Референдум је, поновимо то, двапут спроведен на Криму. Оба пута с истим резултатом. Оба пута није признат од украјинских ментора којима је миленијумски циљ (стоти пут ћу поновити) да загазе на православне територије, при том веома богате. Они шаблон не мењају већ десет векова.
Никаквих паралела с Косовом не може бити. Сигуран сам да су изјаве званичника с Крима извучене из контекста и код нас промовисане како коме одговара. На Косову 2008. није било НИКАКВОГ референдума, а сместа је признато фактичко стање, на делу територије која је била наша бар седам векова без прекида (проверено, ако ћемо се равнати према Косовској бици). Крим је само шездесет година био под јурисдикцијом Украјине, при том га Украјини није поклонио Бајазит него Украјинац Хрушчов. За све који то заборављају, није ми тешко да једном дневно понављам. Поготово што не морам да чекам да се то претвори у истину јер је већ истина...
Molim vas batalite pravo i pravdu, može da se tumači ko kako hoće. Nikad advokati nisu stvorili državu no čizma. Da smo bili jači ne bi nam oteli Kosovo, da su Ukrajinci bili pametni ne bi dopustli da im i jedni i drugi rastrgnu državu. Žalosno je to što jedino slovenski narodi međusobno ratuju za tuđe babe zdravlje, elita na vlasti je godinama kuvala žabu i mislim da je skuvana bojim se da je već kasno.
Pa čemu onda postojanje nezavisnih država ako B 52 može samo da preleti preko bilo koje zemlje, znajući da se niko neće usuditi da ga obori.
A nisi ni oni baš toliko bahati da bi to radili. Mi nismo u NATO, pa im nismo ni nužni, eto im Mađarske, Rumunije i Bugarske pa nek njih preleću.
Ima situacija kad su neke NATO članice zatvarale svoj VaP za Amerikance.
Primer : Bombardovanje Libije 1986 kad su Španci, Francuzi i još neki zatvorili svoj Vap za Američke F 111.
Ako su NATO članice mogle to da urade, a ima još takvih primera, zašto nebismo mi, bez obzira na taj sporazum?
Ali naravno, ponavljam da ne vidim ni na vidiku spremnost da neko u Srbiji uradi nešto tako smelo
Није слобода да можеш да радиш шта хоћеш, него је слобода да можеш да не радиш нешто што нећеш.
Није независна држава само она која може да обори амерички бомбардер ако хоће да прелети без дозволе преко њене територије. То могу свега пар држава на свету.
Независност је пријатељу мој када власт једне државе каже: ми нећемо да укидамо "тату и маму", нећемо да издвајамо државни новац за мењање полова. Нећемо лгбтћшж... идеологију... Е то је независност и слобода.
Сукоб између НАТО-а и Русије није обичан геостратешки сукоб. То је сукоб између добра и зла. Коме то није касно тај је или глуп или лош. НАТО је оруђе за успостављање антицивилизацијског, антихришћанског, антиприродног поретка. Запад је управо то. Поредак који уништава културу, традицију, религију, природу. Он дехуманизује човека.
То је једноставно тако. Јер када прихватиш да будеш део запада ти мораш да прихватиш све то.
Волели или не волели Русију она данас брани слободу. Она брани свет у коме постоје тата и мама, бата и сека. Свет у коме девојчице носе сукњице а дечаци панталоне. Свет у коме ако желиш можеш да идеш у цркву или џамију. Свет у коме ми можемо да одлучимо шта је добро за нашу децу.
Поновићу. Ово није обичан рат. То је рат добра и зла.
б52 или који други нато авион који долази са те стране (на страну што ће долазити из енглеске ако уопште буде ишао) уопште нема потребе да иде преко србије. албанија-грчка-бугарска-црно море, све нато територија. амери јесу бахати, али нису глупи. зашто би ионако климаву србију гурали на руску страну кад не морају? можда ће тражити прелет карго авиона, и то ће свакако добити, али борбену авијацију не верујем да ће терати овуда.
