Kasetne Avio Bombe i Dispenzeri (Cluster Bomb Unit)

• 1Ovo se svidja korisniku: Sanja Petrovic Jakovljevi
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kasetne Avio Bombe (KAB); Cluster Bomb Unit (CBU) - Opis, namena, dejstvo i vrste


Citat:Pod pojmom kasetne avio-bombe (KAB) podrazumevaju se klasične, slobodnopadajuće, aerodinamički oblikovane, u principu nevođene avio-bombe, sa bojevom glavom - specijalnim ,,kontejnerom” u kome se smešta od nekoliko desetina do nekoliko stotina malih avio-bombica različitih kalibara i namene pod nazivom submunicija (Submunnition). Spadaju u grupu vazduhoplovnih sistema oružja sa kasetnom bojevom glavom.

Kasetne avio-bombe su konstruisane tako da u svojoj unutrašnjosti nose submuniciju najrazličitijeg dejstva:
rasprskavajućeg, probojnog, zapaqivog ili kombinovanog
Masa ovih malih bombi (subprojektila) se kreće od nekoliko stotina grama, pa do nekoliko kilograma.
U svetu postoji mnogo vrsta ovih avio-bombi, ali najrasprostranjenije su američke i neke iz evropskih zemalja članica NATO.
Za mnoga ratna vazduhoplovstva u svetu termin ,,klaster” bomba (Cluster Bomb - rasejavajuća bomba), postao je sinonim za kasetnu avio-bombu BL-755, firme Hunting Engineering, Velika Britanija, koju je RAF uveo u upotrebu 1972.godine, a namenjena je za uništavanje vozila, tenkova i ljudstva.

Namena KAB

Kasetne avio-bombe (KAB) su namenjene za nošenje i razbacivanje odjednom ili programirano većeg broja subprojektila (bombica) malog kalibra, kao i PT mina. Konstruisane su tako da u svojoj unutrašnjosti nose i do nekoliko stotina malih, ali veoma opasnih bombica najrazličitijeg dejstva: rasprskavajućeg, probojnog, zapaljivog ili kombinovanog.
Male avio-bombe su namenjene za uništavanje žive sile i oklopljenih ciljeva, zaprečavanje određenih taktičkih prolaza, za rušenje PSS i sl. Pored toga submunicija može da se pojavi u obliku ,,koktela” svih ovih bombica i mina uz dodavanje specijalnih zapaljivih elemenata (belog fosfora ili cirkonijuma), radi izazivawa požara.
Bombice mogu da se aktiviraju odmah prilikom pada, mogu biti obične mine sa različitim vremenima usporenja ili specijalne mine, opremljene sa raznim tipovima senzora (IC, akustični i seizmički) za detekciju i samonavođenje na objekat dejstva.

Osnovni deo kasetne avio-bombe čini kaseta napunjena sa više stotina kasetnih bombica i uređaj za programirano izbacivanje kasetnih bombica.
Otvaranje kaseta, posle odbacivanja sa aviona, moguće je, zavisno od konstrukcije KAB, korišćenjem jednog od sledećih principa:
-Rotacionom silom (kod ranijih tipova kaseta sa uvijenim stabilizatorima),
-Vazdušnom strujom,
-Piromehanizmima i barutnim gasovima (kao npr. kod krstareće rakete kasetnog tipa Tomahavk BGM/UGM-109D, ili kod planirajućeg autonomno vođenog projektila kasetnog tipa AGM-154A ), kao i
-Putem tempirnih upaljača i satnih mehanizama.

Posebnu grupu sistema za razbacivanje submunicije sa aviona čine podvesni kontejneri stalnog tipa (dispenzeri), koji se mogu koristiti više puta. Opremaju se sa nekoliko stotina malih avio-bombi u različitim kombinacijama i za različite namene.

Prednosti kasetnih avio-bombi u poređenju sa ostalim vrstama avio-bombi:
-mogućnost veće zone dejstva, što daje veću efikasnost pri dejstvu po rastresitim objektima;
-mogućnost kombinovanog dejstva, koje se postiče opremanjem kasetne avio-bombe i podvesnih kontejnera sa različitim vrstama kasetnih bombica (kumulativnog, parčadnog i zapaljivog dejstva);
-veća verovatnoća pogađanja tačkastih ciljeva.

