Orešnik

• 1Ovo se svidja korisniku: Neutral-M
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Neutral-M ::Bilo bi interesantno znati da li imaju mogucnosti i kapaciteta da i oreska
" stancaju kao ludi " ili na kasikicu.

Posmatrajući statelitske snimke, fabrički kompleks u Votkinsku stoji kao u sovjetsko doba. Gusto "napakovane" brojne hale i haletine, nema oštećenih, zarušenih ili uklonjenih objekata. Krovovi hala deluju neoštećeno i održavano. Prostor u fizičkom smislu je očuvan. Potpuno druga pitanja su koje hale su zaista u upotrebi, količina mašina za proizvodnju i možda najbitnije, dovoljan broj stručnog i obučenog osoblja koja je neophodna da ceo kompleks funkcioniše u punom obimu. Raketaš pomenu motalice vlakana, njihov broj je isto jedna od kljunih stvari. Ovako sa strane posmatrajući stičem ustisak da je jedna linija izdvojena samo za Iskander/Kinžal program i da tu nema zastoja. I velike rakete imaju neki svoj takt. Demografski gledano grad je najveći rast stanovništva doživeo u doba hladnog rata i od tada uz manje oscilacije broj stanovnika stagnira, nema grubljih padova broja, osciluje broj gore-dole po nekoliko hiljada. Naravno ovo je potpuno indirektno zaključivanje, pojma nemam o starosnoj i obrazovnoj strukturi stanovništva. Koliko ima realnih mogućnosti da fabričica proradi k'o nekad zaista se ne usuđujem da licitiram.
Jedan plan grada.



Kompleksi raznih zavoda su braon boje, zavod nama od interesa je u drugom (centralnom) gradskom rejonu.

• 6Ovo se svidja korisnicima: arsa, kunktator, nemkea71, Gargantua, laurusri, sremac983
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

zdrebac ::ko da citam kantinu a ne strucnu temu. zato sam i napisao, od dijega garsije, do kine irana itd sta sve nije pomenuto

Nisam mjerio daljinu do Dijego Garsije, ali ajmo pogledati nešto na dometu od 1500 km pa do 3000 km.

Po onom što do sada znamo orešnik na dometu od 1500 km prolazi svaku PVO jer leti visoko i kad opići prema zemlji dobija sigurno tih 3300 m/s. Kod dometa od 3000 km je visina penjanja manja pa je i brzina udara u tlo manja, ali i dalje je ta udarna brzina nedostižna za PVO.

Sada mi se neda tažit jednu staru knjigu prof Solomonova , budem je sutra potražio i dao podatke iz nje , ali je drug Pukovnik dobro izvukao zaključak iz podatka da je let trajao 12-15 minuta a to znaći da je letjela jako visioko možda i do 3000 km visoko.

Da pogledamo malo što se događa ako Orešnik leti na nešto što brani proturaketni sustav Thad , Po nekim američkim procjenama kod obrušavanja na cilj do 120 km visine radi centralni sustav navigacije i navođenja, dalo bi se procjeniti da do tada leti sve skupa i da drugi stupanj svojom masom pomaže ubrzanje.

To potvrđuju i neki raniji radovi prof Solomonova, vidi se da leti drugi stupanj zajeno s bojevom glavom i da se tek u padnom dijelu razdvajaju , drugi stupanj izbaci mamce , a bojeva glava leti dalje u sjenci drugog stupnja i mamaca.

Proces programskog vođenja ide već od prvog stupnja , on poslije par sekundi vertikalnog leta skreće raketu ka cilju, Nakon odvajanja drugi stupanj isto tako prati program i po prestanku rada raketnog motora računalo zna poiciju , nagib putanje i brzinu leta. U tim ranim radovima on se bavio problemima gašenja raketnog motora na drugom stupnju odnosno korekcijom putanje u toj aktivnoj fazi leta. Kod tih ranih raketa je tu prestajalo vođenje i raketa je dalje letjela poput kamena.

Te prve rakete su bile neprecizne COP cc 500 m i stoga su imale bar tri bojeve glave od 300 kilotona i svaka je mogla uništit London.

