Rat u Ukrajini-2022. godina, (Vesti, video, mape, fotografije)

• 1Ovo se svidja korisniku: liman
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Naletio sam na ovu mapu navodnog rasporeda Ruske vojske oko Ukrajine. Nisam imao pristup stranici tako da sam napravio "screenshot" tako da kvaliteta nije baš neka.

• 1Ovo se svidja korisniku: amstel
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Evropa šalje gas iz svojih skladišta u Ukrajinu na kredo. Anglosasi oružje, Nemci šlem.

• 11Ovo se svidja korisnicima: Tragač, ssekir75, darcaud, ILGromovnik, proleter373, ruso, virked, Kibice, 8u47, krkalon, BraneS
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Batalite priče o istoriji, nacionalnim identitetima i sl. nikakve to veze u suštini sa ovim nema. I Austrijanci su Nemci i pričaju nemački i anektirani su i trpeli posledice zbog Nemačke pa ne busaju se u "identitetske grudi" i ne glume debile. To su samo "zgodna" sredstva koja su zloupotrebljena u mnogo većoj i ozbiljnijoj strateškoj igri koja postaje sve jasnija i otvorenija. Eno Finske na granici Rusije, bila deo imperije, ratovala sa SSSR-om, članica EU i nema nikakve probleme sa "malignim ruskim uticajem". Imaju mozak i svesni su svoje strateške pozicije, kao što su i Kanada i Meksiko sa druge strane bare svesni.
Ovde anglosaksonci jasno i agresivno veštački raspaljuju sukob u Evropi i samim tim istu sklanjaju sa karte globalnih igrača. Taktika je jasna, Briti izađu iz EU i time je uzdrmaju, Ameri čvrsto drže istočno krilo EU i konstantno preko NATO-a presecaju vezu Pariz-Berlin-Moskva. Od guranja NATO snaga na istok bez ikakve realne potrebe, raketnog štita od "Irana", inicijative "tri mora" i sl. sranja sve sa samo jednim ciljem, sprečiti vezu sirovina i vojne moći evropskog istoka i bogatstvo, industriju i tehnologiju zapada. Takva Evropa bi bila globalni igrač a to njima ne treba. Osiromašeni, tranzicijom opljačkani i demografski ruiniran istok Evrope sa svim istorijskim problemima i slabim političkim sistemom laka je meta za mešetarenje i manipulaciju Britima i Amerima. To su sve glupe korisne budale koje seku granu na kojoj sede i sjebavaju budućnost sopstvenog kontinenta zarad američkih interesa. Opet ponavljam, zašto Finska ne glumi debila i ne trči da čačka Rusiju? Jesu oni možda pod "ruskom sferom uticaja", ili su "glupi i nesamostalni" a Litvanija (ili bilo koja druga istočnoevropska država) je supersila koja je popila svu pamet ovog sveta? Najobičnije korisne budale, koji svojim debilnim ponašanjem idu na k**ac i Rusima i Nemcima i Francuzima i rizikuju budućnost EU.

• 1Ovo se svidja korisniku: Kibice
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

To i napisah na 75 oj strani.Jedino što Pariz nešto slabo doživljavaju.

• 17Ovo se svidja korisnicima: S2M, Jovan Nenad, Tragač, dragoljub11987, ssekir75, darcaud, Luka, Profica, ILGromovnik, voja64, Insan, ruso, djordje92sm, miodrag, amaterSRB, BraneS, zlaya011
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Русија-Крим-Украјина.

Претпостављам да смо тему Крима апсолвирали, али очигледно треба подсетити на неке чињенице јер су директно везане за садашња збивања у Донбасу.