Da bi uopšte nastavili polemiku, moramo da vidimo oko čega smo saglasni. Ukoliko smo saglasni da je pravo najviša civilizacijska norma možemo dalje razgovarati. Ukoliko smo saglasni da je sadašnjica produkt prošlosti možemo nastaviti sa razgovorom. Ja zaista ne želim da trošim ni svoje ni tuđe vreme u besmislenim raspravama tipa "sila boga ne moli" i "zakon o topuzu" koji ne dovode ni do kakvog zaključka i nemaju nikakvu svrhu osim lamentiranja nad sudbinom kletom.
Ja sam pre nekoliko stranica napisao viđenje stvari sa pravnog aspekta i sve dalje od toga bi bilo suvišno i natezanje oko egzaktnih stvari. Ukoliko neko sa pravnog aspekta ne želi da vidi razliku između Krima i Kosovoa i Metohije tu zaista nema prostora za zdravu raspravu.
dragon986 ::
Pa vidi ovako, tu opet zadires u teoriju prava. Glede legitimnosti i sta je vlast.
Vlast predstavlja drustveni odnos koji pretpostavlja da ga prihvata i odobrava znacajan deo (vecinski) broj drzavljana, znaci nigde u teoriji prava ne postoji da je legitimnost vezana i postoji jedino ako vlast prihvataju svi gradjani.
Grešiš "kolega". Mašiš suštinski i fromalno.
Ako je vlast pravno neograničena, na osnovu kog pozitivnog zakona je zakonita? Suverenost (vlasti) nije samo puka sila, već zakonita vlast.
Pravo ne prepoznaje pretpostavke. Pravo prepoznaje zakonitost i nezakoitost.
dragon986 ::Citat:Ја сам већ објавио тај податак. Врати се неколико страница. Држава Украјина је организовала први референдум. Сигурно то нису напамет урадили.
Pricamo posle 1996 i novog ustava Ukrajine. Da li u tom ustavu AP Krim ima pravo na samoopredeljenje? Posto nijedan zakon i ustav nije retroaktivan ne moze se pozivati na ustav iz 1978 ako su prihvatili ulazak u Ukrajinu po ustavu iz 1996. (glasali za njega na referendumu)
Ustav Ukrajine priznaje Autonomnu Republiku Krim kao kontinuitet Krimske ASSR koja je svoj suverenitet unela u Ukrajinu. Dokle god je Ustav bio na snazi, dokle god je bio poštovan Krim nije postavljao potanje svog suvereniteta. Onog momenta kada Ustav biva prekršen, zapravo de facto i poništen, Krim potvrđuje i obnavlja svoj suverenitet.
Zaključak. Nakon 2014. godinu došlo je do diskontinuiteta. Pre svega pravnog a zatim shodno tome i državnog, sistemskog, političkog.
dragon986 ::
Da li je KiM sastavni deo medjunarodno priznate Jugoslavije, tada? Da pravo je jasno.
Ne.
KiM je i po Ustavu iz 1974. godine u sastavu Srbije, kao SAP Kosovo. Koliko god široke ingerencije bile pokrajinskih vlasti tim ustavom, formalno pravno SAP Kosovo je u sastavu SR Srbije, jedne od šest republika članica SFRJ.
I poret širokih ingerencija, pokušaji kosovskog rukovodstva da status pokrajine nametnu kao subjekt odlikovali su se u otporu prema republičkoj vlasti. O tom otporu Draža Marković poprilično rezignirano svedoči. Prilikom posete Tita i saveznog rukovodstva SAP Kosovu, kako je protokol nalagao nalazilo se i rukovodstvo SR Srbije. U Prištini su bile isključivo jugoslovenske i albanske zastave, niti jedna zastava SR Srbije. Pokrajinsko rukovodstvo se trudilo da u izlaganjima pominje samo SFRJ a retko SR SRbiju.
Ovo sve govori o težnjama kosovskog rukovodstva o širem ustavnom položaju jer su formalno pravno bili u sastavu SR Srbije.
