Rat u Ukrajini-2022. godina, (Vesti, video, mape, fotografije)

• 1Ovo se svidja korisniku: djordje92sm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Markoni29 ::Liman

Друже. Могу да им скрше армију за недељу дана и да упатадирају у Кијев. Није њима проблем да умарширају у Кијев и заузму целу Украјину. Проблем им је да "хране" тај народ.

Bez vojne pomoći Zapada, Ukrajina nema mogućnosti da se odbrani od ruske invazije. KAd kažem vojnu pomoć, mislim da konkretnu vojnu pomoć, ne ovo zamazivanje sa Estonijom, Litvanijom, Letonijom.

• 3Ovo se svidja korisnicima: radicr, Username1000, ssekir75
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

liman@
Попис становништва не значи ништа у случајевима као што је југоисточна Украјина, где се фактички ради о истом народу, исте вере, који говори истим језиком. Некада је у СФРЈ било 1.200.000 "Југословена". Сада их нема ни 10.000. Још бољи пример је Црна Гора где су до 1945. сви православци били Срби, па 1945-1990. Црногорци, а од тада су пола-пола.
Дакле то што се у Харкову трећина становника изјаснила као Руси ништа не показује. У Харкову се на скуповима подршке Мајдану окупљало 100-200 људи, а на протестима против Мајдана бар 10-20.000 људи. Кијев и даље на запад је нешто друго.

• 4Ovo se svidja korisnicima: Jovan Nenad, bojank, Bane san, djordje92sm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Драгољубе,
"Још бољи пример је Црна Гора где су до 1945. сви православци били Срби,"

У Краљевини Југославији су сви били Југословени, различите вере и језика. Погледај неки од пописа становништва, нпр из 1931.

• 1Ovo se svidja korisniku: djordje92sm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jovan Nenad ::liman ::
Ove priče kako bi za dve nedelje bili u Kijevu to su samo priče za malu decu. Ukrajinci nisu naivni. Rusi bi možda i stigli brzo do Kijeva ali u Kijev sigurno ne bi ušli jer osvajati tako veliki grad nema nikakve logike jer bi to bila operacija koja bi se lagano otegla na godinu dana. Ja ne vidim ni rešenje za recimo Harkov. To je grad veličine Beograda i ako se Ukrajinci povuku sa granice i ostave par brigada u gradu to bi bilo preskupo za osvajanje. Da stvar bude još gora u Harkovu je trećina stanovništva Ruska i to bi bila katastrofa ako bi se pribeglo uništavanju grada iz vazduha kao što je to rađeno na primer u Alepu. To jednostavno ne bi prošlo kod Rusa kao prihvatljivo a da ga osvajaju na juriš bi bilo preskupo za Ruse.


Zašto misliš da će Rusija bombardovati gradove i civilne ciljeve? Pa nije ovo '41. pa da Dornije i Hejnkel avioni prospu tepih bombi ne birajući šta i kako pogađaju. Odabrani ciljevi se mogu precizno napadati bez velikih civilnih žrtava a sam inzenzitet tih napada zavisi od otpora odnosno od uspešnosti operacija.
Tako da je to neko masovno bombardovanje gradova gradova poput Gernike, Lodona, Beograda ili Drezdena bespotrebno i daleka prošlost ratovanja. Alepo je sasvim druga priča, druge okolnosti, drugačiji sukob.


Citat:E sad tu treba videti koliko još gradova od oko 100k stanovnika pa na gore ima između Kijeva i Ruske granice i prilično sam siguran da bi ih ukrajinci branili sve umesto da se zaluđuju borbom na otvorenom polju gde nemaju šanse.

Ako uzmemo iskustva američkih sličnih operacija, videćemo da je retko gde odbrana gradova prerasla u neki dugtrajni otpor, poput Staljingrada i sl. Tako je recimo u Iraku Nasirija pala posle sedam dana odbrane, Nadžaf, posle deset, Basra i Karbala nakon trinaest, odnosno petnaest dana. Konačno, sam Bagdad nakon nedelju dana intenzivnih borbi. Te iscrpljujuće višemesečne gradske borbe, gde branioci odolevaju brojčano i tehnički nadmočnijem protivniku su teško izvodljive u modenom ratovanju, naročito kada protiv sebe imaš drugu svetsku vojnu silu.
Ne postoji mogućnost da se ukrajnska vojska, kako ti kažeš, zatvori u gradove i da pruža otpor pokušavajući da navlači protivnika u gradsku borbu. Prvo je neizvodljivo da brani sve veće gradove a opet, ako se i odluči za jednu, dve ili tri tačke, to je korak do izgubljenog rata. Ne postoji mogućnost da se odbrana grada u opsadi samostalno održi.

