offline
- ds69
- Počasni građanin
- Pridružio: 29 Dec 2012
- Poruke: 773
|
- 23Ovo se svidja korisnicima: S2M, trikomso, rovac, kybonacci, Duh sa sekirom, vobo, mgolub, pandur, vukovi, Metanoja, pericanet, sasa76, W123, Još malo pa deda, mocnijogurt, amaterSRB, babaroga, rkekoke, aleksmajstor, ILGromovnik, Denaya, Wrangler, misa2
Registruj se da bi pohvalio/la poruku!
Сетих се чувене књиге Dispatches (преведене у сфрј-от као Извјештаји с бојишта, Младост, Загреб, 1979. године), познатог америчког новинара Michael-а Herr-а. Нешто слично ме асоцира и на овај рат, са украјинске стране.
Данашња страна.ua доноси извештај са, за западне медије перспективног, херсонског бојишта.
"Зарываемся в землю все глубже". Что происходит на херсонском направлении. Рассказ офицера ВСУ
("Заривамо се у земљу све дубље". Шта се дешава на херсонском правцу. Прича официра Војске Украјине).
https://strana.today/news/400178-chto-proiskhodit-.....a-vsu.html
За оне који мало слабије разумеју руски све ћу превести.
"Страна" пообщалась о ситуации на фронте с одним из офицеров ВСУ, подразделение которого держит позиции между Николаевом и Херсоном.
Приводим рассказ военного полностью."Сейчас стоим за Николаевом. То, что постоянно говорят, вот–вот начнется наступление или уже даже началось, мягко говоря, не имеет под собой почвы. Реальность другая.
("Страна" је контактирала на тему ситуације са једним од официра Војске Украјине, чија јединица држи положаје између Николајева и Херсона.
Дајемо вам причу војника у целини. "Сада стојим иза Николајева. То што стално говоре, ево-ево ће почети напад или је већ почело, меко говорећи, нема тежину. Реалност је другачија).
Однос снага:
Русские сосредоточили конкретно на нашем участке фронта силы, значительно превосходящие наши. Как по численности личного состава, так и, особенно, по количеству артиллерийских стволов, танков и прочего добра. Более того – на некоторых участках наши войска отступили назад. На небольшую дистанцию – до 10 километров. На штабном языке это называется "выравниванием фронта".
Каждый день наши позиции под непрерывным обстрелом, бывают дни, когда нет возможности на поверхность выбраться. Сидим в подвалах и блиндажах сутками напролет, настолько плотно прилетает.
Вместе с тем, русские стреляют не очень точно, иногда прилеты идут "рандомно" - просто по площадям лупят. Но от этого не легче – потери все равно есть у нас. И серьезные. Примерно от пяти до десяти "двухсотых и трехсотых" в нашем подразделении каждый день, в разных пропорциях. В зависимости от того, куда прилетело.
(Руси су концентрисали конкретно на нашем делу фронта снаге, значајно јаче од наших. Како по броју људи, тако и посебно, по количини артиљеријских цеви, тенкова и осталог добра. Још горе - на неким деловима је наша војска одступила назад. На мању дистанцу - до 10 километара. На штабском језику се то зове "равнање фронта".
Сваки дан су наши положаји под непрестаним гранатирањем, бивају дани када нема могућности да се изађе на површину. Седимо у подрумима и земуницама данима без прекида, колико често долеће.
Заједно с тим, руси пуцају не превише тачно, некада долети иду "рандомно" - просто по земљи лупају. Од тога није лакше - губитака има свеједно код нас. И озбиљни су. Отприлике од 5 до 10 мртвих и рањених у нашој јединици сваки, у разним пропорцијама. У зависности од тога куд је долетело).
Рат беспилотних летелица
У русских много беспилотников – их "Орланы" почти постоянно летают. Когда-то над их Орланами издевались в интернете, типа, сделаны из говна и палок. Не знаю, из чего они сделаны, но свою задачу их Орланы выполняют. Если появляется над позициями Орлан, значит скоро прилетит, нужно прятаться.
Общая проблема ВСУ на херсонском направлении – с защищенной связью и ранним обнаружением авиации и ракет.
