|
Ovde mozete da prikazete sve sto znate o najrazlicitijim najamnickim jedinicama: od onih u starom i srednjem veku, preko onih iz zlatnog doba najamnistva, do ovih najnovijih paravojnih formacija.
Za pocetak opisacu jednu od najcuvenijih najamnickih formacija, nemacke Landsknehte.
Landsknehti su bili najamnicka pesadija u Nemackoj XV-XVII veka. Osnovao ih je austrijski nadvojvoda Maksimilijan od najamnika iz Austrije, Nemacke i Svajcarske posle bitke kod Gingata 1479. On je uvideo neefikasnost feudalnog poziva i rizik unajmljivanja najamnickih bandi, te je stvorio najamnicku vojsku sa jakom organizacijom koja je bila vise vezana za vlast. Zato je nazvan poslednjim vitezom i prvim landsknehtom. Landsknehti su se trebali vrbovati u slucaju rata, a zbog skupoce odrzavanja raspustati u miru.
Kad bi odlucio da digne vojsku, car bi patentom imenovao pukovnike i davao im novac za formiranje pukova. U patentu je pisalo koliko puk treba da ima ceta, koje jacine i sastava. Davao im je i novac, ali su pukovnici (koji su bili bogati) cesto sami finansirali svoje pukove. Oni su medju vidjenijim ratnicima birali kapetane da komanduju cetama i poveravali im novac, ukoliko kapetani nisu opet sami finansirali svoje cete. Kapetan je imenovao zamenika, tj. porucnika, zastavnika i narednika. Podnarednike, komornike i desetare su birali vojnici kao ljude od poverenja. To je bila narocita karakteristika i privilegija landsknehta. Socijalna struktura je bila veoma sarolika, cak i medju oficirima. Nije se trazilo poreklo, vec vestina, hrabrost i iskustvo. U pocetku se nisu smeli regrutovati kmetovi, ali ih je kasnije bilo mnogo, kao i zlocinaca i drugih deklasiranih elemenata.
Ljudi su vrbovani na vasarima, seoskim slavama, sajmovima i sl. Uzimani su sposobni za vojnu sluzbu sa odgovarajucim naoruzanjem. Oni sa boljim oruzjem i vecim iskustvom su dobijali duplu platu. Da bi se izbegle ”muljave� smotru je vrsio komesar suverena. Puk je imao 10-18 ceta sa po 400 ljudi i vise. Medjutim oni su bili samo organizacione jedinice, dok su prave takticke jedinice bili bataljoni koji su mogli obuhvatiti cak i nekoliko pukova i obrnuto. Glavno oruzje su im bili koplje i mac.
Njihove obaveze su predvidjene artikulima. Oni su trebali da su verni Nemackom caru, da slusaju staresine, da ne dezertiraju i da se pokoravaju nepisanim artikulama.
Predvidjane su i telesne kazne: bicevanje, okivanje u gvozdja, smrt. One su se izricale preko pukovskih sudova, a nekad i tzv. pravom dugackih kopalja koje je predstavljalo linc i nije bilo predvidjeno artikulama. Postojale su i premije za isticanje u borbi i sl. Desavalo se da poslodavac nije bio u stanju da isplati platu, pa su se landsknehti, i pored pravila da se i tada vrsi sluzba, otvoreno bunili ne smatrajuci se tada vezanim za zakletvu. Neuredna plata je nadoknadjivana pljackom. Bili su vrlo surovi prema civilima koji im nisu hteli odati gde skrivaju blago. Pljackali su i gradove kojima je obecano da ce biti postedjeni ako se predaju.
Medju landsknehtima je bilo najvise Nemaca, ali je bilo dosta Poljaka, Madjara i Hrvata, kao i nesto malo Ceha i Srba. Verovatno su hrvatske jedinice bile posebno surove, sto svedoci veliki broj natpisa na nemackim crkvama iz verskih ratova u XVI veku (landsknehti su kao carski najamnici ratovali za katolike protiv protestanata) koji glase ”Sacuvaj nas, Boze, kuge i Hrvata�".
Najveci neprijatelji su im bili Svajcarci od kojih su, inace, prihvatili taktiku (cetvrtasti stroj sa dugim kopljima) i koji su im bili uopste glavni uzor. Uvek su ratovali na suprotnim stranama. Landsknehti ih prvi put pobedjuju kod Bikoke 1522, a kod Pavije 1525, pod svojim cuvenim vodjom Georgom Frundsbergom dozivljavaju pravi trijumf. To je bio vrhunac njihove efikasnosti, ali su dali dokaza i svojoj bahatosti posle bitke.
Nestaju raspadom I Rajha i povecanom upotrebom vatrenog oruzja. Tada mnogi, zbog vece plate odlaze u arkebuzire. Nestaju 1570. Svendijevim raformama. Poslednji put se pominju u XVII veku.
|
