offline
- Jovan Nenad
- Elitni građanin
- Pridružio: 14 Okt 2012
- Poruke: 2296
|
- 15Ovo se svidja korisnicima: Sirius, MB120mm, zlatkoa987, pein, miodrag, theNedjeljko, Denaya, Profica, S2M, Tragač, Cufo, komkom, komkom, ssekir75, zlaya011
Registruj se da bi pohvalio/la poruku!
yrraf ::Naravno da je cela priča sa Iskanderima nebuloza. Taj korak Srbije bi bio praktično ono što NATO radi sa Ukrajinom sada. Samo sam ja 1000000% ubeđen da kad bi se to desilo, ni jedan jedini političar iz NATO i EU, ni jedan jedini "glasnogovornik prava i demokratije" ne bi branio "slobodu i pravo suverene države da bira način na koji će rešiti problem sopstvene odbrane". E tu je moj problem sa prosipanjem istih verbalnih fekalija po javnom prostoru. Ovaj nebulozni članak upravo ogoljava taj paradoks. Ono što se dešava u Ukrajini je upravo ono što bi raspoređivanje Rusa i njihovih vojnih efektiva bilo u Srbiji. Hoćemo dalju analogiju, NATO de fakto okupira deo naše teritorije, jesu dole po slovu rezolucije SB UN ali istu ne poštuju i dozvoljavaju separatističkoj vladi i nelegalnim oružanim snagama da upravljaju našom teritorijom mimo rezolucije i mirovnog sporazuma. Liči li na Donbas??? Imali bi hipotetički puno pravo da kažemo da se osećamo ugroženo od agresivne politike NATO saveza koju sprovodi nad nama 30 godina i da je naš slobodan izbor kao suverene samostalne države da stupimo u vojni savez i rasporedimo vojne efektive Rusije na svojoj teritoriji. Da li bi se iko od vas koji trubite o "pravu Ukrajine" založio za isto pravo Srbije? Da li bi iko sa dva grama mozga (bez obzira da li je pro zapada ili pro Rusije) a ko imalo brine o dobrobiti Srbije, rekao da je ta odluka dobra i pametna? Naravno da ne bi niko, a opet vidim da se konstantno gura tupava priča kako Ukrajina ima "pravo na sopstveni izbor" i kako je ruski pritisak na njih imperijalna agresija i kako treba da idu ka NATO i da jačaju saradnju jer je to "pravi put za njih".
Realnost je jasna, pravo i pravda su prazne priče i nebuloze za politički mentalno retarirane ljude, kada si mala država i kada si u interesnoj sferi velike sile, moraš da se povinuješ makar do određene mere istoj i nema tu dobrih i loših, zato vas najiskrenije molim da isključimo iz diskusije bljuvotine o "pravu suverenih država da ovo ili ono", "totalitarnim režimimima", "demokratiji", "vrednostima". To ne postoji, samo terate gomilu ljudi koji ovo čitaju na povraćanje bez ikakve potrebe. Daj da zovemo stvari svojim imenom. Sudar dva strateška igrača i pokušaj jednog da priđe granicama drugog, da mu maksimalno suzbije mogućnost reakcije strateškim naoružanjem i maksimalno smanji stratešku dubinu teritorije. Nikakve ovo veze nema sa Ukrajinom, demokratijom, borbom za ova i ona prava i nemoj onda tako ni da ga nazivamo zarad mentalnog zdravlja svih nas.
Ja ne znam zašto se uporno upoređuje situacija na ovim prostorima sa krizom u Ukrajini kad je to mešanje baba i žaba. Odnos Rusije i Ukrajine je neuporediv sa problemom Srbije glede SAD, NATO i KiM. Ni u jednoj tački suštinske sličnosti nema. Nemoguće je staviti znak jednakosti između Krima i KiM. Ja moram da se vratim na istorijske činjenice jer su one polazna tačka u ovoj krizi. Godine 1921. osnovana Krimska Autonomna Sovjetska Socijalistička Republika (ASSR) u sastavu Ruske sovjetske federativne socijalističke republike (RSFSR). 1954. Krimska oblast na inicijativu generalnog sekretara Komunističke partije Nikite Hruščova predata Ukrajinskoj Sovjetskoj Socijalističkoj Republici. Dakle na ličnu inicjativu pojedinca na vlasti (!). 1991. godine održan referendum o obnavljanju Krimske ASSR iz 1921. kao odvojenog subjekta bivšeg Sovjetskog Saveza, na kom je učestvovalo 1,4 miliona građana ili 81,37 odsto birača. Za obnavljanje autonomne republike glasalo je 93,26 odsto birača. Isto godine doneta je deklaracija o državnom suverenitetu republike Krim. Naredne godine, Krimska ASSR preimenovana je u Republiku Krim, s predsednikom, a tu funkciju je Vrhovna rada Ukrajine ukinula 1995. Dakle, pune tri godine Ukrajina priznaje instituciju predsednika Republike Krim. Tek 1998. godine zvanično, pravno, postaje autonomna republika i svoj de facto državni suverenitet de iure unosi u Ukrajinu. Odnosno u onu državu koja je postojala do 2014. godine. Nakon dešavanja iz februara 2014. godine kada se protiustavno svrgava legalna vlast Ukrajine i kada na njeno mesto dolazi grupa ljudi sumnjivog legitimiteta i još sumnjivijeh namera, građani Krima potpuno legitimno odlučuju da neće biti deo te nove države i nove strukture, o kojoj uostalom nije ni bilo reči ni 1991. ni 1992. ni 1995 ni 1998. godine.. Stoga na referendumu potvrđuju, zapravo vraćaju svoj suverenitet sa svim onim pravima kojii proizilaze iz suvereniteta. Uključujući i ujedinjenje sa nekom drugom suverenom državom. Otuda se ne može govoriti o aneksiji nego upravo o ujedinjenju.
U ovome, ergo, nema ni promil sličnosti sa kosovskim problemom.
Došli smo i do Donbasa. Vidim kod mnogih sklonost da prošle događaje ignorišu po jednom, anticivilizacijskom i primitivnom šablonu "šta je bilo, bilo je, idemo napred" ne osvrćući se na događaje koji su uzrok nerešivih problema sadašnjice. Upravo je najbolji primer Ukrajine da su događaji iz 2014. godine prouzrokovali ovo što se danas dešava. Ovde se čak ne osvrćem na istorijski aspekt koji je i širi i dublji. Osvrt je upravo na osnovnoj civilizacijskoj normi - na pravu, a pravo nije švedski sto sa kojeg uzimamo ono što nam se dopada a preskačemo ono što ne volimo. Ne može grupa nezadovoljnih građana da silom, protivno slovu zakona i prava smeni legalnu vlast i da pri tome očekuju da će drugi građani poštovati to. Ne može ta ista grupa građana suspendovati parlament i Vrhovni sud kao najvišu instancu i očekivati nekakav pravni kontinuitet.
Pravo može proisteći samo iz prava, nikada i nikako iz neprava. Pravo i legitimitet Kijeva i Ukrajine urušeno je u februaru 2014. godine i pretvorilo se u nepravo. Iz tog neprava Kijev više nema legitimitet da uspostavlja pravnu državu na celoj svojoj teritoriji. Otuda Donecka Narodna Republika, otuda Luganska Narodna Republika čiji građani, usled neprava Evromajdana, više nemaju nikakvih građanskih obaveza prema Kijevu i s punim pravom zahtevaju prestruktuiranje odnosa u Ukrajini.
|
