Orešnik

• 2Ovo se svidja korisnicima: nemkea71, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

На предлог Друга пуковника отварам посебну тему јер ово средство то заслужује, а и да не преклапамо већ ионако бројне теме о Украјини.

За почетак, ево једног мог размишљања, уз једну молбу: компликовано ми је и споро да трагам и пребацујем, спајам, постове с овом темом. Ако мислите да је тим постовима овде место, једноствно их прекопирајте. Препуне су нам руке посла у сваком случају.

Ево мог промишљања које ми се врзма по малом мозгу већ неколико дана:

Молим колеге, а посебно другове пуковника и ракеташа да ми се не смеју, али морам да поделим неке асоцијације кад је реч о ''Лески''. С обзиром на то да сам ја присталица (рекао бих - не без основа), да су сви принципи употребе оружја одавно измишљени и да се само осавремењавају, ја сам у једном свом нешто опширнијем тексту, нашао извесну сличност. Реч је о флашети. Наравно да су ефекти, технологија и све остало различити као небо и земља, али пласирање нечега што личи на стрелицу (само неупоредиво ефикаснију и опаснију), мене подсећа управо на флашету. На шведској гранати, али и на другим примерима, види се тај принцип - ''спакуј паметно, рационално'' и онда се држи принципа ''боље тона вишка него грам мањка''. Кинетичка сила пројектила као основа, уместо фугасног или неког другог дејства. До појаве барута то је било основа моћи сваког оружја. Није ово прво, као што рекох, оружје инспирисано загледањем у дубину историје.

https://oruzjeonline.com/2023/08/03/fleseta-anonimni-akter-ukrajinskog-ratista/

• 3Ovo se svidja korisnicima: jukeboxer, zoran MKD, ILGromovnik
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

zoran MKD ::

и ова Математика

Citat:Nevertheless it was similar to a FAB250 bomb.

🧮 Let’s calculate the Oreshnik's arrival at Yuzhmash:

- The flight speed of the warheads is 3 km/s
- The average diameter of the warhead is 50 cm
- The density of steel is 7900 kg/m3
- The number of warheads is 6 pcs.
- The number of submunitions in each warhead is 6 pcs.
- The weight of the warhead is 1700 kg.
- The weight of one submunition is 47 kg.

-> The question is, what energy did the submunitions have and how much is this in TNT equivalent?

Energy is kinetic energy, which is completely transferred to the Earth or the impact site.

The formula for calculation: Ekin = m * v² / 2

Thus, the impact energy of the Oreshnik warhead submunition is - 198.201196 MJ.

-> This is approximately the same as FAB 250.

TNT equivalent is a common measure of the energy released by an explosion, even if no TNT was involved. 1 kilogram of TNT releases 4.184 megajoules (4.184 * 10^6 joules).

Thus, in TNT equivalent, the impact of the inert submunition of the Oreshnik warhead is 47.371223 kg.

At first glance, the numbers are not impressive, but here we must take into account that this energy does not affect large areas, as in a classic high-explosive explosion, but this energy was applied to a very small contact spot of the submunition and the surface it hit.

And this is more than enough to destroy not only concrete but also steel structures.

So, there should be some destruction on the territory of Yuzhmash.


Moja matematika je tačna. Prva informacija je bila da su šipke od 200kg.
Ek=200*3000*3000/2=900MJ
Za m=47kg, Ek=47*3000*3000/2=211,5MJ
Ekvivalent 1kg TNT = X MJ šipke nisam ni davao (nemam podatke).

