A sve i da ga bude: Rusija nema nikakve, ali baš nikakve potrebe da ratuje sa Ukruinom.
Ukruina kao država je teški bolesnik ili mortus pijan lik koji i ako te nekako nespretno napadne (ako pritom nekim čudom sam sebe ne saplete) - dovoljno je da se izmakneš pa će od inercije zamaha posrnuti te ljosnuti facom o ivičnjak. Sa nekim takvim da prljaš ruke je - i nepotrebna potrošnja energije, i loše za imidž, i nikakav izazov, i gubljenje vremena. Dakle, sve i da Ukri napadnu Donbas svom silom, dovoljno je da Rusija:
- snabdeva informacijama "iz osinjeg gnezda" gde oduvek ima ušančene ljude
- šalje satelitske podatke
- pošalje stručne savetnike koji će voditi rat na najbolji način
- snabdeva svim namirnicama i potrepštinama
- vodi Propagandni rat
- razara Moral i podriva odlučnost
- sabotira protivnika pomoću svojih igrača u pozadini
- slučajno opali koju granatu na prava mesta tu i tamo - dešava se, zaluta granata
- itd...
Uz dovoljno utrđene položaje Opolčenaca i dosadašnje obilno namirivanje oružanih potreba - trebalo bi da bude dovoljno: Ukruina će iskrvariti na Donbasu.
Vidimo i da se zaista jaki Sistemi kao USA krune pred našim očima (čujemo da im je infrastruktura sada na nivou zemalja 3. sveta, nestašice goriva i struje, mole Kinu za obične antibiotike, itd), sad zamislite na kakvim je klimavim, staklenim nogama Ukruina. Treba samo sačekati da implodira taj nabrekli čir Nacizma, Korupcije, Parazita, slepog verovanja u snove o EU i NATO, itd... tada samo sačekati da se taj Gnoj iščisti (obično se pacovi međusobno iskolju pa nema potrebe prljati ruke). Implozijom tog čira sve će im pući pred licem: Nacizam, na silu konstruisani "PatrJotizam", "Ukruinstvo", sve Laži, sve Evroatlantske iluzije, svo Licemerje Zapadnjaka, Mržnja, sopstvena slaboumnost, Istina o jedinom putu u budućnost...
Svaki vrhunski Džudista kakav je Pukki bilo kakvo nepotrebno angažovanje te trošenje energije smatra svetogrđem i jeresi...
Podsetite se kako su nastale Narodne armije LNR i DNR i kako su nastali sa druge strane Azov, OUN (Organizacija Ukrainskih Nacionalista) i ostali moroni koje se pale na kukasti krst. I jedni i drugi do tad su bili internet generacija iz radijatora. Tako da veliki je zajeb podcenjivanja gerile i otpora lokalnog stanovnistva koje se neosecaju Rusima. Jedina razlika sto to Rusi znaju i imaju ozbiljnih iskustva sa tim iz Dagestana i Cecenije i ne zive u bajci kao u diskusiji ovde na forumu.
dragoljub11987 ::У БиХ су 1990. "сви" били за Југославију и "сви" су гласали за комунисте и реформисте.
Van teme i pravilnika je ali grešiš vezano za glasanje u BiH 1990. godine. Nastavak možemo u pp.
Što se tiče gerile, sa socijološkog aspekta pričali smo o mentalitetu i uticaja pretežnog ponašanja i mišljenja okruženja na formiranje pojedinca. Sa vojnog i tehnološkog aspekta, u eri satelita, gps-a, dronova, pametnog oružja i koje čega kretanje naoružane grupacije od 100, 200 ili 500 ljudi od tačke A do tačke B je znatno otežano. Otežana je mogućnost da takva jedna jedinica deluje bez da bude na vreme uočena od tehnološki nadmočnog neprijatelja.
Koliko je jedan Ukrajinac ili bilo koji evropljanin spreman na izvesna odricanja koja prate4 ovakav vid ratovanja. JEdno prosto, ljudsko pitanje. Možda izgleda beznačajno ali ako se okrenemo oko sebe videćemo da nije zanemarljivo i bezazleno. Za razliku od pripadnika regularnih trupa koji imaju mogućnost kontakta sa pozadinom, odnosno sa porodicom, rodbinom i prijatelima, mogućnost pristupa telefonima i društvenim mrežama, s druge strane, jedan gerilac mora da se odrekne i telefona i kontakta. Upućen je samo na komandu i na svoju jedinicu. Ovako nešto je prihvatljivo ali samo donekle. Osim toga, tu je i pravni aspekt gde se gerislek formacije ne tretiraju uvek po pravima i običajima rtovanja već često i kao terorističke grupacije. Verujem da postoje ljudi koji su na ovakav tretman svesno spremni ali da li ih ima u dovoljnom broju da bi s cilj gerilske borbe ostvario.