Nedostatak većine postojećih vazduhoplovnih kasetnih ubojnih sredstava je u tome što avion koji izvodi napad sa istima dolazi u rejon cilja (nadleće cilj na relativno maloj visini) po kome dejstvuje, tako da pri dobro organizovanoj PVO može doći do znatnih gubitaka. U cilju rešavanja ovog problema razvijaju se samonavođene (planirajuće) kasetne avio-bombe poput letećeg kontejnera AGM-154.

Prema konstruktivnoj izvedbi KAB možemo podeliti na:

-kasete stalnog tipa, neodbacujuće (kasetni dispenzeri) i
-kasete potrošnog tipa, odbacujuće (KAB i kasetni kontejneri).
I jedne i druge su oblika specijalnih kontejnera napunjene velikim brojem malih avio-bombi. Kasete oba tipa imaju aerodinamički oblik i podvešavaju se na spoljne, unutrašnje ili podtrupne nosače naoružanja vazduhoplova.

Raznolikost i vrsta ciljeva koji su bombardovani iz vazduha, uslovili su izradu velikog broja vazduhoplovnih kasetnih oružnih sistema ili, drugim rečima, vazduhoplovnih sistema oružja sa kasetnom bojevom glavom najrazličitijeg dejstva i tehničkih rešenja.
Obzirom na veliku efikasnost upotrebe vazduhoplovnih sistema oružja sa kasetnom bojevom glavom za bombardovanje velike površine i teritorije jednim naletom, sva sredstva za nošenje i razbacivanje malih bombica iz vazduha možemo podeliti na:

a). Svežnjve malih avio-bombi potrošnog tipa;
b). Kasetne avio-bombe;
c). Kasete stalnog tipa (kasetni dispenzeri), neodbacujući (kontejneri stalnog tipa);
d). Kasete potrošnog tipa (kontejneri), odbacujući (planirajući kontejneri,vođeni leteći kontejneri,odbacivi dispenzeri, autonomni slobodnoleteći kasetni dispenzeri, kasetni dispenzeri ili kontejneri sa raketnim pogonom za povećanje dometa, minijaturne krstareće rakete sa kasetnom bojevom glavom itd.);
e). Krstareće rakete sa bojevom glavom napunjenom subprojektilima











Municija kombinovanog Dejstva - Kasetna višenamenska bomba CBU-87/B sa subprojektilima BLU-97/B


Kasetna bomba CBU-87/B (CBU - Cluster Bomb Unit) u originalu razvijena je od strane firmi Honeywell Defence i Marine Systems a u naoružanje americkog RV uvedena je tokom 1986g.
Sama konfiguracija CBU-87/B predstavlja kontejner sa 202 specijalno konstruisana subprojektila BLU-97/B.
BLU oznacava "aktivnu bombu" (BLU- Bomb Live Unit) a sama oznaka "B" u americkoj terminologiji oznacavanja se odnosi na potrošno oružje (municiju).
Subprojektil BLU-97/B je tako konstruisan da ima tri razorne mogucnosti (kumulativno; parcadno i zapaljivo) i otuda potice naziv "kombinovano dejstvo".
Kumulativno punjenje subprojektila BLU može da probija oklop, parcadno dejstvo da ubije ili rani živu silu u precniku od 20 metara a zapaljivi cirkonijum izaziva požar.
Ovakve karakteristike cine BLU idealnim oružjem protiv širokog spektra ciljeva na bojnom polju ukljucujuci konvoje, lako oklopljene formacije, stokove i skladišta municije i sl., avione na stajankama....

*Opis kasetne bombe CBU-
CBU-87/B je kontejner cilindricnog oblika tankih zidova, sa poluloptastim vrhom.
Ima rep sa 4 krilca koja kad su sklopljena iznose pola metra a otvorena (kad se bomba odvoji od aviona) 1 metar.
Napunjena sa 202 subprojektila bomba ima masu 430 kg.
Subprojektili su cilindricnog oblika nalik konzervi, opremljeni usmeravajucim padobranom. Projektil ima težinu 1,5 kg i dužinu od 17 cm ali se prilikom izbacivanja iz kontejnera i aktivacije produži na oko 35 cm.
Bojeva glava subprojektila iznosi 287gr. eksploziva ciklotola (70% ciklotola i 30% cirkonijuma).

