offline
- Danko SVIK VRS
- Mod u pemziji
- Pridružio: 19 Maj 2009
- Poruke: 4981
- Gde živiš: Beograd - Srbija; Novi Grad - Republika Srpska
|
Danko Borojević
GURKE - BRITANSKI DOBROVOLJCI SINOVI HIMALAJA
Pripadnici Gurka jedinice sa svojim zaštitnim znakom - kukri nožem.
Iako su Nepal i Indija još 1947. godine postali samostalni, uticaj Britanije je ostao i do danas na tim prostorima a to se najbolje manifistuje kroz ratnike koji se regrutuju na obroncima Himalaja i predstavljaju najbolju pešadiju na svetu, a svoje živote daju za britansku krunu.
Gurka (Gurkha) prvobitno je bilo ime vladajuće dinastije Nepala koje je kasnije preneseno i na pripadnike vladajućeg plemena a kasnije i na sve stanovnike zemlje.
Protiv tih nepalskih ratnika Britanci su se borili 1813. i 1816. godine ali su i pored izvojevane pobede pretrpeli velike gubitke i što je najvažnije stekli su poštovanje prema tim nepalskim borcima, a i same Gurke su razvile poštovanje prema britanskoj vojsci.
Napad Gurka vojnika na argentinske položaje tokom bitke za Foklande 1982. godine.
Ta uzajamna poverenja su se krunisala sa stvaranjem prve regimente (tri bataljona) Gurki 1815. godine. Kroz istoriju britanske vojske od te godine ime Gurka je sinonim za hrabrost, izdržljivost, lojalnost i poverenje. U Prvom svetskom ratu je na strani Britanaca ratovalo oko 200000 Gurki te su čak bili i na zapadnom frontu kao garant da Pariz neće pasti u ruke Nemaca.
U Drugon svetskom ratu Gurke su takođe imale značajnu ulogu u sklopu britanskih snaga i učestvovali su u borbama u Severnoj Africi, u džunglama Malezije i Burme u toku invazije na Siciliju. U toku Drugog svetskog rata Gurke su imale oko 10000 poginulih, 23000 ranjenih, a njih 2734 nakon rata je odlikovano za svoje zasluge u borbi protiv nacizma.
Jutarnja inspekcija (ili smotra).
Posle rata oslobodilački pokreti su se rasplamsali svetom pa tako i Indija 1947. godine stiče nezavisnost od Britanije. U to vreme je u britansko-indijskoj vojsci bilo 10 pukova (regimenti) Gurki sa oko 10000 ljudi,
od 10 pukova odlučeno je da šest pripadne Indiji, a četiri Britancima. Nakon tih podela posebno su se istakli u borbama u džunglama Bornea i Malazije u sklopu britanske vojske, a poseban uspeh su imali u ratu na Foklandima. U tom ratu su Gurke pokazale svu svoju spremnost, obučenost i svirepost rata, koji je na generacije Gurki ostavio dubok trag.
Naime, gde god bi se pojavile Gurke, u tom ratu zarobljenika nije bilo, a kružile su i priče o kanibalizmu među pripadnicima Gurki - što nigde nije potvrđeno.
I danas se delovi jedinica Gurki nalaze na prostorima zahvaćenim krizama, pa su tako i na Balkanu, Iraku i u Avganistanu i na drugim mestima gde je najgore i gde bi se u normalnim uslovima za te zadatke među Britancima tražili dobrovoljci.
Gurke iz generacije u generaciju gaje tradiciju ratnika, tako da se služba u britanskoj vojsci u porodicama prenosi s oca na sina, i najvećom čašću se smatra nastavak očevog službovanja.
ČAST PRE SVEGA
Postati Gurka ratnik u britanskoj vojsci, je velika čast za sve Nepalce. Da bi se to postalo provodi se regrutacija u Nepalu koji vode bivši Gurka podoficiri koji putuju Nepalom u potrazi za odgovarajućim kandidatima. Za svakog regruta koga dovedu i koji bude primljen na obuku oni dobijaju novčanu nagradu.
Svake se godine u regrutnom centru Pakhara u Nepalu pojavi oko 7000 regruta. Gurka može pristupiti u vojsku sa 17 godina.
Proces selekcije je pun intenzivnih psiholoških i medicinskih testova. Pored toga, ima i test snage koji uključuje penjanje na planinu sa 70 funti tereta na ramenima. Ovaj test prođe svega oko 200 regruta koji se šalju na šestonedeljni selekcioni kurs na kojem odustane još jedan broj regruta.
Ko prođe sve ove vežbe i selekcije odlazi na obuku u Veliku Britaniju na 42. nedelje. Do prelaska Hong Konga u ruke Kine obuka regruta se realizovala tamo. Postoje podaci koji govore da od 600 prijavljenih regruta na kraju u vojsku bude primljen samo jedan.