Ако неко има некакво историјско право да потражује ту земљу, то су Турци и Татари. Украјинци - никако. За Русе је то била ПЗТ - привремено заузета територија. Колико је Украјини било стало до Крима, видело се (видео сам) на лицу места где педесет година није улагано ништа, а видели смо којом брзином и како се Крим вратио у наручје Русије. На Криму изричито користе реченицу ''када смо се ујединили с Русијом'' . Дакле, нико не говори о присаједињењу, ослобођењу од Украјине, анектирању, па чак се не користи ова реченица коју ја често користим (''вратили се у наручје Русије'') итд, већ уједињењу равноправних партнера. Мени на Криму приликом здравица ту реченицу опраштају јер знају да је говорим литерарно, из срца, али формално - зна се који се речник користи. Не заборавимо да Крим има у склопу РФ статус Аутономне републике.

Но, овде је нешто друго у питању. Опет ћу ја о историји и њеним понављачима. Вероватно су наши политичари и остали ''аналитичари'' под притиском Запада (који се труди да то потисне где год је могуће из медијског простора) ''заборавили'' следећу истину:

Прећуткује се да су референдум који је одржан 16. марта 2014. године Вашингтон и његови сателити неколико дана раније почели су да негирају и лупају на сва звона да ''референдум о будућности Крима крши украјински устав и међународно право'' и да ће бити безвредан. Унапред!!
Елементарна, необорива историјска истина да је 95% становника Крима изјаснило у корист заједнице с Русима није била ни од каквог значаја!

Шта је ту у раскораку с истином, толико непријатном Американцима?

То није први такав референдум! Тај референдум само је потврдио претходно гласање које су украјинске власти легитимно организовале 12. јануара 1991. године са одзивом (''излазноћу'') од 81,37%. Том приликом 94,3% гласача определило се за успостављање независне републике Крим и за чланство у новом Савезу који је предложио Горбачов. Украјина је ово гласање организовала у складу с тада ''модерном'' политиком перестројке и рушења берлинског зида.

Зато им сада крхотине тог зида падају на главу. За разлику од наших ''аналитичара'', већини форумаша ово је познато.

Видимо да је резултат готово исти и после 23 године!! Али - 1991. као и 2014. године, међународна заједница (шта год то значило) на челу са САД пожурила је да ''поништи'' односно не призна референдум. У фебруару 1991. на савет Џорџа Сороша украјински парламент преиспитује своју одлуку и, на несрећу, изгласава ретрактивни закон о поништавању гласања становника Крима!

Реч је о најдиректнијем силовању демократског права (загарантованог уставом али и конвенцијом ОУН) народа на самоопредељење. При том је то самоопредељење било мирно, спроведено гласањем са свим могућим посматрачима, а не оружјем. У метежу који је касније настао, сви су ''заборавили'' на то гласање и ту одлуку Украјине...осим становника Крима којима је одузето демократско право на сопствени живот и самоопредељење.

Где су данас светска медија да подсете на то? Шта раде наше ''ресавске школе'' разних портала, националних телевизија, и силни саветници наших државника па то не спомињу? А треба да спомену сваки пут кад неки паметњаковић каже да ''ми не можемо да признамо Крим јер је он анектиран''??? Анектирани су Судети, Аустрија, а Крим је сам одлучио о својој судбини.

• 1Ovo se svidja korisniku: Tragač
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Lucije Kvint

Poreklo reči Rus može da bude najasnije iz pesme: "Aj ruse kose curo imaš žališ li ih...." Ruse kose su plave sa crvenkastim sjajem tipična za severne slovene....

A tek za poreklo reči Ukrajina to je tek jasno pošto mi imamo nekoliko krajni. Samo pitanje čija je krajna Ukrajina. Da li oni imaju đeda ili su i oni izgubili ko neki naši...

Da su samostalni Ukrajinci bili bi ko umiljato jagnje što dve majke sisa a ovako umesto da ulaze u rat da zarade pare i ostvare interese kao što to rade zapadnjaci, oni će kao i mi da ulaze u rat da im se poruši sve što su uspeli da steknu. Prodala ih njihova "elita".