*Upotreba i dejstvo-
Pre otpuštanja kontejnera, posada aviona odabira jedan od dva načina aktiviranja - vremenski ili bliznski.
Vremensko podešavanje može se podesiti u rasponu od 0,5 sekundi do 4,5 sek. u dvanaest položaja.
Blizinsko aktiviranje podešava se u rasponu visina od 900 do 90 metara od tla u 10 položaja.
Kontejner odbačen od aviona pada nadole i otvaraju se repna krilca koja prouzrokuju rotaciju kontejnera odabranom brzinom. Upravo taj rotacioni efekat služi za kontrolu širine raspršivanja subprojektila nakon otvaranja kontejnera. Brzina okretanja može se podešavati od 0 do 2500 obrtaja u minuti (u delovima od po 500 obrtaja).
Istovremeno sa otvaranjem krilaca nakon otkačinjanja aktivira se i termalna baterija koja obezbeđuje napajanje upaljača kao i za paljenje eksplozivnih klinova i zabravljivanje krilaca.
Osnovni položaj krilaca od 56 stepeni omogućuje rotaciju od 2500 obrtaja u minuti za manje od pola sekunde.
Nakon 0,4 do 0,8 sekundi po napuštanju kontejnera, upaljač subprojektila se armira a padobran se otvara. Padobran ima namenu da uspori pad i usmeri subprojektil vertikalno na cilj čime se obezbeđuje maksimalan efekat dejstva.
Pri detonaciji subprojektila, fragmentirana košuljica se raspršuje na komadiće mase 30 gr. sposobne da onesposobi lako oklopljena vozila na 15m, ošteti avione na stajanci na 75m. i rani ljudstvo na 150m. u krugu.
Kumulativni mlaz može da probije 125mm pancirnog ili 190mm slabijeg čelika.
Pored toga, cirkonijumov prsten pri detonaciji se raspršuje i pali te izaziva požar.

CBU-izgled....


BLU-izgled...

• 1Ovo se svidja korisniku: Sanja Petrovic Jakovljevi
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bl-755 u trenutku otvaranja :



ovde se vidi telo bombe , fale gornji i donji poklopac jer prvi odlaze sa bombe pa nisu u kadru

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Eto , i posle osam godina može da se naleti na ostatke kasetne bombe ...



Ostaci oplate tela bombe (sivo) , delovi iz unutrašnjosti tela bombe (narandžasto) i stabilizator jedne od malih bombica (crno - podseća na zvezdicu) .
Mogući opasni deo je crni stabilizator jer se u njegovom nastavku može nalaziti eksplozivni deo zaboden u zemlju .
Ostali delovi na slici nisu opasni ali upućuju na činjenicu da se "srećni" nalazač ovih delova nalazi na području gde je pala bomba .

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jedno interesantno oružje koje se može smatrati bombarderskim za brišući let

• 1Ovo se svidja korisniku: Sanja Petrovic Jakovljevi
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kasetna bomba CBU-102 (V) 2/B i submunicija BLU-114/B


Grafitne kasetne bombice odnosno submunicija BLU-114/B namenjene su za paralisanje elektroenergetskih postrojenja (trafostanice, elektrane, dalekovodi)
Oznaka kasetne bombe-nosača submunicije je CBU-102 (V) 2/B (Blackout bomb) - to je kontejner u koji se pakuje submunicija BLU-114/B (Soft-bomb) ili meka bomba. Ovaj naziv dobila je zbog male verovatnoće da prouzrokuje usputne štete.

Sastavni delovi kasetne avio-bombe CBU-102 (V) 2/B mase 670 Ib (oko 304 kg) su:
- univerzalni taktički kontejner SUU-66/B (Tactlcal Munitions Dispenser),
- 202 komada malih avio-bombi (kasetica sa kalemovima grafilnih niti) BLU-114/B smeštenih u njega pojedinačne mase oko 1 kg.