U daljnjem razvoju je prof Solomonov došao do toga da na dvostepenoj raketi stavi mali treći stupanj, vjerojatno sa amonijevim dinitramidom kao gorivom, neki dijelovi koji su nađeni upučuju na tu malu bačvicu (mali treći stupanj )sa pokrtnim mlaznicama.

Na visini od 120 km bi se tebala bojeva glava razdvojiti na one manje , i sve je to već bilo razvijeno u doba SSSR a i taj posao je dobio moskovski institut zatoplinsku tehniku , a u konkurenciji je bio Južmaš ali je otpao jer su ovi toplinci ponudili bolje rješenje. Posao je rađen u Votkinskom zavodu.

Da bi se s balvanima pogodio cilj velićine nosača aviona ili dva nogometna stadiona tih 6 malih glava moraju imati koordinate cilja , koje su dobile prije razdvajanja i dalje lete po inercijalnom sustavu vođenja.

Tu doazimo do onog jedinog filma sa nadzorne kamere, prevelik je razmak između bljeskova pojediih bojevih glava , nije mi jasno kako su odvajali bojeve glave na visini od cc 120 km , nema razloga da bude više od 0,1 sekunde između bljeskova.

Ali i sa ovim što smo vidjeli THAD je gotov , naime baterija ima 6 lansera sa 8 raketa u svakom. Ako lansira rakete u plotunu što je nemoguće ,ali ajde nek ih lansira sve u tri sekunde to je 48 raketa na 36 ciljeva , koji su nevidljivi. Da je cil vidljiv trebalo bi lansirati dvije rakete na jedan cil a da bude neka vjerojatnost obaranja od 90 %. Znaći prolazi 12 balvana, po dva od svakog nosaća.

• 1Ovo se svidja korisniku: laurusri
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kolega @leonov, sa teme o Ukrajini, danasnja izjava VVP

Leonov ::
Putin kaže da uz Orešnik gotovo da nema potrebe za nuklearnim oružjem
Citat:The introduction of the Oreshnik missile system in Russia reduces the need to use nuclear weapons to a minimum, Russian President Vladimir Putin has said. “What we need now is not to improve the nuclear doctrine, but the Oreshnik, because, if you look at it, a sufficient number of these modern systems… simply put us on the brink of virtually no need to use nuclear weapons,” the president stated.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Po nekim američkim procjenama kod obrušavanja na cilj do 120 km visine radi centralni sustav navigacije i navođenja, dalo bi se procjeniti da do tada leti sve skupa
.
.
.
nije mi jasno kako su odvajali bojeve glave na visini od cc 120 km , nema razloga da bude više od 0,1 sekunde između bljeskova

Ово и мене буни..
Ако се пенетратори раздвајају на 110-140км (при малим дометима - окомито на земљину површину), перевелика је разлика у времену пада првог и задљег пенетратора.
Ако се пенетратори раздвајају доста раније, непрецизност би била већа.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Raketas
Da li bi mogao docarat kako bi izgledao napad na bateriju PVO sa 6 bg
sa kasetnom municijom? Ili je mozda moguce balvane napunit kasetnom
municijom, koji bi mozda bili malo veci od sadasnjih, ali bi ih bilo manje u raketi.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Gledam ovaj crtež i ako ga možemo uzeti kao iole validnog Rubež bi trebalo da funcioniše na sledeći način: Do oko 80 km visine radi prvi stepen, tada se odvaja drugi stepen koji ima mogućnost vektorisanja potiskom i ima kvazibalističku putanju. Teme ako bi putanja bila klasična je na oko 180 km visine a u sa vektorisanjem potiska +,- 5 km i radi sve vreme u silaznoj putanji do visine oko 60 km kada se odvaja bojeva glava od praznog balvana drugog stepena skoro vertikalno nad ciljem. tako da ispada da se tu odvajaju manji segmenti b/g. E sad da li ovo važi z za pod segmenta sa kinetičkim penetratorrima ne znam, ovo bi trebalo da je priča za nuklearne MIRV-ove.
I lični utisak svi pričaju o brzom uvođenju a prvo gađanje je bilo i verovatno sledećih nekoliko će biti sa opitnog poligona u kontrolisanim uslovima, kamere, gomila telemetrije. Stvar nije još u potpunosti ispitana i zvanično uvedena. Poređenja radi, to je kao da smo se mi hipotetički zakačili sa Rumunima i u jednom momentu umesto sa neke poljane pored šumice tučemo po Deveselu direkt iz Nikinaca.