• 2Ovo se svidja korisnicima: Sirius, djordje92sm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::
Шта значи да ће ''Украјина пасти'' (да не цитирам целу реченицу, ово је битна синтагма)? Она може ''пасти'' ако је неко окупира. То што јој сада пристижу дугови од два прошла века нека се они питају. Руси су вратили оно што је њихово, а неће се на томе задржати док се не врате Херсон, Одеса и то залеђе. Пољаци, најподмуклији словенски род, чекају своју прилику јер можда само Украјинце више мрзе од Руса, ту су и Мађари за које никад нико не зна шта мисле, осим да су подмукли, итд...



Poljake svakako treba uzeti u obzir glede Ukrajine. Taj privid nekakvog prijateljstva i saveznoštva Poljske i Kijeva je samo deo jedne šire strategije. Aspiracije Poljaka prema teritoriji Ukrajine su njjihova istorijska konstanta. Još od ustanka Košćuškog preko Čartorijskog pa do Pilsudskog ta težnja je prisutna. Samo onaj ko nije upoznat dublje sa poljsko-ukrajinskim odnosima može verovati da je to stvar prošlosti. Animozitet je svakako obostran, međutim, u društvu u koje Ukrajinu uvlače, Poljska je daleko bolje pozicionirana. I neće proći mnogo a ona će tu svoju poziciju iskoristiti upravo na Ukrajini.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

xoxxvelja ::
Ruse kose su plave sa crvenkastim sjajem tipična za severne slovene....


Čak i da je boja kose istočnih Slovena zaista rusa (crvenkasta), a mislim da realno nije (te boje realno u značajnijoj frekvenciji ima eventualno kod Iraca), to nikako ne bi mogao biti njihov samonaziv, tako bi ih eventualno zvali njihovi susedi. Na estonskom Švetska-rootsi, na finskom Švetska-ruotsi... U Nestorovom letopisu se kaže da su to ime preneli Varjazi na kijevsku Rusiju.

@Jovan Nenad
Gadni i masovni zločini prema civilima su se dešavali tokom II svetskog rata izmedju Galičnika i Poljaka, na inicijativu Galičika, mora se priznati.

• 8Ovo se svidja korisnicima: Jovan Nenad, pein, ssekir75, awathorn, voja64, Insan, miodrag, BraneS
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ОТ:
Драге колеге, узалуд је тражити корене кретика Рус (име митског родоначелника постојбине Русь) у нашем језику. Зашто? Зато што је реч о међујезичкој изоморфи (истообличју). Те две графеме (Рус и рус) су истоветне у оба језика, а значење је потпуно различито. С руским језиком ми имамо око 500 таквих парова, лажних пријатеља преводилаца. Имамо их и с енглеским, али минимално (more код Енглеза није водена површина, већ компаративни сегмент, love me није жалба да ме неко лови, већ императив, итд).
Ево, ког не мрзи да чита, шта именица рус код нас значи. Извор: Петар Скок, ''Етимологијски речник''.

RUS
1. (15. v.; uz bolest, Crna Gora; uzgláva, kosa, solufi)
baltoslav, sveslav. i praslav.

pridjev, »rumen, crven (o boji kose)«. Općenito se govori u epitetonu iz narodne pjesme rusa glava. Potisnut je od sinonima crven,rumen.

Da je nekada bio običan, dokazuju lična imena iz doba hrvatske narodne dinastije Rusin, Rusko (11. v. Split, Dubrovnik, Prizren).
Poimeničen je možda u m rus » divlji orah, ailanthus glandulosa, antroponimo, u rüsa f (Vuk, Kosmet) »

Kožna bolest, ekcemi po glavi koje babe liječe travom od ruse i kupanjem, Biljka chelidonium majus«.

Pridjev proširen na -ьп > -an rusna glava,rana, na -av rusav ≫crvenkast≪, na -iv rusiv (Stulić). Deminutiv od rusa na -ica rusica
(Srbija) »kožna bolest«, rusiei pl. f (Istra) »koža, kora na mlijeku«.

