Orešnik

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Video je jako loš:
- nema manevrisanja glava;
- solid fuel prikazan kao 2 rezervoara tečnog goriva
- i ostale nebuloze...
Pravio ga mali Peter-ica

• 1Ovo se svidja korisniku: Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Malo je to prenaivno prikazano , bolje pročitaj što je ovdje napisano i pitaj što ti nije jasno.

Recimo u animaciji ispada da prvi stupanj odmah pada na zemlju , što je glupo, on ima dobru brzinu i visoko je, ode on i 100 km daleko. Drugi stupanj je pao negdje jako blizu južmaša ako ne i nasam južmaš. Na nekom filmiču nakon što je 36 balvana odradilo svoje desetak sekundo kasnije nešto veliko pada na južmaš.

• 1Ovo se svidja korisniku: Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Motori su spremni, prvi i drugi stupanj Jarsa, uveden potisak preko tlaka u motoru i visine (neće biti 300s u 2.st.)
Ukupno su 37500kg pa recite šta od tereta da stavim na te motore da vidimo gdje će i kako doletiti

• 1Ovo se svidja korisniku: zdrebac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja molim da uvaženi Zoran MKD prestane da ovde postuje gluposti koje sam gleda na internetu. Razumem da određeni segment starije generacije vidi televizor (a preko njega čak i kompjuter) kao apsolutnu istinu direktno od Boga, ali nema potrebe da sa tim splačinama kvari diskusiju koja se događa ovde.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uvazheni Hrchak
i ja se ne slazhem sa nekim tvoim argumentima pa sam biram rechi ,
efekt je ist,
Uz duzhno poshtovanje,

Poshetdechu te videa.
drug put pishi privatnu poraku sa svoim argumentima da ne smaramo forum.
Prijatan dan
Pozdrav

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pukovniče onomad sam pravio aprokcimaciju mase Bus-a od 4 tone ako probojac i ima pjeddinačnu masu od 100 kg, jedna varijanta. U međuvemenu oeriše se i sa manjim masama probojaca od 50 i 75 kg. Tako da tu možemo napraviti aproksimaciju na 2 i 3 tone ukupne mase ako su i ove pojedinačne mase probojaca u ugri. Ako možeš i ako de ne mrzi probaj varijante sa sve tri ukupne mase, 2, 3 i 4 tone pa da vidimo šta će ispasti.

A što se tiče cena, isvojevremeno, 2018., sam naleteo na na neke procene koje bi izražene u današnjim novcima iznosile oko 26 miliona dolara za Jarsa a za Bulavu čak oko 55 miliona dolara po komadu. Inflacija je čudo.

• 6Ovo se svidja korisnicima: Revolucion, raketaš, Gargantua, kunktator, sremac983, laurusri
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nemamo još ideju šta bi mogli biti postavljeni TTZ pred Orešnik. Nije Gargantua neki problem provući tri modela, traži neko vrijeme naravno, plus što svaki od modela se još može raščlanjivati, hoćemo li najkraće vrijeme leta ili ćemo raketu šuknit gore visoko i glave će opet uhvatiti daljinu, ali će let dulje trajati, i bit će tako visoko da neće biti straha od presretanja.

Ja imam nekih ideja, ali uzmite ovo skroz sa rezervom. Držim da Orešnik ne ide sa više tipova glava, jedan je sklop tih penetratora samo. I očekujem da Orešnik mora imati domet do maksimalno 5000km. Dalje očekujem da su te bojeve glave zaista jedan novitet i da to nisu samo kako raketaš kaže balvani koji padaju s neba.
Hipersonični efekti na ciljeve nisu nešto opisani u literaturi, jesu meteori i razne simulacije kuglica i malih štangica, i od čelika i od volframa, po pločama betona, čelika i ostalih metala. Ali do brzina oko 3000m/s i moram reći iskreno da nisam nešto posebno impresioniran. OK, grune to pristojno, probuši recimo isto tako pristojno, rastrese zemlju, napravi kraterčić i zapali ako ima šta zapaliti.