• 4Ovo se svidja korisnicima: Neutral-M, ILGromovnik, Gargantua, sremac983
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Napisano: 11 Dec 2024 10:25

da iskoristim skicu druga pukovnika


Taj centralni blok plavo ofarban ja doživljavam kao treći stupanj rakete , on ima raketni motor, po nekim spekulacijama sa zapada je to na tečno raketno gorivo , čisto sumnjam ali u svakom slučaju je to neki gas generator koji se pali s ciljem da ubrza ili uspori let bojeve glave i time regulira domet, i izvrši potrebnu malu korekciju bočno, lijevo desno. Sad bi nas to odvuklo previše u teoriju leta raketa zašto je manevar lijevo desno malo efikasan , a manevar po dometu, u ravnini lansiranja se vrlo lako radi i efikasno.

Taj centralni blok je aktivan već od lansera, u njemu je auto pilot koji je vodio raketu več kod ispaljivanja iz lansera i dalje kroz aktivnu fazu prvog i drugog stupnja, s tim da ima jedan period od desetak minuta kad sustav miruje.

Ako povučemo analogiju s raketom OKA odnosno s Kinđalom u toj pasivnoj fazi pogotovo kad okrene nos prema cilju centralni blok bi morao hvatati neke repere na zemlji , naći cilj , odrediti njegove koordinate i to predati inercijalnim sustavima vođenja u 6 nezavisnih bojevih glava. Nakon razdvajanja te glave su nezavisne i putem inercijalnog sustava i malih mlaznica vrše koekciju putanje.

Tu dolazimo do te priče o razlici u vremenu udara balvana u cilj. Mogu pretpostaviti da su rusi očekivali jaku proturaketnu odbranu Južmaša i da su tri bojeve sa balvanima pustili u prvom valu direktno na proturaketne sustave , a onda tri na cilj, Balvani koji kasne su možda malo manevrirali , ali je teško nabrati tri sekunde odnosno 10 kilometara kašnjenja na 100 kilometara visine. Po tome ispada da su bojeve glave ranije odvojene od centralnog dijela.

Mislim da drug Pukovnik i Lucije Kvint imaju tu posla, ja bih se mogao malo ukljćiti oko motora i vođenja rakete .


Dopuna: 11 Dec 2024 11:15

Neutral-M ::@Raketas
Da li bi mogao docarat kako bi izgledao napad na bateriju PVO sa 6 bg
sa kasetnom municijom? Ili je mozda moguce balvane napunit kasetnom
municijom, koji bi mozda bili malo veci od sadasnjih, ali bi ih bilo manje u raketi.

Mislim da je sve ulovljivo osim balvanke. Naime eksploziv je lagan, litra volumena kila i pol , a litra volframa 20 kg . Lagana bojeva glava jako koći dok leti kroz atmosferu, i na visini od 10 km brzina padne na kilometar u sekundi i dalje drastično usporava. Zbog malih dimenzija i male površine odraza te leta kroz plaznu balvanka je neulovljiva.

Da li se balvanka rasopadne na komad od kilograma ili grama to ne znamo niti efekat kojeg izaziva u sudaru sa tlom ili betonom.

Kolega koji se bavi metorima ne može dati odgovor jer ne padaju meteori od volframa već od kamena koji je deset puta manje gustoće i pri tome nepravilnog oblika i raspadaju se, ali ulaze u atmosferu s brzinama bar tri put većim , ali izgore, tako da je njihov egfekat na tlu minimalan ili nikakav.