• 14Ovo se svidja korisnicima: zlaya011, dolinalima, jukeboxer, brundo65, Bobrock1, zoranbig, Tvrtko I, Kibice, ikan, amaterSRB, radionica1, Prašinar, darcaud, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dok ne krene novi Orešnik, ja ću da odem u debeli OT, nadam se da me Raketaš neće razapeti zbog ove skribomanije.
Videli smo da Orešnik ima 6 modula sa 6 penetratora. To je ukupno 36. Ako svaki penetrator volframski/volfram-titanijumski (tipujem na ovo drugo) ima masu od 100 kg to je već ukupan teret od 3600 kg, dodamo masu modula i pripadajuće opreme moženo komotno reći da do svemira treba dobaciti 4 tone tereta. Koja mrcina na čvrsto gorivo to može? Malo sam gledao i video onog italijana koji povrememeno priča sa usisivačem i iz priče izbacuje Rubež a ubacuje Bulavu u kopnenoj verziji kao opciju. I cela stvar ima logike kako Rusi za sistem navode domet do 5000 km. a verija kopnenog lansiranja Bulave je postojala bar u razmatranju. Rubež prema nekim podacima nosi 800 kg tereta, pucan je na ispitivanjima na 5600 km. Sa 4 tone mase tereta on dobacuje do oko 1100 km. Po meni on ispada potpuno iz igre. Bulava je druga priča nosi 1150 kg do 15000 km. Bez intervencije na postojećoj pogonskoj grupi ide na 4300 km sa 4 tone korisnog tereta a možda ima potecijala da se njena propulzija još poboljša i da ide i do 5000 km. Pride može i da leti i u položenoj putanji sa "kerefekama" tokom leta.
Praštajte, kraj OT

• 3Ovo se svidja korisnicima: Gargantua, jukeboxer, ILGromovnik
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Koliko se sećam, bila priča da je odnos korisnog tereta i goriva 1:40...
Ciolkovski davno izračunao.

• 8Ovo se svidja korisnicima: ivan1973, Panter, Bobrock1, Tvrtko I, mile33, Gargantua, Litostroton, djordje92sm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jel bilo ovo? Neko je probao da izračuna ekvivalent udara probojaca. Ovde je obrađen pri masi 75kg i brzini od 9M.



Neka je i tri puta manja pa x36... Malo li je?

• 3Ovo se svidja korisnicima: GenZee, ILGromovnik, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Gargantua ::Dok ne krene novi Orešnik, ja ću da odem u debeli OT, nadam se da me Raketaš neće razapeti zbog ove skribomanije.
Videli smo da Orešnik ima 6 modula sa 6 penetratora. To je ukupno 36. Ako svaki penetrator volframski/volfram-titanijumski (tipujem na ovo drugo) ima masu od 100 kg to je već ukupan teret od 3600 kg, dodamo masu modula i pripadajuće opreme moženo komotno reći da do svemira treba dobaciti 4 tone tereta. Koja mrcina na čvrsto gorivo to može? Malo sam gledao i video onog italijana koji povrememeno priča sa usisivačem i iz priče izbacuje Rubež a ubacuje Bulavu u kopnenoj verziji kao opciju. I cela stvar ima logike kako Rusi za sistem navode domet do 5000 km. a verija kopnenog lansiranja Bulave je postojala bar u razmatranju. Rubež prema nekim podacima nosi 800 kg tereta, pucan je na ispitivanjima na 5600 km. Sa 4 tone mase tereta on dobacuje do oko 1100 km. Po meni on ispada potpuno iz igre. Bulava je druga priča nosi 1150 kg do 15000 km. Bez intervencije na postojećoj pogonskoj grupi ide na 4300 km sa 4 tone korisnog tereta a možda ima potecijala da se njena propulzija još poboljša i da ide i do 5000 km. Pride može i da leti i u položenoj putanji sa "kerefekama" tokom leta.
Praštajte, kraj OT

Odlična analiza, ali koliko znamo, Orešnik (sa potencijalnih 3600 kg tereta) je lansiran sa daljine od oko 800 km +/-. A to što Rusi kažu da ima domet 5000 km, je ok, ali...sa koliko kg tereta?
Hoću da kažem, malo još toga "opipljivog" imamo.