Ali ja ovdje očekujem ipak nešto baš revolucionarno, nešto skroz novo. Ni ova tema nije dobro pokrivena u literaturi, šta je to i kada na scenu nastupa tkz hiperzvučni efekt na cilju. Jedno je valjda ukovano, a to je kada brzina udara preraste brzinu zvuka u pregradi, tada se molekule više ne drže skupa, tada penetrator samo propizdi kroz i tko zna šta sve učini cilju, možda ga rastoči skroz. Nije to tenkovska podkalibarna, treba nešto što u čelik udari sa 5000m/s ili u kvalitetni beton, kakav se očekuje u super bunkerima, sa recimo 4000m/s.

Ja želim nešto šta u trenutku udara ima minimum 12 maha brzinu, a to može samo ako je tih 36 šiljaka ipak manje mase i da to sve može letiti i na 5000km, a i na 1000km ako se raketa pukne jako visoko.

Po ovom mom, a raketaš će se nakostrješit , plafon plafona za teret ovim motorima 2 tone. To će letiti na 5000km i na 1000km i mogle bi se možda postići te brzine. Nisam još ništa pucao, stao sam na motorima i želio bi da probamo doći do nekog koncenzusa šta bi mogao biti TTZ

• 4Ovo se svidja korisnicima: Gargantua, kunktator, arsa, laurusri
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ovo sa brzinom zvuka betona ili tla mi se sviđa to bi mogao biti jedan kriterij. brzina zvuka u čeliku nije bitna jer nitko ne pravi pol metarske čelične oklope.

U svezi sa dometom mislim da je domet od 5000 km prevelik za oružje ovog tehnološkog nivoa , previše je to ranjivo ako je cilj London, Avangard je rađen za London.

Ovo je da pomete u svom dvorištu i malo ispred dvorišta , a da ne izazove nuklearni rat. Znaći američke baze u Rumuniji i Poljskoj , s tim što smatram da to baš ne mora poletiti iz Kapustin Jara , može i iz Kalinjingradske oblasti ili Belorusije ,a nebi me iznenadilo da dođe i iz Irana.

Brzina od 3300m/s i više na cilju mi se sviđa zato što je to neki ekvivalent mase TNT. znači jače od toga ne može konvencionalno. Ima eksploziva jačih od TNT ali nitko ne puni avio bombe od 500 kila sa Oktogenom Heksogenom ili Pentritom, jer se to jednostavno očajno teško može napuniti, i vrlo je opasno .

Bojim se da mala masa balvanke bez obzira na veliku gustuću volframa ne garantira 3300 do 4000m/s na cilju. D na kvadrat utiće podjednako i na masu i na otpor , ali ako poštujemo neki odnos L/D onda recimo 10 možemo napraviti tu analizu.

Nažalost premalo je podataka o letu kroz guste slijeve atmosfere sa brzinama od 3300 ++m/s

• 1Ovo se svidja korisniku: kunktator
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ako Ređžikovo i Deveselo definišemo kao primarne kapitalce za odstrel da vidimo sa kojim dometima imamo posla. Redžikovo dejstvom iz Belorusije je na 750 do 800 km. Za dejstvo po objektu sa teritorije Rusije već smo na dometu većem od 1000 km. Deveselu je još veseliji problem. 750 km je moguće dejstvom samo sa Krima. Za sve ostale varijante bez 1500 km nema ništa. Čak i da je lanser negde u DNR to već oko 1100 km. Iz Belorusije 1500 km je severoistočna trećina Francuske, severna trećina Italije, komplet Skandinavija. Briti se tu izvlače, tu mora da se puca bar na 2000 km iz Belorusije.

Pukovniče inače ta masa korisnog tereta Orešnika od oko dve tone se provlačila po raznoraznim izvorima, možda to probati za početak.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

^
Evo da se podsetimo kako izgleda i koliki je tipičan "klijent" (osim ako nemaju još neki lanser u bližoj ili daljoj okolini):


[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Za površinske instalacije dovoljna bi bila i sitnija "sačma" a za podzemne krupnija. Da li bi mešanje dve različite veličine penetratora suviše komplikovalo stvar? Koliko je to uopšte moguće i, ako jeste, da li bi bilo isplativo?

Mislim, štos je valjda da to nešto što se sruči odozgo, stigne dovoljno brzo i na takav način da se ne može na vreme reagovati, da se ne može potpuno presresti i da sa vrlo visokom verovatnoćom napravi suštinsku štetu. Ili ne?

Druže pukovniče, kad odabereš uslove i napraviš račun, živo me zanima kolike će brzine biti na krajnjem dometu.