• 3Ovo se svidja korisnicima: raketaš, Gargantua, Kenanjoz
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nesto citam sad o ruskim (sovjetskim) balistickim raketama srednjeg i dugog dometa, pa naletih na ovo, oko toga kako su rjesavali bujeve glave (bojevi blokovi kod Rusa) na raketi Pionir. Koja je po svojim TTZ manje vise ekvivalent oresniku. Mozda neko sa vise znanja iz ovoga izvuce nesto korisno

Citat:"Пионер УТТХ". 15Ж53 (РСД—10)

Ракетный комплекс "Пионер" был предназначен для уничтожения военных объектов: пусковых установок ракет, хранилищ ядерного оружия, авиационных и морских баз, пунктов управления вероятного противника. Цели противника, как правило, находятся на значительном удалении друг от друга. Размер зоны разведения боевых блоков ракеты "Пионер" составлял десятки километров. Перед конструкторскими коллективами была поставлена задача создать новую двигательную установку боевой ступени, улучшить систему управления, усовершенствовать блок разведения, значительно увеличив размеры зоны разведения боевых блоков ракеты "Пионер".

"В первом варианте ракеты "Пионер" использовали ДУ боевой ступени, заимствованную от ракеты "Темп—2С", где запас топлива этой ДУ определялся задачей пространственного разведения ББ (боевых блоков — прим. авт.) и ложных целей. Район разведения ББ РГЧ ракеты "Пионер" не удовлетворял заказчика — при планировании полетных заданий не всегда удавалось подобрать для ракеты цели, находящиеся на близком расстоянии друг от друга. Для увеличения района разведения была разработана новая ДУ (двигательная установка — прим. авт.) боевой ступени. При увеличенном запасе топлива основные конструктивные решения соответствовали ранее примененной ДУ. Под ДУ с увеличенным запасом топлива разработали новый отсек, а СУ (систему управления — прим. авт.) разместили во вновь разработанном приборном отсеке большего диаметра. В соответствии с изменившейся конфигурацией отсеков боевой ступени были разработаны новые обратные обтекатели ББ, рама и местные обтекатели сопловых блоков ДУ. Ракета "Пионер УТТХ" успешно прошла летные испытания 10-ю пусками с 10 августа 1979 г. по 14 августа 1980 г. и была принята на вооружение постановлением от 23 апреля 1981 г.". (Московский институт теплотехники. Труды. Том 1. Наука. Техника. Производство. 1995. С. 30).

• 2Ovo se svidja korisnicima: mk, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@drug pukovnik, raketaš...i naravno ostali...

Pojavila se informacija o mogućoj godišnjoj proizvodnji oko 300 projektila Orešnik godišnje. Kako se vama to čini? Meni se čini da je to strašno preterivanje, bar u ovom trenutku.

Prema podacima koje ja imam stopa proizvodnje „Jarsa“ u Ruskoj Federaciji, prema njihovim pohvalama iz 2019. godine, iznosila je 20 jedinica godišnje. Da li to znači da je i nivo proizvodnje Orešnika sličan? Verovatno se može postići veća proizvodnja, ovo je sasvim logično, s obzirom da je balistička raketa srednjeg dometa manja i jeftinija od interkontinentalne balističke rakete, pogotovo još ako nije punjena nuklearnim bojevim glavama.

Takođe, ako se krene sa ubrzanom proizvodnjom Orešnika, da li će se zaustaviti ili smanjiti nivo proizvodnje Jarsa ili Bulave, koji se takođe proizvode u pogonima „Votkinskog zavoda“ u Udmurtiji.

Povećanje proizvodnje naoružanja ovog tipa zahteva proširenje ne samo „Votkinskog zavoda”, gde se vrši konačna montaža, već i mnogih njegovih podizvođača. I takvi procesi se već beleže, na primer, Rusija proširuje svoje kapacitete za proizvodnju motora na čvrsto gorivo koji se koriste u ovim raketama.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ako bi se iskoristio neki trupac koji se ne zariva koju desetinu metara u zemlju, nego poput PELE municije raspe u stotine komada obogaćenih intarziranim Cirkonijumom? Mislim da se PELE pravi od neke legure Volframa. Onda bi se dobila i energija udara i parčadno dejstvo kombinovano sa zapaljivim.