Projektovana je za dejstva sa visina od 60 m do 6000 m pri brzinama od 460 km/h do 1200 km/h. Koristi se za napad odozgo,odbacivanjem sa aviona, i pokriva površinu u obliku elipse dimenzija približno 150 x 360 m.
Male kasete BLU-114/B predviđene su i za izbacivanje i iz planirajućeg kontejnera pod nazivom AGM-154 iz sistema oružjfl JSAW (Joint Standoff Attack Weapon) jeftinog i pouzdanog oružja za dejstva sa distance od 28 do 70 km.
Ispitivanje ove bombe i taktičkih postupaka na poligonima završeno je potkraj 90-ih a prvi put primenjena u stvarnim borbenim dejstvima kod nas 02. maja 1999.godine.

Osnovni TT podatci kasetne bombe CBU-102(BLU-114)

Kalibar (masa) bombe...................................(70 Ib (oko 304 kg).
Godina proizvodnje,,.,..................................1994,
Vek upotrebe ................................................ do 10.god.
Broj malih bombi BLU-114/B u kaseti..........202 komada
Oznaka male bombe.......................................BLU-114/B
Masa male bombe..........................................do 1 kg.
Dimenzije BLU-114/B................,...................60x160mm
Broj kalema u BLU-114/B..............................21 x 7 ° 147 komada
Masa kalema..................................................2 grama
Dužina vlakana u kalemu.............................150 m
Broj monofilamenata u vlaknu....................oko 30
Materijal monofilamenata ......................... grafitno-karbonska nit
Prečnik monofilamenta ................................6.7 nm
Materijal provodnog sloja.......................... aluminijum
Debljina provodnog sloja............................ 6 - 7 nm
Radioaktivnost vlakana................................na nivou prirodnog fona

Način primene kasetnih avio-bombi sa grafitno-karbonskim vlaknima sa metalnim komponentama je poznat iz operacije "Pustinjska oluja" ( Desert strom) u napadu na iračka
elektroenergetska postrojenja, Napad je izvršen januara 1991,godine po el. centrali "Al Rašid" (Al Rashid) i energetskim postrojenjima u Beji, što je uzrokovalo paralizu gotovo
kompletnog elektroenergetskog sistema. Tada su takozvane meke bombe rasule pomoću krstarećih raketa Tomahawk BGM-109 TLAM D u čiji se bojevi kompleks smešta 4
kontejnera sa 166 komada malih bombi - kaseta BLU-114/B, pod službenim nazivom CBU-94 (Blackout bomb), a bojevi komplet rakete se naziva "Klt-2". Mogućnosti ovako opremijene krstareće rakete su dejstvo na 4 nezavisna cilja na programiranoj putanji leta.

Način delovanja-
Kasetna bomba CBU-102 (V) 2/B je u SRJ upotrebljena odbacivanjem sa aviona. Bomba je laborisana tempirnim upaljačem sa visinomerom koji na zadatoj visini od tla
(visokonaponskih postrojenja) aktivira detonaciono sečivo. Detonacionim sečivom se odbacuju prednji i zadnji deo bombe sa stabilizatorima, dok se telo bombe (kontejner) raseca
u tri meridijalne ravni pod uglom od 120, čime se otvara kontejner i oslobađaju male bombe-kasete BLU-114/B. Tako oslobođene kasete razleću se u okolni prostor. Svaka mala bomba-kaseta snabdevena je sopstvenim tempirnim upaljačem sa satnim mehanizmom koji nakon izabranog vremena aktiviranja odbravljuje "poklopac" na čelu kasete. Snažna spiralna konusna opruga potiskuje iz kasete kaleme (kojih ima u svakoj kaseti BLU-114/B ima po 147 komada) sa namotanim elektroprovodnim vlaknima.