• 23Ovo se svidja korisnicima: babaroga, šumar bk2, mkukoleca, FOX, Tvrtko I, beowl, ivan1973, Bobrock1, Dukelander, Denaya, Georgius, Gargantua, bladesu, sch, rovac, theNedjeljko, ss10, ILGromovnik, strelac07, Tragač, GORDI, radionica1, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Gargantua ::Dok ne krene novi Orešnik, ja ću da odem u debeli OT, nadam se da me Raketaš neće razapeti zbog ove skribomanije.
Videli smo da Orešnik ima 6 modula sa 6 penetratora. To je ukupno 36. Ako svaki penetrator volframski/volfram-titanijumski (tipujem na ovo drugo) ima masu od 100 kg to je već ukupan teret od 3600 kg, dodamo masu modula i pripadajuće opreme moženo komotno reći da do svemira treba dobaciti 4 tone tereta. Koja mrcina na čvrsto gorivo to može? Malo sam gledao i video onog italijana koji povrememeno priča sa usisivačem i iz priče izbacuje Rubež a ubacuje Bulavu u kopnenoj verziji kao opciju. I cela stvar ima logike kako Rusi za sistem navode domet do 5000 km. a verija kopnenog lansiranja Bulave je postojala bar u razmatranju. Rubež prema nekim podacima nosi 800 kg tereta, pucan je na ispitivanjima na 5600 km. Sa 4 tone mase tereta on dobacuje do oko 1100 km. Po meni on ispada potpuno iz igre. Bulava je druga priča nosi 1150 kg do 15000 km. Bez intervencije na postojećoj pogonskoj grupi ide na 4300 km sa 4 tone korisnog tereta a možda ima potecijala da se njena propulzija još poboljša i da ide i do 5000 km. Pride može i da leti i u položenoj putanji sa "kerefekama" tokom leta.
Praštajte, kraj OT
Dobro rezoniraš , samo ima tu kvaka Bulava bi mogla dobaciti 36 lešnjaka na 4000-5000 km, ali ne može dobaciti to na 600-800 km.

U tim analizama treba poći od toga da startna masa uvijek morabiti ista, bez obzira na masu bojeve glave , ako su rusi na Rubežu skinuli treći stupanj jer im zaista ne treba za taj zadatak i umjesto njega i cca 900 kilograma teške bojeve glave stavili novu bojevu glavu od 8 tona onda imaju potrebnu startnu masu .

Ta priča oko iste mase na startu se počela odmotavati nakon prekida programa APOLO , navodno je Saturn 5 mogao ubaciti u putanju oko zemlje 150 tona , i raketa je za to bila dimenzionirana , nakon toga su lansirali svemirsku stanicu koja je bila napravlena od rezervoara za treći stupanj , po prići su u orbitu tada izbacili cca 75 tona . Pitanje je gdi je nestalo 75 tona mase. odnosno 1500 tona raketnog goriva.

Ako nisu napunili tankove u prvom stupnju do kraja onda bi ubrzanje bilo prteveliko pogotovo pred kraj rada motora u prvom stupnju. Motori na Saturnu 5 se misu mohli regulirati kao ovi današnji.

Isto je i sa Rubežom , motor na kruto gorivo kad upališ fura svoj dijagram potiska i nemoš mu ništa, tek motor u trečem stupnju se može iskljućiti time da se napravi dekompresije , eksplozivom se odvali mlaznica i gorivo prestane izgarati.

Fine korekcije putanje se onda obave malim motorima na tečno raketno gorivo, i to se spominje u hrpi smeča koje je ostalo na površini nakon udara.

Jedini podatak s kojim se donekle može baratati je masa bojeve glave od cca 900 kg i domet od cca 6000 km , domet ovisi od kvadrata brzine , a ne znamo koja je , ali možemo uvesti jednu aproksimaciju 900 kg /2 x 6000x6000 =1,62 miliona nećega ,i sa time napraviti reverznu matematiku 32 000/2 x1000x1000 =1,62 miliona nečega.

Iz ovog čarobiranja vidimo da se sa energijom koju daje Rubež svojoj bojevoj glavi mase 900 kilograma i dometom od 6000 km može na domet od 1000 kilometara lansirati 32 tone tereta.

Iz jedne druge analize dimenzija koje stoje na raspolaganju i tehnologija za koje znamo da su osvojene ispada da je balvan konusnog oblika maksimalnog promjera 150 mm , da je verojatno šesterekotnog presjeka kao olovka , i da 6 balvana svojom masom i oblikom štiti centralnu , sedmu "olovku" koja ima u sebi sustav inercijalne navigacije i korekcije putanje. Uz vrlo komotan prostor i veliku slobodu u masama ispada da je jedn balvan težak 200 kilograma i da je tigh 6 balvana i centralni dio oko 1500 kg. Njih 6 je cca 8- 9 tona , taman dovoljno za domet od 2000 km, što je sasvim dovoljno da pometu svoje dvorište i malo ispred dvorišta.

