT-76 uspešno su korišćeni u više lokalnih ratova uključujući i sukobe na prostorima bivše SFRJ. Danas se laki tenk PT-76 nalazi u naoružanju dvadesetak država, a jedan od korisnika bila je i bivša JNA.
Dopuna: 20 Apr 2006 23:15
M57
MINOBACAČ 60 mm
Laki minobacač M57 kalibra 57 mm je pešadijsko oruđe za neposrednu vatrenu podršku. Namenjen je za neutralisanje žive sile i vatrenih sredstava koja se nalaze na otvorenom prostoru ili iza prirodnih i veštačkih zaklona. Može se efikasno koristiti i za zadimljavnje bojišta. Minobacač M57 se odlikuje jednostavnošću, malom masom, velikom brzinom gađanja i niskom cenom.
Minobacač se sastoji od četiri glavna dela: cevi sa zadnjakom, dvonožnog lafeta, nišanske sprave i podloge. Unutrašnjost cevi je hromirana, čime je produžen njen vek upotrebe. Iz minobacača M57 se ispaljuje više tipova trenutnih, dimnih i drugih mina. Sa trenutnom minom M57 gađa se na daljinama od 74 do 1690 m, a sa trenutnom minom M74 na daljinama od 75 do 2538 m.
Laki minobacač 60 mm M57 ima dvočlanu poslugu, ali u slučaju potrebe njime bez problema može da rukuje samo jedan vojnik. Zbog svoje male mase i dimenzija pogodan je za naoružavanje lakih pešadijskih, specijalnih, brdskih, vazdušnodesantnih i vojno-policijskih jedinica.
Minobacači M57 su masovno upotrebljavani u ratnim sukobima na teritoriji bivše SFRJ, a koriste ih oružane snage svih država nastalih na tom prostoru.
|