Usled sila potisne opruge kombinovane s odgovarajućom masom kalema počinje razmotavanje elektroprovodnih vlakana i formiranje fine mreže iznad visokonaponskih postrojenja ili vodova.
U momentu pada vlakana na elemente i vodove pod naponom, nastaju kratki spojevi između elemenata različitih faza ili uzemljenja, što dovodj do žarenja-pregorevanja i isparenja metaliziranog sloja (grafitnog vlakna i aluminijumskog sloja) niti filamenata.
Od isparenja se stvara jonizovani kanal (a od velikog broja vlakana, jonizovani oblak) koji je sposoban da provodi struju. U tom trenutku se kroz taj oblak stvara snažan električni udar i
varničenje, odnosno vrši se električno pražnjenje praćeno intenzivnim svetlosnim bljeskom. Trajanje električnog pražnjenja uslovljeno je reakcijom trostepenih sigunosnih sistema, koji razdvajaju izvore napajanja (elektranu) od prenosne mreže. U ovom momentu nastaju veliki problemi u samoj elektrani čiji agregati ostaju bez radnog opterećenja a postrojenje (turbine) još uvek raspolažu sa ogromnom energijom koju treba brzo osloboditi.
Pri dejstvu sa ovim kasetnim avio-bombama, uočeno je i sledeće:
manji deo provodnih vlakana, pada na elemente postrojenja pod naponom izazivajući kratke spojeve i automatsko isključenje elektroenergetskog sistema. Veći deo vlakana pada po elementima sistema koji nisu pod naponom, a najveći deo u vidu delimično ili potpuno nerazvijenih ili ne otvorenih kaseta- završava na tlu ispod ili oko postrojenja.
Za ponovno uključenje postrojenja u rad, neophodno je potpuno uklanjanje svih vlakana sa "napadnutog" postrojenja. Tu su stručnjaci stekli dragocena iskustva za vrlo brzo i efikasno
uklanjanje vlakana.
Kada nije postignut zahtevani učinak paralisanja elektroenergetskog sistema pomoću "grafitnih" avio-bombi, primenjena je druga faza - fizičko razaranje i uništavanje sistema trafo stanica i prenosnih dalekovoda, upotrebom vođenih avio-bombi razornog i zapaljivog dejstva.





I da se pohvalim - fotosi iz lične kolekcije

• 1Ovo se svidja korisniku: Sanja Petrovic Jakovljevi
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kasetna avio-bomba BL-755


BL-755 je kasetna avio-bomba sa slobodnim padom razvijena u firmi Hunting Engineering Ltd, Reddings Wood, Ampthill, V. Britanija.
Kasetnu avio-bombu BL-755 RAF je uveo u upotrebu 1972.godine, a
namenjena je za uništavanje tenkova i ljudstva i nalazi se u naoružanju mnogih zemalja.
Bomba (Br. 2) je u proizvodnji od 1986.godine.
Razvijena je po zahtevu da se stvori oružje visoke verovatnoće uništenja raznih malih tvrdih i mekih ciljeva, uz istovremeno znatno smanjen rizik za avion, pošto se odbacuje iz niskog brišeg leta.
Podvešava se na podkrilne i podtrupne nosače avio-bombi, a i na skupne nosače (na bombarderskim bravama sa jednom ili dve zakačke na rastojanju 355,6 mm), tako da zavisno od toga koliko avion ima podvesnih tačaka zavise i njegove mogućnosti za nošewe avio-bombi BL-755.

Opis:
Postoje dve vrste avio-bombi BL-755:
Br.1 sa varijantama 1, 2 , 3 i 4; i Br.2.
Kasetna avio-bomba BL-755 namenjena je za nošenje 147 malih protivoklopnih bombica MK-1, koje imaju dvostruku namenu:
uništavanje raznih ciljeva na frontu i u pozadini (oklopna i druga vozila, kao i avioni na stajankama) i za dejstva po živoj sili (parčadno dejstvo).

Bomba je konstruisana za bombardovanje iz horizontalnog-brišeg leta po tačkastim ciljevima u krugu elipse, pri brzini aviona od 500 km/h. Minimalna visina odbacivanja je 50 m, a napad se izvodi direktnim nadletanjem cilja.

Dejstvo bombe je površinsko pošto se bombice rasipaju u elipsastoj zoni površine 50 x 200 m (zavisi od brzine aviona i visine odbacivanja i otvaranja kasete).
Pogodna je za napad na kolone vozila i linijske ciljeve.

Bomba se može koristiti sa jednostavnim ili savremenim nišanskim uređajima, a obezbeđena je osiguračima koja omogućavaju zaštitu osoblja i aviona za vreme podvešavanja, nošenja, odbacivanja i odvajanja malih bombica od kostura bombe. Bomba je takođe zaštićena od delovanja elektronskih protivmera.
Avio-bomba BL-755 nije problematična za integraciju, te je mogu nositi razni avioni, u unutrašnjem prostoru i na spoljnim nosačima. Može se koristiti sa jednostavnim i sa računarskim nišanima.