Na -ika rusika (PoIjica) »vino opolo«.
Na -osi rusost. Na -uljarusulja »ime kravi«.
Pridjev na -alji rusaljatrava (Riječka nahija; glede -alja v. rūsaina)
»osuši se i služi za mazanje ruse«.
Na -ovina rusovina f. Pridjev je došao pučkom etimologijom u vezu sa rusalje < lat. rosália (v.) u pridjevu rūsaina nedjelja »sedmica od Duhova do Petrovih pokłada (tada se ne radi ništa, da maloj djeci ne bi izlazila rusa)«. S tim u vezi bit će i složenica sredorusa »četvrta srijeda po Uskrsu«. U njoj je drugi dio apstrahiran od rusalja. U pravom je značenju kao prvi element u složenici rusobradac, gen. -аса, od sintagme rusa brada ≫crvene brade≪. Denominalna -iti rušiti, rusim impf, (na-)
1°crveniti, rumeniti,
2° donositi kožnu bolest«.

Samoglasnik u je nastao od ie. dvoglasa ou u ie. korijenu *reudh-, u prijevoju *roudh-.
Postanjem je od istog ie. korijena od kojeg i ruda, rumen (v.), tj. od prijevoja perfektuma *roudh- raširenog s pomoću formantą s: *roudh- + so.

Upor. isti formant s prijevojnim stepenom *rudh-sa u löt. rüsa »(Rost, rđa«,rausva »crvena boja« > rysí > risulja »ime kravi« i lat. russus raširen u romanskim jezicima.

Upor. još lit. rausvas »crven«, rusvas »rotbraun«. Slav, pridjev posudiše Dakorumunji

rus, rusav »rötlich, blond«, rusculeţ m prema rusculiţă = ruşuliţă »biljka hieracium aurantiacum«, ruşef »rötlich«, гщсеа ≫colchicum
autumnale≪, arb. rus, dok je ngr. ρούσιος možda od rom. russeus > rum. roş »crven«.

Е, сад оно на шта сам потрошио пола дана: Бизмарк...

Никита Михалков је тај цитат објавио на руском на каналу ''Русија 24'' у емисији ''Бесогон'' (лажов. Емисија се бави раскринкавањем разних лажи, заблуда и предрасуда). Имам и скриншотове, могу да их поставим ко не верује. Не сумњам да је његова екипа врло озбиљно претресла порекло тог цитата, а Никита ту емисију води с папиром у рукама и подсетником што је за њега реткост јер увек говори екс темпоре.

Нисам се задржао на томе . Аmicus Plato! ''Драг ми је Платон...али ми је истина дража''. Узео сам да проверим тај цитат, односно његову веродостојност на руским и украјинским сајтовима! Где год је негиран, учесници дебата су се позивали на ''Дојче Веле'' (!!!) и немачке професоре, при том постујући све друге Бизмаркове изреке као 'појачање'. Реч је (како год то некоме ружно звучало) о порталима НВО, а о Украјинцима да и не причам. Има руских портала који не доводе у сумњу тај цитат повезујући га с Достојевским. Дакле, како кажу адвокати - ''један наспрам другог'' - наша реч против њихове. Нити су ови први доказали да то Бизмарк није рекао (није тешко склонити тај цитат на немачком и онда рећи - како можемо да причамо о нечему чега нема?), нити су поборници цитата сматрали да треба да га доказују. Рекао бих да је тај цитат у Русији опште место, а то није случајно. Ако ништа друго, овде се не може говорити о ''фејк њузу'' јер се и Дојче Веле код негирања овог цитата (бар њихове разлоге знамо зашто би га негирали) позива на неког професора из 1988. године када интернет заједница у садашњем смислу речи (са свом својом патологијом) није ни постојала.
Ето, ни по бабу ни по стричевима. Ја ћу остати код тог цитата јер верујем Никити. Исувише је он велико име да би користио ''фејк њуз''. Зашто није навео извор? Можда човек то подразумева.

• 11Ovo se svidja korisnicima: ILGromovnik, Sirius, ssekir75, S2M, theNedjeljko, Insan, Jovan Nenad, Cranium, Neutral-M, amstel, djordje92sm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Немојте молим вас етимологију и семантику. Падам у искушење да се укључим па ће да нам закључају тему и све да нас банују 😃