A što se Kijeva tiče, lično mislim da bi se rat završio mnogo kilometara pre Kijeva.

Ako si ispratio ratove u Siriji mogao si da vidiš potpunu devastaciju delova gradova gde je opozicija ili ISIS imao utvđene položaje. Možeš ti da budeš precizan koliko hoćeš ali videli smo na gomili video klipova kako je zasipan Alepo i u kakvom je stanju ostao. Slično su prošli i ostali gradovi gde je bilo borbi. Ako jedna strana utvrdi neki civilni sektor grada tu je jedino moguće ili ga rasturiti a u tom slučaju je nemoguće izbeći kolateralnu štetu ili osvajati na juriš gde onda imaš teške gubitke za napadača pa čak i tada imaš kolaterlnu štetu, doduše u manjem obimu. Harkov koji ima 33% Ruskog stanovništva da ima takvu sudbinu to bi bio harakiri za Putina.

U aposlutno svim ratovima u Evropi, naseljena mesta su korišćena za odbranu tako da ne vidim zašto bi Ukrajinci uradili drugačije. Čak su i Rusi koristili Donjeck i Luganjsk kao utvrđene rejone i bazirali odbarnu na njima. Nisu oni ludi da misle da mogu da zaustave Rusku armiju na otvorenom polju.

U Iraku nije bio nikakvih žestokih borbi u gradovima. Gradove su branili te stranačke formacije a ostali su uglavnom bežali. Pokušali su da pruže otpor ispred Bagdada tu su bili potučeni do nogu i to je jedina ozbiljna bitka u Iračkoj operaciji. Ostalo su uglavnom izmišljotine kako amera da pokažu akciju kao dosta težu tako i iračana da ne bi priznali da su se raspali. A raspali su se jer većina više nije verovala u Sadama. U Ukrajini je drugačija situacija, imaju izbore i vlast se smenjuje u skladu sa raspoloženjem ljudi.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Jovan Nenad, ssekir75, djordje92sm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirija nije dobar primer. Rat izmedju gerile pobunjenika i ko zna koga protiv regularne vojske. Jedini način opstanka tih formacija jeste borba u gradovima, ne mogu izaći na frontalni sukob sa Sirijskom vojskom. Isti primer sve do ulaska u Ruske vojske ti je u sukobu u DNR I LNR. Ne može se frontalno nositi sa ukrajinskom vojskom.
Dok u Ukrajini težište odbrane je na regularnoj Ukrajinskoj vojsci koja ima ozbiljne efektive, u kakvom stanju su i moralu ne računam, ali na papiru su respektivan protivnik. Ne očekuješ valjda da će se lišiti tih efektiva da bi vodila borbu u gradovima.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Apok, Luka, rovac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat: A pazi uvu budalu...

https://www.tportal.hr/vijesti/clanak/plenkovic-ak.....o-20220119


Zaboravio djedove price iz 1943...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Fakti o grozotama strasnog rata za Grozni se ne usporedjuju sa mogucim ukro scenarijima.

• 7Ovo se svidja korisnicima: Tragač, Jovan Nenad, ssekir75, 8u47, virked, rovac, komkom
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

liman ::...
U Ukrajini je drugačija situacija, imaju izbore i vlast se smenjuje u skladu sa raspoloženjem ljudi.
Veruješ li ti u to?
I kod nas su se tako menjali od 5. oktobra prema rspoloženju naroda

• 3Ovo se svidja korisnicima: Pera Ždera, komkom, djordje92sm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

https://standard.rs/2022/01/21/nesirenje-nato-a-je-u-americkom-interesu/

Zanimljiva analiza iz rekao bih dosta relevantnog izvora.

Ni meni nije baš jasno o kakvoj se perspektivi širenja NATO na Ukrajinu priča? Šta, Rusi im vrate Krim, Donbas se sam dobrovoljno reintegriše i onda Ukrajina uđe u NATO.
Jedina druga opcija je da uđu ovakvi kakvi su i da NATO odma uđe otvoreni rat sa Rusijom u narodu poznatiji kao Treći svetski rat.

Samo zamajavaju mučene Ukrajince. Žalosno na šta se sve svodi.

• 4Ovo se svidja korisnicima: dragoljub11987, ssekir75, liman, djordje92sm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

A jel mora Ukrajina biti u NATO? Ne a jel može da NATO postavi efektive tu? Može kao što radi na mala vrata je tamo preko 2-3 hiljade stranih vojnika (prema ruskim izvorima) Pojedinačnim ugovorima i dogovorima kao što imaju sa Amerikom VB i Kanadom može štošta da se dopremi i instalira. To muči Rusiju, ona zna da je ovakvu teritorijalno nedefinisanu NATO ne može zvanično primiti ali pojedinačno je mogu i opremiti i posednuti. To je najveći problem.