Kasetna avio-bomba BL-755, Br.1 sadrži submuniciju vrste:
·Mk.2 - sa kratkim vremenom kašnjenja;
·Mk.3 - ima dodatno gnezdo za zakačke od 250 mm;
·Mk.4 - ima vremena kašnjenja kao varijanta Br.2.

Kasetna avio-bomba BL-755, Br.2 je razvijena sa ciljem da ima veću probojnost oklopa. Ima veću tačnost pogđanja, pošto je izmenjen oblik jata rasutih bombica. Male bombice imaju veću mogućnost kočenja, tako da imaju i veći upadni ugao za probijanje oklopa. Primenjeno je poboljšano kumulativno punjenje i tehnologija eksploziva (posle uvođenja u upotrebu bombe varijante Br.1).

Kasetna bomba BL-755 nosi u sebi 147 malih bombica MK-1, smeštenih u 7 spremnika i to po 21 kom u svakom spremniku. Svaki spremnik ima po 7 odeljaka za smeštaj po 3 bombice koje se izbacuju istovremeno.
Bombice MK-1 uništavaju oklopne ciljeve kumulativnim dejstvom, a živu silu oko tenkova parčadima rasprsnutog tela bombice (težina parčadi oko 0,13 g).
Stabilizator bombe je promennjivog raspona. Četiri pokretna peraja se nalaze u uvučenom položaju za vreme čuvanja, transporta i do otkačinjanja sa aviona. Posle odbacivanja bombe pokretna krilca stabilizatora se izvlače i daju veću stabilnost bombe na putanji.
Za dejstvo bombe koriste se dva piropatrona:
-primarni, za odbravljivanje i odbacivanje oplate tela bombe i
-sekundarni, za izbacivanje bombica iz bombo-odseka.

Iniciranje piropatrona vrši mehanizam armiranja i okidanja (SAFU) samo ako se bomba odbacuje na ,,aktiv” i pri brzinama otkačinjanja bombe sa aviona oko 500 km/h.
Pri toj brzini armirajuća vetruška uspeva da ostvari oko 5000 O/min, što je uslov da se izvrši aktiviranje primarnog patrona.

Kasetna avio-bomba BL-755 podeljena je u tri osnovna dela:
prednji osnovni konus, centralni deo bombe i zadnji deo bombe - sklop stabilizatora.

Funkcionisanje kasetne bombe BL-755:

Posle podvešavanja bombe na nosač mora se postaviti dvostruko uže aktiv-pasiv. Kraći kraj užeta se veže za potezni osigurač opružnog mehanizma a duži za potezni osigurač za otvaranje stabilizatora.
Pred poletanje aviona iz bombe se izvlače transportni osigurači iz ograničavača okretanja vetruške, iz opružnog mehanizma i iz stabilizatora


Posle odbacivanja bombe na ,,aktiv” uže aktiv-pasiv otpušta opružni mehanizam koji zatvara zadnji deo cevi za razvod gasova i istovremeno se vrši otvaranje stabilizatora.
Sa zatvaranjem cevi za razvod gasova opružnim mehanizmom, povezano je povlačenje osigurača koji oslobađa okretanje vetruške na prednjem delu bombe.
Kada vetruška dostigne 5000 O/min centrifugalni tegovi na njenoj osovini se razdvoje i nalegnu na unutrašnju stranu doboša koji se počne okretati. Njegovo okretanje se prenosi na udarnik koji se navrće na nosač udarne igle, te dolazi do sabijanja udarne opruge. Pošto je oslobađanjem vetruške preko dvokrake poluge otpušten tj. uključen satni mehanizam koji sklanja osigurač udarne igle, a pošto je udarna opruga za to vreme sabijena dolazi do opalenja primarnog piropatrona. Stvoreni gasovi delujući na horizontalne klipove vrše povlačenje spojne šipke oplata, te se oplate oslobađaju jedna od druge. Kada gasovi doteraju klipove do krajnjeg položaja one ulaze u vertikalne cilindre u kojima delujući na klipove vrše potiskivanje oplata gore tj. dole. Čim oplate budu zahvaćene vazdušnom strujom otvaraju se i padaju sa kasete.
Gasovi sekundarnog patrona deluju na prednji deo centralne razvodne cevi za distribuciju gasova, smirujući zadržavajući prstenasti osigurač, te dolazi do pomeranja razvodne cevi unazad i poklapanja otvora na razvodnoj cevi sa kalibrisanim otvorima kroz koje gasovi ulaze u naduvavajuće kesice (u svakom bomboodseku-spremniku nalazi se po 7 kesica). Naduvane kesice guraju bombice, držeće stege pucaju na oslabljenim mestima i male bombice izleću iz svojih ležišta. Da ne bi došlo do sudaranja bombica posle izbacivanja iz odseka različite su početne brzine bombica, što je regulisano veličinom pritiska. Pri daljem padu bombice MK-1 se otvaraju i pripremaju za dejstvo.