Наши радиолокационные станции глубоко в тылу, сюда не добивают. Поэтому перед мелкими и подвижными беспилотниками, и ракетными обстрелами мы практически беззащитны.
Обнаружение таких целей здесь работает так – выставляем наблюдателей с хорошим слухом и зрением, с биноклями. И они просто ушами и глазами определяют либо полеты Орланов, либо начало обстрелов – по свисту снарядов или ракет. Обстрелы русской артиллерии вообще можно отследить всего за пару минут до прилета снарядов. И ответа на артиллерийские обстрелы с нашей стороны почти нет.
(Код руса је много беспилотних летелица - њихови "Орлани" скоро стално лете. Некада су се са Орланима спрдачили по интернету, типа, направљени су од гована и штапова. Не знам од чега су направљени, али свој задатак, њихови Орлани извршавају. Ако се појави над положајима Орлан, значи ускоро ће долетети, треба се сакрити.
Општи проблем Војске Украјине на херсонском правцу је - са заштићеном везом и раним откривањем авијације и ракета.
Наше радарске станице су дубоко у позадини, овде не достижу. Зато смо пред ситним и мобилним беспилотним летелицама, и ракетним ударима ми практично незаштићени.
Откривање таквих циљева овде се ради тако - постављамо осматраче са добрим слухом и видом, са двогледима. И они просто ушима и очима одређују да ли су налети Орлана, да ли је почетак гранатирања - по звиждању граната или ракета. Удари руске артиљерије се уопште могу одредити свега за пар минута до долета зрна. И одговора на артиљеријске/ракетне ударе са наше стране скоро да нема).
Совјетска и западна артиљерија
Особенно большое преимущество у русских в количестве артиллерии на километр позиций. У них очень много САУ и РСЗО. Против одного нашего ствола – с той стороны десять.
На нашем участке фронта практически нет западных артиллерийских систем. На других есть, но не сказать, что много. По количеству тоже меньше, чем у россиян. При этом их постоянно перемещают по линии фронта. И чтоб под контрбатарейный огонь русских не попасть, и чтоб по самым проблемным местам ситуацию подправить.
Мы же воюем советским оружием, тем что осталось со времен СССР. Но и советской артиллерии катастрофически не хватает по сравнению с русскими, у которых и стволов, и боеприпасов намного больше.
В целом, херсонское направление сейчас – это сплошная позиционная война, обе стороны зарываются в землю все глубже и глубже, маневренных прорывов и атак, по крайней мере на нашем участке, нет.
Дистанция между окопами – разная. Есть участки, где около 800 метров, есть – до 4 километров. Но стрелковых ближних боев почти нет – здесь степь между окопами. Спрятаться негде и некуда. Сразу видны все движения. Поэтому и вылазок ДРГ очень мало.
Посебно је велико преимућство код руса у колични артиљерије на километар положаја. Они имају заиста много самоходних топова и вбр-ова. Против једне наше цеви - са те стране је десет. На нашем делу фронта практично нема западних артиљеријских система. На другим има, али не треба рећи да је много. По количини исто мање него код руса. При томе њих (западне системе) стално премештају по линији фронта. И да не потпадну под контрабатеријску ватру и да најпроблематичнија места поправљају.
Ми ратујемо совјетским оружјем, тим што је остало од времена СССР. Али и совјетске артиљеије катастрофално недостаје у поређењу са русима, код којих цеви и муниције има знатно више.
У целини, херсонски правац сада - то је обичан позициони рат, обе стране се закопавају у земљу све дубље и дубље, маневарских продора и напада барем на нашем делу, нема.
Дистанца међу рововима је разна. Има делова где је око 800 метара, има и до 4 километра. Али стрељачких блиских борби скоро да нема - овде је степа међу рововима. Сакрити се нема ге и куд. Одмах се виде сва кретања. Зато је излазака извиђачких и диверзантских група врло мало).
Вода и храна
Погода летом очень тяжелая для войны. Очень жарко, воду выпивают быстро, ее не хватает. В самом Николаеве проблема с питьевой водой – из кранов льется техническая, соленая. Воду в водопровод прямо из реки пустили.