Nakon stupanja u redove britanske vojske Gurke posle svake tri godine u Nepalu provedu po 6 meseci. U svojoj službi najviše mogu da dostignu čin majora Gurki, a u većini slučajeva su podoficiri u Gurka jedinicama.
Ako za 15 godina službe Gurka vojnik ne dobije čin narednika, on se povlači iz službe.
U jedinicama Gurki se govori nepalski, i veliki broj Gurki ne govori engleski ili to vrlo loše čini.
Ono što je interesantno je to, da su starešine oficirskih činova gotovo sve Britanci. Svi oficiri Britanci govore nepalski i obuka se izvodi na nepalskom.
Gurke na obuci novembra 2004. godine.
BOLJE UMRETI NEGO BITI KUKAVICA
Gurka geslo "BOLJE UMRETI NEGO BITI KUKAVICA" govori o njihovoj borbenosti i vojničkoj časti. Gurki ima trenutno oko 2500 i smešeni su u Čurč Krukam kampu u Hemp - Šajru u Engleskoj.
Svoju jedinicu imaju u sastavu 5. vazdušno-desantne brigade britanske armije.
Imaju četiri bataljona i to 2. Gurka bataljon kralja Edvarda, 6. Gurka bataljon kraljice Elizabete, 7. Gurka bataljon Vojvode od Edinburga i 10. Gurka bataljon princeze Meri.
Pored toga postoje jedinice za inžinjerijska dejstva, kao i za transport tako da mogu da dejstvuju kao samostalna pešadijska jedinica.
U sklopu britanske Kraljevske vojne akademije nalazi se i demonstraciona četa Gurki, koja pitomcima izvodi pokazne vežbe na visokom nivou, a sastav čete se menja svake godine.
Gurke nose tamnozelene beretke i oznake koju čine dva ukrštena kukri noža na crvenoj pravougaonoj podlozi.
svaki od bataljona ima svoju oznaku koji nose njegovi pripadnici na kapama.
KUKRI NOŽ - SIMBOL GURKI
Pored standardnog naoružanja kojim su naoružani kao i svi ostali britanski vojnici, Gurke su naoružane i svojim kukri noževima, koji svi imaju i stalno ih nose sa sobom.
Po tim noževima su postali posebno poznati, a naročito u umeću rukovanja s njim, tako da su u bliskoj borbi neprikosnoveni na bojištu.
Nož je dug od 15 do 18 inča i u obliku je sablje, a na koricama imaju još dva mala noža i to KARDA za sitne radove i ČAKNA za paljenje vatre (udaranjem tog nožića o kamen, stvaraju se varnice koje mogu zapaliti vatru).
ZA NAJTEŽE SITUACIJE
Gurke se u britanskoj vojsci uvek upotrebljavaju za nateže zadatke. Od njihovog formiranja pa do danas, bili su udarna pesnica britanske vojske.
U sklopu misije IFOR, posle SFOR u britanskom kontingentu uvek se nalazilo oko 500 pripadnika Gurki.
U toj misiji izvodili su zadatke izviđanja, uklanjanja mina, razoružavanja i sl.
Gurka ratnici bili su prvi vojnici NATO koji su 12. juna 1999. godine ušli na teritoriju KiM, i kao prethodnica glavnine trupa KFOR prepešačili su sve od Kačanika do Prištine.
Ako imamo ovo u vidu i ako znamo koliko su značajne Gurke za britansku vojsku, onda iznenađuje podatak da je mesečna penzija za jednog Gurku sve do nedavno iznosila bizarnih 26 funti (jer se računalo po standardima života u Nepalu).
Tek od 1997. godine Gurke su dobile pravo kao državljani UK, na osnovu toga je i njihova plata izjednačena sa ostalima u britanskoj vojsci.
Iako su bili podanici britanske krune, nisu bili ni blizu britanskih vojnika po svom standardu vanarmijskog života, ali su bili ispred u vojničkim osobinama i težini zadataka na kojima su bili upotrebljavani.
Gurka i norveški vojnik na KiM.
Budući da smo svedoci kako se mnogi vojnici sa ovih prostora pripremaju za razne mirovne misije, i da neki čak učestvuju u njima i da mnoga mesta upotrebe ovih jedinica nisu na prostorims sličnim ovim našim, već u zemljama Afrike gde vrebaju bolesti od SIDE pa do ebole i gde je verovatnoća obolevanja velika, a da se ne govori o tragičnosti sudbine onih koji se nađu u plemenskim sukobima (poput Avganistana i sl.) i budu zarobljeni.
Takve misije dobijaju u britanskoj vojsci Gurke, a izgleda da će i balkanci postati topovsko meso novog svetskog poretka i to u najskorije vreme.
|
Misija bila uspesno zavrsena ali je iscurila u javnost.