Protivoklopna kasetna bombica MK-1

Namenjena je za borbu protiv oklopnih ciljeva (tenkova i oklopnih transportera) i neutralisanje žive sile. Bombica MK-1 predstavlja kombinaciju kumulativne i rasprskavajuće bombice koja se izbacuje iz kasetne bombe BL-755.
Svaka bombica je teška oko 1,13 kg, a pri eksploziji tela bombice daje oko 2200 malih parčadi za uniitavanje žive sile. Prosečna masa parčadi iznosi 0,13 g,
Armirajući i sigurnosni uređaj omogućava da upaljački sistem bombice bude u sigurnom ili armiranom položaju, što znači da je eksplozivno punjenje detonatora izolovano od eksplozivnog punjenja (prekinut inicijalni lanac) pre armiranja. Osnovno punjenje je eksploziv RDX/TNT.
Dejstvo osnovnog punjenja (koje je sastavljeno od 60% CYCLONITE i 40% TNT) prouzrokuje da se košuljica bombice rasprsne u 2200 sitnih komadića.


presek KAB BL-755...

1-armirajuća vetruška; 2-SAFU; 3-komplet zatvarača i ventila; 4-opružni mehanizam za oslobađanje obloge; 5- smicajna ploča; 6-utikač; 7-zatvarač distribucije gasa; 8-gasna cev; 9-naduvna kesa; 10-hrbatna ploča; 11-elastična stega bombica; 12-bombice; 13-gornja oplata; 14-donja oplata; 15-oružni motor i sigurnosni ventil za pritisak; 16-pripremno uže za aktiviranje opružnog motora; 17-repni kabal; 18-izvlačiva krilca stabilizatora.

• 1Ovo se svidja korisniku: Sanja Petrovic Jakovljevi
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kasetna avio-bomba HADES (HADES - Hunting Area Denial System)

HADES je kasetna avio-bomba sa slobodnim padom.
Namenjena je za dejstvo po stacionarnim zgusnutim ciljevima kao što su aerodromi, železnička čvorišta i slično.
Razvijena je u Velikoj Britaniji od kasetne avio-bombe BL-755 (koristi isto telo) u firmi Hunting Engineering Ltd i puni se sa submunicijom-minama za zaprečavanje HB-876, razvijenim za kasetni kontejner JP-233.
Uvedena je u naoružanje vazduhoplovstva V.Britanije krajem 1987.godine.

Opis:
Posle odbacivanja od aviona kasete HADES, pod dejstvom pritiska barutnih gasova odvajaju se oplate košuljice kasete, iz koje se izbacuju mine (isto kao kod BL-755). Posle izbacivanja mina HB-876 na istima se otvaraju padobrani za stabilizaciju i smanjenje brzine padanja.

Opis dejstva mine HB-876 isti je kao kod podvesnog kontejnera JP-233.

Aktiviranje mine HB-876 može biti pomoću senzora, pomoću inercionog upaljača ili nakon određenog vremena.

Bojeva glava mine ima dvostruki efekat, a obzirom na veliku brzinu parčadi ista prodiru u unutrašnjost sredstva i mogu oštetiti na većoj daljini vazduhoplove na stajankama, motorna vozila ili vazduhoplove koji rulaju.

HADES ima iste spoljne dimenzije i masu kao i BL-755 koja se podvešava na čak 22 tipa vazduhoplova.