С остальным – питанием и снаряжением проблем нет, еду завозят, снаряжение основное есть.
(Време је лети врло тешко у рату. Велика је врућина, вода се испија брзо, ње нема довољно. У самом Николајеву проблем је са пијаћом водом - из чесми тече техничка, слана. Воду су у водовод директно из реке пустили.
Са осталим - храном и муницијом проблема нема, храну довозе, муниције основне има).
Психолошко стање
Есть проблема с психологической усталостью. Практически нет ротаций личного состава, во многих подразделения некомплект до 40 процентов из-за потерь и болезней. Поэтому многие бойцы, проведя на переднем крае по месяцу и больше, устают, теряют боевой дух, ищут любые способы уехать в тыл.
Некоторые вообще отказываются выдвигаться на первую линию позиций. Как ни странно, самые психологически устойчивые – солдаты от 40 лет и старше, которые служили срочную в 90-е или в 80-е годы.
(Има проблема са психолошким измореношћу. Практично нема ротације људи, у многим јединицама је непопуњено до 40 процената због губитака и болести. зато много војника, проводећи на првој линији по месец или више, умарају се, губе борбени дух, траже било који начин да оду у позадину.
Неки уопште одбијају да иду на прву линију. За чудо најотпорнији су - војници од 40 година и старији, који су служили војни рок у 90-тим или у 80-тим годинама).
Мобилисани
Не хватает офицеров, особенно кадровых. Многие мобилизованные, которых сейчас присылают к нам в бригаду, страдают серьезными хроническими заболеваниями.
Для меня огромная загадка, как они прошли медицинскую комиссию – например, недавно прислали «мобика», у которого близорукость - минус девять.
То есть он без очков вообще ничего не видит. Когда я спросил у него, как он прошел медкомиссию в военкомате, он ответил, мол, окулист даже не осматривал его, вся медкомиссия длилась десять минут, врачи просто печати шлепали в протокол, признали полностью годным.
(Нема довољно официра, посебно активних. Многи мобилисани, којих сада шаљу код нас у бригаду, пате од од озбиљних хроничних болести. За мене је велика загонетка како су они прошли медицинску комисију - на пример недавно су послали "мобика" који има диоптрију -9.
То јест он без наочара уопште ништа не види. Када сам га питао како је он прошао медицинску комисију у војном одсеку, он је одговорио, као офтамолог га чак није ни прегледао, сва медицинска комисија је трајала 10 минута. Лекари су просто печате ударали на протокол, утрврдили су да је потпуно способан).
Могућа ли је контраофанзива?
Что касается контрнаступления. Оно возможно. Тем более, что коммуникации россиян через Днепр уязвимы и наши по ним уже пристреливаются. Но для того, чтоб пойти вперед нужно обеспечить превосходство как в живой силе, так и, особенно, в огневой мощи. На данный момент его нет".
Што се тиче контраофанзиве. Она је могућа. Тим више што је комуникација руса преко Дњепра рањива и наши по њима већ ударају. Али за то да би кренули напред неопходно је обезбедити предност како у живој сили, тако, посебно у ватреној моћи. Овог момента ње нема).
Данас, 26. јула је пало доста кише у Јенакијеву, Шахтјорску и другим местима у ДНР.
https://strana.today/news/401104-enakievo-i-shakht.....video.html
Све то није сметало да се ослободи и цело Новолуганскоје, близу Горловке и мало на југ од јуче ослобођене Угљегорске термоелектране.
https://strana.today/news/401118-rossijane-zakhvat.....lasti.html
Идеолошко-политичка препуцавања и надгорњавања на другој теми су досадила. Можда би било добро да се отвори још једна тема типа Србија и рат у Украјини, па да се тамо одселе: они, малобројни, који провоцирају и они који им одговарају. Већини саветујем да крену на неке непосредне изворе, на руском или украјинском, па да тамо нешто конкретно нађу. Преводим са руског да би се бар мало поправило разумевање и слободнији улазак на подручје тог језика који добро разуме најмање 97 % свих источних словена.
|