Нажалост, Украјина није оно што је била 2014/2015. године. Неће пропасти сама од себе, нити ће икакве силе изнутра ње довести до приближавања Русији.
На почетку сукоба у Донбасу, Украјина је била дезоријентисана и морално-идентитетски збуњена држава са нелегитимном влашћу. Имала је малу и структурално хаотичну војску у коју није озбиљно улагано 25 година и која је због рата поново увела свеже укинут војни рок. Данас је то војска од 250 хиљада људи, 5 милијарди долара буџета и 8 година искуства.
Као што Симоновић рече, време ради за Украјинце, то је чињеница. Економија им стабилно расте, војска им јача из године у годину, украјинизација је све јача и јача. А што је Русија економски изолованија и слабија и трпи константе притиске, то је мање жеље да се буде део ње (јер, 2014. поред етничких разлога, многи Украјинци би имали и економског интереса да се придруже тада здравој и растућој руској економији, било кроз савез било кроз анексију - а сад, у 2022, да си ''идентитетски збуњени'' Украјинац шта би више желео - своју државу која иако сиромашна, стабилно јача и која је отворена према ЕУ - или потпасти под шапу државе која је из године у годину све изолованија од света и чија економија трпи константне ударе?).
Рата вероватно неће бити, али Русија свакако јесте губитник у Украјини. Оно што Русија треба да циља на дуге стазе, јесте спречавање уласка Украјине у НАТО и гарантовање ње као некакве неутралне, тампон-зона државе, што још један форумаш рече ''финландизација Украјине'', и цела тренутна криза има везе са тим, као што је већ писано.
Повратак про-руских снага демократским путем једноставно се никад више неће десити, то је готова ствар. Чак и преврат је немогућ без неког претходног слома Украјине, можда у рату какав сам описао пар страница раније.
И поред свег одушевљења кад су Руси умарширали на Крим 2014, било је ретких паметних гласова које сам и ја тад игнорисао, а који су говорили да се у Кијеву десила непоправљива катастрофа по Русе, и да никакав Крим, Доњецк, Харков ни Одеса под контролом Руса то не могу да исправе. Јер шанса за безболно решавање украјинског проблема, по Русију, пропуштена је фебруара 2014 када легитимном председнику Јануковичу није пружена подршка.
Да се 2014. десио казахстански сценарио из 2022, последњих 8 година бисмо гледали замрзнути конфликт у Лвову уместо у Доњецку.
I ja sam 2014 bio potpuno zaslepljen i nisam video dugoročne efekte cele priče. Sada, nakon 8 godina situacija ne izgleda dobro.
Ruska ekonomija u poslednjih 8 godina je u konstantnom padu ili stagnaciji što od sankcija, što od pada cena nafte 2016-17, pa onda i korona zatvaranja... Tek sad su krenuli da se konsoliduju, ali uz veoma mali rast.
S druge strane Ukrajina koja je bila na totalnom dnu 2015 godine, od tada beleži konstantan ekonomski rast. Daleko od nekakvog ekonomskog buma, ali ipak imaju stabilan rast.
Ono što je još bitnije je nacionalna konsolidacija većine Ukrajine na anti ruskim temeljima.
A u Rusiji je potpuna zbunjenost, odnosno podeljenost. Isto kao kod nas, podela na Jugoslovene i Srbe. Nije baš najispravnija paralela, ali postoje ozbiljne sličnosti. Dakle sa jedne strane konsolidacija anti ruske Ukraine, a sa druge totalna zbunjenost u Ruskom pristupu tom problemu.
Da li su nam ti Ukri samo zbunjena braća ili krvni neprijatelji?
Dok kod Ukra takvih dvoumljenja nema.
A naoružavanje Ukrajine je tek počelo... Jer ovo je sve "sirotinjsko" ali ipak efikasno oružje koje se šalje gerili i trećem svetu (laki protiv tenkovski sistemi, stingeri...).
A dugoročno će sigurno uslediti i mnogo ozbiljnije nabavke, jer država sa 36 miliona ljudi može ozbiljno da se naoruža, i da za Rusiju postane ono što je naprimer Pakistan za Indiju (u prevodu stalni kamen u cipeli).
