offline
- ds69
- Počasni građanin
- Pridružio: 29 Dec 2012
- Poruke: 783
|
2022. година у Украјини почиње са оним што је од политичких одлука наслеђено из 2021-ве.
После изборног краха партије Слуга народа, Зеленског, крајем октобра 2020. године, и сумњиве победе Џоа Бајдена на изборима за председника П...стана, недуго затим, окружење Зеленског је добило сигнале од циа да се очекује заоштравање према РФ и да према таквој ситуацији треба да се и сами оријентишу. Негде око 20. фебруара је почело са забраном телевизијских канала 112, newsone и zik, који су информисали народ за рачун партије Опозициона платформа за живот, коју води Виктор Медведчук. Ударили су и на самог Медведчука, па су му блокирали имовину и отерали га у кућни притвор. Неколико месеци је Савет за националну безбедност, као потпуно неуставни орган доносио извршне одлуке и блокирао имовину разних људи и њихових фирми, како политичара, тако и разних криминалних елемената. Најгоре су наравно прошли, што се тиче политичара они про-руски. Почетом децембра 2021. године је забрањен и ukrlive, који је основао посланих ОПЗЖ Нестор Шуфрич. Главни про-руски ресурс страна.ua је одавно забрањен, али ради на другим адресама и youtube, као и канали који су забрањени још у фебруару и њихов наследник Перший незалежний (Први независни), забрањен мало касније током 2021. године. Последњи под ударом се нашао Порошенко, коме је пред Врховном радом уручено како они кажу пидозру тј. позив за разговор у тужилаштво због увоза угља из ДНР/ЛНР док је био председник. Какве ли ироније, за време његове владавине је донет закон о забрани трговине са републикама, а војска, полиција, царина и тајне службе су то по наредби толерисале. https://www.youtube.com/watch?v=5ScDml_2ZpY&ab_channel=%D0%A2%D0%A1%D0%9D
Порошенко је испсовао људе који су дошли да му уруче позив, обезбеђење је брзо затворило врата мерцедеса и тог момента је купио авионску карту за Варшаву и са дозволом власти одлетео. После се јавио на youtube и рекао да ће се вратити у јануару.
Порошенку ништа још увек није блокирано од имовине, нити је доспео на потерницу. Политички је много изгубио јер је као "проверени" националиста правио паре са русима а сад још и бежи.
Ахметов је крајем новембра на прес конференцији Зеленског оптужен да спрема државни удар. По украјинским тв кажу да његове фирме учествују са преко 20 % бдп-а...
Ахметов је цело лето 2021. године спаљивао свој угаљ за потребе производње струје у својим термоелектранама за извоз и украјинске резерве угља су уместо 2,8 милиона тона, на тек око 400.000 тона и то после увоза из Пенсилваније, који још увек траје, јер бродови стижу.
Државне атомске централе још увек држе ситуацију са струјом под контролом, али због падова у потрошњи током дана и ноћи, бивају повремене мање редукције струје.
Ситуација са гасом је на папиру добра. Гаса има око 13-14 милијарди кубика, и за потребе народа је он још увек око 8 гривњи за м3. Проблем је настао са малим бизнисом који купује гас на тржишту и њих деру са ценама. Највише је, за сада, погођена прехрамбена индустрија тј. пекаре и производња сира. Погођен је и сектор угоститељства, јер су правна лица ван система плаћања од 8 гривњи за кубик, једно време су биле чак и школе.
Годишња потрошња гаса је 30 милијарди м3, а производња је негде око 15. Док је, протеклих година, на основу ниских тржишних цена гаса, он купован из руског транзита, на улазу у Словачку или Пољску, последњих месеци је приметно да тог гаса физички има много мање, па нема шта да се купи. Ове године би руски транзит гаса првих пар месеци могао бити потпуно обустављен.
Није тајна да је циљ РФ да доведе Украјину до неке врсте енергетског колапса и да ће РФ употребити војску тек ако ситуација у УА буде доведена до неке врсте катаклизме због недостатка струје и гаса.
Психолошке операције са циљем застрашивања украјинских националиста се непрекидно изводе, али је чак и изјава Бајдена да неће бранити Украјину војно недовољна за почетак војних операција, без обзира на повремене концентрације војске у зони 20-300 км од границе.
На познатом руском информативном програму 60 минут је већ звучала фраза, коју је изговорила Оља Скабејева, о потреби "денацификације" Украјине. На годишњој конференцији за новинаре ВВП-а је исто тако он сам поменуо зависност Зеленског од уличних "нациков".
Украјину кажу да месечно напушта негде око 300.000 људи, који одлазе на повремене или сталне послове, углавном у Пољску, Чешку и Словачку, РФ неки и даље на запад.
Русија је дала своје пасоше, како они кажу за већ око милион грађана ДНР/ЛНР. Број је можда мало и мањи, али има велику перспективу за увећање. Људи из тих крајева исто тако одлазе на рад у РФ и враћају се или остају.
Да би руске снаге извршиле удар на пре свега групацију украјинске војске на линији разграничења у Донбасу је потребно вероватно довођење и неких великих јединица из Централног и можда чак и Источног војног округа, типа 90-те тенковске дивизије. 8-9 бригада из Западног и Јужног ВО, би морале бити ојачане са ваздушно-десантним бригадама (3) и могуће са још неком бригадом поморско-десантих снага (4) из других флота, можда и Тихокеанске. Тако велики покрети јединица не могу да не остану непримећени.
Велико је и питање колико би руско јавно мњење прихватило неминовне губитке у случају непредвиђено дугог слома украјинске армије.
Колико у Украјини заправо има потенцијалних колабораната је питање за милион неких новчаница.
За неке области то није тајна. Људи из остатака Доњецке или Луганске области јавно у камеру говоре да нису против уласка, иако би то било довољно за кривично дело издаје.
Људи који су одрастали у совјетској епохи су чешће за, поготово у крајевима који говоре знатно више руски или суржик ближи руском (Одеса, Николајев, Херсон, Дњепар, Запорожје и Харков). Центар је већ нешто другачији, иако се и тамо говори доста и руски и суржик (Полтава, Суми, Чернигов, Кропивницки, Черкаси и околина Кијева). Сам Кијев је највећи проблем јер иако чак и деца која већ годинама не уче ништа на руском у школи, говоре добро на руском, има заиста много националиста.
Линија на којој би се руска војска зауставила је исто тако питање јер се зна да сигурно не би улазили у неке области, поготово Лавов, Франковск и Тернопољ. Луцк, Ровно и Хмељницки исто тако им нису уопште наклоњени, док су границе са Румунијом и Мађарском нешто "мекше" (Черновци и Закарпатје). Виница и Житомир имају мало мање националиста него ове напред поменуте, али их има бар као у Кијеву.
Украјински политиколози-видовњаци, типа Руслан Бортник, Руслан Бизјајев или Вадим Карасјов цене да је вероватноћа инвазије тренутно негде око 30 %.
Шта ће се десити током следећих пар месеци, видеће се.
|