Zaprečna mina HB – 876

Mina HB-876 je parčadno-probojnog dejstva, a namenjena je za dejstvo po živoj sili i po nezaštićenoj tehnici, koja se koristi za opravku PSS oštećenih dejstvom avio-bombi SG-357.
Kasetna mina za ometanje ili, kako se još naziva "zaprečna mina HB-876", predstavlja kasetni MES koje se baca zajedno sa drugim avio-bombama, naročito sa kasetnom kraterskom bombom SG-357 za rušenje PSS.

Razvijena je firmi Hunting Engineering Ltd za opremanje kasete stalnog tipa JP-233 kao i KAB HADES.
Mina je kumulativno-rasprskavajuća čije je punjenje smešteno u masivno narezano telo.

Opis:
Mina HB-876 služi da spreči brzu opravku porušene PSS, kao i da blokira kretanje svim inžinjerijskim mašinama i transportnim vozilima po aerodromu, u cilju saniranja stanja posledica bombardovanja.
HB-876 izbacuje se iz kasetnog uređaja JP-233, samostalno ili zajedno sa SG-357.
Obzirom na dimenzije HB-876, ista je našla široku primenu za odbacivawe iz kasetnih avio-bombi američke proizvodnje, kao i engleskih kasetnih avio-bombi BL-755 (HADES) koja je modificirana za nošenje ovih mina.

Dejstvo mine HB-876

Obzirom na namenu HB-876, da vrši ometanje i ne dozvoli opravku već porušene PSS, to je njeno dejstvo usporeno i sa određenim tempiranim vremenom od momenta udara iste o tlo.
Kada se HB-876 izbaci iz izbacivača otvara se padobran čiji je zadatak da uspori pad i smanji silu udara mine u tlo. Pri udaru mine o čvrstu pregradu (padu na zemlju) odvaja se padobran, kao i prsten čeličnih opružnih nožica (šapica). Šapice se razmiču u stranu i minu orjentišu tako da njen kumulativni konus bude usmeren na gore. Istovremeno se aktivira baterija za napajanje elektronskog i senzorskog upaljača. Time je mina spremna za dejstvo. HB-876 ne dejstvuje pri padu na zemlju, već nakon izvesnog vremena, kada se ista pokrene.

Poseduje vrlo osetljv senzorski upaljač koji raguje na svaki dodir mine posle njenog armiranja tj. pada na cilj.
Mina je opremljena sa dve vrste upaljača - nekontaktnim magnetnim i upaljačem vremenskog dejstva od nekoliko minuta do nekoliko časova.

Dodirom, pomeranjem ili kotrljanjem iste mina se aktivira.

Ako nakon određenog (tempiranog) vremena ne dođe do pomeranja iste, programator u elektronskom delu mine se aktivira i mina eksplodira.




Telo bombe:
Dužina.......................................2,45 m
Prečnik tela................................419 mm
Prečnik stabilizatora....................566 mm
Težina.......................................259 kg
Punjenje submunicije HB-876.......49 kom

Submunicija HB-876
Dužina.....................0,15 m
Prečnik tela...............100 mm
Težina.......................2,45 kg

odbacivanje mine HB-876 i njeno armiranje....




Izgled KAB HADES....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ajd kad vec pisete o ovome.... negde sam citao (verovatno na netu) da su Ameri u Vijetnamu koristili neke "Ananas" bombe. Kako sam shvatio i one su neka vrsta kasetnih bombi.
Koja je to bomba ?

• 1Ovo se svidja korisniku: Sanja Petrovic Jakovljevi
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

zak280173 ::Ajd kad vec pisete o ovome.... negde sam citao (verovatno na netu) da su Ameri u Vijetnamu koristili neke "Ananas" bombe. Kako sam shvatio i one su neka vrsta kasetnih bombi.
Koja je to bomba ?

Radi se o kasetnoj submuniciji (bombicama) BLU-3/B "Pineapple" (ananas) iz sastava kasetnih bombi CBU-2 i CBU-14 koje su rasejavane iz dispenzera SUU-7/A i SUU-14/A.
To je jedan od prvih primeraka kasetne municije primenjene u ratu u vijetnamu - naziv je dobila po obliku koji podseća na ananans.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ovako igleda sklopljena