Da ne govorim o dupliranju Poljske vojske, o povećavanju vojnih budžeta u Skandinaviji, o Amerima, o Kini, o Japanskom naoružavanju, o idalje postojećim terorističkim izazovima... Dakle pored svih tih potencijalnih izazova i takmaca koje Rusija mora da prati, sad još dobijaju i Ukrajinu kao jedno trajno smetalo.
Van teme i pravilnika je ali grešiš vezano za glasanje u BiH 1990. godine. Nastavak možemo u pp.
Наводим пример који нема директне везе са ратним догађајима. Ако је проблем нека модератори обришу наредни пасус.
Наводнци значе да су сви говорили да су гласали за њих. По анкетама тадашњих медија тим странкама се предвиђала убедљива победа, а добиле су заједно мање од 20%. Дакле људи су јавно из разних разлога говорили једно, а тајно су гласали за друго.
То што у Украјини људи у анкети или на попису нешто кажу, не значи да тако стварно мисле. Многи се поводе за владајућим трендовима, а многи се сигурно и плаше јер се зна каква атмосфера тамо влада. У стварности вероватно постоји можда неколико процената оних који би гинули (на обе стране), неких 10-20% који су убеђени Украјинци или Руси, и већина оних које више брине празан новчаник и окрећу се како ветар дува. Уосталом, јаки су ти верници који су до пре 30 година носили петокраке.
I ja sam 2014 bio potpuno zaslepljen i nisam video dugoročne efekte cele priče. Sada, nakon 8 godina situacija ne izgleda dobro.
Ruska ekonomija u poslednjih 8 godina je u konstantnom padu ili stagnaciji što od sankcija, što od pada cena nafte 2016-17, pa onda i korona zatvaranja... Tek sad su krenuli da se konsoliduju, ali uz veoma mali rast.
S druge strane Ukrajina koja je bila na totalnom dnu 2015 godine, od tada beleži konstantan ekonomski rast. Daleko od nekakvog ekonomskog buma, ali ipak imaju stabilan rast.
Ono što je još bitnije je nacionalna konsolidacija većine Ukrajine na anti ruskim temeljima.
A u Rusiji je potpuna zbunjenost, odnosno podeljenost. Isto kao kod nas, podela na Jugoslovene i Srbe. Nije baš najispravnija paralela, ali postoje ozbiljne sličnosti. Dakle sa jedne strane konsolidacija anti ruske Ukraine, a sa druge totalna zbunjenost u Ruskom pristupu tom problemu.
Da li su nam ti Ukri samo zbunjena braća ili krvni neprijatelji?
Dok kod Ukra takvih dvoumljenja nema.
A naoružavanje Ukrajine je tek počelo... Jer ovo je sve "sirotinjsko" ali ipak efikasno oružje koje se šalje gerili i trećem svetu (laki protiv tenkovski sistemi, stingeri...).
A dugoročno će sigurno uslediti i mnogo ozbiljnije nabavke, jer država sa 36 miliona ljudi može ozbiljno da se naoruža, i da za Rusiju postane ono što je naprimer Pakistan za Indiju (u prevodu stalni kamen u cipeli).
Da ne govorim o dupliranju Poljske vojske, o povećavanju vojnih budžeta u Skandinaviji, o Amerima, o Kini, o Japanskom naoružavanju, o Kini, o idalje postojećim terorističkim izazovima... Dakle pored svih tih potencijalnih izazova i takmaca koje Rusija mora da prati, sad još dobijaju i Ukrajinu kao jedno trajno smetalo.
Неће бити да је баш тако. У Украјини економија толико добро стоји да се масовно исељавају. И то добром делом баш у Русију. Окачен је пре неколико страница добар пример. Размере катастрофе су толике да ће ове године имати готово дупло мање рођене деце него 2012. (цела територија без Крима). То показује колико се младих одселило.
"Национална консолидација" Украјине постоји у медијима, зато што друга страна не сме да писне.
Са друге стране Русија је имала пад БДП само у 2015. Санкције су имале и доста добрих ефеката, окретање ка сопственим ресурсима, преорјентација на ваневропска тржишта итд. Наравно има и лоших последица, али није то тако трагично.
Поређење са Пакистаном је потпуно погрешно, невезано са нуклеаркама. Пакистанци су млади, агресивни, апсолутно сви мрзе Индију и хоће да се бију. Украјинци су стари, већину заболе за политику, а један поприличан део воли Русију.
То што се Пољска мало наоружала треба Русију да брине зашто? Много више треба Америкаце и Британце да забрине држање Немачке и Француске.
Кину си ставио двапут. Она је тренутно полусавезник Русије. И тај савез са годинама све више јача.