• 4Ovo se svidja korisnicima: Džordžino, Panter, mile33, ILGromovnik
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

На неким руским каналима су давали процену да је Орешникова БГ укупно има око 1,7 тона, односно да један од 36 пенетратора има тежину до 47 килограма.

• 8Ovo se svidja korisnicima: mile33, Komentator, Tvrtko I, Trinitron1, Gargantua, zoranbig, bladesu, Vlajman1957
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Русија бира циљеве за гађање у Украјини ракетом Орешник“, рекао је Путин
▪️Председник Руске Федерације подсетио је да је упозорио НАТО на употребу ракета дугог домета на територији Русије
▪️Русија је започела серијску производњу Орешника, рекао је Путин.
▪️Хиперсонични комплекси Руске Федерације немају аналоге у свету, њихова производња се повећава.
▪️Русија је преко ноћи напала циљеве у Украјини са 90 пројектила и више од 100 дронова као одговор на недавне ракетне нападе АТАЦМС
▪️Руска Федерација производи 10 пута више пројектила него све земље НАТО заједно
▪️У случају масовне употребе Орешника, снага удара биће упоредива са нуклеарним оружјем
▪️Центри одлучивања у Кијеву могу постати мета Орешника
▪️У свету нема аналога Руском „Орешнику“ и неће се ускоро појавити, рекао је Путин. Он је напоменуо да је Русија била принуђена да употреби Орешник као одговор на непријатељске акције.

t.me/Sozekajzeer/50996

• 13Ovo se svidja korisnicima: Mi lao shu, Revolucion, Gargantua, Tvrtko I, Toper, pein, rovac, sch, ILGromovnik, zlaya011, GORDI, jukeboxer, amaterSRB
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vathra ::На неким руским каналима су давали процену да је Орешникова БГ укупно има око 1,7 тона, односно да један од 36 пенетратора има тежину до 47 килограма.

Sa bojevom glavom od 1,7 tona nemoš skinut domet Rubežu na 600 km, onda nije rubež nego neka manja raketa . Ako je na Rubežu BG lagana , odnosno ako izbaciš treći stupanj onda su dinamička preopterečenja kod lansiranja prevelika , pogotovo pod kraj rada raketnog motora prvog stupnja kad je potisak ostao isti , a masa rakete se prepolovila. Tako lagana raketa dobija preveliku brzinu u gustim slojevima atmosfere i ima velike šanse da se sve razleti .

Polazim od toga da su sve te velike rakete , nuklearni nosaći pod stalnom prismotrom, i da nemožeš sakriti neko probno lansiranje tako velikog raketnog motora , Razvoj tih lešnjaka je mogao ići i kroz neku manju raketu koja se može sakriti , Tako da me nebi iznenadilo da se pojavi i Kinđal sa kasetnom glavom i 6 balvana u njoj, ili neka druga prerađena raketa, sa više lešnjaka.

Na nekom ruskom kanalu sam vidio da spominju cijeli niz raketa od kojih su iskustvo znanje i dijelovi iskorišteni, za Orešnika, od Pionira, Jarsa Topolja do te nepoznanice Kedar.

Ja to gledam kao šef OKB a koji bi svojim suradnicima dao zadatak da ga brzo, u roku od godinu dana riješe. Prije svega bih postavio cilj da sa sigurne daljine , recimo sa Volge mogu tući tunele i planinske prijevoje između Poljske i Ukrajine. Naravno i da mogu proći kroz proturaketnu odbranu koju daju poljaci na tim prijevojima, a njih ne smijem dirati, Upravo zbog toga su do sada tuneli bili nedostižni ciljevi, a vrijeme če pokazati da li su moje procjene ispravne.

Ima deset godina kako se u literaturi , u znanstvenim radovima spominju ti inertni balvani, vidio sam studiju razvoja plimnog vala na ušću Temze i slično ( nije pisalo da je to Temza , ali oblik obala na kojima je rađena simulacija je nedvosmislen )